Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Događaji

17.08.2015

Mali likovni salon: Izložba crteža Miša Filipovca

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Narodni muzej Kragujevac organizuje izložbu crteža Miša Filipovca, akademskog umetnika iz Beograda. Izložba je otvorena u Malom likovnom salonu Narodnog muzeja 20. avgusta, a traje do 2. septembra.

* * *

EROTIKON 1 - SANJARI/

Stvaralaštvo mladog beogradskog umetnika Miša Filipovca uvodi nas na neposredan i provokativan način u jedan egzotični vrt uživanja koji egzistira na nejasnom, neuhvativom području između sna ili meditativnog stanja, i stvarnosti. Poznatu temu uživanja u idiličnom vrtu interpretiranu bezbroj puta u delima starih majstora poput Boša, Ticijana, Fragonara, autor obrađeje u ciklusu od šest stilski ujednačenih radova različitog formata. Serija je započeta 2010. godine crtežom iz ciklusa Erotika koji je tada predstavljen na diplomskoj izložbi autora, a zaokružena u celoviti ansambl ove godine. Tematski, ovo slikarstvo je blisko Šumanovićevim šidskim bahantkinjama. Tehničke i žanrovske odrednice su tradicionalne: tuš, grafit, akrilna boja, papir; crtež kao baza za svaki drugi vid likovnog izražavanja; akt - osnovni umetnički žanr. Ipak način na koji Filipovac servira ovaj svojevrsni doručak na travi je nov. Radovi se odlikuju finim, anatomski tačnim crtežom upotpunjenim ograničenim ali efektnim plasmanom boje, elementima kolažne tehnike, kao i
kompozicijskom uravnoteženošću. Ovi Adami i Eve, omamljeni nagonom za životom, po monumentalnosti su bliski predstavama zidnog slikarstva koje je osnovni poziv Miša Filipovca. U stilu se oseća i diskretna sličnost sa modnim crtežom, koji je, takođe, u skladu sa sklonostima i interesovanjima autora.

Nosioci radnje izgledaju kao savršeni futuristički ljubavnici iz manga stripova; kao fantastična bića čija je postojbina arkadijski vrt nabujao od zdravlja, svežine i svakojake flore i faune. Ustvari, oni su običi, realni ljudi, oslobođeni od stega gradskog života i briga sveta odraslih. Akteri lebde zaneseni u dubini morskog plavetnila (ili možda kosmosa?), u stanju ekstaze, kao da pozivaju gledaoca da se otrgne mentalnom zagađenju i priključi njihovoj izazovnoj igri. Kao da ga zovu da se na čas odvoji od smartfona, tableta i ostalih gedžeta, da stavi na off prijem potresnih, zabrinjavajućih vesti i prosto se prepusti prirodnim lepotama i osećanju slobode koje donose boravak u vodi, na vazduhu, nudizam, seks, smeh… Ma koliko da mislimo da smo odmakli u procesu razbijanja tabua i demistifikacije golotinje, predstave potpuno nagih tela po pravilu deluju razbuđujuće na um posmatrača. Ikonografija ovih radova je erotska, ali ne vulgarna ili pornografska, već sveža, lirska, i puna poleta, nalik onoj iz italijanske kinematografije ili nemih filmova. Sve na ovim crtežima je u pokretu, sve pulsira i treperi - koloritne predstave uskomešane vode, mokra kosa devojaka, studije genitalija izvedene uz punu linijsku raskoš, atmosfera puna nesputanih strasti i impulsa.

Pored erotske konotacije, ove kompozicije imaju karakter zapisa duše, tj. karakter emotivne uspomene na bezbrižno vreme kada se izležavalo na plaži, uživalo u dokolici, šetnji, u igri sa decom i životinjama. Posmatrajući ove moderne žanr scene prisećamo se davnih leta u Dalmaciji, lenjih avgustovskih popodneva na Adi o kojima piše Momo Kapor, dodira sunca na koži zategnutoj od soli. Imamo utisak da čujemo lagani džez, rege ritam ili neku bosanova muziku, dok čitamo Erotikon Miša Filipovca. Prizori mladih ljudi koji na sebi ne nose ništa, osim peraja ili maske za ronjenje, zaista deluju blago nostalgično, kao fotografisani momenti umetnikove lične stvarnosti. Oslobođenom Erosu i Muzi koja izaziva čežnju, dat je lik umetnikovog prijatelja, drugarice iz mladosti, neostavrene ljubavi, te nam se zbog toga čini da ih poznajemo. Inače, Filipovčeva lica bude izvesnu asocijaciju na stvaralaštvo Egona Šilea i Lukijana Frojda - kadkada su zamišljena i prikazuju duboku melanholiju tako svojstvenu mladima koji odbijaju da prihvate stvarnost različitu od one unutrašnje, idealizovane; nekada otkrivajuću živu prirodu portretisanog; nekada spokoj i stanje duhovne harmonije na licima ljubavnika koji uživaju u odmoru, opuštanju, milovanju. Ta lica opisuju realna stanja savremenog čoveka koji protivtežu modernom gradskom životu traži u neiskvarenom svetu u kome se čari života mogu konzumirati punim plućima i bez straha od osude.

Vršeći analizu motiva, ideja, likovnog jezika valja registrovati kontekst u kom ovi radovi nastaju, upravo zbog njihove divergentnosti u odnosu na sveopštu zastupljenost poetike beznadežnosti i razočaranja u svim sferama umetnosti. Savremeni sociolozi su saglasni da živimo u epohi koja je raskrstila sa pojmovima ljubavi, romantike i osećajnosti i okarakterisala ih kao arhaične modele ponašanja zaostale od prethodnih generacija. Rađamo se u vremenu koje veliča prezaposlenost kao poželjan oblik življenja; u kome se Instagram estetika drži za izuzetan vid vizuelne komunikacije. Mladi umetnici poput Miša Filipovca, u društvu koje i dalje pokušava da se oslobodi ukorenjenog konzervativizma, uporno i dosledno pokušavaju da se izbore za svoje mesto na umetničkoj sceni negujući sopstvene ideje i stil, i verujući da umetnost ne trpi foliranje. Njihova borba za pažnju publike, za izlagački i medijski prostor, za društveno priznanje je stalna. Na galeristima i institucijama je drugi deo odgovornosti u rešavanju složenog zadatka njihove afirmacije. Dela Filipovca ne sadrže ništa nadrealno niti nejasno, apstraktno. U njima nema ničega što poziva na revoluciju ili na kritiku politike režima, ničega što nas dovodi u sumnju, što teži da nas prizove pameti i otvori nam oči pred socijalnim problemima. Njegov bunt ogleda se u pozivu na udaljavanje od tereta svakodnevice, kroz prepuštanje čulima i spoznaji telesnog.

Veliki broj kulturnih stvaralaca mlađe generacije se bavi problematikom pojedinca koji je sputan nemislosrdnim zakonima sistema i ugrožen demagogijom ideologija. Ovog puta gledamo stvarna lica, ali ne lica stradalnika rata, niti heroja današnjih reprezentativnih, paradnih portreta, već slike ljudi željnih života, avantura, ljubavi, zabave, egzotičnih putovanja. Ona nas gledaju direktno u oči propagirajući slobodu u ponašanju, izražavanju, u ostvarivanju fantazija. Ciklus radova Erotikon 1 - Sanjari ne donosi niti jednu negativnu konotaciju. Čak i kada teži finoj provokaciji, umetnik nastoji da pokrene samo pozitivne vibracije. Plodne forme obnaženih tela, naglašena atmosfera ljubavnog zanosa, prefinjena upotreba boje, bogata i raznovrsna linija daju ovoj umetnosti lirski ton karakterističan za sve faze Filipovčevog rada.

Jelena Lazarević,
istoričar umetnosti

miso f

BIOGRAFIJA AUTORA

Filipovac je rođen 1987. u Bajinoj Bašti. Umetničku školu u Užicu završio je 2006. godine, smer konzervator kulturnih dobara. Diplomirao 2010. (odsek zidno slikarstvo) na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu u klasi profesora Zorana Ivanovića, a 2011. je završio master studije. Zaposlen je na predmetu Crtanje, Crtanje i slikanje i Akt, kao asistent FILUM-a u Kragujevcu. Od 2012. doktorant na ALU.

 

NARODNI MUZEJ KRAGUJEVAC: SAJTFB STRANA  


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar