Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Prestoni Kragujevac

29.06.2019

Prestoni Kragujevac: Dvor, III deo

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

PRESTONI KRAGUJEVAC - RADOMIR J. POPOVIĆ, ALEKSANDRA VULETIĆ, PREDRAG ILIĆ

PRVI PRVI NA SKALI 024 Amidzin konak (Narodni muzej, Kragujevac)

Amidžin konak (Narodni muzej, Kragujevac)

Oko Dvora u Kragujevcu nalazila se kneževa ekonomija, livade, njive, vodenica, košutnjak, čair, obor, tor, ambar, mlekar, furuna za hleb, ostava, podrum, koš i druge privredne zgrade. Veća od kragujevačke bila je kneževa požarevačka ekonomija na kojoj je stalno radilo oko sedamdeset slugu.58 Pored služitelja u konaku, na kneževom imanju u samoj varoši i okolini angažovani su u vreme sezonskih poslova varošani, panduri i seljaci iz okolnih sela.59 Žene činovnika i varošana, takođe, bile su u obavezi da rade ženske poslove kada ih je pozivala kneginja Ljubica ili da služe oko stola, ukoliko je na Dvoru priređivana gozba. Obaveza „kuluka”, odnosno rada na kneževim imanjima u Kragujevcu, Požarevcu, Batočini, Beogradu, Rakovici, u vinogradima u Stragarima, Smederevu, Vračaru, Topoli („koje je Kara Đorđije sadio”) i na drugim mestima, kritikovao je Vuk u poznatom pismu iz 1832. godine. „Od kuluka nije vrlo daleko, što svecem i nedeljom moraju sve najlepše i najmlađe žene doći ujutro u dvor, da Miloša, kad dolazi iz crkve na kapiji (u Kragujevcu obično s njegovom javnom milosnicom) sretnu i u ruku da ga izljube, po tom u dvoru, u sobi ili na divanani da posluže…”.60 Kneževe svinje žirile su se u Beljajevcu (alija između Belosavaca i Kopljara) i Rogotu (šuma između Brzana, Lapova i Batočine).61 Kada je knez napustio Srbiju, u oborima i torovima pri kragujevačkom Dvoru ostalo je 220 svinja, 120 ovaca, 21 koza, 15 konja i ždrebadi i 75 goveda. U mutvačkom podrumu nalazili su se čabrovi masti, ćupovi zejtina, slanina; u magazi oko 6.000 oka soli (oko 7,5 t), 3.000 oka pšenice (nešto manje od 4 t), 100 tovara kukuruza (13 t), u podrumima kod „Šarenog konaka”, „Novog konaka” i „podrumu kod duda” burad crnog i belog vina, turšija, rakija i kace za kiseli kupus.62

Na Dvoru u Kragujevcu angažovan je znatan broj služitelja koji su svakodnevno lično posluživali kneza: čibugdžije, kafedžije, berberi, sobari i sluškinje. Drugi, poput pandura, gavaza, seiza – vodili su računa o ličnoj kneževoj bezbednosti. Treći, kasapi, podrumdžije, ambardžije, kuvari, poslužitelji oko stola („astaldžije”) – su skladištili, pripremali i posluživali hranu. Tom krugu pripadali su radnici na kneževoj ekonomiji – čobani, svinjari, ovčari i planinke. Dvorska služba organizovana je prema ugledu na osmanske upravljače i zadržala se do kraja prve vladavine kneza Miloša. To potvrđuju osmanski nazivi zanimanja dvorskih služitelja: većilharč, ćurčibaša, kasapbaša, tutundžibaša, mekterbaša, tataraga i tako dalje.63

Kako u knez Miloševim državnim poslovima nije bilo reda niti stalne hijerarhije, tako do tridesetih godina 19. veka nisu bile propisane ni dužnosti dvorskih služitelja. Upravnici dvora – domostrojitelji, organizovali su, nadgledali i usmeravali celokupan rad dvorske službe. Knez Miloš je s jednakim žarom i pažnjom rukovodio državnim i „domašnjim” poslovima i od svojih domostrojitelja u Kragujevcu, kasnije u Požarevcu i Topčideru, obaveštavan je, do najsitnijih detalja, o dnevnim dešavanjima. Sima Milosavljević Paštrmac, ratni drug kneza Miloša, onaj koji mu je o Cvetima 1815. godine uručio barjak kojim je označen početak Ustanka, bio je do smrti 1836. godine najznačajnija ličnost na Dvoru u Kragujevcu. Paštrmac je najpre bio buljukbaša, zapovednik momaka zaduženih za kneževu bezbednost, a kasnije upravnik svih poslova na Dvoru.64 Amidža ili Štrba, kako ga je knez Miloš zbog krezavosti ponekad nazivao, predstavljao je, u stvari duh kragujevačkog Dvora. Visok, ozbiljan, spreman da olako upotrebi štap ili naredi telesno kažnjavanje, Amidža je kneževu naklonost još više stekao spremnošću da, poput svog gospodara, uvek i svakog, izvrgne javnom podsmehu i neslanoj šali.65 U dokumentima Kneževe kancelarije i memoarima sačuvano je mnogo priča o Amidžinim dosetkama. Vuk je pisao o Amidžinom ili Madžarskom venčanju, koje je bilo simulacija pravog venčanja, kojem su podvrgavani muškarci i žene za koje se znalo da negde imaju supružnike, inoverci, stranci, slaboumni i drugi nesrećnici.66 Amidža, koji je znao da knez prenagljeno reaguje, ali da je i „povratljiv”, vešto je sprečavao svog gospodara u sprovođenju odluka zbog kojih bi se kasnije kajao.

Pored Amidže, upravnici Dvora bili su Arsenije Andrejević i Milić Teodorović. Andrejević, na početku službe aščija i konakćehaja, zajedno s Paštrmcem obavljao je dužnost domostrojitelja.67 Knez je Milića Teodorovića jula 1834. godine postavio „za nadziratelja poljskog rada Dvora moga i praviteljstva”, u oktobru za namesnika pri „domostrojiteljstvu mom u Kragujevcu, preporučujući mu sve poslove koji na njega spadaju, da i[h] onako isto verno i točno kao i do sad otpravlja”.68 Jedno vreme domostrojitelji su istovremeno i Andrejević i Teodorović. Kada je Andrejević stupio na dužnost komandanta Sredotočne vojne komande, Teodorović je, od jula 1836. do 1839. godine, sam rukovodio poslovima na kragujevačkom Dvoru.69 Za vreme prve vlade kneza Mihaila, domostrojiteljnica u Kragujevcu bila je izvesna Sava.70

Većilari ili većilharči nadzirali su knežev mutvak i podrume. Novica Jovanović je od 9. decembra 1834. zvanično na toj dužnosti – sa Jovanom Nikolićem 1832. godine – a nadređena mu je bila kneževa ljubavnica Jelenka.71 Kada se Jelenka udala, neposredno nadređeni novom većilharču Iliji Kruševljaninu – na dužnosti od oktobra 1836. godine – bio je domostrojitelj Milić Teodorović.72 Konakćehaje su vodili računa o urednosti i poretku u Dvoru, o čemu svedoči kneževa diploma iz jula 1835. godine koja je bila izdata Jovanu Atanackoviću.73 Posebno mesto među služiteljima u Požarevcu i Kragujevcu zauzimao je Avram Stojković, koji je prešao put od sobara i čibugdžije do silahdara (silistir) i haznadara i koji je vladarevu naklonost zadobio ne samo revnosnim radom, već i time što se prvenstveno bavio podvođenjem ljubavnica knezu.74

Pri kraju knez Miloševe prve vladavine bilo je oko pedeset služitelja na Dvoru u Kragujevcu. Mnogi od njih nisu sve vreme boravili u Kragujevcu, već su po potrebi odlazili u Požarevac i Topčider, pa nazad u Kragujevac.75

Vuk Karadžić, Nićifor Ninković, Aleksa Simić i drugi savremenici svedoče o mučnoj, slabo plaćenoj i često vrlo opasanoj službi na Dvoru u Kragujevcu. „Kad kakav Milošev sluga n[a] p[rimer] seiz ili podrumdžija ili kuvar pomene da izađe iz službe preko njegove volje, on zapovedi te mu se udari najmanje 25 batina, pa opet mora da služi. U ovakvim su događajima seizbaša Raić i podrumdžija Ranko izeli najmanje po sto batina, i može biti još da služe”.76 Ili: „Neki Milošev baščovan Kosovac krupan i zdrav čovek, kojeg je on bio oženio nekom sirotom udovicom, koju je od sprdnje zvao sestrom, kao i njega zeta, dođe k njemu u avliji negde predveče pijan, pa poviče: Ej, šura! daj rakije. Onda Miloš zapovedi svom podrumdžiji, te mi donese poke najžešćeg špirta (…), pa ga nateraju, te sve na jedan dušak popije; a kad se u njemu špirt zapali, Miloš zapovedi, te ga bace u vodu, kao da bi se razladio (…) no on siromah umre i iznesu ga iz vode mrtva.77 Drugi jedan pijanac u dvorskoj službi, Luka Veličković, ekmedžija, u pisanoj formi se obavezao novembra 1834. godine „da neće piti rakiju”, u protivnom „da ako zaveru ovu moju narušim život izgubim”.78 Mučna atmosfera koja je vladala na Dvoru u Kragujevcu može se osetiti i iz memoara kneževog berberina Nićifora Ninkovića.

Naime, Ninković je kao knežev berberin od 1822. do 1826. godine primao mesečni ajluk 30 groša, što je bilo nedovoljno za izdržavanje porodice koju je iz Beograda, takođe po kneževom nalogu, preveo u Kragujevac. I mada u memoarima piše da je protiv svoje volje doveden u Kragujevac, nova istraživanja su pokazala da je još 1819. godine molio kneza za bilo kakvu službu, a naredne godine kneževog haznadara Nikolajevića je molio da ga preporuči za kneževog berberina.79

Pojedini služitelji pribegavali su krađi, kao što je učinio Petronije kokošar, kod kojeg je u martu 1837. godine pronađena ukradena so, ekseri, luč, gvožđe za hvatanje lisica, motike, čabar i katanci. Nešto ranije, Mitar ovčar iz kneževog tora zaklao je dve ovce. Kada je to otkriveno, sa kneževog imanja, neznano iz kog razloga, pobegli su Joksim govedar i trojica „njemu podani”.80

Domaći i strani putopisci, poput Vujića, Pirha, Magaraševića, Boa le Konta, koji nisu mogli videti suze i čuti vapaje onih koji su služili na Dvoru, predstavljaju Dvor u romanitičarskom tonu. „Ovde pervo i pervo primječanija dostojno jest videti Jego Knjažeskago Sijateljstva G. Milošu palatu… . Njegovo zdanije iliti pravo reći palata jest prekrasno ustrojena”, pisao je, na primer, Joakim Vujić.81 O vladaru se izražavaju pohvalno, čemu je doprinosio i sam knez Miloš koji „kao od prirode veseo čovek, kad oće, ume se vrlo ljubazan pokazati, kao što se obično gdekojim inostrancima pokazuje”.82

Služba na Dvoru za mnoge je predstavljala odskočnu dasku u građenju karijere. Toma Vučić Perišić je karakterističan primer kako se od kneževog momka napreduje na društvenoj lestvici i postaje jedna od najznačajnijih ličnosti Kneževine Srbije. Zapravo, ti prvi knez Miloševi služitelji većinom su bili njegovi ratni drugovi, koji su od 1814. godine bili u njegovoj službi: Vučić, Vule Gligorijević, Petar Lazarević Cukić, Sima Paštrmac. Oni su postajali narodne starešine i činovnici, a sredinom 19. veka – članovi Saveta.

Dvorovi kneza Miloša imali su karakter narodnih, domaćinskih kuća. Knez Miloš u Kragujevcu i kneginja Ljubica u Požarevcu i Beogradu su sirotoj deci nekadašnjih svojih služitelja, i ne samo njih, pružali utočište i pomoć. Zahvaljujući dobročinstvu Obrenovića, Anastas Jovanović prvi srpski fotograf i litograf, čiji je ujak bio knežev terzibaša, i Filip Hristić, potonji političar, školovali su se u Srbiji i inostranstvu, uprkos sirotnom stanju.83

Na Dvoru i oko njega javno se manifestovala kneževa vlast i postepeno formirano nezvanični protokol. Počev od svakodnevnog sviranja u zurle kojima je objavljivano kneževo buđenje – od tridesetih godina svirao je vojni orkestar („banda”) – pa do ritualnog kneževog odlaska na službu u crkvu, proslave krsne slave Sv. Nikole, rođendanâ njegovog i njegovih sinova, dočeka posle dužeg odsustvovanja iz Kragujevca.84 Filip Hristić, kao učenik Velike škole početkom tridesetih godina, živeo je na Dvoru. U memoarima piše da su nedeljom i praznicima, kada je knez odlazio u crkvu, svi činovnici u konaku i služitelji sačekivali kneza u prizemlju konaka i kada bi zvono zazvonilo, knez bi se uputio u crkvu, „dva tri koraka … pred gomilom, a sav drugi svet za njima”. Uparađeni vojnici, vojni orkestar, zvonjava zvona, uveličavali su taj događaj, a sveštenik je započinjao službu tek kad bi knez stupio u crkvu. „Knez u crkvi nije nikada u stolu sedeo, no imao je jednu crnu štaku sa dva kraka ispod ramena, i na njoj se naslanjao”. Na povratku iz crkve ponovo bi zvona zvonila, vojska paradirala, „a preda samim konakom pored gospođe Jelenke, sve gospođe prvih velikaša i trgovaca stajale su uparađene, i kneza u ruku ljubile”. One bi potom posluživale goste kafom i rakijom.85

Na inicijativu mitropolita Petra 1836. godine, knez je za državni praznik proglasio Sv. Andreju Prvozvanog, jer je tog dana 1830. godine objavljen hatišerif o autonomiji Srbiji i berat o naslednom vladarskom pravu koje je stekao knez Miloš. Prvi zvanično ustanovljeni državni praznik u Kragujevcu je svečano obeležen 13. decembra 1836. godine. „Svi činovnici ovdašnji i množestvo naroda kragujevačkog bili su u crkvi i odali Bogu blagodarenije”.86

S odlaskom kneza Miloša s vlasti i iz zemlje 1839. godine, Dvor u Kragujevcu je opusteo. Živomir Spasić publikovao je spisak stvari kneza Miloša u Velikom konaku u Kragujevcu decembra 1843. godine.87 Mi donosimo dosad nepoznati popis pokretnih stvari na Dvoru u Kragujevcu koji su 27. juna 1839. sačinili Arsa Andrejević i Milutin Đurđević. Spisak sačinjen dve nedelje posle abdikacije kneza Miloša, uverljivo je svedočanstvo o raskoši i skromnosti, gospodskom i narodnom načinu života, prožimanju istočnjačkih i srednjoevropskih uticaja, najzad o navikama kneza i njegove okoline u prestonici Srbije – Kragujevcu.

U Velikom konaku, u odžakliji, nalazilo se veliko ogledalo sa 22 različite figure, razne vrste jastuka (svileni, od basme ..), šiljteta, tri minderluka, dve velike i jedna mala furuna. U Šarenoj velikoj sobi, takođe – jastuci, šiljteta, gvozdeni krevet, jorgani, bošče, firange, ćilimi, brojanice. U saračani, na spratu – velika stolica i 13 astalskih stolica, 6 drvenih stolica, dve stolice „s mešinom što se sklapaju”, „šarene firange”, kanabe i astalske mušeme. Na divanani – karta sveta, 38 staklenih figura i jedna carska tugra. Na donjem spratu, u sobi domostrojitelja – jastuci, šiljteta, jedno sidžade i kostretna čerga. U bilijarskoj sobi, „đoškali” stolica, šiljte, firange i bilijar s futrolom.

U Šarenom konaku popisano je 110 različitih haljetaka i drugih odevnih predmeta: ćurkovi, aljine, kaputi, čakšire, poture, bunde, japundže, dolame, tozluci, libade, škurteljke, džamadani, arvanije, pantalone, fesovi, šalvare, kačketi, jeleci, kalpaci, komadi čoje i komadi kože od samurovine i lisice. U velikoj sobi na donjem spratu – jastuci s pantljikom, šiljteta, kostretna čerga i minderluk od crvene čoje, 12 velikih ikona i jedna velika iz Jerusalima, knežev portret i 14 drugih portreta. U maloj sobi, „bivšoj azni” – jastuci, šiljteta, 23 „kontrafa” (portreta), ogledalo i stolice. Na gornjem spratu, u odžakliji – jastuci, dušek, ćilimče i čerga. U velikoj šarenoj sobi – dva minderluka, pet ikona, brojanice i dva velika ogledala. U saračani na gornjem spratu – 27 komada „u kofertu” tanjira, 3 „koferte” srebrnih noževa i viljušaka, 12 srebrnih i 11 porcelanskih kašičica, 1 „forma” (maketa) crkve u Jerusalimu, srebrna velika čaša, pa, ibrici, kadionice šolje, čiraci, takumi viljušaka i noževa, pištolji, amajlije, kandilo, „kajas od sablje vezan na kadifu”, srebrni okovani mač, 1 silembe (kaiš preko konjskih prsa – prim. R. P.), aše, šiljteta, „barjak Nemanjića, veliki crvene i bele farbe”, silavi, zlatne lepeze s paunovim perom, zlatni kolani i dizgini, „čivta” noževa i kašika sa stalcima, srebrni nasloni, srebrni slanici, srebrna pljuvaonica, poslužavnik, bečke čaše s perlama, berbreske bošče, duge puške, noževi, nemačka špaga, srebrni starinski mač, srebrna kanija bez noža, srebrni handžar u futroli, nožići, sablje, par engleskih pištolja u crvenim futrolama, par aranutskih pištolja (…).

U saračani kod Šarenog konaka popisani su ćilimi, sidžade, ponjave, jastuci, jorgan, kanabe, stolice, čaršavi, tendžere, sahane, bakarna sana, đerđefi, legeni, tanjiri, tepsije, ibrici, noževi, tenećke (plehane) kante, sandučići, metle, budak i dušek. Stvari su popisane i u zgradi državne blagajne, u konaku „kod duda”, u kojem je sedeo vladika, u arapskoj sobi, maloj saračani u kojoj se čuvala konjska oprema, podrumu kod Šarenog konaka i podrumu kod Novog konaka, u lagumu, podrumu kod duda i kačari.88

Od lipovog stola, drvenih kašika, zemljanih sudova i ponjava u konačiću 1819. godine do gore pomenutog popisa pokretnih stvari kneza Miloša na Dvoru u Kragujevcu protekle su dve decenije.

56 R. Ljušić, Ljubavi srpskih vladara i političara, 72–74. Danica je u Kragujevcu rodila sina Dragutina. Knez Miloš je 11. septembra 1837. naredio gružanskom kapetanu Tucakoviću da se dogovori s Danicom i da dete Dragutina pošalje Aleksi Simiću (AS, KK, XV–2059). Avram Stojaković je bio Daničin kum (AS, KK, XV–1852, 1856). Jovan Hadžić bio je iznenađen kada ga je Petronijević 1837. predstavio Danici u Šarenom konaku, „koja nas je vrlo pristojno i uljudno primila, jer sam ja mislio da je ona sasvim ograđena i udaljena od mužskih pogleda kao u haremu, a ona je savršenu slobodu uživala” (J. Hadžić, Spomeni iz mojega Dnevnika, Ogledalo srpsko I, (1864), 131).
57 Mita Petrović koji je imao dobar uvid u finansije kneza Miloša zaključuje da kneginja Ljubica novcem iz državne kase nije plaćala svoje lične potrebe. Nasuprot tome, Jelenka je novac iz državne kase poklanjala svojim srodnicima (ujak, ujna, sestra), služiteljima i drugima. Knez joj je maja 1830. poklonio 120 groša. Kada se udala za Herbeza poklonjeno joj je 12.000 groša. U Carigradu su joj prethodno kupljeni biseri i „proče sitnice” za 51.040 groša (M. Petrović, Finansije i ustanove I, 909–910).
58 M. Petrović, Finansije i ustanove I, 438; M. Manojlović, nav. delo, 71–73.
59 Kada je Miliću Teodoroviću upravniku dobara u Kragujevcu 1833. godine izdata diploma na to zvanje, naloženo mu je da vodi računa o blagovremenom obavljanju i završavanju poljskih radova, za koje je, po potrebi, mogao da posredstvom Suda nahije kragujevačke ili kapetana angažuje kulučare iz varoši i sela „Ni Vi, ni panduri vama podčinjeni ne smejete ni udariti, a kamoli biti kulučara, koji ili slabiji ili neveštiji od drugoga, ne bi mogao ili znao rad onako svršavati kao što treba” (M. Petrović, Finansije I, 435–436).
60 Vuk S. Karadžić, Istorijski spisi I, Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića XVI (1969), 203.
61 AS, KK, XV, 771, 2208; M. Manojlović, nav. delo, 28.
62 AS, ZMP, 2413.
63 M. Gavrilović, Miloš Obrenović II, 268–269. 64 M. Petrović, Finansije i ustanove II, 215, 239.
65 M. Đ. Milićević, nav. delo, 514–515; Sima Milosavljević, Dosetke Amidžine, [priredio] Milorad Radević, Danica 14 (2007), 229–233. Amidža je 17. oktobra 1830 godine obavestio kneza Miloša koji se tada nalazio u Jagodini: „Surudžiju otud poslata sinoć u četiri sata po akšamu, ovde je prispeo jutros. Izgovara se da je zašao, i zbog toga zadocnio i kazujući da je izgubio tozluke noćas, a čizme mu videći na nogama, koje je sačuvao, vidio sam da laže. Zato mu udarim ovde dobri 25, a ako se falio, što nisam do pedeset namirio, molim da meni oprostite pogrešku moju i učinite milost da mu se kusur do 50 namiri tamo; znaće barem bolje čuvati tozluke, da i[h] preko čizama ne izgubi (AS, KK, XV–930).
66 V. S. Karadžić, Istorijski spisi I, 142–143.
67 Zabavnik za 1833. godinu, sočinjenije Dimitrija Davidovića, sekretara knjažeskog i učenoga Krakovskoga društva člena, Beograd 1832, 17; M. Petrović, Finansije III, 305, 307. Diploma Andrejeviću na zvanje domostrojitelja izdata je 26. februara 1835. godine (AS, KK, XXXIV–2).
68 AS, KK, XXXIV–238, 184.
69 AS, KK, XXXIV–240; AS, MUD-p, 1839, III, 52.
70 AS, MUD-p, 1843, IX, 35. Sava, služiteljka u konaku pominje se tridesetih godina (AS, KK, XV
–1624).
71 „Vi pak da u svačemu u čemu vam nastavlenija trebala budu”, pisalo je u Jovanovićevoj diplomi,
„Jelenki javite se i od nje poučenija ištete” (AS, KK, XV–1484). 72 AS, KK, XV–1880.
73 „Opredelivši vas za našega konakćehaju u oba manja konaka kragujevačka, preporučujem vama da se svagda na svom mestu nalazite, konake iste dobro čuvate, da nastojavate da oni svagda čisti i spremni budu i da se u nji ne dovodi niko ko njima ne prinadleži. U te konake dolaziće gosti i Vaša će dužnost biti nji svagda sa svakom pristojnostju i uslužnostju predusretati i ugodnosti činiti. Vi ćete se u potrebama kasateljno gostiju svagda odnositi k domostrojiteljnici našoj Savi, a ako bi potrebe bile veće, kaznačeju Jakšiću, i stvari koje budete u te konake donosili, čuvaćete bodro da se ne raznesu i ne zagube, jer ćete vi za sve pod odgovorom biti. Ključeve dakle dobro čuvajte i nastojte da vam brave opravne budu” (AS, KK, XV–1624).
74 Stojković je kao čibugdžija 1833. zajedno sa kafedžijom Dimitrijem Simićem i berberinom Stanojem Jovanovićem svrstan u grupu ličnih „služitelja knjažeskoga lica.” Zabavnik za 1834. godinu, X. Od 16. septembra 1834. godine on je „haznadar … i nadziratelj nad riznicom mojom knjažeskom” (AS, KK, XXXIV–213). Pod Stojkovićevu upravu stavljen je Mita Simić „vrhovni tutundžibaša” (AS, KK, XXXIV–213). Jula 1835. Stojković je postavljen za „kamerpaža”. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804–1850, Beograd 1901, 502– 506; 579–580; Sećanja Alekse Simića, 171–172; R. Ljušić, Ljubavi srpskih vladara, 71–72).
75 U kragujevačkom Dvoru 1836. godine služili su: imraor (konjušar) Stanko Jovanović; većilari Novica Jovanović i Ilija Marković; ambardžija Sava Petrović i Mladen pomoćnik; topdžija Janaćko Grk; kafedžija Zdravko Stojanović; u hazni Sava Crnogorac i Stojan Nešković; odadžija Stojko Damjanović, Jova Atanasković; astaldžija Pavle Jovanović; kokošari Petronije i Cveta; đak Mita; sluškinje Marija Crnogorka, Jelena šabačka, Jelica; planinka Marija; vinogradžija u Deonici Dimitrije; svirači Mustava svirač, Dimitrije svirač, Kara Amet i Ismil Kara[a]metović; 12 gavaza Velča Lazarević, Pavle Milovanović, Kosta Mijailović, Alimpije Jovanović, Marko Aćimović, Milisav Zarić, Janaćko Đorđević, Antonije Nešković, Deli Stojan, Gaja kapi buljukbaša, Miloš čiča Nešin i Aksentije Marković; panduri Milić Teodorović, domostrojitelj, Jovan Marinković, Vasa Sibničanin, Stevan sestrić, Radoje Avramović, Gliša N, Mijailo Žabarac, Petar Kovačević, Jovan Ratkovac, Pavle Irić; intovdžije i kočijaši Janaćko Arambaša, Nikola Vranjalija pomoćnik, Luka pomoćnik, Petar pomoćnik, Jovan Moskov, Živko Kamatović, Janaćko Paraćinac, Đorđe Karaolan, Mijailo Paraćinanin; ekmedžije Luko Veljković, Milivoje N; baštovan Aćim, Veljko pomoćnik; vodeničar Marko Zekavica; baštovan Čiča Neša, Mitar Aćimov pomoćnik. Na spisku je bio pandur u Crnući Milosav Pavlović. U Beogradu i Požarevcu u to vreme bila su 22 služitelja. Na gornjem platnom spisku nalazili su se panduri „pri Sovjetu”: Stevan Milićević apsandžija, Milisav Stevanović, Rista Nikolić, Filip Jovanović, Toma Ćirić, Mijailo Stevčić, Aleksa Molerović odadžije, i Aksentije Đurđević. (AS, GK, Plate služitelja pri kneževom dvoru i državnim ustanovama 1836–1838, knj. 54, mkf. rol. br. 11). U kneževom magacinu u julu 1837. godine bili su magacioner Konstantin Ljotić, poslužitelj Nikola Ćirković, kalpakdžija Mina Radivojević, sarači Ilija Živković i Ilija Matijević (AS, SVK, 618).
76 V. S. Karadžić, Istorijski spisi I, 205. 77 Isto, 139.
78 AS, KK, XV–1478.
79 R. J. Popović, Nićifor Ninković–tragom „Žizniopisanija” i drugih istorijskih izvora, Prilozi za književnost, istoriju, jezik i folklor LXXXII (2016), 89–107. Ninković piše: „Amidžu obrijem, plati 15 para. Lazar pisar, pol cvancika. No Davidović davao mi je, svake nedelje, dvaput se brijao, na svako brijanje po cvancik plaćao je. (…) No čujući Miloš da mi Davidović po cvancik plaća, a i poneki drugi, koji cvancik, koji pol, i to svega preko nedelje četiri ili pet ljudi brijem, razgoropadi se jedan dan. Počne vikati i psovati: – Zar ste vi veći gospodari od mene da berberu po cvancik ili pol za brijanje plaćate! Eto vam sad kažem: koji mu više od 8–10 para da, j… mu njegova oca. Gledaj ti: pisari! Govna. Ja, Gospodar, i moje brijanje nije od 3 groša više, a oni da po cvancik plaćaju! Samo ako kog vidim odsad” (N. Ninković, nav. delo, 183).
80 AS, KK, XV–1963, 1970.
81 J. Vujić, nav. delo, 162.
82 V. S. Karadžić, Istorijski spisi I, 143.
83 LJ. Nikić, Autobiografija Anastasa Jovanovića, GMGB III (1956) 391. Ivan Petrović iz Smedereva molio je kneza Miloša 7. februara 1834. da ga primi u školu u Kragujevcu „Dole pisati vsepokornjejše pripadam k nogama Vaše Svetlosti da bi na mene siromahu pokazali visoku otečesku milost i mene primili u školu ovdašnju da bi se mogao učiti i kako proče sirote u konaku prepitavati se (podvukao R. P.) i nuždnim snabdevati” (Školstvo u Srbiji 1817–1838, priredile Tatjana Dragićević, Slavica Timotijević, Beograd 2009, 233).
84 AS, KK, XV–721,1274; SN, br. 4, 27. januar 1834. Kada je knez Miloš odlazio ili se vraćao u Kragujevac popravljani su putevi kojima je prolazio, pripremana konačišta i priređivani svečani dočeci. Sredotočna vojna komanda je 28. jula 1836. preporučila Živku Šokorcu i „policaju” Dmitru Milojeviću, da narede popravku ćuprije i druma prema Jagodini kuda će knez prolaziti na putu za Jagodinu i dalje za Banju (AS, SVK, 153).
85 F. Hristić, Uspomene 89–90; Vilhelm Rihter, Prilike u Srbiji pod knezom Milošem do 1839. godine, Kragujevac 1984, 102–105.
86 Miroslav Timotijević, Takovski ustanak–srpske Cveti, O javnom zajedničkom sećanju i zaboravljanju u simboličnoj politici zvanične reprezentativne kulture, Beograd 2012, 132–133; AS, KK, XV–1903.
87 Ž. Spasić Prestonica Kragujevac, prilozi istoriji Kneževine Srbije 1818–1841, Kragujevac 1998, 91–113.
88 AS, ZMP, 2413. Spisak su sačinili Arsa Andrejević, pukovnik i kavaljer i Milutin Đurđević, načelnik okruga kragujevačkog. Spisak će biti publikovan u časopisu Mešovita građa. Knez Miloš je najpre opunomoćio Gaju Vukomanovića i Nikolu Hadži Brzaka da vode računa o njegovoj pokretnoj imovini u Kragujevcu. Maja 1845. godine, punomoćje je preneo na Rašu Zdravkovića iz Jagodine „da ovaj između ostaloga i to sve imanje od Gaje Vukomanovića primi” i da pronađe tefter koji je vodio Miloš Bogićević (AS, MUD-p, 1843, IX, 35).

PREDSTAVLJANJE KNJIGE: TONSKI SNIMAK (29:36)


ARHIVA PPNS


PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar