Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Šumadija i Pomoravlje - duša Srbije

08.11.2019

Šumadija i Pomoravlje - duša Srbije: Srednji vek, treći deo

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

PREDRAG MIHAJLOVIĆ CILE / ZORAN PETROVIĆ

ŠUMADIJA I POMORAVLJE - DUŠA SRBIJE
Kragujevac, 2018.

Tekst fotomonografije Miodrag Stojilović

Srednji vek, treći deo

Zadužbina velikog srpskog despota Stefana Lazarevića je manastir Manasija. Pretpostavlja se da je njegova gradnja započeta 1407 – tako, bar, navodi biograf despota Stefana, Konstantin Filozof. Završetak gradnje datiran je u 1418. g., kada su se u njega uselili monasi. Osvećenju glavne crkve prisustvovali su srpski patrijarh i mnogi crkveni i svetovni velikodostojnici. Manastir se nalazi u utvrđenju, opasan je jakim zidinama i predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Takav status mu je obezbedio kulturni značaj u vreme njegovog osnivanja i potonjim godinama. U njemu se odvijala velika prepisivačka delatnost, takozvana Resavska škola, u okviru koje su prepisane i sačuvane od propasti mnoge srednjovekovne knjige i žitija. I ovaj manastir je doživeo oštećenja pod turskom vlašću, a obnavljan je pod upravom Austrije nakon Požarevačkog mira.

Posle Stefanove smrti, na vazalski tron je 1427. stupio despot Đurađ Branković, sestrić njegov i, po majci, unuk kneza Lazara. Istorija njegove tridesetogodišnje vladavine je istorija države koja propada, a koja je njega, poslednji put, izbacila na površinu kao sjajan srednjovekovni vladalački talenat. Turci su Đurđu u jedan mah bili oduzeli svu Srbiju; u toj najezdi osvojili su Beograd, Golubac, Niš, Kruševac, manastir Ravanicu i gradove Borač na Gruži i Ostrovicu na Rudniku, a on je za prestonicu sagradio Smederevo. Za kratko vreme i uz pomoć sreće – povratio je većinu izgubljenog. Despotovinu je u velikoj meri sačuvao ženidbenim vezama: starija ćerka Mara postala je turska carica, ušavši u harem Murata Drugog; mlađa Katarina se udala za grofa Urliha Celjskog, čime se obezbedio od Ugara.

Despot Đurađ Branković umro je 1456. g. Nasledio ga je mladi despot Lazar, koji nenadano umire već početkom 1458. Nakon borbi oko prestola, pošto Lazar nije imao muške potomke, pripadnika turkofilske i ugarofilske politike oko despotskog trona sve manje despotovine, u leto 1459. godine završila je svoj politički život srpska srednjovekovna država i cela Srbija je pala u viševekovno tursko ropstvo.

Manastir Kalenić je sagrađen početkom XV veka, verovatno između 1407. i 1413. godine, za vreme despota Stefana Lazarevića, kao zadužbina vlastelina Bogdana, njegove žene Milice i brata Petra. Manastir Kalenić je posvećen Bogorodici. Sve do pred kraj XVIII veka Kalenić je, sklonjen u duboke šume i van glavnih puteva, ostao čitav. Povremeno su stradali konaci i ekonomske zgrade, povremeno je ostajao pust, a sam manastir je zapaljen u vreme Kočine krajine, 1788. g. Monasi su tada sa dragocenostima prebegli u Hopovo u Sremu, da bi se vratili već 1795. g. Kalenić je (1811) posetio Karađorđe, a posle propasti Prvog srpskog ustanka iguman Nićifor je spalio svu manastirsku arhivu, zbog čega su ga Turci posekli 1815. godine. Nekako u to vreme iz fruškogorskog manastira Fenek u Kalenić su prebačene mošti Stefana Prvovenčanog, da bi 1839. bile vraćene u Studenicu, a potom i odatle sklonjene pred turskom najezdom. Crkvu manastira karakterišu bogata fasadna arhitektura moravskog stila, brojni kameni skulptorski ukrasi reljefnog vajarstva, među kojima i oni izuzetne vrednosti, i vrhunske freske talentovanih i veštih zografa.

Tako Kalenić sublimira umetničko bogatstvo Srbije na izdisaju, koja je pred definitivni pad u tursko ropstvo pod svoje okrilje prihvatila najbolje stvaraoce toga vremena izbegle iz drugih pravoslavnih centara zaposednutih od strane Turaka.

Manastiri su i u srednjem veku, a posebno tokom turske vladavine, bili mesta gde je čuvana srpska duhovnost i pismenost. Oni su bili i mesto okupljanja naroda, posebno o verskim praznicima. Tu misiju sabornosti Kalenić je sačuvao i u današnje vreme.

Tokom viševekovne turske strahovlade, kada su postradali i mnogi manastiri, narod je u zabitim krajevima, sklonjene od turskih očiju, podizao crkve brvnare, kako bi kroz njih čuvao veru i nacionalni identitet. Iako temelj pravoslavlja kaže da je crkva tamo gde se okupe vernici, pa makar i ispod kakvog hrasta, crkva oblikovana kanonski, makar od hrastovih brvana, ima snažniju poruku vere u opstanak i nade u slobodu. U Šumadiji i Pomoravlju sačuvano je više ovih spomenika duhovne i graditeljske baštine. Ostalo je predanje da je u crkvi brvnari u Rači kršten Karađorđe...

PRVI PRVI NA SKALI Sumadija i Pomoravlje - dusa Srbije Srednji vek Crkva brvnara

Dug period pod turskom okupacijom opustošio je crkve i manastire građene
u srednjem veku, a mošti svetitelja i vladara nošene su u seobama. U XVIII i
XIX veku, karakterističnim po težnji ka obnovi vere i nacionalnog identiteta, crkve
brvnare su odigrale ogromnu ulogu. Nevelikih dimenzija, uklopljene u pejzaž i
daleko od glavnih saobraćajnica – čuvale su žar koji će se razbuktati
ustancima protiv Turaka. U crkvi brvnari u Rači Kragujevačkoj
kršten je Karađorđe Petrović, vođa Prvog ustanka 1804.

Sumadija i Pomoravlje - dusa Srbije

OBEZBEDITE PRIMERAK:

Dusa Srbije - NARUCI PRIMERAK

DUŠA SRBIJE - ŠUMADIJA I POMORAVLJE FB STRANA  

PROMOCIJA U ŠVAJCARSKOJ



GALERIJA PPNS


STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar