Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Autori i izdanja Kragujevca

11.10.2015

Istorijska i umetnička baština Vojnotehničkog zavoda

Prvi Prvi na Skali
https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dren/bombardovanje-1999.html

KRAGUJEVAČKA KNJIGA NEDELJE

Kompleks fabrike oružja u Kragujevcu predstavlja jednu od najranijih industrijskih celina u Srbiji XIX veka. Podignuta u cilju omogućavanja veće vojne moći srpske države, kragujevačka fabrika je predstavljala ogledalo razvoja i uspona Srbije. Zato su objekti, podizani za potrebe rada i uprave fabrikom, izgrađivani prema najaktuelnijim tokovima industrijske arhitekture i vizuelno iskazivali status i ugled države. Istorijski značaj kragujevačke fabrike oružja ukazuje na važnost štampanja monografske studije o njoj.

Sadržaj ovog dela čini jedinstvenu celinu priče o nastanku prvog industrijskog kompleksa na Balkanu. Autori na interesantan način prikazuju Kragujevac sa vladarima iz obe srpske dinastije, Obrenovićima i Karađorđevićima – kada je grad favorizovan politički i ekonomski, što je dovelo do opšteg civilizacijskog razvoja, koliko samog Kragujevca, toliko i prve vazalne, a nakon Berlinskog kongresa, i nezavisne Kneževine Srbije.

Tako saznajemo da elita države koja je nastajala shvata da Topolivnica postaje balkanski pijemont, ne samo za srpski nacionalni korpus, već i za druge slovenske narode, i ulaže velika finansijska sredstva u njen razvoj, ali i u obrazovanje i socijalni status zaposlenih koji postaju stožer razvoja cele privrede Kneževine Srbije.

U tom industrijskom procvatu nastaju i dela arhitektonske baštine, prvenstveno kao namenske građevine, ali i kao preokret koji omogućava ulazak evropskih akademskih postulata u naš vekovno začauren orijentalni stil gradnje. Ono što čini celinom objekte nastajale u dužem vremenskom razdoblju jeste dosledno sproveden postupak u kome su sadržana dva osnovna načela: utilitarizam i estetika, odnosno stilska obrada.
Retki i dragoceni primeri industrijske, namenske arhitekture druge polovine XIX veka obiliju umetničkom primenom dekorativnih elemenata na fasadama, dok je za unutrašnjost primenjen princip hale kao savremeno rešenje radnog prostora.

Objekte s početka XX veka karakterišu stilska opredeljenja u graditeljstvu, karakteristična za Novo doba. Eklektizam sa elementima neoklasicizma, čak i secesije, u izboru dekorativnih elemenata, predstavlja umetnički pečat na fasadama ovih zdanja.

Retko koji grad kao Kragujevac ima tu privilegiju da u samom gradskom jezgru čuva jedinstvene fabričke komplekse iz XIX veka odakle je potekla industrijalizacija moderne Srbije i Balkana. Ceo ovaj osvrt na baštinu jednog industrijskog kompleksa predstavlja osvrt na naše korene, ali i poziv na očuvanje prošlosti.

Izdavači: Zavod za zaštitu spomenika kulture - Kragujevac, Ministarstvo kulture Republike Srbije, 2005

Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković

Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje

NARODNA BIBLIOTEKA SAJTFB STRANA


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar