Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Događaji

01.12.2015

SKC: Izložba ’’Životinje’’ Mihaila Vasiljevića

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Izložba "Životinje" Mihaila Vasiljevića biće otvorena u Kontakt galeriji SKC u utorak 1. decembra u 20 časova. Izložba će trajati do 25. decembra.

* * *

Modelovanje plastičnih figurina životinja deo je duge istorije čovekovog posmatranja faune i stvaranja njene vizuelne reprezentacije u pokušaju da joj se približi, da je razume i naposletku da je savlada i kontroliše. Od najranijih pećinskih crteža, ta slika i svakako njena namena su se kontinuirano menjale, uvek u bliskoj relaciji sa kontekstom vremena, geografskog područja i tekovinama civilizacijskog progresa.

Danas su ove predstave najpre uslovljene, kao i sve ostalo, rapidnim razvojem tehnologije i mogućnostima manipulacije digitalnom slikom, oličenim i u nekim bizarnim primerima poput sajta Switch Zoo, gde uz nekoliko poteza mišem posetilac, iz čiste zabave, refiguracijom delova tela životinja može da kreira nove animalne vrste. U specifičnom fotografskom postupku, beleženjem detalja nesavršenosti izrade, „anatomskih“ grešaka kineskih igračkica, Vasiljević upravo otvara neka od pitanja našeg kompleksnog i često kontradiktornog odnosa prema životinjskom svetu. Autor ih razmatra sa različitih aspekata, najpre u kontekstu posledica društvenih, naučnih, tehničkih dostignuća i promena koje u današnje vreme kulminiraju ozbiljnim, čak dramatičnim narušavanjem svake veze koja je ranije postojala između čoveka i prirode.

„Zašto gledamo u životinje?“, zapitao se u kultnom istoimenom eseju teoretičar, pisac i art kritičar Džon Berger, objašnjavajući kako su tokovi industrijalizacije i ubrzanog urbanog razvoja doveli do fizičke i društvene marginalizacije životinje. Ona je postala biomašina, zabavan sadržaj, uspomena čoveka na njegovo nekadašnje neposredno okruženje, nemoćna više, kako kaže Berger, da odreaguje na naš pogled: „Tu leži krajnja konsekvenca njihove marginalizacije. Taj pogled između životinje i čoveka, koji je možda odigrao ključnu ulogu u razvoju ljudskog društva, i sa kojim su, u svakom slučaju, ljudi živeli do pre manje od jednog veka, je nestao” [John Berger, Why We Look at Animals].

Radikalne transformacije i nova distanciranost dolaze sa virtuelnim dobom i našim posmatranjem i doživljajem svega, uključujući i životinje, kroz kompenzacione slike istih. Sociološkinja Linda Kalof u opsežnoj studiji Looking at Animals in Human History, u osvrtu na aktuelni trenutak, primećuje da je gubitak autentičnosti životinja ono što najviše uznemiruje, doprinoseći njihovom daljem otuđivanju i naposletku nestanku, sa velikom verovatnoćom da će jednog dana, slično kao u naučno-fantastičnoj priči Filipa K. Dika Do Androids Dream of Electric Sheep?, oko nas šetati samo kao simulacije. Modelovane prema fotografskom predlošku, u materijalu koji je postao jedan od sinonima za ekološku katastrofu, životinje na Vasiljevićevim fotografijama nemo poziraju u svoj svojoj artificijalnosti i grotesknosti. One su više nego direktno svedočanstvo o vremenu konstantne kompeticije ekonomskih sistema, migracije iz realnog u virtuelno, one postaju snažna metafora za ljudsku prirodu, našu ambicioznost, nemilosrdnost i želju da kontrolišemo, manipulišemo i osvajamo svet oko sebe.

Iz teksta Miroslava Karića, "Životinje: Mihailo Vasiljević", 2013. 

GALERIJA PPNS

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR SAJT, FB PROFIL/STRANATVITER 


APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar