Srbija sačuvala status zemlje u kojoj se ne gaji GM bilje

Srbija sačuvala status zemlje u kojoj se ne gaji GM bilje

Srbija je, u međunarodim krugovima, kako kažu stručnjaci, zadržala status zemlje u kojoj se ne gaje genetski modifikovani organizmi. U ovom kontekstu "prokazana" je soja, govorilo se i o kukuruzu, ali, zahvaljujući striktnom pridržavanju zakona, GM organizmi su u Srbiji minimalno prisutni. Samim tim, kažu upućeni, najveća opasnost ne preti nam sa njiva, već od lobista multinacionalnih kompanija koje proizvode GM seme.

GM soja je, kako objašnjava dr Miloš Vidić, rukovodilac Odeljenja za soju na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, prva "ušla" u Srbiju, ilegalnim kanalima, ali, reakcija je bila brza. Na sreću, država je reagovala, tako da su pokušaji gajenja genetski modifikovanih verzija ove biljke poslednjih godina suzbijeni sistemom kontrole, ne samo poljoprivredne inspekcije, već i prilikom otkupa na samim otkupnim mestima - kaže Vidić.

Parcele sa genetski modifikovanim biljkama, međutim, kako kaže Vidić, i dalje se mogu naći, tim pre što je soja samoplodna biljka, kod koje nema razlike između merkantilnog i semenskog useva.

- Samim tim, od jedne prošvercovane vreće, za nekoliko godina može da se zaseje ceo niz hektara - objašnjava Vidić.

- Ratarima je, inače, ova biljka interesantna, pošto je kod nje, genetskim modifikacijama, razvijena otpornost na neke totalne herbicide, pa je samim tim gajenje mnogo jeftinije.

Prof. dr Miladin Ševarlić, šef katedre za ekonomiku poljoprivrede na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, navodi kako najviše zahteva za izmenu zakonodavstva o GMO dolazi iz SAD, pod izgovorom pridruživanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

- Čak i kada bismo zanemarili rezultate dostupnih nezavisnih istraživanja o negativnim prehrambeno-bezbednosnim posledicama korišćenja GMO u ishrani eksperimentalnih životinja, a njih ne smemo zanemariti zbog mogućih posledica po zdravlje budućih generacija, Srbija nema nijedan ekonomski razlog da dozvoli promenu zakona o GMO - striktan je Ševarlić.

- Ukoliko to, ipak, naši političari dozvole, Srbija će postati trajni zavisnik od uvoza genetski modifikovanog semena, čiji će poljoprivrednici večno kupovati GM seme i raditi za interese proizvođača GMO.

Rasprodaja

Dodatna opasnost, kako kaže Ševarlić, preti domaćim kućama koje se bave proizvodnjom semena.

- Ako dozvolimo ulazak GMO, budzašto ćemo rasprodati naše poljoprivredne institute i licencna prava za naše sorte i hibride - kaže Ševarlić.

- Bez posla će u Srbiji ostati direktno oko 5.000 i indirektno oko 50.000 zaposlenih u najprofitabilnijim sektorima naše agroprivrede koji se bave selekcijom, razmnožavanjem, doradom i plasmanom u Srbiji i inostranstvu našeg semena i sadnica. Sav profit iz tih delatnosti, umesto da ostane nama, odlaziće trajno multinacionalnim kompanijama koje proizvode GMO.

Izvor: Novosti

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari