Tragom hrvatskog proizvoda koji potiče od GMO

Tragom hrvatskog proizvoda koji potiče od GMO

Proizvod "vitalka - stočna hrana" (sa šifrom "st-do premium"), što je dopunska krmna smesa za tovne i priplodne svinje, ima u svom sastavu, pored ostalog, sojinu sačmu koja potiče od GMO, saznaje se na osnovu fotografije koja se pojavila na društvenim mrežama. Proizvodač je hrvatsko preduzeće Žito iz Osijeka koje ima i firmu-članicu u Srbiji.

U završnoj napomeni na deklaraciji proizvoda naznačeno je da ova krmna smesa nije namenjena za direktnu ishranu životinja. Proizvod je još uvek "u roku", a najbolje je da bude upotrebljen do maja 2015. godine, takođe stoji na pakovanju. Nije naznačeno u kom procentu je prisutan GMO, bar se ne vidi na fotografiji.

Firma "Žito" na svom sajtu navodi da u vlasništvu ima fabriku stočne hrane, u skladu sa rastućim potrebama sopstvene "svinjogojske i govedarske proizvodnje".

Sa istog izvora javnost može da se obavesti da matična firma, uz četiri članice iz Hrvatske, ima "ćerku-firmu" i u Srbiji, a navedeno je - PP Ratkovo doo.

Na osnovu matičnog broja, takođe javno dostupnog u pretragama na sajtu Narodne banke Srbije, kao delatnost ovog preduzeća u našoj zemlji navedeno je gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica. Jedan od tri registrovana računa firme ne podleže blokadi, navodi NBS.

U javno dostupnim podacima, kao zakonski zastupnik PP Ratkovo naveden je direktor Željko Živaljić, kao fizičko lice, njegov pasoš je izdala država Hrvatska. Drugih zastupnika nema, ni fizičkih lica, niti privrednih društava, a nisu navedeni ni podaci o nadzornom i upravnom odboru.

Većinski suvlasnik ovog aktivnog privrednog društva je Novi agrar iz Osijeka sa udelom od 96,4 odsto, dok je manjiski suvlasnik Alfa žito doo iz Odžaka sa 3,6 procenata. Ovo preduzeće je registrovano 2008. godine, a delatnost mu je identična kao PP Ratkovo - gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica. Kao zakonski zastupnik navedena je direktor Tatjana Lilić, dok ostali zastupnici i uprava društva nisu navedeni. Stoprocentni vlasnik firme je Borisav Lilić, ujedno je i prokurista u preduzeću.

Namera hrvatskog Žita da kupi PP Ratkovo bila je tema medija u susednoj državi 2008. godine, kada je pisano da je ova firma prodalo šest svojih mesara iz lanca maloprodaje osječkoj klanici i mesare Ravlić, ali da je istovremeno na Beogradskoj berzi oglasila ponudu za preuzimanje PP Ratkovo (detaljnije).

I srpsko i hrvatsko preduzeće nalazilо se u ovdašnjim medijima u više navrata, a članci su i danas dostupni u elektronskim izdanjima.

Politika je 2009. godine pisala da su muke Ratkovčana počele sredinom 2003, kada je ovo imanje sa oko 2.000 hektara obradive zemlje, od čega 18 hektara pod voćnjakom, ciglanom, kudeljarom, nizom vrednih građevinskih objekata, velikom stočarskom farmom i savremenom mehanizacijom, na aukciji prodato dvanaestočlanom konzorcijumu na čijem je čelu bio Borislav Lilić, vlasnik Alfa-prometa iz Odžaka. Lilić je nedugo zatim postao vlasnik 67 odsto akcija PP Ratkovo (detaljnije).

Ministarstvo poljoprivrede poslalo je inspekciju u PP Ratkovo da proveri kako su 2.004 hektara zemljišta prešla u privatno vlasništvo Žito grupe iz Osijeka, što je Kurir otkrio 2011. godine (detaljnije).

Služba za katastar nepokretnosti u Odžacima morala je da preispita kako je 2.012 hektara PP Ratkovo iz 2003. godine najpre uknjižila kao privatnu svojinu odžačkog biznismena Borislava Lilića, da bi docnije, kada ih je on preprodao Žito grupi iz Osijeka, ti hektari takođe kao privatna svojina, bili preneti na ovu kompaniju, saznale su Novosti 2013. godine (detaljnije).

Interesovanje javnosti i medija nije jenjavalo, pa je slučaj PP Ratkovo došao je i do Evropskog parlamenta, o njemu se diskutovalo prošle godine. Izvestilac je u ime Ratkovčana bio Domagoj Margetić, hrvatski novinar, član Antikorupcijske lige Balkana.

Selo Ratkovo je, inače, "čuveno" po kršenju zakona naše države uzgajanjem genetički modifikovane soje. Tako je, recimo, leta 2010. godine Fitosanitarna inspekcija prinudno uništila useva GM soje, uprkos protestima uzgajivača.

Kršen je Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji Članom 2 zabranjuje stavljanje u promet GMO: "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije". U Srbiji je na snazi od 2009. godine.

U Članu 3 Zakona navedeno je da se genetički modifikovanim organizmom ne smatra "poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma".

Uz ovaj Zakon, podsećamo, u Srbiji su, pored ostalih, na snazi i Zakon o opštoj bezbednosti hrane, kao i Zakon o o bezbednosti hrane, a izvodi koji se odnose na GMO predstavljeni su na našem portalu.

Prateći dalja dešavanja na domaćem tržištu, nastojaćemo da utvrdimo da li se ovakav proizvod nalazi u ponudi i kod nas, kao i da li je bezbedan.

PPNS

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

MMS o PPNS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari