Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Autori i izdanja Kragujevca

15.09.2014

Meteor koji je doneo Svetlost u Kragujevac

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

Meteor – pojavi se, napravi potres i prividno nestane. Ostanu posledice i kamenje, nekome drago, a nekome baš i ne.

Uz Radoja Domanovića i Vladimira Bulatovića Viba, Ljubiša Manojlović je verovatno najznačajniji satiričar koji je blisko vezan s Kragujevcem. Dok za Domanovića i Viba više ili manje znamo, za Manojlovića većina Kragujevčana gotovo uopšte ne zna. Nama na sramotu!

Rođen je 1913. godine. U Kragujevcu je završio gimnaziju. Kao maturant, s još dvojicom drugova, 1932. objavljuje knjigu lirskih pesama Otiskivanje na okean. To mu je ujedno i jedini dodir s poezijom. Dopisnik je Pravde i Politike, a 1935. u Kragujevcu pokreće opozicioni list Svetlost koji je ubrzo zabranjen zbog levičarskih ideja.

Studira i diplomira pravo u Beogradu, ali se ujedno bavi i novinarstvom. Bio je dopisnik dnevnih listova iz Kragujevca, Niša i Novog Sada. Nekoliko godina pred rat prelazi u Beograd. Drugi svetski rat dočekao je kao stalni saradnik Politike. Zbog levičarskih aktivnosti je na spisku traženih lica. Napušta posao i živi ilegalno. Pod tuđim imenom odlazi na prinudni rad u Nemačku, ali već krajem 1943. uspeva da se vrati u Srbiju i stupa u partizane.

Po oslobođenju Kragujevca, kratko radi na obnovi kulturno - prosvetnog života rodnog grada, a marta 1945. prelazi u Beograd kao urednik lista Glas.

Od juna 1948. (s prekidom 1950. kad je po kazni prvo otpušten, a zatim premešten u Dugu), pa do 1968. radi kao glavni urednik humorističko - satiričnog lista Jež. Zbog pisanja u Književnim novinama 1968. biva definitivno isključen iz Saveza komunista, i uklonjen s mesta urednika Ježa. Preostale dve godine do penzije figurira kao direktor NIP Jež.

Paralelno s novinarskim radom, bavi se i književnošću.

Sa B. Ćopićem, Ž. Konfinom, M. Stankovićem i N. Novakovićem objavio je 1950. godine zbirku humoreski Humoristikon 5 x 5.

Već 1951. piše potresnu hroniku masovnog streljanja u Kragujevcu Na času istorije, knjigu koja je ušla u školsku lektiru.

Slede zbirke pripovedaka Vetar i Hijavatin čvor 1957. Prava satira ne gubi na aktuelnosti s protokom vremena, tako da je to i ovde slučaj. Dovoljno je pomenuti druga Kalibra iz priče S petnaestog sprata koji želi da osigura laktove... Ili se danas do vrha ne dolazi laktanjem?!!!

Roman Meteor sa žutom mašnom objavljuje 1958. Ovaj roman je sigurno najduhovitije delo koje je Manojlović napisao. Šta se sve može desiti kada prevejani mangup – novinar zaluta u Šarenovac, na veoma zanimljiv način čitamo u ovom romanu. Čitava parada likova defiluje na ovoj nušićevskoj pozornici.

Svetozar Marković, romansirana biografija prvog srpskog socijaliste izlazi 1963. Ovo je delo u koje je uneo najviše istraživačkog rada jer mu kao građa, kako sam kaže na početku knjige, služe Skerlić, Jovanović, Masleša i Prodanović.

Roman Crveni meteor i zbirke pripovedaka Potkivačnica jajaOsmi patuljakBon-ton kao i već objavljeni Meteor sa žutom mašnom izlaze 1967. u izdanju Književnih novina.

Crvenom meteoru, koji je, kako čitamo u podnaslovu, nastavak Meteora sa žutom mašnom, prikazan je na gorko ironičan način odnos novinara Saše Radojlovića prema Jevrejinu Feliksu Vajsu od koga uzima novac, jer ga i posle 1945. drži u skloništu ubeđujući ga da rat još traje!

Pomenimo još i najbritkiju Potkivačnicu jaja u kojoj sve varniči od potkivanja jaja(ra). Ovde čitamo nekoliko vrlo oštrih kritika na račun posleratnih dešavanja: o menjanju ruke na spomeniku palim Šumadincima u Kragujevcu, preko čoveka koji je polagao za bika pa iz rike položio, a iz vuče pao, pa do kritičkog zapažanja da su nekad ratnici nosili crvene ogrtače da se ne vidi ako budu ranjeni, da bi danas N. N. kad pođe na konferenciju na kojoj će uzeti reč obukao žute pantalone! To je tačno godinu dana pre no što će Manojlović postati nepoželjnim za vlast.

Posle 1968. Manojlovićeve knjige se kao društveno štetne skoro deceniju i po nisu smele objavljivati, tako da zbirka aforizama 13 crnih mačaka izlazi tek 1982. I vredelo je toliko čekati. Svašta se može naučiti od tih crnih mačaka. Esencija smisla za kritiku taložena decenijama. To je knjiga protiv baksuza svake vrste iako je naslov dvostruko „baksuzan”. Naravno, satiričar ne sme da bude miš!

Poslednji roman Devetstoleva o susretu školskih drugova, različitih životnih puteva i pogleda na svet, na pedesetogodišnjici mature, objavila je 1984. Svetlost.

Još samo jednom se Ljubiša Manojlović pojavljuje na policama knjižara 1991. i to „dosijeom” Čitajte između redova, o hajci povodom njegovog pisanja u Književnim novinama.

Prevođen je na nemački, engleski, ruski, poljski, bugarski, mađarski, češki...

Umro je 1996. S perom u ruci. Popunjavao je račun za struju i komunalije.

Autor: Marko Miljković
Foto: RTS - U Redakciji "Ježa", 14. decembra 1961. S leva na desno: Žika M. Jovanović, Nikola Rudić, Pjer Križanić, Dimitrije Živadinović (stoji), Ljubiša Manojlović, Mile Stanković 

PPNS/KG VODIČ

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar