Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Prestoni Kragujevac

08.11.2019

Prestoni Kragujevac: Sankcionisanje nepoželjnih ponašanja

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

PRESTONI KRAGUJEVAC - RADOMIR J. POPOVIĆ, ALEKSANDRA VULETIĆ, PREDRAG ILIĆ

  • PREDGOVOR; IZ SADRŽAJA; BELEŠKE O AUTORIMA
  • RAĐANJE PRESTONICE
  • DVOR
  • KNJAZ I PRAVITELJSTVO SRPSKO U KRAGUJEVCU
  • KRAGUJEVAC - VOJNA PRESTONICA
  • PRESTONICA PO VOLJI NARODA 1840-1841. GODINE
  • PRESTONIČKI SLUŽBENICI
  • ŽIVETI U KRAGUJEVCU

Detaljnije


Uspostavljanje državnog autoriteta nad stanovništvom podrazumevalo je, osim kontrole, i sankcionisanje svih oblika ponašanja koji su remetili javni red i mir. Kažnjavanje je bilo u nadležnosti Kragujevačkog suda, koji je po izdvajanju iz Suda opštenarodnog srpskog, 1826. godine, postao prva sudska instanca za stanovništvo Kragujevca i Kragujevačke nahije.217 Kragujevački sud bio je zadužen za sankcionisanje manjih prekršaja, dok su teži prestupnici upućivani višim sudskim instancama; činila su ga tri člana, koji nisu imali pravničko znanje, kao i nekoliko pisara i praktikanata. U uputstvu za obavljanje sudskih dužnosti, objavljenom 1836. godine, navedeni su kvaliteti koje članovi suda treba da poseduju: „valja da su ljudi ostroumni, čestni, i osim ovoga pravdoljubivi, i ako je moguće pismeni”.218 Najčešća kazna koju je sud okrivljenima izricao bila je telesna – do 25 udaraca štapom. Kazna je izvođena javno, za nauk svima, povaljivanjem osuđenog na posebnu spravu – macke.219

Kažnjavanju su podlegali različiti vidovi neprimerenog ponašanja, verbalne i fizičke agresije, kao i prisvajanja tuđe imovine. Kratak osvrt na prestupe koji su se našli pred Kragujevačkim sudom počećemo sa delima protiv časti i ugleda – uvredom i klevetom. Jedna od najčešćih uvreda koja je sudski sankcionisana bila je psovka. Psovanje se nije uklapalo u model civilizovanog ponašanja koji je država želela da razvije kod građana, pa su počinioci tog delikta kažnjavani. Na primer, mehandžija Janko kažnjen je sa 15 udaraca štapom jer je u svojoj mehani psovao soldate; Petko Ivanković, koji je „psovao krst i zakon” svojoj ženi, kažnjen je sa 25 udaraca štapom; Stanka Cvetkovića optužila je njegova majka „da je on bezčasti kojekakvim lajatelnim rečima, da joj psuje oca i mater”, što su posvedočili i članovi papudžijskog esnafa, pa je Stanko kažnjen sa 25 udaraca štapom.220

Na uvredu psovkom često se nadovezivala kleveta. Kao i psovka, i kleveta je najčešće imala seksualnu konotaciju – odnosila se na društveno proskribovane oblike seksualne komunikacije. Zbog kaljanja časti i ugleda, oklevetane osobe su zadovoljenje često tražile na sudu, pa u sudskim protokolima nailazimo na slučajeve kao što je sledeći: „Milena, žena Ilije terzije ovdašnjega, došli su protiv nje sedam kuća tužiti je da je ona tako svoj jezik puštila što se ne može iskazati, svaki dan grdeći ljude i žene psovajući, i nazivati i[h] da su kurve i da imadu smešenije s drugim osim svoji[h] muževa, dakle mi smo saslušali obe strane i našli smo za pravo, te smo udarili Mileni kaznu 20 štapa”.221 Za klevetničko ponašanje sankcionisan je i Nika tabak, pošto je u žaru svađe ženi mehandžije Topal Bogdana „odgovorio psovanjem i narekne joj da je rospija i da ima smešenije s tuđim ljudima”.222 Bakalin Petar Đorđević kažnjen je zato što je doveo u pitanje čast devojke koje ja stanovala u Ciganskoj mali: „Za takove reči što je izneo na devojku, ako je i Ciganka, udarili smo mu 25 štapa kazne i zapretili smo da nikada više nije se s Ciganima štogod svađao”.223
Pravljenje buke i nereda u javnom prostoru takođe je izlazilo iz okvira civilizovanog ponašanja i podlegalo je sankcijama, o čemu svedoči sledeći primer: „Petar tufegdžija ovdašnji opio se, pak onako pijan jurio se noću s decama po čaršiji, na koje pritrči patrola i uhvativši ga privede ovamo, te ga uapsi. Po čemu presuđeno mu je da kaznu telesnu, za njegovo zlo povedenije sastojeću se iz 15 štapa pretrpi, a potom otpusti se, koje je i učinjeno”.224 Sitni, i naizgled bezazleni incidenti, ponekad su umeli da prerastu u veće i da završe na sudu: „U ponedeljak 7. marta prođe Đoro iz Trmbasa kroz čaršiju, a Kosta Nikolić, izevši jabuku, s čauricom udari Đora, koji primetivši, udari ga s onim istim natrag, na koje ovaj uvati Đora biti, i dotrči mu u pomoć Jorgać Cincarin, te obojica navale na Đora. Prizvavši mi svu trojicu Sudu našem, doznali smo da su svi jednako krivi, koje su nam i očevici Stanko dunđerin i Arsa meandžija posvedočili. Zato ih sud naš sva tri sa 25 štapa kazni”.225 Pozornosti kragujevačke policije i suda nije promakao ni ovaj incident: „Radosav Stanković ovdašnji vukući se s Vasom Rođovićem izderao mu rukav. Toga radi prinudili smo Radosava da Vasi rukav okrpi, a kaznili smo ga po telu sa 8 štapa”.226

U Kragujevačkom sudu završavali su i oni koji bi se drznuli da prisvoje tuđu imovinu, bez obzira na njenu materijalnu vrednost. Tako je, na primer, kalfa Mijailo Tomić kažnjen sa 15 udaraca štapom zato što je ukrao maramu grožđa iz vinograda Petra Vesovića. Nikola Ivanović i Petar Stanojević, koji su zatečeni noću u krađi paprike iz „Krstine bašče”, dovedeni su u sud i primereno kažnjeni.227 Pojedinim stanovnicima varoši prisvajanje tuđe imovine bilo je glavno zanimanje. Među njima su se naročito isticali Živko Ilić iz Palilule i Zdravko Kostić, koji su zbog pohara više puta hapšeni i osuđivani. Živko je, kako je zabeleženo u sudskom protokolu, „više puta vatan u krađama u varoši”; krao je sve što mu je dolazilo pod ruku – kokoši, ćurke, ribu, košulje, kolane, zobnice..., a u tom poslu su mu pomagali majka i brat. Zbog „lopovluka i rđavog ponašanja” sud ga je 1836. prognao iz varoši i za novo mesto prebivališta odredio mu Loznicu. Ne znamo da li je ta kaznena mera i sprovedena u delo, pošto je već sledeće godine Živko ponovo zatican u krađama po Kragujevcu.228

Kragujevački sud pokazao je veliku temeljitost prilikom isleđivanja prestupnika različitih profila; kao što smo videli iz navedenih primera, i najsitniji delinkventi koji su privedeni sudu bili su propisno kažnjeni. Ostaje otvoreno pitanje koliko je sitnih i krupnih prestupnika ostalo izvan domašaja suda i pravde.

„nigdi trunka đubreta da se ne nađe”

Zgusnutost stanovništva, jedna od osnovnih karakteristika varoških naselja, za posledicu je imala veći stepen zagađenja životne sredine u odnosu na seoska područja, a samim tim i veću podložnost stanovništva bolestima i epidemijama. Stoga se u varošima rano pojavila potreba za staranjem o sanitarnim i higijenskim prilikama. Ta potreba naročito je došla do izražaja u Kragujevcu, koji je kao prestona varoš predstavljao ogledalo države i njenog vladaoca.

Pred održavanje tzv. Vanredne skupštine, 1825. godine, knez je predstavnicima lokalnih vlasti izdao detaljna uputstva kako da se za nju pripreme, budući da se u Kragujevcu tom prilikom očekivao dolazak „tri do četiri iljade ljudi”. Među tim uputstvima bilo je i ono koje se odnosilo na higijenu u varoši: „Pri tom zakažite svoj čaršiji, da neizostavno odma sad čaršiju i sve sokake od đubreta očisti, da se ne bi na vrućini, koja nam se približuje, od rđavi isparenija bolesti porodile. Nigdi trunka đubreta da se ne nađe”.229

Za održavanje higijene u javnom prostoru – redovno čišćenje čaršije i sokaka, bili su zaduženi varošani, a za nadzor nad higijenskim prilikama bio je zadužen varoški policaj. U spisku zaduženja koja je policaj Cvetko Stojković dobio 1835. godine, bilo je i ono koje se ticalo higijene: „Valja policaj da pazi na čistotu mesta (varoši) sireč da li se čaršija i ostali sokaci čisto drže i da se ne sipa gde đubre kuda ljudi prolaziti moraju, ili gde bi se to kome na dosadu činilo”.230 Naredbe u vezi s održavanjem higijene sve češće su izdavane. Osim redovnog čišćenja čaršije i sokaka od nečistoće, od varošana se očekivalo da čiste i blato i sneg. Direktoru policije, Dmitru Milojeviću, u januaru 1837. naloženo je od viših vlasti da vodi računa „da svi sokaci varoši Kragujevca, kako glavni tako i manji, uvek čisti budu, i da na to direktor policije osobito vnimanije i userdije prisloni, zakazavši strogo svima da svaki gazda ima metlu i lopatu i da uvek sokake ispred bine [zgrade] svoje čisti, dokle god kaldrma njegova drži”. Po dobijanju naloga, policija je odmah sazvala varošane i saopštila im da moraju da čiste kaldrmu, „da se ne bi ni sneg, a kamoli blato nagomilati na njoj moglo”.231
Radi poboljšanja higijenskih prilika u varoši, 1836. godine doneta je odluka o izmeštanju stočne pijace iz čaršije. Do tada se stoka, kao i ostala roba, prodavala u čaršiji; međutim, u aprilu 1836. stigao je knežev nalog „da se ubudušte nikakva marva na glavnoj čaršiji kragujevačkoj ne prodaje gdi se dosad prodavala, no da se za marvenotoržice odredi poljana ona kod salaša i nastoji da se posadi jedan direk koji će beleg biti toržici marvenoj”.232 Istog dana sva neprodata marva izmeštena je iz čaršije i premeštena na novu marvenu tržnicu.

Potencijalnu pretnju sanitarnim prilikama u Kragujevcu predstavljala je i varoška kasapnica. Svaki kasapin se prilikom zakupa obavezivao da će stoku klati i čistiti izvan čaršije i da će u kasapnicu donositi očišćeno meso. Već je pomenuto da pojedini kasapi ovo pravilo nisu poštovali, što je za posledicu imalo zagađenje bunarske vode kojom su se varošani snabdevali.233 Osim kasapima, klanje stoke u većem broju bilo je zabranjeno i mehandžijama. Varošani su stoku smeli da kolju samo u sopstvenom dvorištu, uz strogo pridržavanje higijenskih mera. Te mere detaljno su bile navedene u Ukazu o kasapnicama iz 1839. godine:

„Stoku na sokaku klati ili derati, zabranjuje se svakomu. Zbog čistote, koja treba u svakom mestu da bude, svima voopšte kasapima i meandžijama zabranjuje se, unutra, u varoši, veće čislo [broj] stoke klati, osim ako ima ko dvoje, ili troje ili najposle četvoro sitni brava da zakolje; no i to su dužni u svojoj avliji činiti, i odma krv i ostalu nečistotu zakopati”. Ostalim žiteljima bilo je dozvoljeno da kolju stoku za svoje potrebe, ali su i oni morali da vode računa o higijeni: „U čijoj se avliji od zaklanog marvinčeta krv, creva i ostala nečistota nađe, taj će platiti kaznu”.234

Kasapi su bili dužni i da svakodnevno vode računa o higijeni u kasapnicima: „kasapnice i sve stvari svoje čisto držati, kao i panj na kojem meso seku, svaki dan prati, i svako jutro pre zore sokak ispred kasapnice počistiti”. Bilo im je zabranjeno i da prodaju meso „koje ne bi taze bilo, nego bi zbog dugog stajanja u kasapnici kvariti se i zaudarati počelo”. Higijenskih propisa morali su da se pridržavaju i vlasnici salana (sušnica mesa); salane je bilo dozvoljeno držati samo izvan varoši, na propisnoj udaljenosti, kako ne bi „nesnosni smrad do Varoši dopirao”.235

217 Videti napomenu br. 2.
218 Zbornik zakona i uredaba, knj. 30, 143.
219 Kazneni sistem zasnovan na telesnoj kazni preuzet je iz susedne Austrije, videti: V. Jovanović,
nav. delo, 141. U izvesnim slučajevima telesna kazna mogla je biti preinačena u novčanu.
220 AS, SOK, DP; 1827/334, 643; 1828/598, 1089; 1830/857.
221 Isto, 1829/505.
222 Isto, 1829/410; slično i: 1829/593, 598; 1838/646.
223 Isto, 1827/580.
224 Isto, 1830/555; slično i: 1827/224; 1829/80, 267; 1835/360; 1831/532.
225 Isto, 1832/265.
226 Isto, 1830/573.
227 Isto, 1829/609; 1830/398; slično i: 1829/367, 368, 540; 1830/167, 468, 679.
228 Isto, 1827/438, 605; 1836/101, 142; 1837/801.
229 Isto, 1825/291.
230 Isto, 1835/366.
231 AS, KK, XV/1939.
232 AS, SOK, DP, 1836/229.
233 Isto, 1829/242, 328.
234 Zbornik zakona i uredaba, I, 221.
235 Isto, 221, 224.

PRVI PRVI NA SKALI 022 Prestoni Kragujevac Veliki konak (snimak Anastasa Jovanovica)

PREDSTAVLJANJE KNJIGE: TONSKI SNIMAK (29:36)

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 



PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

APELI

KG VODIČ

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar