...Major Vitra je lično, 15. aprila u Kragujevcu izvestio srpsku Vrhovnu komandu da je eskadrila spremna za letenje, a prelet za Beograd, na aerodrom Banjica, je izvršen 5/18. aprila, po kišovitom vremenu...
...Tri austro-ugarska aviona su, 9. juna oko 05.50, prvi put bombardovali Kragujevac. Bačeno je 9 bombi od kojih je troje poginulo i 10 ranjeno. Obavešten o tome, major Vitra je poslao iz Beograda dva aviona u patroliranje i poteru za neprijateljem. Avion MF 194 na kome su bili pilot narednik-šef Tiruen i strelac narednik Manjoni presreo je jedan neprijateljski avion iznad Smedereva na visini od 2.500m. Tiruen je vešto manevrisao, a Manjoni otvorio vatru na protivnika, tako da su ga posle kraće borbe, oborili na austo-ugarskoj strani, 150m od obale Dunava. Kapetan Polan sa podnarednikom Mufloom je zatim fotografisao, 13. juna oboreni avion. Bila je to prva vazdušna pobeda francuske eskadrile MF.S99 na ratištu u Srbiji. Tireun i Manjoni su u znak priznanja dobili 12. juna vojnu medalju sa ratnim krstom, a odlukom srpskog Prestolonaslednika dodeljena im je, 19. juna, Karađorđeva zvezda sa mačevima IV stepena.
Pojačanje od 4 aviona MF 11 (MF 499, MF 509, MF 512 i MF 515) stiglo je 27. juna 1915. g., ali aparati nisu bili operativni ni 13. jula. Srpska Vrhovna komanda je nameravala da stvori dve eskadrile i smanji prostor koji je dotle držala francuska eskadrila, ali je na insistiranje majora Vitra pojačanje ostalo u sastavu eskadrile. Zbog taktičke upotrebe avijacije za vojsku bilo je dovoljno izabrati teren za spuštanje blizu glavnog štaba vojske i tamo poslati avione potrebne za izviđanje toga dana.
Francuska eskadrila je 3. juna zamolila srpsku Vrhovnu komandu da joj se pošalju 100 velikih bombi i 150 šrapnela pukovnika Vasića. Francuska eskadrila je 10. jula izvestila Vrhovnu komandu o probama sa Vasićevim bombama koje su se pokazale veoma kvalitetnim, pa preporučuje da se počne sa njihovom serijskom proizvodnjom. Mesec dana kasnije, 19. avgusta, traženo je još 50 bombi pukovnika Vasića od po 40kg. Ovaj materijal je iz Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu bio isporučen tek krajem leta i početkom jeseni 1915. g.
Početkom leta 1915. g., postojala je opasnost da austro-ugarska avijacija napadne zapaljivim bombama polja pod žitaricama u Srbiji (u Mačvi i Stigu). Da bi se imalo spremno oružje za odmazdu, juna meseca je počelo da se eksperimentiše sa zapaljivim bombama i u francuskoj eskadrili i u Aeroplanskoj eskadri. Major Vitra je 16/29. juna izvestio Vrhovnu komandu da su zapaljive bombe spremne za upotrebu i da bi mogle sa uspehom da se upotrebe za uništavanje žetve na neprijateljskoj teritoriji. Tražio je odobrenje za njihovu upotrebu. Vrhovna komanda je 1. jula naredila da se samo pripremi dovoljan broj bombi, a da se njihova upotreba odloži dok neprijatelj prvi ne upotrebi slično oružje protiv Srbije. Ipak sa probama je nastavljeno, pa je tako Vitra izvestio 10. jula Vrhovnu komandu o probama zapaljivih i gasnih bombi. Zapaljive bombe, projekat jednog francuskog podoficira iz eskadrile MF.S99, su stvarale u proseku po 6 požarnih ognjišta u krugu prečnika 200m. Rukovanje ovom bombom je bilo veoma lako, bomba je imala malu masu, što je omogućavalo da čak i avioni tipa Blerio mogu poneti veći broj ovih bombi. Što se tiče zagušljivih bombi, one su stvarale 200 kubnih metar zagušljivca. Zahtevano je da se izradi 500 zapaljivih, 200 gasnih i 50 bombi od 40kg. Ponovo je tražena izrada 100 velikih bombi i 150 šrapnela pukovnika Vasića, već ranije traženih 3. juna. Do 22. avgusta, u Vojno-tehničkom zavodu u Kragujevcu izrađeno je 144 brizantnih granata od 5kg, 2 od 40kg, 2 od 60kg, 8 za paljenje, 2 sa zagušljivim gasovima i 22 za obuku...
...Pored dejstava po francuskim Farmanima u cilju obezbeđivanja prevlasti u vazduhu, neprijateljski avioni su počeli da svakodnevno bombarduju i mitraljiraju srpske trupe, železničke instalacije i naseljena mesta u dolini Morave. Najžešći, istovremeno i najznačajniji cilj, postao je Kragujevac u kome se nalazila srpska Vrhovna komanda i Vojno-tehnički zavod. Sedam nemačkih aviona, i to šest dvomotornih troseda AEG iz 30. eskadrile, predvođenih jednim dvosedom Rumpler doletelo je 17/30. septembra sa nekog od aerodroma u blizini Vršca i bacilo na Kragujevac 45 bombi. Srpska PA artiljerija je žestoko odgovorila, a artiljerac Radoje Raka Ljutovac je direktnim pogotkom granate iz adaptiranog Krupovog (Krupp M.1904) topa oborio Rumpler, u kome su poginula oba člana posade kapetan-izviđač Kurt fon Šefer (Kurt von Scheffer) i pilot oficirski-kandidat Oto Kirš (Otto Kirsch)...
...Nemački avioni su tokom 30. septembra izvršili 13 borbenih letova nad sektorom Ram-Požarevac-Smederevo i bacili 3 bombe na Požarevac, 3 na Kličevac, 2 na Rečicu, 2 na Lipe i 1 na Skelu. Nad Beogradom su letela 2 aeroplana ali su proterana dejstvom srpske protivaeroplanske artiljerije. Tom prilikom je bačena jedna bomba na Takovsku ulici ali žrtava nije bilo. Takođe 7 nemačkih aeroplana je napalo Kragujevac na koji su bacili 45 bombi od kojih je 15 palo u VTZ i njegovu okolinu ali bez veće štete. U Kragujevcu je poginulo 5 a ranjeno 10 lica. Isti aeroplani bacili su jednu bombu na most između Markovca i Svilajnca i 3 na Lapovo ali je sve prošlo bez štete i gubitaka.
Francusko Ministarstvo rata je 17/30. septembra obavestilo francuskog vojnog atašea da je jedna eskadrila (Nikapost ?) od 6 aviona, sa potrebnim pilotima i osmatračima, povučena iz vojne zone Zapadnog fronta u Francuskoj, na popunu potrebnim pozadinskim materijalom neophodnim za samostalno dejstvo radi slanja za Srbiju. Nažalost, ta eskadrila nije nikada poslata u Srbiju, ali su tokom septembra iz Francuske stigla još dva aviona MF 11 bez instrumenata i naoružanja. Tokom oktobra i novembra, neki od srpskih pilota su leteli na avionima MF 11.
Oktobar je započeo bombardovanjem Kragujevca sa tri neprijateljska aviona, od 18 bačenih bombi 10 je palo na Vojno-tehnički zavod. Materijalna šteta je bila neznatna, ali je bilo žrtava.
Postavka: Kako je Srbija napravila svoju prvu fabriku i pokrenula proces primarne industrijalizacije
...Neprijatelj je bombardovao Kragujevac u dva navrata. Prvo bombardovanje je bilo 17. septembra kad su bačene 43 bombe, od toga 16 na VTZ. Tada su i oborena dva neprijateljska aviona-jedan u okolini varoši, a drugi gađan sa Metinog brda, od strane Radoja Ljutovca koji je gađao bez nišanskih sprava. Drugo bombardovanje Kragujevca je bilo odmah narednog dana i tada je bačeno 18 bombi i to najviše u krugu VTZ. Radionice su ipak bile osposobljene i radile do pred kraj oktobra 1915. godine, ali kada je 2. novembra pao Kragujevac u austro-nemačkoj ofanzivi, krenulo se sa demontiranjem i evakuacijom mašina i ljudstva. Neke mašine su zakopane, a građani su iznosili puške. Nemci su ipak uspeli da zaplene veliki broj pušaka, brdska transportna sredstva i sirovine. Ratni plen je podeljen tako što su Austrougarska, Nemačka i Bugarska dobile po 30%, a Turska 10 %.Demontiranjem mašina i transportom u okupatorske zemlje, moderna predratna fabrika je u potpunosti razorena i uništena.
Majstori VTZ koji su se sa srpskom vojskom provlačili kroz Albaniju, došli su do obala Jadranskog mora i preuzeti od strane francuskih brodova. Evakuisano je oko 400 radnika iz Kragujevca koji su razmešteni po francuskim vojnim fabrikama: Krezo, Lion, Pariz, Sent Etjen i druge. Radnici koji su na frontu, na licu mesta, u pokretnim poljskim radionicama, popravljali i prepravljali municiju i oružje kako bi ih iskoristili za nastavak ratovanja, sada su se vrlo brzo snašli u francuskim fabrikama. Pokazali su visok stepen umešnosti i obrazovanja i dobili visoka priznanja od francuskih stručnjaka.
Na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, delegacija Kraljevine SHS je iznela podatke o šteti u oblasti vojne industrije. VTZ je oštećen za 70 % predratne vrednosti. Najveći broj mašina i proizvoda je ipak ostao u arsenalima zemalja okupatora, a vrlo mali broj, pod pritiskom, vraćen...
Srpski artiljerac Radoje Raka Ljutovac ušao je, pre tačno 100 godina, u istoriju avijacije kao prvi čovek koji je vatrom sa zemlje oborio avion. Raka je nemački "rumpler", iznad Kragujevca, oborio hicem ispaljenim iz poljskog topa.
Pre tačno 100 godina, vojnik Radoje Raka Ljutovac ušao je u istoriju vazduhoplovstva kao prvi čovek koji je hicem sa zemlje oborio avion. Pucao je, iz poljskog topa, sa Metinog brda kod Kragujevca i oborio austrijski "rumpler", koji je pao u centar grada. Posada: kapetan-izviđač Kurt fon Šefer i oficirski kandidat Oto Kirš su poginuli.
Njegov podvig je tim značajniji ukoliko se u obzir uzme činjenica da Srbija u to vreme nije imala organizovanu protivavionsku artiljeriju, a pojava austrougarskih aviona naterala je srpsku vojsku da improvizuje odbranu.
Korišćenje aviona je u tom periodu intenzivirano, a letelice koje su prethodno služile za izviđanje pretvorene su u bombardere. Zbog toga su zaraćene strane, među kojima je bila i srpska vojska, počele da organizuju protivavionsku artiljeriju, objašnjava istoričar dr Bojan Dimitrijević.
"I to na način da postojeće topove, koji su bili poljski, podižu na određena postolja koja su bila okretna i imala su elevaciju. Na taj način su se organizovali prvi topovski vodovi, a kasnije i jedna protivavionska baterija koja je formirana 24. avgusta 1915. za odbranu grada Beograda", navodi Dimitrijević.
Protivavionska jedinica je postojala i u Kragujevcu, a u njenom sastavu bio je i Raka Ljutovac. Sa jednog aerodroma u blizini Vršca 30. septembra 1915. godine, prema Kragujevcu je poletelo sedam nemačkih aviona – šest dvomotornih troseda AEG i jedan dvosed "rumpler". Na Kragujevac su bacili ukupno 45 bombi.
"U ranim jutarnjim časovima, zavodske sirene su oglasile uzbunu. Protivavionska baterija na Metinom brdu bila je spremna za dejstvo. Na naredbu komandanta, nišandžija Raka Ljutovac iz prvog plotuna pogodio je nemački ’rumpler’", kaže istoričar vazduhoplovstva iz Kragujevca Veljko Leković.
Raka je događaj posle prepričavao svom praunuku Zvonimiru Ljutovcu.
"Kaže: Drhtala mi je ruka da ne smem da promašim. Ja sam stavio na topče končić. Napravio sam krstić i gađao kroz cevku, vodeći top kako avion leti, sa preticanjem od možda dva polja avionske dužine. Tad sam opalio – to je to", priseća se Zvonimir pradedine priče.
Rakin pogodak je uneo pravu pometnju među preostale neprijateljske avione, koji su ostali bez predvodnika i, iznenađeni vatrom sa zemlje, nestali sa neba iznad Kragujevca.
Na srpskim položajima nastupila je velika radost. Avion je pao u centar grada, nedaleko od kuće u kojoj je boravio i prestolonaslednik Aleksandar i ispred koje je prethodno pala jedna bomba.
Raka Ljutovac je, kao nagradu, od komandanta dobio konja i galopom dojahao do mesta pada nemačkog aviona. Tu ga je već dočekao okupljeni narod. Kada je stigao, sišao je s konja i salutirao izginulim nemačkim pilotima. To su bili kapetan-izviđač Kurt fon Šefer i oficirski kandidat Oto Kirš.
O tome koliko je Rakin podvig bio neverovatan svedoči i to što francuski oficiri nisu odmah poverovali da je avion pogođen iz prvog plotuna. Međutim, olupina je preneta u Vojnotehnički zavod. Inženjeri su je pregledali i pronašli geler u radilici motora, što je bio dokaz da je avion pogođen, ističe Leković.
Raka Ljutovac je kasnije, kao vojnik, stigao i do Solunskog fronta, gde je unapređen u narednika, a zbog zasluga u Velikom ratu odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima, Medaljom Albanske spomenice i Medaljom Spomenice rata za oslobođenje i ujedinjenje 1914–1918. godine.
Porodica Ljutovac je odlikovanja poklonila kruševačkom Narodnom muzeju uz još neke lične Rakine predmete.
"Njegove su zasluge za srpstvo i za vojsku bile velike samim tim što je napravio jedan takav podvig, oborivši nemački avion. Njegovi uspesi, njegovo herojstvo, nisu ostali nezapaženi, tako da su posle toga usledila i odličja koja dobijaju samo istaknuti i veliki vojnici", kaže viši kustos-istoričar u Narodnom muzeju u Kruševcu Kosta Radić.
U rodnoj kući Rake Ljutovca u Poljni kod Trstenika i dalje se mogu čuti priče o slavnom ratniku. Njegov praunuk kaže da heroj donosi odluku u trenutku. Ipak, samo ljudi sa posebnim osobinama mogu da iskoriste takav trenutak.
"Moj deda je bio sa velikom kulturom, sa velikom ljudskošću, i bilo ga je veoma interesantno slušati. Prvo što je savetovao je da budem pošten i da slušam starije. Da ne donosim odluke bez saglasnosti. To su neke stvari koje su i danas ostale u meni, i koje sam ja preneo svojoj deci", ističe Zvonimir.
Raka je bio vema cenjen, pa mu je između dva rata ukazivana počast da bude domaćin na slavama artiljerijskih jedinica Jugoslovenske vojske.
Značaj njegovog podviga je višestruk.
"On je simbolički, zato što je na taj način pokazana moć jednog novog roda koji je bio u nastajanju i koji će nastati kasnije. Takođe, obaranjem aviona došlo je do definitivne potvrde da treba da postoji protivavionska artiljerija u srpskoj vojsci i na bazi tog njegovog iskustva ona je kasnije i razvijana u mirnodopskom dobu", kaže Dimitrijević.
Dan kada je Raka oborio avion, 30. septembar, obeležava se kao Dan Artiljerijsko-raketnih jedinica za protivvazduhoplovna dejstva. Rakini potomci su odrastajući shvatali težinu njegovih reči, a težina njegovog dela postaje značajnija s vremenom koje prolazi. Pre sto godina Raka je pogodio protivnički avion, ali je ujedno nanišanio i svoje mesto u istoriji.
Komentara: 0