Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Događaji

10.04.2018

Studentski kulturni centar: Programi

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo/za-srbiju-bez-gmo-mars-protiv-monsanta-19-maj-2018.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Utorak 3. april, 20 časova
Kontakt galerija SKC
Izložba: Homewards – Saša Tatić

Rad Homewards Saše Tatić nastao je u vreme globalizacije savremene umetničke scene i delić je svesvetskog mozaika sačinjenog od mnogobrojnih društvenih i političkih pozicija koje su umetnici reprezentovali i/ili rekonstruisali. Kao i većina ostalih u toj složenoj kompoziciji, odraz je sopstvenih iskustava umetnice sagledanih sa distance dovoljne za izvesnu objektivnost. Bez obzira na potku nostalgije i na promišljenje o suštini značenja pojma dom kao mjesta pripadnosti, o kojima autorka govori, njenim radom dominira crta dokumentarnosti. Homewards , dakle, utemeljenje pronalazi baš u toj neophodnoj objektivnosti, odnosno, neka bude upotrebljena znamenita, istovremeno i najopštija definicija dokumentarnog koju je tridesetih godina prošlog veka izrekao Džon Grirson – u „kreativnoj obradi stvarnosti“.

Stvarnost je data. Prvi korak Saše Tatić sliči onome koji bi napravio istoričar – ona pronalazi, identifikuje i otkriva stvarnost, ne samo dostupnu čulima, već i onu čiji jedini trag je nostalgija. Potom je pretače u narativ koji potporu ima u dokumentaciji. Potom, u nadi za boljim sutra, uz mnogobrojne sizifovske napore, težeći da ostvari postavljene ciljeve – menja stvarnost. I, dokumentujući je, nastavlja da gradi svoj rad. Potom, stvara dokumentaciju uspostavljajući dijalog sa društvom iz kojeg je i u kojem je, društvom oličenim u Komisiji za očuvanje Nacionalnih Spomenika. Traži odgovor. A bilo kakav odgovor na zahtev Saše Tatić za proglašenjem (ne)završenog stambenog objekta spomenikom, uključujući i ćutanje – biće glasan i rečit. Čin podnošenja zahteva njena je lukavština, smicalica, stvarna i nestvarna, završena i bez kraja, prividno na neuspeh osuđen pokušaj autentizacije umnogome fiktivnog konstrukta.

Dokumentarno, prisutno u radu Saše Tatić, „nije reprodukcija stvarnosti, već je reprezentacija sveta u kojem smo“ i „oslonac određenom pogledu na svet“. Svet za koji je, čini se, nedovoljno reći da je stvaran. Svet koji je – istinit. A „da biste raspoznali istinu vi raspolažete samo jednim znakom: da smicalica nije vidljiva. A to je upravo jedna od težnji umetnosti, da joj pođe za rukom da izbriše vlastite tragove, dok je iskrenost obično nespretna (ali to nije ključna odlika, jer ništa nije lakše podražavati nego nespretnost). Tako vi, ne uviđajući, zahtevate upravo ono što je predmet vaših proklinjanja: umetnost“.

Umetnost su, u svetu Saše Tatić, dva doma – tamo gdje sam i tamo gdje mi je kuća, dva kopanja temelja, jer se pod uticajem vremenskih prilika značajna količina zemlje vratila na prvobitno mjesto, prošlosti, tuđe i svoje, zabeležene na fotografijama, dokumenti, postojeći i nepostojeći... Stvarnost, ponekad nestvarna. Fikcija. I iskrenost i istina.

Vladimir Ranković

Saša Tatić rođena je 1991. u Banjoj Luci, Bosna i Hercegovina. Diplomirala je na Akademiji Umjetnosti Banjalučkog Univerziteta 2014. Master studije smera Umjetnost u javnom prostoru i Nove umjetničke strategije završila je 2017. godine na Bauhaus Univerzitetu, kao DAAD stipendista. Trenutno živi i radi u Berlinu, Nemačka.

Finalistkinja "Henkel Art.Award" u 2013. Dobitnica je nekoliko nagrada, priznanja i grantova u oblasti vizuelnih umetnosti; 2018. i 2015. Nagrada žirija za kratki film na Festivalu kratkog Filma ’60Sekundi u Kopenhagenu, Nagrada Evropske publike na Eurovideo-Videographies 2015. u Liježu, Nagrada žirija i specijalna pohvala za najbolji eksperimentalni rad na ’CTL 59 Sekundi’ 2015. u Španiji. Aktivno učestvuje na regionalnim i internacionalnim izložbama i festivalima i umetničkim rezidencijama.
Tematiku kojom se pretežno bavi u svojim radovima bazira na vlastitom iskustvu, selektujući specifične adaptivne veštine nastale u duhu potreba sadašnjeg vremena. U pitanju su funkcionalni oblici ponašanja, koji se konstruišu na individualnom nivou, ali zbog svoje mnogobrojnosti i sve češće podudarnosti prerastaju u masovnu pojavu koja reflektuje odlike savremenog tranzicionog društva kojem i sama pripada.

Utorak 10. april, 22 časa
Kontakt galerija SKC
Jazz Monday on Tuesday

Muzički program SKC-a ovog meseca počinje još jednom u nizu Jazz Monday svirkom. Aca Pejčić u ulozi domaćina okuplja ekipu muzičara sa kojima nas vodi kroz koloritne džez improvizacije.

Četvrtak 12. april, 19 časova
Kontakt galerija SKC
Razgovor sa autorom: Zoran Pešić Sigma

Posle sedam godina, Zoran Pešić Sigma, pesnik, pripovedač, dramski pisac, urednik časopisa Gradina i književnih programa u Niškom kulturnom centru dolazi u Kragujevac posle veoma uspešne 2017. godine u kojoj je dobio Sterijinu nagradu za dramski tekst, objavio je tri knjige iz svih oblasti kojima se bavi – drama (Ulica usamljenih automobila, nagrada Sterijina nagrada), pesme (Pasternakovo uže) i knjiga priča Strovalija za koju je dobio nagradu Slaviša Nikolin Živković.

Rođen u Beloj Crkvi 1960. godine. Živi i radi u Nišu.

Petak 13. april, 19 časova
Kontakt galerija SKC
Ciklus: diskusija sa prikazivanjem filma - Politički film Silkwood

Nastavak predavanja i diskusija pod zbirnim nazivom Politički film. Prva ovogodišnja analiza biće posvećena filmu Silkwood koji je snimljen 1983. godine, po istinitoj priči o smrti aktivistkinje Karen Silkvud, koja je istraživala nepravilnosti u fabrici plutonijuma u kojoj je radila.

Diskusiju vodi Tadej Kurepa.

Nedelja 15. april, 19 časova
Sala PMF
Svečani koncert folklora

Studentski kulturni centar Kragujevac organizuje Svečani koncert folklora, kojim će obeležiti 41. rođendan Akademskog folklornog ansambla Svetozar Marković. Deo svog decenijama građenog repertoara publici će predstaviti prvi, drugi, dečiji i ansambl veterana, a sve uz pratnju Narodnog orkestra Svetozar Marković. Zvuke odabranih narodnih pesama na scenu donose ženska i muška pevačka grupa Studenac.

Ansambl će na svom koncertu ugostiti Akademski folklorni ansambl Oro, Studentskog kulturnog centra iz Niša i na taj način još jednom potvrditi dugogodišnju saradnju i prijateljstvo koje povezuju ova dva ansambla.

KONKURS ZA 17. KOLO EDICIJE "PRVENAC"

Studentski kulturni centar Kragujevac raspisuje Konkurs za 17. kolo edicije "Prvenac".

Uslovi Konkursa su:

  • Pravo učešća imaju autori do 35 godina koji do sada nisu objavili knjigu;
  • U obzir dolaze pesnički, prozni, esejistički, dramski i međužanrovski radovi;
  • Radove sa punim imenom i prezimenom i kraćom biografijom, dostaviti u tri primerka na adresu: Studentski kulturni centar, Radoja Domanovića br. 12, 34000 Kragujevac;
  • Konkurs se zatvara 15. aprila 2018. godine;
  • Autori izabranih radova biće lično obavešteni;
  • SKC će izabrane knjige objaviti do Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu;
  • Dana 21. maja 2018. godine biće objavljena imena autora čije knjige ulaze u izdavački plan edicije „Prvenac“;
  • Rukopisi se ne vraćaju.

Ukoliko imate neke nedoumice oko konkursa, pišite na: gile@skckg.com.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR SAJTFB STRANATVITER 

 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM


ARHIVA

MART

Petak 2. mart, 20:30
Sala PMF
Predstava: Era ožalošćenih

Predstava Era ožalošćenih premijerno je izvedena 22. oktobra 2016. godine i od tada ne prestaje da privlaču pažnju publike, kako kragujevačke tako i publike brojnih festivala na kojima učestvuje.

Glumci Akademskog pozorišta SKC-a još jednom će na sceni pokrenuti lavinu pitanja o porodičnim i međuljudskim odnosima i, vodeći nas kroz različite društveno-vremenske kontekste, dovesti do optimističnog odgovora na pitanja postavljena na sceni.

Glumačku postavu čine Stefan Pavlović, Nina Nedeljković, Kostadin Stojadinov/Nikola Garović, Jana Mijailović, Pavle Tasić, Jana Desnica, Petar Petrović i Isidora Arsić. Reditelj predstave i autor songova je Miroslav Petrović.

Era ožalošćenih zamišljena je kao destruktivna muzička komedija i značajan segment predstave čini originalna muzika čiji su autori Lazar Jagličić i Filip Trajanovski.

Ulaznica košta 150 dinara.

Petak 2. mart, 22 časa
Kontakt galerija SKC
Koncert: Eyot

Izvan žanrovskih ograničenja, Eyot donosi eklektrični zvuk između roka i džeza, panka i ambijentalne muzike, impresionizma i romantizma, uvezujući različite stilove u jake i kompaktne kompozicije. Sastav je održao preko 100 koncerata u više od 20 zemalja širom sveta: sjajno prihvaćeni od publike i muzičke kritike, stekli su reputaciju jednog od najzanimljivijih evropskih instrumentalnih bendova u poslednjoj deceniji. Njihovi nastupi ispunjeni su energijom i emocijama koje slušaoca vode duboko u njihov unutrašnji svet.

Eyot je pobednik takmičenja Umbria Jazz Balkanic Windows 2009. godine, kao i MIDEM OFF Showcase, 2012. godine (Kan, Francuska). Učestvovali su na brojnim značajnim manifestacijama širom sveta, među kojima su Cully Jazz Festiva (Švajcarska), Garana Jazz Festiva (Rumunija), Dubai Jazz Festival (Ujedinjeni Arapski Emirati), Beogradski Džez Festival (Srbija), Nišvil Džez Festival (Srbija), DOK.fest Minhen (Nemačka), Hong Kong International Jazz Festival (Hong Kong), Vicenza Jazz (Italija), Jarasum International Jazz Festival (Južna Koreja) i Preveza Jazz Festival (Grčka), kao i nastupali u klubovima u Londonu, Parizu, Berlinu, Moskvi, Šangaju...

Dosad su objavili četiri albuma: Horizon (Ninety and Nine Records/Constantinus, 2010), Drifters (Neuklang, 2013), Similarity (Ninety and Nine Records, 2014) kao i prošlogodišnji album Innate, za inostrano (Ninety and Nine Records) i srpsko tržište (Metropolis Jazz). Muziku i aranžmane za album Innate potpisuju Dejan Ilijić i Eyot. Album je snimio Stiv Albini u čikaškom studiju Electrical Audio. Sadrži sedam kompozicija koje spajaju džez, rok, ambijentalnu i klasičnu muziku, oslanjajući se na folklor Balkana i istočne Evrope. Većina njih je neparnog ritma, te slušalac može da čuje tradicionalne lestvice i harmonije kroz čitavo ostvarenje. Zapravo, ovo je savršena mešavina starog i novog, Istoka i Zapada, po čemu je Eyot između ostalog postao prepoznatljiv od trenutka stupanja na scenu 2008. godine.

  • Dejan Ilijić – klavir 
  • Slađan Milenović – gitara 
  • Marko Stojiljković – bas 
  • Miloš Vojvodić – bubnjevi
Cena ulaznice je 400 dinara, a prodaja je u SKC-u, radnim danima od 9 do 15 časova.

Portal PRVI PRVI NA SKALI i SKC poklanjaju 2x2 ulaznice prvim posetiocima koji kao komentar ispod ovog članka navedu koja im je najomiljenija pesma sastava Eyot i postave link do nje :) (uz odgovor potrebno je unošenje aktivne el. adrese koja će biti iskorišćena za slanje informacije o preuzimanju karata)

Utorak 6. mart, 20 časova
Galerija SKC i Kontakt galerija SKC
Izložba: Između – Veljko Vučković, Stefan Lukić, Nebojša Adamović

Izložbu će otvoriti Velimir Popović, akademski slikar i teoretičar umetnosti. Izložba će biti otvorena do 26. marta 2018.

Određivanje zajedničkih karakteristika ili dodirnih tačaka između različitih slikarskih praksi, obično podrazumeva pronalaženje zajedničkih referenci, fascinacija, stilskih karakteristika, senzibiliteta itd. Pored fascinacije slikarima kao što su Gerhard Rihter i Luk Tajmans, čije opuse ovi autori koriste u cilju formiranja izvesnog pop pristupa, na formalnoj razini mogu se pronaći zanimljive sličnosti.

Ako se izoluje Veljkova tendencija da unutar serije The Suspicious Collective tretira slikarsku plohu kao polje indikacija, čime se u ciklus uvlači spekulativna igra između vremenskog i vanvremenskog, onda se može konstatovati sličnost naznačenog postupka sa Nebojšinim slikanim close-up-ovima putem kojih se razvlači vreme, koje pritom tone u neodređenost pogleda pomerenog sa nekog prizora. Sa druge strane, Stefanovi radovi se oslanjaju na nestabilnost prevoznog sredstva, puta i pejzaža u tranzitu koji spaja hipotetičku tačku A sa isto tako hipotetičkom tačkom B, čime se insistira na prikazivanju bržeg protoka vremena koji rastače stvari na dvodimenzionalnoj reprezentacijskoj plohi.

Sa druge strane, Stefan slikani trag tretira kroz mogućnost njegovog spajanja sa drugim slikarskim tragom. Na taj način on gradi predmet (automobil, nebo, put, žbun pored puta...) čija postojanost stvara iluziju zgušnjavanja u stabilniju reprezentaciju koja počinje da figurira kao dugoročni cilj, ili kao nešto što se sporije menja. Naznačeni tok razmišljanja spaja se sa Veljkovom transformacijom slikarske plohe u polje indikacija, iz razloga što se izdvajanje vanvremenskog iz vremenskog, može realizovati samo ukoliko se pretpostavi da izvestan trag pokreće indiciju koja rezultira određenim afektivnim stanjem. Pošto Nebojša svoje eksperimente sa close-up-ovima i kompozicijom konceptualno gradi na osnovu pogleda koji se transformiše od suočavanja, preko međuprostora do neodređenosti koju sreće kao svoj atribut, postaje jasno da se radovi ovih umetnika konstantno susreću i uzglobljavaju. Postojanost (persistence) piktoralnog traga ovde nastaje kao tenzija koja svaku konceptualizaciju pretvara u neku borbu.

Velimir Popović 

 

Biografije

Veljko Vučković

Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku primenjeno slikarstvo, gde trenutno pohađa i master studije. Dobitnik Nagrade Momčilo Moma Marković za najbolji crtež malog formata i dve pohvale. Učestvovao na 45 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i dva puta izlagao samostalno. 

Samostalne izložbe, 2018.

  • Vrbas, Likovna galerija Kulturnog centra Vrbas, Između
  • Kraljevo, Gradska galerija (Maržik), Nepostojanost

Stefan Lukić

Završio Beogradsku politehniku, smer grafički dizajn. Fakultet primenjenih umetnosti, odsek primenjeno slikarstvo, upisao je 2014. godine. Na istom fakultetu trenutno je student četvrte godine osnovnih akademskih studija. Proveo je jedan semestar, kao učesnik razmene studenata, na École des Beaux-Arts u Parizu. Dobitnik Nagrade za slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti 2016. godine. Učestvovao na više grupnih izložbi i šest puta izlagao samostalno.

Samostalne izložbe:

  • 2018. Vrbas, Likovna galerija Kulturnog centra Vrbas, Između
  • Beograd, Umetnički prostor U10, Međuprostor
  • Kraljevo, Gradska galerija (Maržik), Nepostojanost.
  • 2017. Užice, Galerija Narodnog pozorišta, YUGOnostalgija
  • 2016. Beograd, Galerija Štab, Lice i naličje
  • Kragujevac, Narodni muzej, Lice i naličje

Nebojša Adamović

Završio Školu za dizajn u Beogradu, odsek likovni tehničar. Fakultet primenjenih umetnosti, odsek primenjeno slikarstvo, upisao je 2014. godine. Na istom fakultetu trenutno je student četvrte godine osnovnih akademskih studija. Dobitnik Nagrade za crtež Miodrag Vujačić Mirski. Učestvovao na više grupnih izložbi i šest puta izlagao samostalno.

Samostalne izložbe:

  • 2018. Vrbas, Likovna galerija Kulturnog centra Vrbas, Između
  • Beograd, Umetnički prostor U10, Međuprostor
  • Kraljevo, Gradska galerija (Maržik), Nepostojanost.
  • 2017. Kragujevac, Amidžin konak - Narodni muzej, Oko portreta
  • 2016. Beograd, Galerija Štab, Lice i naličje
  • Kragujevac, Narodni muzej, Lice i naličje

Četvrtak 8. mart, 22 časa
Kontakt galerija SKC
Koncert: Don Antonio

Antonio Gramentijeri (Antonio Gramentieri), jedan je od najcenjenijih muzičkih producenata i gitarista nove italijanske scene koji uspešno kombinuje sever i jug, bluz i džez atmosferu, Afriku i Mediteran, starinsku filmsku muziku i folk, te na taj način određuje zvuk moderne Italije kao toplu, neuhvatljivu, tajanstvenu i intrigantnu pojavu.

Najpoznatiji je po radu u bendu Sacri Cuori, međutim u dosadašnjoj karijeri sarađivao je, kako u studiju, tako i na samoj sceni, sa respektabilnim imenima kao što su Ričard Bakner, Den Stjuart, Hugo Race Fatalists, Teri Li Hejl, Alehandro Eskovido, JD Foster, David Hidalgo, Džim Keltner, Mark Ribo i mnogim drugim. U aprilu prošle godine, njegovo samostalno debitantsko ostvarenje ugledalo je svetlo dana.

Don Antonio je nova avantura za Gramentijerija, nova ploča, novi bend, novi koncept. Album snimljen na Siciliji, konačno finalizovan u Romanji, veselo maše i ide u susret moru, ostavljajući kontinent iza svojih ramena i upućujući poslednji pogled Italiji i Evropi. Poziva na ples koji ukršta raznovrsne tipove folklora. Boji mediteranski identitet na način da je istovremeno sladak i gorak, romantičan i nemilosrdan, blizak i dalek. Zvuk savremene Italije uokviren je u grub ram. Neprekidna evolucija geografije koja gubi svoju tradicionalnu ravotežu ujedno stvarajući nove, parodoksalne i pomešane.

Na ploči se nalaze romantične melodije koje odišu aromom juga, suze koje izaziva bluz, jadranski duhovi, filmski pejzaži, kreveti od cveća, lučki brodovi, misteriozni likovi i elegantne žene. Ljubav i bol putovanja, pronalaženja i odlaska.

Nakon trijumfalne evropske turneje sa Alehandrom Eskovidom (Alejandro Escovedo) i komponovanje muzike za filmove pozorište, televiziju, reklame, balet, Antonio se vraća na scenu zakazujući niz novih koncerata po Evropi.

  • A deep, fun, intense southern trip from the Mediterranean to the Pacific Ocean, from the Adriatic sea to El Rio de la Plata - Gideon Coe on BBC Radio 6 Music 
  • A Masterpiece - Blow Up Magazine 
  • Wonderful, Cinematic, Italian and International - Boomerang 
  • 5 stars (on 6) - MusikExpress

Petak 9. mart, 19 časova
Kontakt galerija SKC
Predstavljanje knjige: Olivera Lazarević - kći Lazareva - Sultanija bajazita i Vojislava Latković

Sa uvažavanjem se odnoseći prema delu Vojislave Latković, kragujevačke spisateljice sa 16 objavljenih romana o znamenitim ženama iz nacionalne i istorije Balkana, SKC Kragujevac ponovo otvara vrata ovoj vrednoj autorki i njenoj vernoj publici. Ovoga puta biće reči o jednoj od najtragičnijih ličnosti u našoj istoriji koja obiluje tragičnim ličnostima - Oliveri Lazarević, kćerki kneza Lazara koju je majka iz vlastelinskih razloga udala za ubice njenog oca. Prvo princeza, a potom jedna od haremskih sultanija, Olivera je iznela svoju sudbinu kao Vojislava priču o njoj...

Ponedeljak 12. mart, 22:00
Kontakt galerija SKC
Jazz Monday: Schimnik

Schimnik su dva samoprozvana sonična monaha koji veruju da elektronika ne mora biti ogoljena od svojstva i suštine i korišćena samo u svrhu gibanja mase u tehno klubu. Njihova je namera da i u taj kontekst ubrizgaju čestice duhovnosti. Štimaju njihove synth-ove na 432Hz i vežbaju uz amaterske snimke crkvenih pesama sve dok sonična smeša nije taman onakava kakva treba da bude da bi svoj koncept izneli autentično i iskreno.

  • Vasil Hadžigrudev (BG) - bass and synth
  • Lav Kovač (RS) - drums and synth

Utorak 13. mart, 19:00; 21:00
Kontakt galerija SKC
Francuski filmski karavan – ciklus Omaž Cezarima

U okviru meseca Frankofonije kragujevačka publika biće u prilici da vidi novi ciklus filmova pod nazivom Omaž Cezarima. U čast filmske nagrade Cezar, Francuski institut u Beogradu i SKC Kragujevac predstaviće u okviru programa Francuski filmski karavan četiri filma, dobitnika ove značajne filmske nagrade. Filmovi će biti prikazani u Kontakt galeriji SKC. Program Francuski filmski karavan se realizuje u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu. Ulaz za sve projekcije je besplatan.

Cezar (César) je francuska nacionalna filmska nagrada. Nominacije vrši francuska Akademija umetnosti i filmskih tehnika, osnovana 1975. godine, a u konkurenciji za nagradu su filmovi prikazivani tokom prethodne godine. Prva dodela Cezara održana je 1976.

19:00 Sizan (FRA, 2012, 94’)
Režija: Katel Kilevere
Igraju: Sara Forestije, Fransoa Damjen, Adel Enel

Dvadeset pet godina jedne krhke mlade žene (Sizan). Njen otac i mlađa sestra brinu za nju. Njihova porodična ljubav jača je od svega. Nakon majčine smrti, dve devojke je odgajio otac. Kada je napunila sedamnaest godina, Sizan je postala majka i njen otac i sestra čine sve kako bi joj pomogli. Sizan se potom zaljubljuje u delinkventa Žilijena. Ona napušta svoju porodicu kako bi pošla za njim u Marsej i završava u zatvoru. Kada biva oslobođena, ona saznaje da je njen sin poslat u hraniteljsku porodicu…

21:00 Serafina (FRA, 2008, 126’)
Režija: Marten Provo
Igraju: Jolanda Moro, Ulrih Tukur, An Benen, Fransoaz Lebren

Godine 1912, poznati nemački kolekcionar Vilhelm Ude iznajmljuje stan u Senlisu kako bi pisao i odmorio se od svog pariskog života. Unajmljuje kućnu pomoćnicu, četrdesetosmogodišnju Serafinu. Nešto kasnije, u komšiluku vidi malu drvenu sliku i biva iznenađen kada saznaje da je autor Serafina. Tada nastaje veoma snažna veza između bogatog kolekcionara i vizionarske kućne pomoćnice.

Sreda 14. mart, 19:00; 21:00
Kontakt galerija SKC
Francuski filmski karavan – ciklus Omaž Cezarima

19:00 Kapetan Konan (FRA, 1995, 133’)
Režija: Bertran Tavernije
Igraju: Filip Toreton, Samiel le Bian

Na Balkanu 1918, postaje sve jasnije da saveznici pobeđuju. Konanov trud nije uzaludan: ubivši jednog čoveka, uspeva da unese strah u svet hiljada drugih. Nakon što je rat završen, ovi ljudi moraju da izbrišu sećanja o ubistvima. Problem je u tome što duša ratnika ne može da se navikne na uzbuđenja koja nosi borba.

21:00 Kamij Klodel (FRA, 1987, 170’)
Režija: Bruno Nuiten
Igraju: Izabel Ađani, Žerar Depardje

Kamij Klodel posvećuje dane i noći svojoj strasti, skulpturi. Imajući podršku oca i brata Pola, ona sanja o ulasku u atelje Ogista Rodena. Pošto je pokazala svoj talenat i odlučnost da sarađuje sa njim, biva angažovana kao učenik i brzo se zaljubljuje u mentora, postaje njegova muza i oživljava svoju izumrlu maštu.

Četvrtak 15. mart, 22:00
Kontakt galerija SKC
Koncert: El Jazzyra

Niški sastav El Jazzyra ovim koncertom se obeležava početak četvrtog po redu pozorišnog festivala − Zlatne kulise.

El Jazzyra već dugi niz godina čini osnovu scene pojedinih niških klubova, a njihov prepoznatljiv zvuk ih uspešno vodi na turneje u zemlje regiona, ali i na angažmane širom sveta. Pošlo im je za rukom da spoje na prvi pogled nekompatibilne žanrove – deep house sa džezom, d’n’b-om i fankom.

Najčešće bend radi kao petorka uz live saksofon i perkusije, ali po potrebi se uključuje i vokal kao i drugi instrumentalisti. To je upravo i jedna od velikih prednosti benda, stilska raznolikost kako u pogledu muzike, tako i u pogledu uticaja muzičara koji su trenutno na bini. U suštini, El Jazzyra nikada ne zvuči isto.

Sastav je svoju prvu punu afirmaciju doživeo na Niđvil džez festivalu i sličnim festivalima, ali i u Beogradu u klubovima kao što su Mladost, Tube, Brankow, Soho, Play, Bitef Art, Supermarket i mnogim drugim širom Srbije… Pored čestih nastupa u zemljama regiona (Bugarska, Makedonija, Crna Gora), El Jazzyra je postala rezident bend jednog od najvećih svetskih lanaca klubova Puro, sa kojim i danas ima odličnu saradnju. U okviru te saradnje, bend je svirao na više ekskluzivnih žurki i to u Dubaiju, Pizi, Tivtu, na Majorci…

Četvrtak 15.-18. mart, 18:00; 21:00
Sala PMF
IV Festival amaterskih pozorišta Zlatna kulisa

Studentski kulturni centar Kragujevac i ove godine je organizator Festivala amaterskih pozorišta Zlatna kulisa, četvrtog po redu.

Na repertoaru se našlo sedam takmičarskih i jedna revijalna predstava, koja će se igrati u čast nagrađenih.

Ulaz je slobodan.

Odluku o ovogodišnjem repertoaru festivala doneo je, zajedno sa Umetničkim savetom, selektor festivala, Dragan Jakovljević, pozorišni reditelj. Predstave koje su izabrane za zvanični program festivala „Zlatna kulisaˮ potvrđuju princip kojim je selekcija i izvršena - princip da je pozorište neodvojivo od stvarnosti i da se pozorišnom predstavom može osvetliti ljudska sudbina (komična ili tragična) i duh jednog vremena. Izabrane predstave su na najpodesniji način, sa izrazitim osećajem za duh savremenog doba, ali i za pozorišnu tradiciju i konvenciju, prikazale široke mogućnosti teatra, posvećenost i talenat.

Četvrtak 15. mart

  • 18:00 PRELJUBNICI, Pozorište kulturnog centra Radoje Domanović, Rača
  • 21:00 ANTIGONA,Omladinsko pozorište Vožd, Mišar

Petak 16. mart 

  • 18:00 HIMMELWEG, Akademsko pozorište Branko Krsamnović, Beograd 
  • 21:00 HADERSFILD, Akademsko pozorište SKC Niš

Subota 17. mart 

  • 18:00 KRALJ IBI, Dramski studio mladih Gradskog pozorišta, Bečej
  • 21:00 PUT OKO SVETA, Dramski studio Daske, Laktaši

Nedelja 18. mart 

  • 18:00 DRAGI TATA, Teatar 011, Beograd
  • 21:00 VOLIM TE KAO KONJA, amaterska predstava Romane Caran, Beograd (u čast nagrađenih)
  • Predstavljanje završnog rada Dramske radionice Zlatne kulise

Odluku o najboljima donosiće, kao i svake godine do sada, dva žirija - Stručni žiri, ove godine u sastavu: Dubravka Brkić, glumica Pozorišta za decu, Kragujevac, Andrija Kuzmanović, pozorišni i filmski glumac, i Miroslav Petrović, glumac; i Žiri učesnika, sastavljen od članova ansambala učesnika festivala.

Sreda 21. mart, 20 časova
Kutija šibica
Međunarodni dan poezije

Studentski kulturni centar će po 12. put obeležiti Međunarodni dan poezije. Jedna od najvećih pesničkih manifestacija, od 1999. godine, posle proglašenja u Ujedinjenim nacijama, imaće svoj praznik i u Kragujevcu. Književna radionica SKC poziva sve pesnike, pesnikinje, recitatore i recitatorke, ljubitelje i ljubiteljke poezije da dođu i čitanjem ili slušanjem uzmu učešće u stvaranju jednog zajedničkog poetskog duha na svetu, preko granica jezika, država i svakojakih podela.

Četvrtak 22. mart, 19 časova
Kontakt galerija SKC
Predstavljanje pesničke zbirke Prolećima si potreban - Nikola Radić

Zbirku otvara pitanje: Gde su ljudi? Sa sobom se naučilo i to je prvom zbirkom Radić uspeo da dokaže kao stvarnu refleksiju, pokazavši budućim čitaocima da čovek može postati biće saglasnosti. Rilke se na početku pitao ko bi iz četa anđeoskih uspeo da čuje krik. Nikola je svoj krik potopio u fini plićak daltonizma. Boje, dakle, nisu jake. One su elegantne i suptilne, nijansirane onako kako to izgleda na prvom stepeniku koji čoveka povezuje sa kosmičkim. To je od ekspresionizma naučio, od Srbije, Francuske, Turske, prijatelja, prijatelja umetnika, muzike i recitacije. Gde su ljudi, možda je znala Veronika Behalkova. A ono što ključarica krije pod svojom suknjom nije pitanje za jednu zbirku, već za čitavu novu poetiku koja se nakon proleća u našim književnostima dogodila. (iz recenzije Ivane Peško)

Nikola Radić je rođen u Smederevskoj Palanci 1989. godine. Filološku gimnaziju i studije Francuskog jezika i književnosti završio je u Beogradu, a master studije u oblasti kulturnih projekata na Univerzitetu Bordo Montenj. Peva i piše tekstove u bendu Barka Dilo. Piše na srpskom, francuskom i engleskom. Živi i stvara na relaciji Bordo-Beograd.

Petak 23. mart, 22 časa
Kontakt galerija SKC
Koncert: Oktava, promocija albuma Prima

U Kontakt galeriji SKC-a nastupa muzička škola Oktava povodom promocije albuma Prima! Ovo muzičko izdanje jedno je od dva izabrana na konkursu u okviru projekta Studentskog kulturnog centra Kragujevac - Prvi CD, čije finansiranje je pomogla Skupština grada.

Škola moderne muzike Oktava osnovana je 1. oktobra 1990. Kroz kurseve škole u proteklih dvadeset godina prošlo je više od 400 polaznika. Osnivač škole Milan Milosavljević Mikica je započeo svoj rad na temeljima škole Radomira Mihaijlovića Točka. R. M. Točak je u početku rada škole zajedno sa M. Milosavljevićem bio predavač. Predmet izučavanja je rock, jazz i blues muzika.

Škola gitare trenutno ima 70 polaznika. Učenici su uzrasta od 8 do 25 godina. Škola radi u prostorijama Doma Omladine u Kragujevcu. Oktava opremila je školu (akustične gitare, el. gitare, bubnjevi, kompjuter, pojačala, tabla, kompletna binska oprema za javne nastupe...) tako da su učenici u mogućnosti da na najbolji način uče osnove moderne muzike. Oktava ima izuzetnu koncertnu aktivnost. Više puta godišnje organizuje javne nastupe, koncerte, javne časove.

Škola gitare Oktava na najlepši način nastavlja tradiciju rok muzike, započetu u Kragujevcu sedamdesetih. Učestala koncertna aktivnost Oktave izbacila je u prvi plan mnogo mladih muzičara. U svom standardnom repertoaru naši učenici sviraju najteže i najzahtevnije kompozicije najvećih rock i jazz muzičara. Izvode ih u originalnim aranžmanima (Jimi Hendrix, Stevie Ray Vaughan, Eric Clapton, Sting, Django Reinhardt, R.M. Točak...). Naši nekadašnji učenici žive i bave se muzikom u SAD, Kanadi, Australiji, Norveškoj, Španiji, UK.

Ulaz je slobodan.

Ponedeljak 26. mart, 22 časa
Kontakt galerija
Džez-veče: Par u neparu

Par u neparu je duo koji se izrodio iz saradnje Branka Boškovića i Nemanje Teofanovića u različitim bendovima i na različitim projektima. Svirku karakteriše velika sloboda i neparni ritmovi. Posebnu inspiraciju i lepotu muzici donosi priroda i naši prijatelji koji se često pojave na svirci i prošire naš duo. Ove srede muziku Para u Neparu obogatiće svojim prisustvom i muzikom Aca Pejčić - koji će svirati klavijature, kaval i saksofon.

Utorak 27. mart, 20 časova
Kontakt galerija SKC
Izložba: Devedesete – Srđan Veljović

Otvaranju i vođenju kroz izložbu prisustvovaće autor Srđan Veljović i istoričar umetnosti Vladimir Bjeličić. Izložba će biti otvorena do 16. aprila 2018.

Izvod iz kritičkog osvrta Vladimira Bjeličića
POČETAK KRAJA ILI KRAJ POČETKA

Sama reč devedesete u lokalnom kontekstu nosi sa sobom čitav niz uglavnom neprijatnih asocijacija na veoma bolan period. Sasvim izvesno reč je o deceniji obeležnoj vihorom strahovitog građanskog rata i potpune društvene destablizacije, koja bi se mogla svesti na sintagmu golo preživljanje. Stoga, praktično bilo koji predmet iz devedesetih nosi sa sobom jako simboličko značenje i podstiče izrazit emotivni naboj, posebno ukoliko je reč o dokumentima poput fotografija.

Serija radova predstavlja fragmente niza uzgrednih situacija u kojima se Veljović nalazio u tom turbulentnom periodu. Od služenja vojnog roka (period JNA i rat protiv NATO-a), preko analize ponašanja kolektivnog tela u javnom prostoru (narodni skupovi, tehno-žurke, kultni turbo-folk splav Lukas, studentski protesti), do fotografija iz vlastitog porodičnog i profesionalnog života (saradnja sa umetničkim kolektivima Ledart i Labin Art Express), autor podcrtava, kako sam voli da naglasi, ispoljavanja društvenosti. Razmatrajući specifičnost društvene mimirkrije, Veljović beleži različite situacije objektivom, te istražuje uslovljenost kolektivnog i ličnog identiteta spram društvenih (političkih) normi u situaciji permanentnog vanrednog stanja.

Ovde svakako ne treba biti preterano sklon sentimentu i pristupiti Devedestim nostalgično, niti razmatrati da li je serija dokumentaristički profilisana ili kako već. Uprkos uvreženom mišljenju da je fotografija čuvar sećanja, Veljović je izgleda skloniji tezi da je fotografija zapravo fikcija, što automatski otvara polemiku o prirodi odnosno svrsi samog medija.

Naime, Veljovićeva praksa je utemeljena na aktivnoj agendi simultane artikulacije kako vlastite umetničke prakse, tako i društveno-politčkih ubeđenja i rezona. On fotografiju vidi kao medij odnosno alatku za konstituisanje specifičnog, ali i subverzivnog, sistema znakova, motiva i referenci, koji treba da bude aktivan element u izgradnji (boljeg) društva. S tim u vezi, zanimljivo je izdvojiti fotografije Ostrvo Mljet iz 1987. godine, kao i diptih koji čine Nataša iz 1991. i Zgrada CK iz 1999. godine.

Prva fotografija je najveća od svih izloženih i predstavlja uvod u celu selekciju. Na njoj je prikazana naga ženska figura u trenucima dokolice kontrastirana impozantnim morskim stenama. Sa druge strane, na prvoj fotografiji iz diptiha je prikazana autorova supruga u sedećem položaju na graničnom kamenu između Albanije i SFRJ na Prokletijama, dok druga prikazuje razorenu zgradu nekadašnjeg Centralnog komiteta KPJ nakon NATO-bombardovanja Beograda.

Očita Veljovićeva anticipacija onog što će ubrzo uslediti nakon ’91, kao i nakon ’99, sugerišu primarno geopolitičke i društvene promene na lokalnoj, ali i na globalnoj ravni. Reč je o kraju socijalizma, te začetku kapitalizma, te i svim pratećim pojavama poput rasprodaje državne imovine, devalvacije pravnog i obrazovnog sistema, korupcije, jednom rečju tranzicije. Dok nas pomenuta uvodna fotografija čini spokojnim i priziva kontemplaciju, smiraj, čežnju za utopijom, druga nas upozorava na sve ono što smo izgubili odnosno na uzork svega a to je svakako ‒ nacionalizam.

Retrogradna desna retorika i istorijski revizionizam jamačno su konstitutivni elementi političkog zamajca koji je doprineo dezorijentaciji i gubitku društvenog kompasa. Prema tome, izlažući upravo Devedesete u novoj eri obeleženoj gotovo istim idejama, samo u novom kapitalisitčkom ruhu, Veljović adresira svu ozbiljnost i duboku problematičnost istih, što nije samo odlika tranzicionih društava, već i rastuća pretnja za čitavu populaciju Starog kontinenta.

Srđan Veljović, fotograf, konceptualni dokumentarista. Rođen 1968. godine. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS. Bavi se problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvana istražujući mesta prestupa granice koja ga definiše.

Realizovao projekte:
Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje - Džoni Racković, Mnoštva, Tehno - pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja, Jarboli, Industrija, Fotografije, portreti, Bioskopi u kulturi sećanja, 20-25-29, Das Unheimliche koncept kao praktična alatka, Devedesete.
Izlagao više puta grupno i samostalno u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj , Bosni, Sloveniji, Rumuniji, Albaniji, Austriji, Nemačkoj.

Četvrtak 29. mart, 20 časova
Kontakt galerija SKC
Vip Kinoteka: Specijalno vaspitanje

SKC Kragujevac u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom organizuje specijalnu projekciju restaurirane verzije kultnog filma Gorana Markovića iz 1977. godine Specijalno vaspitanje u okviru projekta Vip Kinoteka. Projekcija Markovićevog filma u novom kvalitetu slike i zvuka, biće održana u četvrtak, 29. marta 2018. u KONTAKT Galeriji SKC u 20 časova. Ulaz je slobodan.

Film je svoju premijeru doživeo na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli, a glumac Ljubiša Samardžić je za ulogu milicionera Caneta, dobio Zlatnu arenu za mušku epizodnu ulogu. Takođe, iste godine, film je dobio nagradu Zlatni dukat Manhajmskog festivala. Specijalno vaspitanje je jedno vreme bio najpopularniji i najprodavaniji film Gorana Markovića i imao je svoje projekcije u preko 50 zemalja. U priči o pitomcima popravnog doma i njihovim vaspitačima igrali su tada mladi Slavko Štimac, Aleksandar Berček, Branislav Lečić, kao i afirmisani glumci, koji više nisu među živima, Bekim Fehmiu, Ljubiša Samardžić, Mića Tomić, Rade Marković…
Specijalno vaspitanje:
Režija: Goran Marković
Glavne uloge: Slavko Štimac, Bekim Fehmiju, Aleksandar Berček, Ljubiša Samardžić
Muzika: Zoran Simjanović
Scenografija: Miljan Kljaković-Kreka
Kamera: Živko Zalar
Montaža: Vuksan Lukovac
Centar FRZ Beograd, 1977.
Ovim filmom nastavljen je proces digitalne restauracije kultnih filmova domaće kinematografije, u okviru projekta "Vip kinoteka". Do kraja ove godine, u okviru ovog projekta, biće digitalno restaurirano još sedam filmskih ostvarenja koja su obeležila srpsku i regionalnu kinematografiju.

Petak 30. mart, 19 časova
Kontakt galerija SKC
Predstavljanje knjige: Putovanja – Zoran Ilić

Kroz monotoniju svakodnevice, na monitoru kompjutera, isijava neprekidno drevna luča gde je dočekuju svetlosti neona, ultrazvučni zraci, kosmičke vizije, budućnost. Stoga će iz istorije izroniti i naći svoja mesta u romanu mnoge ličnosti (Moša Pijade, grof Rajevski, Molijer, Mika Bosnić); događaji (ofanzive NOB-a); mesta (Ribarska banja, Novi Sad) i mnogi drugi. Oni su sagledani u romanu iz posebne vizure i o njima se piše ono što je najmanje poznato. Ubačen u mreže sitno necanih okaca, duboko proanaliziranih, ali pitko ispisanih, čitalac će stići do kraja putovanja, sa utiskom da tamo dalje još uvek nešto ima što nije izašlo na videlo, a što bi bilo dobro da se upozna. Barem virtuelno, na ekranu kompjutera. To je ona osobenost koju u svom stilu poseduje pisac Zoran Ilić.

(Iz recenzije Ljiljane Pantelić Novaković)

Zoran Ilić, prozni pisac iz Beograda. Sa svojim pričama prisutan u srpskoj i eks-ju periodici od 1989. godine. Bio urednik u „Književnoj reči“ i gostujući urednik u „Albumu“ (Sarajevo). Jedno vreme bio zamenik glavnog i odgovornog urednika onlajn časopisa Balkanski književni glasnik. Trenutno uređuje veb-sajt za književnost posvećen autorima sa prostora bivše Jugoslavije Prozaonline. Na zagrebačkom internacionalnom pozorišnom festivalu FAKI 2006. godine izveo ulični performans koristeći motive iz jedne od svojih priča.

Saradnik je i aktivni učesnik mnogih veb-sajtova posvećenih književnosti: novosadski „Bundolo“, zagrebački CIP/Pisaća Mašina…

Dobitnik je „Priznanja Krleža“[2] za 2009. godinu.

FEBRUAR

Utorak 6. februar, 22:00
Kontakt galerija SKC
Izložba Mini print oversize - Bojan Otašević

Izložbu će otvoriti Slađana Palčić, istoričarka umetnosti. Ovom izložbom Galerija SKC započinje izlagačku sezonu u 2018. godini. Izložba će biti otvorena do 26. februara 2018.

Vrhunska izvedba sui generis

Radni i stvaralački opus Bojana Otaševića je dovoljno bogat da se može analizirati i recenzirati sa raznih aspekata. Sa aspekta tehničko-tehnološkog istaživanja dometa medija u kojima stvara, bilo da se radi o gigant-platnima, ili grafikama, crtežima ili studijama, on neprestano eksperimetiše tehnikom, bojom, materijalima. On je jedan među malobrojim grafičarima koji medij shvata elitistički, ne ističući u prvi plan svoju nesumnjivu tehničku virtuoznost, već ga koristi za isticanje svoje snažne poetike. Poigravanje formatom i tehnikama izvođenja doveli su i do „mini over size“ kolekcije čiji deo je srž ove postavke. Šta je njena suština? Da ograničenim sredstvima kojima raspolaže grafičko izvođenje i u malom formatu, uđe u najsuptilnije probleme forme. Bilo da je u pitanju glava, ruka, figura, detalj, sve je izvedeno sa lucidnim razumevanjem i poznavanjem figure i modela koji ga na prvi pogled odvajaju od gomile drugih, jer njegovi portreti svojom neusiljenošću, emotivnošću prožetom melanholijom nose otisak majstora čija se individualnost poznaje bez objašnjenja i potpisa.

Pošto je prošao kroz jednu složenu razvojnu fazu začetu u Beogradu, a do krajnjih konsekvenci dovedenu tokom prvih godina rada i boravka na Filološko-umetičkom fakultetu u Kragujevcu, čiju su suštinu dobri poznavaoci njegovog opusa odredili kao traganje za ljudskom dušom i erosom, Bojan Otašević je tokom dve minule decenije izgradio sasvim osobenu i autentičnu slikarsku poetiku čiju estetičku bit nije lako definisati. Taman se oseti zadovoljstvo u praćenju traga finog i preciznog dleta, ili uveravanju da njegovi portreti nemaju ničeg tajanstvenog, nego predstavljaju očiglednu sigurnost u crtanju, ono dubljom analizom plastičnog kompleksa koji proizvodi duboko i nesvakodnevno uzbuđenje, posmatrač dolazi do zaključka: vrhunska umetnost sui generis. Takav utisak i doživljaj je karakterističan za svaku Otaševićevu grafiku.

Na posletku, u vremenu kada sistem vrednosti gubi svaki smisao i etimološki i značenjski, kada svakodveno svedočimo pseudoumetnosti i anahronizmu neproduktivne, tačnije reproduktivne umetnosti, koja ne samo što nije stvaralačka, već za totalitet čoveka nije učinila gotovo ništa, značajan je trud i uspeh umetnika pojedinca da se izdigne iznad tog sistema i svojim suptilnim i efektnim stvaralačkim rezultatom usmeri prema estetici vrednoj svake pažnje. Jasno je da je takva energija, tendencija i htenje svosjtvena samo duhom mladim stvaraocima, nosiocima strasne, buntovne reakcije na društvo i ljudsku prirodu.

„Mini over size“ dakle treba posmatrati upravo sa tog aspekta, kao osvežavajući utisak neoskranavljene, silne ljudske prirode, što uzbuđuje i podstiče maštu. Kao čežnju za prirodom, slobodom, avanturom i senzacijom.

Slađana Palčić

 

BIOGRAFIJA

Bojan Otašević je rođen u Kragujevcu 1973. godine. Diplomirao grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1998, magistrirao 2001. i doktorirao 2014. godine kod mentora prof. Biljane Vuković. Član ULUS-a od 2000. godine. Vanredni profesor na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu na Odseku za Primenjenu i likovnu umetnost.

Izbor ostvarenih nagrada za dosadašnji umetnički rad:

2002. Nagrada Zlatna igla, za grafiku, Prolećna izložba članova ULUS-a, paviljon 
Cvijeta Zuzorić, Beograd 
2006. Velika diploma za crtež na XII mećunarodnom bijenalu portreta INTERBIFEP,TUZLA, Bosna i Hercegovina
2008. Nagrada za grafiku, Bijenale grafike, paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd 
2009. Bronzana igla, IIX Međunarodni grafički bijenale "Suva igla", Užice 
2015. Nagrada Vukove zadužbine za umetnost u 2014. godini za izložbu slika "Razgovori sa prijateljima" održanu u galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu
Nagrada "Mali pečat Grafičkog kolektiva" na izložbi Male grafike, galerija Grafički kolektiv, Beograd
2016. I nagrada za rad na 11. Salonu "30x30" Kulturni centar, Zrenjanin

Izbor ostvarenih samostalnih izlaganja u dosasašnjoj izlagačkoj delatnosti: 

1997. Izložba grafika “Kratka priča”, Mali likovni salon Narodnog muzeja y Kragujevcu
2001. Izložba grafika, galerija Grafičkog kolektiva, Beograd
2005. Izložba grafika, galerija Grafičkog kolektiva, Beograd
Izložba slika, ambasada kraljevine Holandije, Beograd
Izložba grafika, Moderna galerija Narodnog muzeja y Kragujevcu
2006. Izložba grafika, galerija Doma kulture Čačak
2008. Izložba grafika, "Conversation avec un ami", Galerie d’Art Le Sabord , Trois-Rivières Québec, Canada
2009. Izložba crteža " Vilenjak i sirena", galerija SKC-a Novi Beograd
Izložba grafika, Centar za vizuelna istraživanja AKADEMIJA, Beograd
2010. B.Otašević, D.Pecić, M.Stojanović, galerija ULUS-a, Beograd
2013. Izložba grafika, "Razgovor sa prijateljem ", Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad 
Izložba grafika, galerija MMC Novi Pazar
2014 .Izložba slika "Razgovori sa prijateljema", galerija Narodnog muzeja Kragujevac
2015. Izložba grafika "Factography of Lonelines" Bojan Otašević/Miloš Đorđević, Projekto "Grafika kitokia prespektyva", Šiauliu universiteto Dalles galerija, Litvania
2016. Izložba slika, Galerija Srbija, Niš
„Prostori“, Jelena Atanasijević - Bojan Otašević, galerija Narodnog muzeja Kragujevac
Izložba grafika, Andrićev institut, Galerija "Lubarda" Andrićgrad, Višegrad, Bosna i Hercegovina
2017. Izložba grafika, Mali salon Narodnog muzeja, Zrenjanin

Izlagao na više stotina grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

BOJAN OTAŠEVIĆ SAJT 

Sreda 7. februar, 19:00
Kutija šibica SKC
Predstavljanje romana: Sutra ćemo - Bojan Marjanović

Bojan Marjanović je u svome romanu „Sutra ćemo“ uspio postići to da se veličina priče očituje upravo u odsustvu epohalnosti. Ne samo što je na taj način demonstrirano vanredno spisateljsko umijeće, nego se i sama literarna namjera doimlje subverzivnom u odnosu na doba kada svjedočimo preporodu „velikih naracija“ i pripadajućih kategoričnosti. Radi se utoliko o najfinijem proznom tkanju, o minucioznom, stilski izbrušenom postupku preko kojeg Marjanović – kombinirajući tri narativna glasa – nema tek ambiciju rasvijetliti „nijanse stvarnosti“, nego nas uputiti na to da izvan nijansi stvarnost i ne postoji, s tim da jednu od važnijih čini sama literatura. Svojevrsna anatomija ljubavi ujedno je anatomija društvene svakodnevice, s nizom pronicljivih esejističkih pasaža o mnogočemu – od balkanske verzije kapitalizma, preko muškoga doživljaja pisoara, pa do dirljivog opisa Beograda – ali i junakinjom koja elegantno i samosvjesno tumara između dva svijeta, fiktivnog i faktičkog, podsjećajući nas sve vrijeme na to da literatura jeste stvarnost. Ovu to ne čini manje brutalnom. Na gotovo svakoj stranici ovoga romana u pozadini potmulo bruji nasilje, sistemsko i individualno, najčešće kao slutnja i stalna prijetnja, a katkad i kroz „živi nastup“, kao da je ritam života definiran (i) asortimanom svakodnevnih okrutnosti. Decidiranih zaključaka i konačnih istina, rekosmo, nema, osim u ocjeni da nam Bojan Marjanović svojom prozom donosi snažnu književnost.“

Viktor Ivančić

„Iz onoga što se na početku čini kao obična, generacijski kodirana ljubavna priča s troje glavnih aktera, Bojan Marjanović razvija neočekivano precizan pripovjedni komentar vremena u kojem ta priča nastaje: našeg društvenog i ekonomskog ovdje i sada, našeg poraznog prezenta. Naizgled, geometrija ljubavnog trokuta je jasna: Sara i Goran, Sara i Darko; jedna veza (možda) završava, druga (možda) započinje. Ali mnogo više toga je u ovom romanu možda: nesigurni poslovi i promašene prilike, stalna perspektiva odlaska iz države, biografije koje ovise o kocki klasne pripadnosti... Suvereno ispričan iz tri pripovjedne perspektive i kroz tri dosljedna narativna registra, obilno natopljen alkoholom, s noćnom vizurom grada u pozadini i narodnom muzikom umjesto soundtracka, „Sutra ćemo“ je nešto poput priče o ljubavi u doba permanentne nesigurnosti: vedra melodrama za djecu prekarijata.“

Boris Postnikov

BIOGRAFIJA

Bojan Marjanović (Užice, 1990), diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Objavio knjige poezije Politika, Pornografija, Poezija (Književna radionica Rašić 2015) i Između dva rata (Književna radionica Rašić, 2016).

Dobitnik je NIN-ove stipendije za roman u nastajanju za 2015. godinu, kao i nagrade Laza Lazarević za neobjavljenu pripovetku za 2013. godinu.

Priče, pesme i eseje objavljivao u periodici.

Živi u Beogradu i radi kao urednik u magazinu Liceulice, a novinske tekstove i književnu kritiku objavljuje u medijima širom Jugoslavije.

Sreda 7. februar, 22:00
Kontakt galerija SKC
Koncert Hashima

Grupa Hashima promoviše svoj drugi album „The Haywain” za izdavača Metropolis Records. 
Hashima je po izdavanju albuma „Tidelandˮ ˮ (2015.) i nastupa na Beogradskom džez festivalu, za kratko vreme postala nezaobilazan deo srpske autorske džez scene. Grupa je odmah po izlasku albuma naišla na podršku muzičkih stručnjaka u zemlji i inostranstvu i sve to krunisala internacionalnim nastupima u Nemačkoj, Bugarskoj i Makedoniji, kao i muzikom za film o Leonidu Šejki.

Blizu dve godine nakon prvog izdanja, kvartet objavljuje drugi album, „ The Haywain” za izdavača Metropolis Records. Album je snimljen u studiju Digimedija u Beogradu, a za snimanje i miks materijala bio je zadužen Goran Crevar (poznat po saradnji s talasom alternativnih rok bendova iz Beograda kao što suRepetitor, Bitipatibi, Artan Lili,…).

Ovog puta, u odnosu na prvi album (koji je snimljen bez gostiju), u studiju je internacionalni gost bila Suzana Santos Silva, renomirana trubačica koja je jedan od najistaknutijih evropskih muzičara u žanru slobodne improvizacije i savremenog džez-a. Ona je obeležila snimanje gostovanjem na prvoj pesmi „Dance No.3”.

Mastering albuma poveren je poznatom francuskom studiju La Buissonne i njihovom inženjeru zvuka Nicolas Baillard-u (zadužen za mastering preko 30 ECM albuma – Avishai Cohen, Jack DeJohnette, Charlie Haden, Joachim Kuhn, Ahmad Jamal…).

U januarskom broju iz 2018, jedan od najuvaženijih džez časopisa na svetu, „ New York City Jazz Record” svrstao je album „The Haywain” u jedan od 100 najboljih svetskih džez albuma 2017. godine.

Subota 10. februar, 19:00
Kontakt galerija SKC
Književno veče: Leskovački pesnici

Dvoje leskovačkih pesnika, i ne samo pesnika, predstaviće svoj rad u toku jedne večeri. Dva autora, tri knjige, dva književna oblika roda – poezija i aforizmi, sve na istom mestu i u isto vreme u SKC Kragujevac.

Andrijana Mitrović, rođena u Leskovcu 1980. godine. Objavljivala u periodici i kolektivnim delima. Zbirka koju će predstaviti „Putokaz za lutalicu“ je njena prva samostalna knjiga.

Zoran Jovanović, kako sam kaže, rođen je u prošlom veku. Do sada je objavio tri samostalne knjige, dve zbirke stihova i zbirku satiričnih dela. U Kragujevcu će predstaviti svoje zbirku pesma „Nada“ i knjigu satire „Prst sudbine“.

Ponedeljak 12. februar, 22 časa
Kontakt galerija SKC
Jazz Monday: Sinkopa

Sinkopa je sastav načinjen od sinova sinova koji kopaju fank (Diggin the Funk). Bend je do sada imao turneju sa Coga tursom na beogradskom džez festivalu. Naime, sva šestorica (Luka Mirkonj trenutno nije u zemlji) su bili u istom vozilu (išli na koncert Joshua Redman) kada im je palo na pamet da naprave ovaj sekstet... Ovo je peta svirka ovog sastava, a kompozicije koje će izvoditi su iz sfere fanka, džeza i soula, od kompozitora poput HancockJoshua RedmanPat Metheney...

Sastav čine: Jovan Acimović − bubnjevi, Braca Vučković − gitara, Nemanja Ristović − bas, Ognjen Cogoljević − truba, Aca Pejčić − tenor saksofon.

Utorak 13. februar, 20 časova
Kutija šibica SKC
Veče ljubavne poezije

Već jedanaest godina zaredom, u SKC-u se održava veče posvećeno ljubavnoj poeziji, kojom prilikom se daje mogućnost svim ljubiteljima ljubavne poezije da na večeri otvorenog mikrofona uzmu učešće i time daju svoj doprinos obeležavanju Dana ljubavi. SKC Kragujevac poziva sve da nam se pridruže u proslavi Svetskog dana.

Sreda 14. februar, 22 časa
Kontakt galerija SKC
Koncert: Kralj Čačka

Tokom 2017. godine Kralj Čačka je svirao na najvećim festivalima u zemlji i regionu, kao što su Egzit, Arsenal fest, Mountain MusicArlemmFerragosto Jam, Koncert godine... ali i kao specijalni gost Darka Rundeka pred više od 10.000 gledalaca na Tašmajdanu. Za mnoge posetioce njegovih koncerata, dileme nema: Kralj Čačka jeste nekrunisani vladar muzike koju je teško svrstati u neku kategoriju. Njegova inspiracija leži u onom, za mnoge, savršenom skrovištu: između najdubljih emocija i umetnosti sviranja, između noći u zadimljenom baru i jutra koje menja sve, između muzike putujućih trubadura i tananih džez melodija. Iz tog skrovišta Kralj Čačka izlazi na glavnu ulicu i vodi nas sa sobom na put oko sveta. 

Za one koji vole reference, Žikica Simić je rekao: Opasnom magistralom - preko raskrsnica i pored stranputica − sa gitarom preko ramena, kao junak starih dobrih filmova, Kralj je stigao na rok scenu. Sa sobom je doneo mudre, lepe i gorke pesme, u kojima se iskrenost i autentičnost oštro suprotstavljaju izopačenostima ovog vremena. Pararokerske muzičke idiome − kao što su kabaretska pesma, ulični moritat, kantri lament, bluz žalopojka ili pozorišni song − prilagodio je svojoj umetničkoj viziji.

Vreme je za nove avanture, nove koncerte, nove pesme i novi album koji će biti objavljen tokom 2018. godine.

Cena ulaznice je 400 dinara, a prodaja je u SKC-u, radnim danima od 9 do 15 časova.

Portal PRVI PRVI NA SKALI i SKC poklanjaju 2x2 ulaznice prvim posetiocima koji kao komentar ispod ovog članka navedu koja im je najomiljenija pesma Kralja Čačka i postave link do nje :) (uz odgovor potrebno je unošenje aktivne el. adrese koja će biti iskorišćena za slanje informacije o preuzimanju karata)

Utorak 20. februar, 20 časova 
Galerija SKC
Izložba: Fantazija okatih zveri - Andrea Zafirović

Izložbu će otvoriti Nebojša Kragović, master akademski slikar. Publika će izložbu moći da pogleda do 5. marta 2018.

Fantazija okatih zveri

Savremeno doba digitalne tehnologije i društvenih mreža stvara od nas zajednicu čije težnje nadilaze fantazmološke fenomene, koja direktno utiče na estetičke vrednosti, kako na polju medicine, tako i na polju savremene vizuelne umetnosti u širem smislu.

U vezi sa tim, ilustrator Andrea Zafirović, beleženjem percepiranog sa Instagram profila, sinhrono deluje sa više polazišta:

  • eksperimentiše na digitalnoj ilustraciji, nastojeći da stvori seriju fantazija, služeći se flat dizajnom, kontrasnim koloritom i svožđenjem forme na geometriju; 
  • istražuje granice otvorenog dela koje komunicira u relaciji stvaralac – posmatrač, pružajući priliku posmatraču da shvati da je posmatran i kad toga nije svestan, ali da i on posmatra iako u svakom trenutku o tome ne razmišlja; 
  • navodi nas na razmišljanje o činjenici da smo uvedeni u svet voajerizma, da nismo u situaciji da sami biramo sadržaje koje gledamo, ali da možemo selektovati ono što promovišemo ne bi li izbegli da se po svaku cenu pretvaramo da smo drugačiji i posebni, a često samo da bismo ličili na nekog čiji život, uslovno rečeno, pratimo; 
  • apeluje na samovrednovanje kroz duhovno i korisno, ne tražeći vrednosti i smisao u broju lajkova, kako ne bismo o sebi stvorili sliku da smo isuviše bitni samo zato što postojimo, izolovani od društva kojem pripadamo, a kojem ne doprinosimo, sa konstantnom potrebom da snižavamo moralne vrednosti, i kao takvi, prosipamo sopstvene, zagledani u tuđe živote, što nas čini okatim zavidnim zverima.

Iz Fantazije okatih zveri proizašle su ilustracije: Čudovište je stvoreno, Fantastične zveri, Ko si ti bez filtera?, Kukuriku, Majmunska posla, Koji je tvoj?, Namigni, Ne dišem, ne spavam, ne mislim, Nesalomiv, Previše, Ptica sveznalica, Ready, set, no, Ne vidim, ne čujem, ne mislim zlo.

Anita Milić

Biografija

Andrea Zafirović rođena je 1989. godine u Prištini. Diplomirala na Fakultetu umetnosti Priština - Zvečan 2012. godine na katedri za grafički dizajn. Master studije na departmanu za primenjene umetnosti završila je na Fakultetu umetnosti u Nišu 2013. godine. Učestvovala je na konferencijama, seminarima i festivalima u oblasti vizuelnih komunikacija i dizajna: (Grafički) dizajner: autor ili univerzalni vojnik, Resonate, Belgrade Behance Reviews, Š.U.N.D. itd. Bila je učesnik na radionicama i projektima pod mentorstvom renomiranih vizuelnih umetnika Boruta Vilda, Slavimira Stojanovića Futra, Nikole i Nenada Radojčića (Braća Burazeri), Nenada Dodića. Dobitnik je nagrada i pohvala: Appreciation Coin Belgrade Behance Reviews – za najperspektivnijeg grafičkog dizajnera (2015), za dizajn mušeme za brend MooMooShema (2013), kao i studentskih nagrada. Autor je vizuelnih identiteta lokalnih kulturnih manifestacija u Kosovskoj Mitrovici (Dečiji festival zabavne muzike Cvrkuti sa Ibra, Dani kulurnog amaterizma – Dani Blagoja Stevića, sportske manifestacija Biciklijada), kao i idejnih rešenja za promotivni materijal mnogih izložbi, među kojima i za Gradski muzej u Kosovskoj Mitrovici – Savremeno srpsko slikarstvo (stalna postavka muzeja). Samostalno je izlagala u KCNS Tribina mladih, i na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a njeni radovi objavljeni su i na internet portalima (Desgned, Paradocs). Član je ULUKiM-a.

Sreda 21. februar, 19 časova
Kutija šibica
Književno veče: Srem i Sumatra – Ivan Novčić

Svi glavni junaci Novčićevog pripovedanja svode na jednog, totalnog gubitnika u vremenu i prostoru, ljudsku ruševinu koja tumara postapokaliptičnim gubilištem u očekivanju definitivnog kraja po nekim odozgo zadatim pravilima, u nečemu što se životom više i ne zove, možda samo odlaganje zadate i neminovne smrti, koja bi mogla da donese olakšanje.

Usudivši se da na ovaj način zaroni, ili bar zagrebe u ovo đubrište palanačke egzistencije u tranziciji, Novčić nam je pokazao da nismo jedini koji to tako vide, ako se uopšte usuđuju da gledaju, niti smo duševno labilni ako i mi to sagledavamo isto ili slično. A sve što nije slično ili istovetno sa piščevim stavom ili je samozavaravanje ili posledica prihvatanja metoda ovladavanja kolektivnom svesnošću, pristajanja na glupost i saglašavanje sa obmanom kao jedan od najsigurnijih načina preživljavanja u totalitarnom i potpuno obezljuđenom društvu.

Ivan Novčić rođen je 1972. godine u Kraljevu. Po struci je inženjer poljoprivrede za stočarstvo i profesor srpskog jezika i književnosti. Piše poeziju, prozu, eseje i bavi se filmskom kritikom. Svoje radove objavljivao je u časopisima Kvorum, Bdenje, Sizif, Lipar i Novom filmografu. Dobitnik je nagrade Toma Radosavljević (2015) za najbolji esej. Na književnom konkursu Andra Gavrilović (2016) priča Rupa od hrastove kore uvrštena je u zbornik Crte i Reze VIII, a priča Kazna i zločin u zbornik krimi priča Zatvorena knjiga kriminala (2017). Do sada je objavio sledeće knjige: Amputacija duše (2003) - poezija, Šifarnik stradanja (2008) - poezija, Emir Kusturica: poetika poricanja smrti (2016) - studija.

Četvrtak 22. februar, 22 časa
Kontakt galerija SKC
Koncert: Northwest/Al Berkowitz

Eksperimentalni dream pop bend iz Engleske Northwest održaće koncert, a kao podrška nastupiće art-rock projekat Al Berkowitz.

Northwest trenutno važi za jedan od najperspektivnijih umetničkih projekata na nezavisnoj muzičkoj sceni. Njihov zvuk definisan je kao nostalgičan, nov, eksperimentalan, sinematičan, eteričan i upoređivan sa delima velikana kao što su PortisheadCocteau TwinsDebussy i Rober Wyatt.

Northwest je nastao krajem 2015. godine kada su se multi-instrumentalista, kompozitor i producent Ignacio Simón i vizuelna umetnica i kompozitorka Mariuca García-Lomas preselili iz Španije u Veliku Britaniju. Ovaj umetnički par je prvih godinu dana na novom tlu proveo na proputovanju kroz Englesku i Škotsku. Inspirisani ovim putovanjima počeli su da rade na svom prvom albumu koji je napisan i snimljen za manje od godinu dana, u izolaciji u jednom selu blizu Londona. Medijsku pažnju stekli su svojim prvim singlovima ReflectionWind i Look At Me koje su snimili u svom kućnom studiju i samostalno objavili početkom 2016. godine, uz minimalnu promociju. Sve tri kompozicije prate efektni i zagonetni video snimci koji su autorsko delo pevačice Mariuce.

Northwest su svojom kreativnošću uspeli da stvore originalnu i drugačiju atmosferu: jedinstvenu mešavinu eksperimentalnih džez ritmova, tajanstvenih i magičnih vokala, klasične muzike, delikatne produkcije i nostalgičnih tekstova. Njihov predstojeći debi album, koji će biti izdat u toku 2018. godine, jedan je od najočekivanijih albuma na nezavisnoj muzičkoj i umetničkoj sceni. Najbolji dokaz toj činjenici su dva nedavno objavljena singla, predivne kompozicije Same Old Sky i Sun koje uz propratne sinematične video prezentacije idealno najavljuju zvuk i estetiku prve zvanične Northwest ploče.

Al Berkowitz je art rok projekat pod vođstvom kompozitora i producenta Ignacia Simóna (Northwest). Sastav je osnovan 2006. godine u Madridu i pored Ignacia punu postavu čine i Lorenzo Palomares (bubanj) i Santiago Estrada (bas gitara). Do sada su objavili dva studijska albuma Barely Nice (2009) i A Long Hereafter/Nothing Beyond (2013), izdanja koja su osvojila sjajne recenzije, naročito u Španiji, Austriji i Velikoj Britaniji. 

Na koncertu u Kragujevcu Ignacio Simón nastupiće solo i na akustičnoj gitari izvesti nekoliko Al Berkowitz numera.



Petak 23. februar, 20 časova
Sala PMF
Predstava Crvena: Samoubistvo nacije - Reflektor teatar u SKC

Predstava Crvena: samoubistvo nacije prvenstveno je beskompromisan i kritički osvrt na položaj žene u savremenim društvenim okvirima kao i na tabu teme koje proističu iz tog položaja. 

Kada dozvolimo sebi da pomislimo da je problem koji se tiče ženskih prava i rodne ravnopravnosti donekle rešen, poražavajući podaci nam ipak pokazuju drugačije. Žene kao žrtve diskriminacije i fizičkog, psihološkog i seksualnog nasilja proističu iz predstave žene koja treba da bude potčinjena muškarcu i koja nema slobodu da sama odlučuje o svom telu jer strahuje od burne reakcije društva i manjka razumevanja. Grupa muškaraca u predstavi na simboličan način poseban akcenat stavlja na problem političkog agitovanja i propagiranja zabrane abortusa, gde se na taj način žena poistovećuje sa objektom koji je kriv za lošu demografsku sliku u Srbiji. Politika ograničavanja abortusa ne povećava stopu nataliteta, već doprinosi porastu smrtnosti i zdravstvenih problema žena usled nestručno i nelegalno obavljenih abortusa. Stoga, ovaj problem nije problem samo grupice žena koje se glasno bore, već problem svih nas da podržimo žene kako bi bez stida i srama mogle da koriste svoje pravo na abortus, a koje je u saglasju sa pravom žene da raspolaže svojim telom.

  • Koncept, režija i dizajn scene: Vojislav Arsić
  • Izvedbeni tekst i dramaturgija: Milena Bogavac
  • Igraju: Đorđe Živadinović Grgur, Mladen Sovilj, Zoran Pajić, Zoltan Pletl, Anđelko Beroš, Janko Cekić, Aleksandar Jovanović, Uroš Milojević, Uroš Mladenović, Uroš Novović, Marko Panajotović, Alek Surtov, Stefan Uroš Tešić, Jovan Zdravković
  • Originalna muzika: Bojana Vunturišević

Reflektor teatar je nezavisna omladinska pozorišna produkcija, izrasla iz pozorišnog programa organizacije Centar E8. Pod ovim imenom radi od januara 2017. godine, ali je na pozorišnoj sceni u Srbiji i regionu, prisutna od 2012. godine, s produkcijama čiji je cilj bio „mejnstrimovanje” omladinskog, angažovanog, novog i drugačijeg pozorišnog izraza. Ovaj izraz, nastao na povlačenju znaka jednakosti između umetničkog i aktivističkog, ličnog i političkog, tj. estetskog i edukativnog, bazira se na radioničkim metodama i tehnikama procesnog pozorišta. Predstave ovog teatra reflektuju društvo i bacaju svetlo na njegove mračne strane.

Studentski kulturni centar Kragujevac i Reflektor teatar su svojim angažovanjem prevnstveno okrenuti mladim ljudima, njihovoj edukaciji kao i afirmacijii njihovih kreativnih poduhvata. Upravo je to ono što ih povezuje i iz čega je proizašla ova saradnja u vidu gostovanja Reflektor teatra na sceni Studentskog kulturnog centra.

Cena karte je 400 dinara, sa popustom za učenike i studente 200 dinara (uz indeks i đačku knjižicu).

Karte možete kupiti u Studentskom kulturnom centru svakog radnog dana do 15 časova. 

Ponedeljak 26. februar, 22 časa
Kontakt galerija SKC
Džez veče: Čičini Čvorci

Čičini Čvorci su sjedinjena proživljena iskustva svakog Čvorka pojedinačno, i ona izlaze u sadašnjem trenutku kroz momentum kreacije. Oni se upravo hvataju za taj momenat u sadašnjem i puštaju da ih on odvede u bilo kojem pravcu, leteći zajedno a opet bez sudaranja u jatu. Svaki Čvorak zna da imitira do 12 različitih melodija drugih vrsta kako ptica, tako i pasa, kosilica ili midi zvukova. Čvorci su socijalni, druže se, smeju, šište i pevaju, vole voćnjake, maslinjake, puževe i gliste.

Ova skupina Čvoraka je vođena najboljim učenjima meditacije, sreće i unutrašnjeg mira, pa i nemira, od zapada pa sve do dalekog istoka. Ništa zapadnije i ništa istočnije.

Znaju zvuke džeza, rado komuniciraju njima, ali sve što su ikada u svom životu čuli i videli, ne libe se da razmenjuju među sobom i naravno sa onima kojim dele trenutak kreacije koji svako poseduje. Čvorci znaju da neko to zove i džez-teatar, fusion, rok, eksperimental. Na svim jezicima melodija i ljubav, humor i zabava u sadašnjem ih vodi ka neobuzdanom zadovoljstvu.

Čvorci su:

  • Vojislav Savkov (saksofon)
  • Nemanja Mihailović (vokal)
  • Boris Hložan (gitara)
  • Marko Čurčić (bas)
  • Ištvan Pićuka Čik (bubnjevi)
  • Aca Pejčić (klavijature)

Utorak 27. februar, 19 časova
Kutija šibica SKC
Književno veče: Guslar po sećanju uhodi Filipa Višnjić

„Vukadinovićeva umetnost pevanja dopire iz spontanog, a opet i uvezanog u filozofski diskurs u kome se sintetizuje realno i nadrealno, a duhovno i neporecivo. Njegova autopoetička izjava data na početku ovog zgusnotog emocionalnog toka sugeriše njegov stav o vremenu u prošlom i budućem, u kojima se po neprikosnovenosti smenjuju samotni i samrtni časi, o čemu je i Filip Višnjić na osoben način uz jek gusala zborio, a Vukadinović apostrofirao njihovo oglašavanje iz, kako kaže, prekoračenog naroda, pred krivinama i zlom.

Poznavaoci njegovog bogatog književnog opusa zapazili su njegovo neprestano zalaganje za nova pravila u razumevanju književnosti, postupak njenog nastajanja, čitanja i sabiranja onih argumenata koji će biti održivi na duži rok. U njegovoj poeziji, te i u ovoj posveti Višnjićevom prahu on nadrasta iskustva avangarde, insistira na dezintegraciji naizglednog jedinstva i sugeriše mnoštva nas u nama, sabornost potpunog nesaglasja u kome bi pojedinac očas mogao biti, kako kaže, samotnik i ukopnik.“

(iz prikaza Vidaka Maslovarića)

Miljurko Vukadinović (1953), pesnik, prozaista, esejista, antologičar, prevodilac. Piše na srpskom i rumunskom jeziku. Do sada objavio 20 pesničkih knjiga na srpskom jeziku, pet na rumunskom, tri prozne knjige, a sastavio je četiri antologije na srpskom, dve studije i 78 knjiga prevoda. Dobitnik je uglednih domaćih, rumunskih, moldavskih i makedonskih priznanja. Između ostalog, nosilac je Ordena sa zlatnim vencem Mihaj Eminesku Republike Moldavije za zasluge u kulturi i Zlatnog beočuga KPZ Beograda za zasluge u kulturi Beograda.

Utorak 27. februar, 20 časova
Kontakt galerija SKC
Vip Kinoteka: Kad budem mrtav i beo

SKC Kragujevac u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom organizuje specijalnu projekciju restaurirane verzije kultnog ostvarenja crnog talasa „Kad budem mrtav i beo” reditelja Živojina Pavlovića, u okviru projekta Vip Kinoteka. Ulaz je slobodan.

Crno-beli igrani film „Kad budem mrtav i beo“, u režiji Živojina Pavlovića, po scenariju „Ljubiše Kozomare i Gordana Mihića, sa Draganom Nikolićem u glavnoj ulozi, snimljen je 1967. godine, u produkciji Centar filma iz Beograda. Premijera je bila u decembru te godine, a naredne, 1968. krenuo je na uspešan put po festivalima. Dobio je Zlatnu arenu za najbolji film na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli, kao i nagradu za režiju, takođe nagradu za najbolji film na međunarodnom festivalu u Karlovim Varima.

Pored nagrada, ova kritička društvena drama osvojila je i široku publiku, zahvaljujući izuzetnoj kreaciji Nikolića u liku tragikomičnog gubitnika Džimija Barke. U sjajnoj glumačkoj ekipi bili su i Neda Spasojević, Ružica Sokić, Zorica Šumadinac, Dara Čalenić Severin Bijelić, Nikola Milić, Slobodan Aligrudić, Mića Tomić, Snežana Lukić, Milan Jelić, ali i muzički urednik i muzičar Slobodan Sloba Konjović.

Kritika je ocenila ovaj film kao jedan od vrhunaca u Pavlovićevom opusu. Karakterišu ga beskompromisni naturalizam i provokativni prikaz potucanja glavnog junaka koja otkrivaju širu sliku stvarnosti bez iluzija, svet poljuljanih vrednosti i palanačkih prostora.

Jugoslovenska kinoteka u saradnji s kompanijom Vip mobile započela je digitalnu restauraciju srpske filmske baštine. Projektom Vip Kinoteka, koji trenutno obuhvata deset filmskih ostvarenja od nacionalnog značaja snimljenih u periodu od 1967. do 1993. godine, započet je dugo očekivani proces digitalne restauracije srpskog filmskog nasleđa. U narednih godinu dana ovim projektom javnosti će biti predstavljeno 10 restauriranih verzija značajnih ostvarenja srpske kinematografije. U okviru projekta Vip kinoteka, biće očuvani i zaštićeni, između ostalog, i filmovi Živojina Pavlovića, Gorana Markovića, Živka Nikolića, Srđana Karanovića...

Sreda 28. februar, 20 časova
Kutija šibica SKC
Poetsko-video rad: Slavimir Zelenkapić, Aleksandar Đević

Pesme Slavimira Zelenkapića, autora starije generacije iz Kragujevca, poslužile su kao predložak za audio-ostvarenje Aleksandra Đevića, multimedijalnog umetnika mlađe generacije. U ovom svojevrsnom miksu dve poetike koje se razlikuju svetonazorski, generacijski i estetski, dobijeno je jedinstveno umetničko delo u čijem ostarenju je pored Đevića i Zelenkapića učestvovalo još osmoro članica i članova Književvne radionice SKC.

JANUAR

Ponedeljak 22. januar, 20:00
Kontakt galerija SKC
Projekcija restaurirane verzije filma Ko to tamo peva, reditelja Slobodana Šijana, 1980 − projekat Vip Kinoteka

SKC Kragujevac u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom organizuje specijalnu projekciju restaurirane verzije kultnog filma Ko to tamo peva iz 1980. godine, reditelja Slobodana Šijana u okviru projekta Vip Kinoteka. Ulaz je slobodan.

Jugoslovenska kinoteka u saradnji s kompanijom Vip mobile započela je digitalnu restauraciju srpske filmske baštine. Projektom Vip Kinoteka, koji trenutno obuhvata deset filmskih ostvarenja od nacionalnog značaja snimljenih u periodu od 1967. do 1993. godine, započet je dugo očekivani proces digitalne restauracije srpskog filmskog nasleđa. U narednih godinu dana ovim projektom javnosti će biti predstavljeno 10 restauriranih verzija značajnih ostvarenja srpske kinematografije. Prvi u nizu restauriranih filmova je kultni film domaće kinematografije, Ko to tamo peva − reditelja Slobodana Šijana, koji se našao na vrhu liste 100 srpskih filmova koji su prošle godine dobili status kulturnog dobra od velikog značaja. U okviru projekta Vip Kinoteka, biće očuvani i zaštićeni, između ostalog, i filmovi Živojina Pavlovića, Gorana Markovića, Živka Nikolića, Srđana Karanovića ...

Ko to tamo peva 
Režija: Slobodan Šijan 
Scenario: Dušan Kovačević 
Glavne uloge: Pavle Vuisić, Dragan Nikolić, Danilo Bata Stojković, Aleksandar Berček, Neda Arnerić, Milivoje Tomić 
Muzika: Vojislav Kostić 
Scenografija: Veljko Despotović 
Kamera: Božidar Nikolić 
Montaža: Ljiljana Lana Vukobratović 
1980,
Trajanje: 86 minuta

Utorak 23. januar, 20 časova
Galerija SKC
Izložba: Tragovi, Luke Stoisavljevića

Izložbu će otvoriti Vladimir Ranković, vanredni profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Publika će izložbu moći da pogleda do 16. februara. 

Tragovi Luke Stoisavljevića − prisutno u odsutnom i odsutno u prisutnom

„Prošlost”, smatra Jan Asman, „nastaje tek kad se uspostavi odnos prema njoj"
* Traganje za tragovima prošlosti imanentno je ljudskom. Čovek, tako, tragajući, uspostavlja odnos sa prošlošću, i, sledeći Asmanovu misao − stvara je.

Tragovi koje je pronašao Luka Stoisavljević sadrže i, rečima Elen Fajn, „odsutno sećanje".** Verujem da je ova sintagma prikladna iako je izmeštena iz konteksta svog nastanka, jer naglašava da trag jeste „prisutno u odsutnom” i „odsutno u prisutnom”.*** Strategija Luke Stoisavljevića jeste da odsutnom, otkrivenom tragu, pronađe mesto u prisutnom, u sopstvenom okruženju i sopstvenom životu. U tom procesu ne odstupa se od uslova koje Asman smatra neophodnima da bi odnos sa prošlošću mogao da bude uspostavljen − da „prošlost ne smije potpuno nestati, moraju postojati njezini dokazi” i da „ti dokazi moraju posjedovati karakterističnu različitost u odnosu prema danas”.* Pronađeni tragovi dokazi su postojanja prošlosti, a traganje za istovetnošću prošlog i sadašnjeg neminovno otkriva različitosti.

Dvostruka slika, odsutnog, porodičnog sećanja i sopstvene sadašnjosti − prisustva, konstrukcija je stvorena pronalaženjem iste pozicije u prostoru i, istovremeno, temporalnim premeštanjem. Autor, jednostavnim, lako čitljivim stilom, uslovljenim crno-belim apropriranim segmentima, davnu prošlost inkorporira u sliku sadašnjosti ili neposredne prošlosti, uvek zadržavajući jasnu razliku koja se očituje u odsutnosti i prisutnosti boje. Promišljeno koristeći tehniku lentikularne štampe on posmatraču ostavlja mogućnost da načini izbor između prisutnosti i odsutnosti starijeg, daljeg prizora.

Ipak, ma šta izabrali, ono čime se Luka Stoisavljević predstavlja čvršće je sjedinjeno od dve polazne slike − to su, podjednako, otkriveni tragovi i ostavljeni tragovi, tragovi odsutnog sećanja i tragovi neposredne prošlosti jedne osobe, znaci postojanja i trajanja.

Vladimir Ranković

* Jan Asman, Kultura sjećanja, 2000.
** Elen Fajn, Odsutno sećanje: čin pisanja u francuskoj književnosti posle Holokausta, 1988.
*** Novica Milić, A, B, C, Dekonstrukcije, 1997.

BIOGRAFIJA

Luka Stoisavljević rođen je 23.08.1993. u Kragujevcu. Završio Prvu kragujevačku gimnaziju. Trenutno je apsolvent na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, odesek-grafički dizajn. Za radove iz serije Tragovi, Luka Stoisavljević je dobio nagradu XVIII Bijenala studentske grafike Srbije (Dom kulture Studentski grad, Novi Beograd,) 2016. godine.

Samostalne izložbe:

  • 2013. Mi smo početak i kraj, izložba fotografija, Galerija Doma omladine Kragujevac
  • 2017. Tragovi (nagrada bijenala) izložba grafika DKSG Beograd
  • 2017. Izložba grafika, Galerija Stepenište Šumatovačka Beograd
  • 2018. Tragovi izložba grafika Studentski Kulturni Centar Kragujevac
  • Izabrane grupne izložbe:
  • 2013 − 2017. Završne izložbe studenata FILUM-a Odsek primenjena umetnost Kragujevac
  • 2014. XVII Bijenale studentske grafike Srbije DKSG Beograd
  • 2015. Reprezentativna izložba odseka za primenjene i likovne umetnosti FILUM-a. Galerija Narodnog muzeja Kragujevac
  • 2015. XVIII Bijenale studentske grafike Srbije DKSG Beograd. (nagrada bijenala)
  • 2016. Omladinski Dom Kulture broj 5, Bydgoszcz, Poljska
  • 2016. Izložba radova nagrađenih autora sa XVIII Bijenala studentske grafike Srbije, DKSG Beograd
  • 2016. Dev9t − Stvaraj dalje, festival fotografije, Ciglana, Beograd
  • 2016. XVI Novembarski salon vizuelnih umetnosti. Galerija Narodnog muzeja Kraljevo
  • 2017. La Grande Schmierage V Hall Of Fame-Graffiti Unterlettenweg/Klein − Salvator-Strasse Ingolštat, Nemačka

Sreda 24. januar, 20:00
Galerija SKC
Predstavljanje romana: Gloriosa - Aleksandar Novaković

Priča o posvećenosti našeg vazduhoplovnog asa, borca Druge Španske Republike, revolucionara i jugoslovenskog reprezentativca Duška Popovića. Za njega su znali Barselona i Pariz, La pasionarija i Orvel, beogradska policija i Tito, Abver i KGB, ali sve o njemu bilo je obavijeno velom tajne. U knjizi se prepliću desetine glasova Popovićevih savremenika, koji pripovedaju priču o jednom od najharizmatičnijih i najzagonetnijih ljudi.

Aleksandar Novaković je rođen 1975. godine u Beogradu. Piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče. Diplomirani istoričar i dramaturg, doktor nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studije pozorišta. Drame: Sistem (Narodno pozorište Užice, 2001), Zubi (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2004), Aladinova čarobna lampa (Pinokio, Beograd, 2007), Naš čovjek (Hercegnovsko pozorište, koautor, 2008). Zbirke drama: Bliskost (Svetozar Marković, Zaječar, 2006), Posle Utopije (KC Kraljevo, 2009). Knjige aforizama: Pij Sokrate, država časti (Matica srpska, Novi Sad, 1998) Neće moći (Alma, Beograd, 2006), Malo li je? (Alma, 2011). Romani: Glečer (Dereta, Beograd, 2007) Keltska priča (Mali Nemo, Pančevo, 2008) Dva u jednom (Mali Nemo, Pančevo, 2009) Vođa (VBZ, Zagreb, 2010). Nagrade: Josip Kulundžić za izuzetan uspeh na polju dramaturgije (2004), druga nagrada Radio Beograda za radio-dramu (2003), prva nagrada Radio Beograda za dokumentarnu radio-dramu (2011), Vibova nagrada (2001) i Zlatna kaciga (1997) za satiru. Dobio republičku nagradu za najbolji dramski tekst za lutkarsko pozorište (2007). Dobitnik je teatrološke stipendije John McGrath, Edinburgh, UK (2007). Dobitnik je nagrada časopisa Ulaznica: prve za priču (2003), druge za esej (2004) i druge za priču (2005), Mali Nemo za roman (2008) te VBZ za najbolji roman na BHCS jezicima (2010).

Učestvuju autor i Saša Ćirić, književni kritičar.

Sreda 24. januar, 20:00
Galerija Narodnog muzeja
Orkestar harmonika Kragujevac - promocija albuma Pad Berlina

Orkestar harmonika nastupa povodom koncertne promocije albuma „Pad Berlina“.

Ovo muzičko izdanje jedno je od dva izabrana na konkursu u okviru projekta Studentskog kulturnog centra Kragujevac - Prvi CD, čije finansiranje je pomogla skupština grada.

Orkestar harmonika Kragujevac jedan je od najboljih svetskih orkestara akordeonista (umetnika na harmonici) u sferi ozbiljne muzike. Čine ga najuspešniji učenici odseka za harmoniku Srednje muzičke škole „dr Miloje Milojević", profesori ove škole i studenti Filološko- umetničkog fakulteta u Kragujevcu (FILUM-a).

Pored akordeonista orkestru se po potrebi pridružuju i umetnici na drugim instrumentima, što dodatno utiče na kreativan stvaralački proces i otvaranje širokog prostora za sticanje profesionalnog umetničkog iskustva.

Repertoar orkestra obuhvata širok spektar stilova i žanrova, od dela klasične, simfonijske do savremene filmske muzike.

Ponedeljak 29. januar, 22 časa
Kontakt galerija SKC
Jazz Monday - Thrill seeking polymers

Kragujevački bend Thrill Seeking Polymers, u svom nesvakidašnjem muziciranju, spaja autentičnu ruralnu muziku sveta i džez standarde. Često koriste i muzičke začine filtrirane kroz prizmu matematike i filozofije. Thrill Seeking Polymers, za sve ljubitelje kvalitetne džeza:

  • Aca Pejčić (saksofon, kaval, klavir) 
  • Saša Ranković (bubanj) 
  • Jovan Jovanović (gitara)

Sreda 31. januar, 19 časova
Kutija šibica
Predstavljanje romana Mrtav ‘ladan i bez noge – Milorad Milinković

SKC Kragujevac i SKC Novi Sad vas pozivaju na predstavljanje novog romana Mrtav ’ladan i bez noge Milorada Milinkovića.

Učestvuju:

  • Milorad Milinković, autor
  • Nemanja Vuković, SKC Novi Sad (govori o knjizi) i
  • Nenad Glišić, voditelj

Roman Mrtav ‘ladan i bez noge smešten je u ne tako davnu 1980. godinu, gde glavni junak romana Lazar služi vojni rok u Ljubljani, na stražarskom zadatku je ispred bolničke sobe Josipa Broza Tita. Odatle počinju svi zapleti i obrti tipčni za Milinkovićev opus.

Milorad Milinković režiser, scenarista, pisac, gitarista, pevač, di-džej, fudbalski komentator…Rođen i živi u Beogradu. Najpoznatiji je po filmovima: Mrtav ‘ladan , Potera za Sreć(k)om, Čitulja za Eskobara. Zduhač, Peti leptir i Patuljci sa naslovnih strana. Prvi roman mu je bio Fantom tramvaj, tako da mu Mrtav ‘ladan i bez noge dođe drugi. Nada se i trećem, uskoro…

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar