Spomen-park: Izložba skulptura Zorana Ignjatovića

Spomen-park: Izložba skulptura Zorana Ignjatovića

Izložba skulptura i objekata akademskog slikara Zorana Ignjatovića biće otvorena u Spomen-parku u sredu 22. aprila u 19 časova. Radovi će biti izloženi do 12. maja.

PUTOVANJA KAO TRAGANJA

Zoran Ignjatović je već 25 godina prisutan na našoj umetničkoj sceni. Za to vreme, prešao je dug stvaralački put, tokom koga je neprekidno preispitivao vlastiti likovni jezik i strukturu u skladu sa svojim duhovnim traganjima.

Zato se danas njegova umetnost može posmatrati kroz više stvaralačkih faza.

Umetnički poziv je, pored estetskog i emocionalnog i jedan veliki istraživački proces. Umetnik postepeno, u skladu sa svojim idejama i likovnim jezikom, iz obilja oblika i boja, koje mu realan svet nudi, izdvaja i kristalizuje forme i kolorit u koje će zaogrnuti svoj duhovni život. Uz neprekidan rad, sledeći svoje vizije, Ignjatović se udaljavo od realnosti, preobražavao realne forme u sopstvene kreacije, sa manje ili više prodornih elemenata iz stvarnosti, ali su sa svakom fazom dobijale na svojoj ubedljivosti. Njegovo stvaralaštvo pratilo je ličnu duhovnu nadogradnju novim iskustvima i interesovanjima.

Originalni likovni jezik, neobične organske forme, a sa njima i kolorit umetniku su služili da kompleksnost života i pojava svede na proćišćene i jezgovite simbole, koje je predstavljao na elegantan i idejno zaokružen način, i to uvek u delikatnom vibrirajućem pokretu. To se moglo videti u fazi kada je bio zaokupljen muzikom, njenim akordima i personifikovanim instrumentima koji je čine dostupnom našem čulu sluha. Sve je lelujalo u harmoniji komplementarnih tonova, živih kolorističkih znakova i crtica, koji su usmeravali pokret i ritam zamišljene melodije.

Poslednjih godina Ignjatović dosledno prati viziju koja ga očigledno, već neko vreme opseda. To je motiv broda kao simbola žudnje za putovanjem bilo kuda, na putu sa neizvesnim ishodima i mogućim iznenađenjima, prijatnim ili ne, svejedno. Početak su predstavljale refleksivne, fluidne slike sa neuhvatljivim horizontima mora, širokim nebeskim svodom i udaljenim delovima kopna njegove mentalne geografije, kao i čudnim stvorenjima koja pokušavaju da ga dosegnu. I nije se zaustavio samo na žudnji za tim predelima svoje bogate imaginacije, poželeo je da konstruiše lična prevozna sredstava, kao način do njih i stigne. Tako se pojavio brod u kombinaciji tricikla, raketa na jedra ili oblak kao cepelin, prvo u crtežu, u jezgrovitim naznakama, a zatim mnogo slobodnije i razvijenije na platnima.

Sledio je sasvim logičan nastavak. Umetnik je osetio potrebu da izađe iz okvira slike, da svoje dvodimenzionalne, dečje radoznale vizije i konstrukcije opredmeti i prevede u aktivne i dinamične trodimenzionalne prototipove i učini ih posmatraču taktilno dostupnim, ali i dalje sa snažnim pikturalnim određenjima. Smelo se upustio u novi likovni medij, vajrastvo, ali je fascinacija motivom putovanja ostala i dalje ista.

Ignjatović demonstrira, pored složene imaginacije, inventivnost i tehničku veštinu da svoja zamišljena putovanja obeleži i posebnim asocijativnim tragovima na koje tom prilikom nailazi. Tako, varenjem, kaljenjem, sečenjem i bojom, on odbačene delove metalnh predmeta transformiše u neobičane, vizuelno raskošne estetske tvorevine. Košuljica rotora nekada moćne mašine, koja je bila zaboravljena u nekom podrumu, postaje jedrenjak – raketa, koja jezdi kroz bezgranične prostore imaginacije, pokretana jedino umetnikovom voljom. Deo nekadašnje metalne konstrukcije se preobražava u afrički totem, šipke od kovanog gvožđa i odbačenih eksera u ljupko nakostrešenu, nestalu pticu dodo, nepravilna limena tabla postaje preteći, džinovski talas na kome balansira minijaturni čovečuljak. Upravo ta sićušna čovekolika figurina od metalnih štapića se, kao metafora, pojavljuje na nekolicini radova, mala naspram ogromnog prostora koji je okružuje i mogućnosti koje se pred njom otvoraju. Nekada ih nosi kao teret, nelagodu, a nekada im se radosno, gotovo egzaltirano i hrabro prepušta.

Vizuelna i ontološka iskustva, lična i opšta, Ignjatović je otelotvorio kroz originalne forme; metalu, hladnom i neprivlačnom materijalu podario je kontempaltivne osobine, poveo nas na neizvesno putovanje i time dodirnuo emotivnu, dakle bolju stranu života i naše ličnosti.

Jelena Davidović, istoričar umetnosti

Zoran Ignjatović je rođen 1961. godine u Ljubljani. Diplomirao je na Likovnoj akademiji u Sarajevu, odsek slikarstvo u klasi profesora Milivoja Unkovića. Član je ULUS – a od 1992. godine. Imao je 30 samostalnih izložbi i preko 120 kolektivnih u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Rumuniji, Mađarskoj, Japanu, Meksiku i SAD. Bio je učesnik deset umetničkih kolonija.

Dizajnirao je i ilustrovao deset knjiga. Prema njegovim nacrtima urađen je enterijer koncertne dvorane Muzičke škole "dr Miloje Milojević" u Kragujevcu. Autor je udžbenika "Umetnost za osnovne škole" u izdanju Zavoda za udžbenike, Beograd 2006. godine.

Zoran Ignjatović živi u Kragujevcu i radi kao profesor likovne kulture u O. š. "Radoje Domanović".

Samostalne izložbe:

  • 1987. Hommage "A. Tarkovski" – Adnan Begić, Zoran Sovilj, Zoran Ignjatović; Zabranjena izložba studenata ALU, Galerija CEDUS, Sarajevo
  • 1990. Kafe galerija "Zvono", Sarajevo
  • 1991. Privatna galerija "J & B", Kragujevac
  • 1993. Galerija kulturnog centra, Priština
  • 1994. Mali likovni salon, Kragujevac
  • 1996. Mali likovni salon, projekat "Boja", M. Knežević; G. Rakić, Z. Ignjatović; Kragujevac
  • 1998. Galerija "A", "Put ka nevidljivom", M. Zubac, G. Rakić; Z. Ignjatović, Aranđelovac
  • 1998. Performans "Krevet", EIHO – D. Milenković, D. Đorđević, Z. Ignjatović; Mali likovni salon, Kragujevac
  • 1999. Klub pravnika, D. Đorđević, N. Ristović, Z. Ignjatović, Kragujevac
  • 2000. Kafe galerija "Stari Zeland", Kragujevac
  • 2001. Mali likovni salon, (Moderna galerija) Kragujevac
  • 2001. Galerija Centra za kulturu, Smederevska Palanka
  • 2002. Galerija akvarela, Dom omladine, Kragujevac
  • 2004. Narodni muzej, Moderna galerija, Kragujevac
  • 2004. Klub "Vračar" Beograd
  • 2004. EIHO News, performans, D. Milenković; D. Đorđević, Z. Ignjatović, SKC, Kragujevac
  • 2005. Studentski kulturni centar, Art Café galerija, Kragujevac
  • 2008. Mali likovni salon, Kulturni centar Novi Sad
  • 2009. Narodni muzej Požarevac
  • 2009. Zavičajni muzej, Petrovac na Mlavi
  • 2009. Narodni muzej Kragujevac - Galerija narodnog muzeja
  • 2009. Kulturni centar Laza Kostic, Sombor
  • 2009. Kulturni centar Vrbas
  • 2011. Privatna galerija ART, deo kolekcije Gavrilović, Kragujevac
  • 2012. Klub Vidosav, Botunje (kod Kragujevca)
  • 2013. Galerija SKC Novi Beograd, Beograd

BIOGRAFIJA, KOLEKTIVNE IZLOŽBE, REALIZOVANI PROJEKTI, VAŽNIJE LIKOVNE KOLONIJEA



FB DOGAĐAJ

SPOMEN PARK SAJTFB PROFIL

PPNS/KG VODIČ

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari