Četiri asa - nagrađene satire i karikature

Četiri asa - nagrađene satire i karikature

Sa ili bez pete karte?

Knjiga nagrađenih radova Miloradovića, Rajičića, Dimitrijevića i Papeša je delo koje će već po tome kako je zamišljeno izazvati posebno interesovanje kulturne javnosti, ne samo grada Kragujevca i države Srbije, nego i na celom prostoru gde se ovim jezikom misli i govori, gde se ovakvim ili baš mnogo sličnim očima gleda i sve viđeno prima i razume. Knjigu „Četiri asa“, a valjda se jedino tako i mogla nazvati zbirka uspeha u duhovitosti i satiričarskoj ubojitosti, vidim kao mesto gde se nagrađeni radovi dvojice karikaturista i dvojice satiričara u dobri čas susreću i gde će se porukama koje emituju neprestano dopunjavati, pa i nove, zajedničke, stvarati i dugo, dugo, dok je god knjige i radoznalosti, umnožavati oplemenjujući nas namerom da se ono što ne valja popravi, ako je to ikako i ičim moguće, ili da se zauvek odbaci, ukloni iz života u kojem ne prestajemo da verujemo kako zaslužujemo i bolje i od tog boljeg bolje.

Miloradović je autor za koga je (još pre četvrt veka!) Bećković napisao da je „najuočljivije i najbujnije ime novinske karikature“ naglašavajući time njegovu, Miloradovićevu, spremnost i sposobnost da svakog dana na najbolji način reaguje na takođe svakodnevne iazazove političarske gluposti, privredničke gramzivosti, kulturtregerske nekulture... Miloradovićevo krivo ogledalo ispravljalo je i ispravlja, ne samo učinjena, nego i samo nameravana hvatanja krivine i to, naravno, nije moglo ostati nezapaženo, kako kod nas, tako i u svetu; Mića M, obilato okićen nagradama, ne smiruje se, nego još žešće kidiše kao da je četrdeset godina samo hvatao zalet.

Rajičić je pripovedačkim darom kakav se retko viđa kod autora čija je književnost prevashodno satirična uspeo da mnoge tajne priče učini javnim, da lukavo prodavanje priče o demokratiji, poštenju, napretku, dobročinstvu...istrgne iz lanca trgovine narodnim i državnim interesima i, postavljajući svakog na mesto koje mu po pravdi pripada, gradi pripovesti u koje tim više verujemo što su više jeretičke, što su dalje, što sa veće udaljenosti gledaju na laži i obmane vlasnika vlasti. Nagrade su, omeđene jezikom na kom su napisane, učinile da se na njegovo viđenje stvarnosti tj. na priče mu i aforizme (zgusnute priče?) svrati pažnja javnosti, ama ni približno onoliko koliko zaslužuju.

Dimitrijevićeve karikature imaju u sebi nešto od onog što čoveka zatečenog pred nepravdom, bezobzirnom pljačkom, otimačinom ili tek glupošću u službi naroda i države, nagoni na brzopleto istrčavanje, ali se – tim pre i jasnije – pokazuje i koliko je ovaj autor vešt borac za istinu, slobodu i pravdu, jer je zastao, odmerio i onda sigurnom linijom i pravilnim odnosom tamnih i svetlih površina stvorio sliku pred kojom gledalac, koji je kao i on skoro uvek spreman na neku brzopletu akciju, našao odgovor, ne onaj koji razumeva i smiruje, nego onaj koji izaziva gađenje nad bahatim objektom Dimitrijevićeve humorističke grafike. Nagrade, što domaće, što strane, nisu uvek pogađale baš ono najbolje što je ovaj autor dao.

Papeš je i pričama, a naročito aforizmima uspeo da nas dovede do toga da vidimo koliko se smanjila razlika između onog tobože hrabrog „pokazati zube zlom, bahatom vlastodršcu“ i onog običnog „pokazati zube zubaru“; vlastodršci su se toliko osilili i u sili raskomotili da na svako zubatanje gledaju kao na osmehe podrške, te ih jedino ozbiljno palacanje satiričnog jezika sa oštrom ubodnicom humora može makar za trenutak izbaciti iz sedla, a upravo takva je satira ovog našeg autora. Lepo je što je nagrađen priznanjem u čijem je nazivu prvo ime savremene srpske satire.

U poker partiji pogrešne politike i na nju upućene pisane i crtane satire „Četiri asa“ će sigurno izvojevati pobedu i to baš tamo gde je najvažnije, kod roda i naroda, pri čemu je apsolutno svejedno koja im je karta peta, ali nije tako i u poslovima izdavanja i štampanja ove vredne knjige – ne da nije svejedno, nego je od ključnog značaja da u tim poslovima peta karta podrške, da bude adut kojim društvo pokazuje koliko mu je stalo do istine, slobode i pravde, A tek što bi se narod radovao!

Duško M. Petrović


Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković
Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje 
Obrada: Portal PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI NBVK logotip

NARODNA BIBLIOTEKA I PORTAL PPNS

NASLOVI IZ BIBLIOTEKE

NARODNA BIBLIOTEKA SAJTFB STRANA  
 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari