Stav Privredne komore Srbije (PKS) je da Srbija treba da ostane region gde se ne gaje genetski modifikovane biljke, jer je to preduslov za bolje pozicije naših poljoprivrednih proizvoda na tržištima širom sveta , izjavio je danas potpredsednik PKS (PKS) Stojan Jevtic.

Jevtic je ukazao da je neophodno ponovo aktuelizovati raniji predlog o donošenju rezolucije po kojoj bi se teritorija Republike Srbije proglasila podrucjem bez proizvodnje genetski modifikovane hrane za stocnu i ljudsku ishranu.

"Proglašenjem i sprovodjenjem rezolucije o zabrani gajenja genetski modifikovanih organizama (GMO) Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju", naglasio je Jevtic.

"To bi donelo i i izrazite mogucnosti povecanja izvoza u Evropsku uniju (EU) tradicionalnih proizvoda i proizvoda organske proizvodnje iz Srbije", dodao je Jevtic.

Prema njegovim recima, zabranom proizvodnje GMO omogucava se nesmetano širenje i povecanje organske proizvodnje.

’’Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne krše pravila i odrednice Svetske trgovinske organizacije (STO) u pogledu prometa proizvoda", rekao je on.

"Na ovaj nacin GMO ne bi ulazili u lanac ishrane životinja. Genetski modifikovana hrana u prometu mora biti vidno obeležena u skladu sa strogim propisima o prometu ove vrste hrane’’, rekao je Jevtic.

"Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara relativno malih poljoprivrednih površina u kojima su oko 3,3 miliona hektara oranicne površine na kojima se uspešno može organizovati proizvodnja hrane bez genetski modifikovanih organizama", kazao je Jevtic.

"Istovremeno, Republika Srbija po stanovniku ima dvostruko vece oranicne površine u odnosu na prosek u Evropskoj uniji (EU), pa to treba valjano iskoristiti", dodao je Jevtic.

On je naveo i da su globalne klimatske promene izazov za selekcionare i oplemenjivace, koji selekcijama kod konvencionalnih proizvoda, treba da omoguce njihovo uspešno zadržavanje u postojecem prostornom obimu proizvodnje, kao i širenje na nove teritorije.

Kako je navedeno na sajtu PKS, Komora je predlagala Vladi i u vreme kada je ministarka poljoprivrede bila Ivana Dulic Markovic da parlament donese odluku da se agrar proglasi za stratešku delatnost, a cela Srbija za region bez GMO, što je tada odbijeno, uz obrazloženje da se nece donositi zakoni za tu oblast, ali ce se tako raditi.

Tada je podršku PKS dao i Zadružni savez Srbije koji je predložio da se donese Rezolucija po kojoj se teritorija Republike Srbije proglašava podrucjem bez proizvodnje GM hrane za stocnu i ljudsku ishranu.

Kako je istaknuto, postoji i Ustavni osnov za donošenje takve Rezolucije, a u cijem se clanu 97. navodi da Republika Srbija obezbedjuje sistem zaštite i unapredjivanje životne sredine, zaštitu i unapredjenje biljnog i životinjskog sveta.

GMO hranu danas u svetu proizvodi 25 zemalja, a ona se gaji na 134 miliona hektara. Od toga na zemlje u razvoju "otpada" trecina, a najviše takvih useva je u Brazilu, Argentini, Indiji i Kini.

Oko 90 odsto farmera koji proizvode GMO hranu je siromašno i nalazi se u zemljama u razvoju. Gajenjem GMO hrane u svetu bavi se 14 miliona farmera.

Još od 1986. godine od kada datira genetska modifikacija biljaka, zapocete su žustre polemike o posledicama gajenja korišcenja u prehrani GM biljnih i životinjskih organizama, koje se u psolednje vreme vode i u našoj zemlji.

Tanjug-ekos