Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Prestoni Kragujevac

09.06.2019

Prestoni Kragujevac: Dvor, II deo

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

PRESTONI KRAGUJEVAC - RADOMIR J. POPOVIĆ, ALEKSANDRA VULETIĆ, PREDRAG ILIĆ

Promenom državnog statusa Srbije 1830. godine – kada je Srbija formalno dobila autonomiju i postala Kneževina Srbija – nastale su promene u profanoj arhitekturi. Postepeno je odbacivan orijentalni koncept gradnje, enterijera i odevanja, i prihvatali su se evropski nazori i tradicija. S tim u vezi je kneževa namera da u Kragujevcu sagradi jedan takav – „evropski” – dvor, o čemu svedoče dva sačuvana plana nepoznatog arhitekte iz 1833. godine. Novi dvor u Kragujevcu bio bi sušta suprotnost konacima podignutim u duhu narodne tradicije, s naglašenim orijentalnim arhitektonskim rešenjima i istočnjački uređenim unutrašnjim prostorom.

PRVI PRVI NA SKALI 023 Sareni konak (snimak Anastasa Jovanovica), Narodni muzej, Beograd

Šareni konak (snimak Anastasa Jovanovića), Narodni muzej, Beograd

Umesto ukrasne drvene rezbarije, divanane, direka, atule, guzine, kalkana, ćeramide (…), novi reprezentativni dvor imao bi vidljive stubove, timpanone, balkone sa ogradom, ili lođe sa stubovima, prozorske šambrane, profilisane vence i monumentalni središnji trakt s centralnim ulazom. Građevina u klasicističkom stilu predstavljala bi radikalan raskid sa istočnjačkim arhitektonskim nasleđem. Može se samo nagađati zašto projekat gradnje novog dvora u Kragujevcu nije realizovan; pretpostavljamo da je razlog imao veze sa kolebljivim kneževim stavom o mestu buduće prestonice, jer je tih godina razmišljao o preseljenju u Beograd.41

Ipak, u pogledu arhitekture, namene, rasporeda prostorija i uređenja enterijera, Dvor u Kragujevcu je predstavljao „prototip” za ostale dvorove kneza Miloša. Enterijer konaka u Topčideru urađen je prema modelu Šarenog konaka u Kragujevcu.42 Često se u literaturi, sledom memoara Joakima Vujića, navodi da je Šareni konak („harem”) predstavljao rezidenciju u kojoj je stanovala kneginja Ljubica sa decom, a da je knez odvojeno živeo u Velikom konaku. Istina je da je u njemu službeno boravio, dok je u „haremu” odmarao i provodio svoje slobodno vreme.43


PRVI PRVI NA SKALI 024 Amidzin konak (Narodni muzej, Kragujevac)

Amidžin konak (Narodni muzej, Kragujevac)

Međutim, dok nisu izgrađeni i opremljeni Šareni i Veliki konak, na Dvoru se živelo veoma skromno. Na spratu „konačića” u jednoj sobi boravio je knez, u drugoj su smešteni kancelarija i blagajna, dok se u prostranoj odžakliji obedovalo. „Tu je on primao podvorenja od sviju koji mu dolaze, tu je i pušio čibuk i pio kafu, i po vazdan sedio kad ne izađe u šetnju, a pokraj toga tu su i spavali svi njegovi sovjetnici…”44 Uveče su po podu postavljani dušeci i prostirke, a ujutru su pospremani i stavljani na uzglavlje i pokrivani ćilimima. Hrana je služena na niskoj sofri koja se unosila spolja, oko koje se sedelo s prekrštenim nogama. Sofra je prekrivana čaršavom, dok su sudovi bili zemljani, „a kašike drvene, ali carigardske”.45 Izgradnjom Šarenog i Velikog konaka i dalje se preplitalo „javno i zvanično sa privatnim i svakodnevnim”, s tim što su jasnije izdvojeni službeni i privatni prostor na Dvoru. Isključivo službeni prostor bila je Kancelarija, najreprezentativniji javno-privatni prostor su divanana i trpezarija, a prostorija u kojoj se knez svakodnevno molio (bogomolja), bila je njegov intimni prostor.46

PRVI PRVI NA SKALI Nepoznati arhitekta, projekt І i II za dvor kneza Miloša u Kragujevcu 1833. (Arhiv Srbije)

Nepoznati arhitekta, projekti І i II za dvor kneza Miloša u Kragujevcu 1833. (Arhiv Srbije)

Svakodnevni život na Dvoru „između skromnosti i raskoši”, bio je u velikoj meri određen navikama kneza Miloša.47 Ustajao je rano. Posle oblačenja i umivanja, u bogomolji koja se nalazila u Šarenom konaku dugo se molio. Posle molitve je doručkovao, pa je pre podne provodio u kancelariji u radu sa sekretarima ili je primao posete. Posle obilatog ručka služena je kafa i čibuk. Uz ručak obično je svirala muzika. Zatim bi knez odlazio na popodnevni odmor, a leti je neki od poslužitelja bio zadužen da rasteruje ptice oko kneževog prozora. Posle buđenja, ponovo umivanje, molitva, kafa, čibuk, poslovi sa sekretarima, obilazak imanja. Uveče bi vreme provodio u dokolici: igranje karata, bilijara, čitanje novina. Večera je služena oko osam, a na spavanje se išlo oko devet sati uveče.48 Taj uređeni ritam svakodnevnog življenja kneza Miloša predstavljan je putopiscima i strancima kao odraz narodnog života i lične kneževe vrline.49 Međutim, iza stvarnih i idealizovanih predstava o knezu Milošu, utisaka koje je on svesno ostavljao na savremenike, skriveno je teško proživljeno detinjstvo i mladost u užičkom selu Dobrinji i Brusnici u Rudničkoj nahiji. Otac Teodor Mihajlović i majka Višnja imali su iza sebe po jedan brak i nemalo potomstvo. Siromaštvo u kojem je rastao budućeg vladara Srbije rano je oteralo u sluge.

PRVI PRVI NA SKALI 026 Knez Milos (rad Pavla Djurkovica), Narodni muzej, Beograd

Knez Miloš (rad Pavla Đurkovića), Narodni muzej, Beograd

Najpre je služio kod zeta Save Nikolića u Dobrinji, a posle kod polubarata Milana u Brusnici, poznatog stočnog trgovca. Pre Prvog srpskog ustanka kao kalauz stizao je do Jadranskog mora i Beograda. Iz zahvalnosti prema bratu Milanu koji ga je izveo iz siromaštva, uzeo je prezime Milanovog oca Obrena. Socijalni milje i porodične prilike objašnjavaju potonju kneževu skorojevićku potrebu za sticanjem imovine. Od majke Višnje je nasledio karakternu osobinu da burno reaguje, „ali da se i friško povrne”.50 Svojom telesnom pojavom i hodom, knez je odavao utisak energičnog čoveka, gromkog glasa, brzog i kratkog govora, „a pamćenja za priču jaka”. Često je u govoru koristio uzrečicu „činiš voliko”.51 Kada je postao knez, Miloš nije skrivao „naklonost prema lepom polu”, kako eufemistički piše M. Đ. Milićević. Radoš Ljušić to objašnjava traumama koje je Miloš poneo iz mladosti, budući da je imao rasečenu gornju usnu, zbog čega je prozvan Krnjo, pa mu je brat Milan pronašao nevestu Ljubicu Vukomanović iz Srezojevaca.52

Dvor u Kragujevcu nije bio oaza porodične sreće kneza Miloša i njegove porodice. Prelazak u novu prestonicu obavijen je senkom ubistva kneževe ljubavnice Petrije, koje je u nastupu ljubomore počinila kneginja Ljubica u Crnući marta 1819. godine.53 Kneževa porodica u Kragujevcu bila je na okupu do 1825. godine, a kada su sagrađeni konaci u Požarevcu, kneginja i deca su prešli u novi dvor. Potom su od 1830. do 1832. godine kneginja i deca boravili u Beogradu, pa ponovo u Požarevcu. Knez je češće odlazio u Požarevac i Topčider, a kneginja ređe boravila u Kragujevcu. U Dvoru u Kragujevcu, tačnije Šarenom konaku, glavnu reč više od jedne decenije vodila je kneževa milosnica Jelenka. Bila je pokrštena Turkinja, poreklom iz Vidina, koju je za vreme Prvog srpskog ustanka vojvoda Milenko Stojković držao u svom haremu. Kada je Stojković proteran iz Srbije, Jelenka se u Kladovu udala za hajduka Gicu Oprana. Na Dvor u Kragujevac je dovedena 1822. godine kao pomoćnica u kućevnim poslovima kneginji Ljubici, ali je ubrzo postala kneževa ljubavnica. „Mala Gospođa”, kako je nazivana, potisnula je iz Kragujevca „Gospu”, „Veliku gospođu” – Ljubicu.54

Indikativno je i to što su u Kragujevcu sahranjena kneževa vanbračna deca: Marija, umrla 4/16. jula 1823. godine (majka Stanka); Velika, „četvoroletna pitomica knjaza srbskog”, umrla 30. juna/12. jula 1823. godine” (majka Petrija) i Gavrilo, umro 30. januara/11 feburara 1828. godine (majka Jelenka).55 Knez svoje ljubavnice nije skrivao od javnosti, već bi ih udavao za momke u konaku ili činovnike. Jelenku je tek 1835. godine dao za Teodora Herbeza. Njeno mesto zauzela je Danica, pokrštena Čerkeskinja, koju je knez kupio za vreme posete sultanu u Carigradu (1835) i koja je ostala na kragujevačkom Dvoru do 1839. godine.56 Prema tome, konkubinat u kojem je knez Miloš živeo – a ne kratkotrajna ljubavna afera sa Jelenkom, kako se u našoj istoriografiji tumači ta kneževa emotivna veza – u velikoj meri objašnjava odnose u kneževoj porodici, na Dvoru, kao i kneževo često odsustvovanje iz Kragujevca i boravak u Požarevcu.57 Na Dvoru u Kragujevcu su do 1839. godine, pored venčane i odsutne supruge Ljubice, živele kneževe ljubavnice Jelenka, zatim i Danica, što nas navodi na misao da je zvanični Dvor bio pozornica nezvaničnog „braka”, a da se bračni život kneza većinom odvijao na njegovim sekundarnim dvorovima, a ne u prestonici...

41 AS, KK, XV–1303. U registru Kneževe kancelarije, unutrašnje odeljenje, za 1833. godinu piše:
„Planovi od Dvorca knjaž. 4056”. Osim u Kragujevcu, knez je nameravao sličnu palatu da sagradi i u Smederevu. Međutim, tek je palata Saveta u Savamali u Beogradu iz 1835. godine, urađena u tom maniru. Branko Vujović je objavio planove u: Umetnost obnovljene Srbije, 144–145; K. Mitrović, Dvor kneza Miloša, 265.
42 K. Mitrović, nav. delo, 270–274.
43 R. Marković, Crkva kneza Miloša u Kragujevcu, Kragujevac 1935, 12; Oto Dubislav Pirh, Putovanje po Srbiji u godini 1829, Beograd 1983, 171–172. „Knez Miloš je samo preko dana u ko- naku boravio, a spavao je preko puta u Šarenom konaku. Kad je uveče u Šareni konak išao, dva momka nosili su pred njim dva velika fenjera, u svakom po dve sveće” (Filip Hristić, Uspomene, priredila Jelena Paunović Štermenski, Beograd 2015, 91).
44 Sećanja Alekse Simića, 69–70.
45 Isto.
46 K. Mitrović, Dvor kneza Miloša Obrenovića, 273. 47 Isto, 289–291.
48 M. Gavrilović, Miloš Obrenović II, 701–706.
49 K. Mitrović, Dvor kneza Miloša, 291–293; M. Gavrilović, Miloš Obrenović II, 701–706.
50 R. Ljušić, Život kneza Miloša od rođenja do 1804. godine, Srpske studije 8 (2017), 265–293.
51 M. Đ. Milićević, Pomenik, 482.
52 R. Ljušić, Ljubavi srpskih vladara i političara, Niš 2000, 61.
53 M. Alimpić, Iz života kneginje Ljubice (A SANU, 14.785); M. Gavrilović, Miloš Obrenović II, 715; R. Ljušić, Kneginja Ljubica, 100–104.
54 Memoari Stefana Stevče Mihailovića, u dva dela od 1813–1842. i od 1858–1867 (sredio ih Živan Živanović), Beograd 1928, 65, 67, 68; M. Petrović, Finansije i ustanove I, 818; Oktobra 1829. godine knez Miloš je obavešten da su kneginja i knežević Milan prispeli u Kragujevac.
„Množestvo žena dočekalo je Gospođu pri konaku. (…) Gospođa je sve ljubezno predusrela, a i kasa- teljno Jelenke sovršeno je volji Vašeg Sijateljastva sootvjestvovala” (odgovorila – prim. R.P.), AS, KK, XV–901); R. Ljušić, Kneginja Ljubica, 113–116.
55 R. Marković, Crkva kneza Miloša u Kragujevcu, 30. Navodno je Toma Vučić knezu Milošu podveo Stanku Radović (R. J. Popović, Beleška Stefana Radičevića o prvoj vladavini kneza Miloša, Mešovita građa (Miscellanea) XXXIII (2012), 272).
56 R. Ljušić, Ljubavi srpskih vladara i političara, 72–74. Danica je u Kragujevcu rodila sina Dragutina. Knez Miloš je 11. septembra 1837. naredio gružanskom kapetanu Tucakoviću da se dogovori s Danicom i da dete Dragutina pošalje Aleksi Simiću (AS, KK, XV–2059). Avram Stojaković je bio Daničin kum (AS, KK, XV–1852, 1856). Jovan Hadžić bio je iznenađen kada ga je Petronijević 1837. predstavio Danici u Šarenom konaku, „koja nas je vrlo pristojno i uljudno primila, jer sam ja mislio da je ona sasvim ograđena i udaljena od mužskih pogleda kao u haremu, a ona je savršenu slobodu uživala” (J. Hadžić, Spomeni iz mojega Dnevnika, Ogledalo srpsko I, (1864), 131).
57 Mita Petrović koji je imao dobar uvid u finansije kneza Miloša zaključuje da kneginja Ljubica novcem iz državne kase nije plaćala svoje lične potrebe. Nasuprot tome, Jelenka je novac iz državne kase poklanjala svojim srodnicima (ujak, ujna, sestra), služiteljima i drugima. Knez joj je maja 1830. poklonio 120 groša. Kada se udala za Herbeza poklonjeno joj je 12.000 groša. U Carigradu su joj prethodno kupljeni biseri i „proče sitnice” za 51.040 groša (M. Petrović, Finansije i ustanove I, 909–910).

PREDSTAVLJANJE KNJIGE: TONSKI SNIMAK (29:36)


ARHIVA PPNS


PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar