Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Događaji

21.10.2020

Narodna biblioteka: Programi

Prvi Prvi na Skali
https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dren/bombardovanje-1999.html

OKTOBAR 2020

Galerija Biblioteke
Subota 3. oktobar, 12:00
Festival središnje jeseni

Festival središnje jeseni jedan je od najznačajnijih kineskih praznika, a posvećen je žetvi i mesecu. Kinezi ga još nazivaju i Mesečev festival, a obeležava se 15. dana osmog meseca po lunarnom kalendaru, kada je mesec pun.

Ovaj festival proslavlja se mnogim običajima čija je simbolika izuzetno bogata, a od koje je centralna ujedinjavanje i jedinstvo. To su, svakako, i epiteti koji opisuju i kineski narod i Narodnu Republiku Kinu koja 1. oktobra obeležava Dan državnosti.

Cilj ove radionice je da približi bogatstvo značenja Festivala središnje jeseni posetiocima, te da im pruži priliku da uživaju u čajnoj ceremoniji, vešini taj-čija, a najmlađim posetiocima i u puštanju lampiona.
Zbog poštovanja epidemioloških mera broj posetilaca je ograničen, a nošenje maski je obavezno.

Dečje odeljenje, Milovana Glišića 44
Ponedeljak 5. oktobar - petak 10. oktobar
Ne sudi po koricama



U oviru obeležavanja Dečje nedelje 2020. godine u Dečjem odeljenju pripremljena je akcija "Ne sudi po koricama". Ovo je mali izazov za čitaoce uzrasta od 10 do 14 godina da knjigu odaberu isključivo po sadržaju. Među uvijenim knjigama nalaze se one koje su štampane pre 50 godina, ali i one koje su štampane u poslednjoj deceniji. Čitaoci treba samo da odaberu i pozajme knjigu i kada je kod kuće odviju da ne sude po koricama.

Kuća Đure Jakšića, Karađorđeva 36
Četvrtak 8. oktobar, 11:00
Međunarodna književna manifestacija "Pismo Ćirilovo"



Udruženje književnika Srbije, Književna zajednica Kragujevac i "Riznica" Kragujevac u saradnji sa Narodnom bibliotekom "Vuk Karadžić" organizuju treću međunarodnu književnu manifestaciju "Pismo Ćirilovo" koja se održava u Kući Đure Jakšića. Koordinator video-veze Kragujevca i okolnih zemalja je Sveta Madžarević, književnik, uvoodnu besedu održaće književnica Gordana Vlajić, a program vodi Sanja Živković. Prisustvo posetilaca je po pozivu.

Kuća Đure Jakšića, Karađorđeva 36
Četvrtak 8. oktobar, 18:00
Predstavljanje antologije "Figure u tekstu. Gradovi u fokusu"



Antologiju "Figure u tekstu. Gradovi u fokusu", koja prati stvaralaštvo srpskih pesnika u periodu 1946-1996 predstaviće Miljurko Vukadinović, Vidak M. Maslovarić, Nenad Šaponja i pesnici koji su u istu uvršteni.
Program organizuje Udruženje pisaca Kragujevca u saradnji sa Narodnom bibliotekom "Vuk Karadžić".

Galerija Biblioteke
Petak 9. oktobar, 11:00
Izložba ručno rađenih obeleživača za knjige od strane osnovaca povodom obeležavanja Dečje nedelje



U sklopu izložbe biće prikazano preko stotinu obeleživača koje su učenici sa svojim nastavnicima likovne kulture radili tokom Dečje nedelje.

Kuća Đure Jakšića, Karađorđeva 36
Petak  9. oktobar, 12:00
Promocija antologije savremene dijalekatske poezije "Maternji jezik"



Učestvuju: Aleksandar B. Laković, Zoran Vučić, Radenko Bjelanović i Dragan Radović

Leskovački kulturni centar i Književna zajednica "Bora Stanković" iz Vranja izdavači su knjige "Maternji jezik – antologija savreme dijalekatske pozije (1980-2010)" - za izdavača: Sanja Conić i Miroslav Cera Mihajlović; urednici: Sunčica Denić i Dragan Radović; priredio Zoran Vučić.

Knjiga je podeljena autorima. Jedan od zastupljenih pesnika, Radosav Stojanović, objavio je na svom Fejsbuk nalogu reagovanje, koje prenosimo u celini.

Kakva je to antologija kada vam u njoj u tri pesme načine 22 greške i iseku jedan stih? To znači da su vam izmenili 22 stiha, a jedan osakatili, a da vas kao autora za to nisu pitali. A nisu se ni potpisali kao koautori. Niti su dobili vaše odobrenje da se vaše pesme tamo nađu. Stručnjaci ove književne hajdučije: autor Zoran Vučić i urednici knjige "Maternji jezik" Miroslav Cera Mihailović i Dragan Radović, zajedno sa piscem pogovora Sunčicom Denić Mihailović, nisu se libili da tamo uvrste maksimalan broj svojih pesama i, zamislite, bez grešaka: Miroslav Mihailović – 15, Dragan Radović – 12, Zoran Vučić – 9 i Sunčica Denić – jednu, ali vrednu tri pune stranice – "Žimi sve". Iz samog naslova se očituje genijalnost autorke, a tek iz pogovora "Dijalekatska književnost juga Srbije", pa mu ispada da su Bogdan Čiplić, Matija Bećković, Miro Vuksanović, Dragomir Brajković, Ivan Negrišorac i još neki u knjizi zastupljeni ljudi sa tog žalosnog juga Srbije!

A kada je reč o beleškama o piscima, jedino Radosav Stojanović nije zavredeo da mu se pomene ni jedna od 40 objavljenih knjiga. Ali su zato sve svoje pedantno uneli, a o Matiji Bećkoviću napisali belešku od tri-četiri stranice, samo što mu nisu objavili imena ljubavnica. Možda bi ih i uneli, da su ih znali.

I sada će morati niški pravosudni organ da o tome raspravlja, jer knjigu su dva izdavača Leskovački kulturni centar i Književna zajednica "Borisav Stanković" Vranje štampali u Nišu. Tipični provincijski kompleksi koje prate sujetne bolesti provincijskih piskarala.

Galerija Biblioteke
Petak 9. oktobar, 12:30
Radionica "Od svađe slađe"



Organizator: Srednja stručna škola u saradnji sa Udruženjem građana "Svet reči" i NB "Vuk Karadžić"

Galerija Biblioteke
Petak 9. oktobar, 18:00
"Živa reč pesnika"



Udruženja pisaca Kragujevca u čast slavljena poezije organizuju KNJIŽEVNO VEČE na kojem će pesnici recitovati svoje stihove.

U NASTAVKU MESECA

Galerija Biblioteke
Ponedeljak 12. oktobar, 18:00
Otvaranje izložbe "Novo čitanje Petra Kočića - sloboda je uzvišena majka pravde"
Izložbu će otvoriti Nega Stjepanović, direktorka Narodnee biblioteke i Muzejske zbirke Zvornik

Petar Kočić rođen je 29. juna 1877. godine na Zmijanju, selo Stričići, u Bosanskoj krajini. Bile su mu dve godine kad je izgubio majku, a njegov otac, sveštenik Jovan, iz duboke žalosti za ženom, napustio je kuću i decu i otišao u manastir Gomionicu i postao monah Gerasim.

Iz baba-Vidine škole Kočić je po očevoj želji otišao u manastir Gomionicu da uči čitnje i pisanje kod polupismenih, bistrih i rodoljubivih kaluđera. U manastiru je završio dva razreda osnovne škole (više ih tamo nije ni bilo). Ostala dva učio je u Banja Luci. Po završetku osnove škole, 1891. godine, Kočić je po očevoj želji krenuo u Gimnaziju u Sarajevo.

Posle sudara sa školskim vlastima, Kočić je 1895. godine prešao u Beograd. Tamo je iste godine završio četvrti razred Gimnazije i upisao se u peti. Gimnaziju je završio u junu 1899. godine i otišao u Beč da studira slavistiku kod čuvenog profesora Jagića. U Beču Kočić ulazi u krug studenata Bosanaca i počinje da se bavi literaturom i nacionalnom borbom. U kružoku Pavla Lagarića napisao je svoje prve radove.

Prva zbirka njegovih pripovedaka pod naslovom "S planine i ispod planine" pojavila se u Sremskim Karlovcima 1902. godine. Ovom zbirkom u srpsku književnost ušao je pisac "od talenta, od stvarnog i originalnog talenta". Dve godine kasnije, pojavljuje se druga zbirka koju Kočić posvećuje "uspomeni na genija Đuru Jakšića", a najznačajnija novina ove zbirke je poznata satirična aktovka "Jazavac pred sudom".
Kočić je u junu 1904. godine apsolvirao filozofiju i zatražio službu od srpskog ministarstva prosvete.
Postavljen je za profesora srpskog jezika i književnosti u učiteljskoj školi u Skoplju. Privlačila su ga stara ognjišta, srpske slave i veličine. Ubrzo je došao u sukob sa onima koji su ugnjetavali nezaštićene u novoj sredini i u kasnu jesen 1905. godine napušta Skoplje i odlazi u Sarajevo.

U Sarajevo je stigao kao poznat književnik i publicista. U svojoj Bosni razvija široku političku i kulturnu aktivnost zbog koje su ga okupacione vlasti gonile. Tako je bio proteran iz Sarajeva. Ali, Kočić ne miruje. Odlazi u Banju Luku i u svojoj Krajini pokreće list Otadžbina sa namerom da oko sebe okupi sve nacionalno svesne borce. Ipak, policija ga nije ostavljala na miru. Od oktobra 1907. do 1909. godine Kočić s manjim prekidima tamnuje po raznim austrijskim robijašnicama.

Po izlasku sa robije veliki pesnik Bosanske Krajine opet se vraća literaturi. Početkom 1910. godine obavljuje u Zagrebu zbirku pripovedaka pod naslovom "Jauci sa Zmijanja", a već iduće godine i svoju homorističko-satiričnu propovetku "Sudanija". Krajem 1912. godine počeo je da oseća brzo napredovanje progresivne paralize.

Borba za oslobođenje i ujedinjenje otpočinje upravo one godine kad je pisac osetio da je teško bolestan. Morao je da se leči onda kad je trebalo da se bori. Pred sam početak Prvog svetskog rata, 1914. godine, Kočićevi prelaze u Beograd i Petra smeštaju u duševnu bolnicu. I nestao je tiho, nečujno, u praskozorje jednog avgustovskog dana 1916. godine u porobljenom Beogradu. Nekako pred smrt on je sa uzdahom rekao: "U ropstvu se rodih, u ropstvu živjeh, u ropstvu vajme i umrijeh." Prijatelji su ga ujutru našli u mrtvačnici.

Umro je 27. avgusta 1916. godine u Beogradu. Preminuli u duševnoj bolnici sahranjivani su bez kovčega, ali po specijalnom naređenju upravnika, jedan od pacijenata napravio je sanduk za Kočića, a sveštenik Gavra Milošević sutradan je održao veliko opelo piscu i narodom tribunu. Pacijent koji je napravio kovčeg zauzvrat dobio je Kočićev novi kaput.

Kapela se tada renovirala, pa je telo do sahrane stajalo u bolničkom kupatilu, a sahranjen je u crvenim, bolničkim papučama i sa šajkačom.

Društvo "Zmijanje" iz Banjaluke, zatražilo je dozvolu od Kočićeve žene da se Petrovi posmrtni ostaci iz Beograda premeste u Zmijanje. Onda je dala dozvolu da se to uradi, ali se brzo predomislila jer je deset dana pred planiran prenos posmrtnih ostataka otišla u opštinu i zatražila stražu za Kočićev grob.

Galerija Biblioteke
Četvrtak 15. oktobar, 18:00
Predstavljanje knjige "Prvi srpski Codex Diplomaticus" Zdravka Malbaše
Učestvuju: Sanja Živković i autor
Organizacija: Udruženje Srba iz Hrvatske "Nikola Tesla"

Galerija Biblioteke
Ponedeljak 19. oktobar, 12:00
Otvaranje izložbe bukmarkera "Gde smo stali?"

Istorija obeleživača za knjige je duga, a neki od najstarijih, najčešće napravljeni od kože, pronađeni su u inkunabulama. Imali su razne oblike poput obične niti ili trougla koji se zakači, a jedan od najsofisticiranijih imao je oblik rotirajućeg diska. Kako su se vremena menjala, tako su i obeleživači dobijali raznovrsnije oblik otvarajući mogućnost za pravljenje kolekcija.

Sa ciljem da ukažemo na njihovu lepotu, ali i potrebu korišćenja napravili smo izložbu, koja sadrži preko 700 obeleživača u vlasništvu bibliotekara, ali i onih koji su rezultat kreativnih izraza osnovaca, srednjoškolaca i Botaničke bašte.

Kućа Đure Jakšića
Utorak 20. oktobar, 18:00
Radionica "Gledam lica, sklapam nova"

Polaznici Kreativnog centra "Raskršća", njih oko petnaestak, imaju zadatak da od, na papiru štampanih portreta Đure Jakšića, izdvajaju, seckaju detalje i sklapaju nove likove, po sopstvenom ukusu. Tehnika, koju pri tome uče je kolaž, a usput pričaju o Đuri Jakšiću i njegovom stvaralaštvu, najviše o njegovom portretnom slikarstvu. Koordinatori radionice su Ivana Ivanović i Maja Stanković.

Untitled5.jpg

Galerija Biblioteke
Utorak 20. oktobar, 18:00
Predstavljanje knjige "Idea et natura - Polisemija kontinuiteta" Ljiljane Stamenković
Učestvuju: prof. Ljiljana Vukajlov, Vladan Martinović, vajar i autorka

Galerija Biblioteke
Četvrtak 22. oktobar, 18:00
Predstavljanje knjige „Kulturna ideologija Milana Kašanina“ Jane Aleksić - OTKAZANO!



Kuća Đure Jakšića, Karađorđeva 36
Sreda 28. oktobar, 19:00
Predavanje „Budim i Pešta u Đurino doba“
Predavač: Dragan Jakovljević



PRVI PRVI NA SKALI Log glava 75

ARHIVA PPNS

NASLOVI IZ BIBLIOTEKE

NARODNA BIBLIOTEKA SAJTFB STRANAJUTJUBINSTAGRAM  


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 


PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 


PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar