Mića Miloradović - Nenaručene priče

Mića Miloradović - Nenaručene priče

Nenaručene priče : poznati Kragujevčani u anegdotama
Kragujevac : Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", 2004
 

SPOMENIK KRAGUJEVAČKOM DUHU

U serijalu „Kragujevac što negda beše“, koji sam svojevremeno radio za gradsku televiziju, imao sam rubriku „Kragujevac koji volim“. U njoj su ljudi koji su se rodili u Kragujevcu ili u njemu proveli značajniji deo života, a danas žive negde drugde, evocirali uspomene na Kragujevac. Među sagovornicima su bile ugledne ličnosti, poput glumca Ljube Tadića, istoričara, akademika Andreja Mitrovića, eksperta Ujedinjenih nacija za bezbednost civilnog vazdušnog saobraćaja Bogoljuba Filipovića... I svi oni su u svojim sećanjima sačuvali uspomene na školske dane, bavljenje sportom, prve ljubavi, đačke nestašluke – dakle, na ljude i druženje. Te priče koje su moji sagovornici lako, bez dužeg prekopavanja po memoriji, izvlačili na svetlo dana iz bliže ili dalje prošlosti, veoma su ličile na one koje su mogle da se čuju u svakodnevnim preklapanjima u „Balkanu“, „Staroj Srbiji“, na košarkaškim terenima u Velikom parku. Andrej Mitrović je deo svog sećanja želeo da snimi upravo na spomenutom košarkaškom igralištu i u toj priči su na površinu isplivali čuveni merač vremena i zapisničar Siniša Vasiljević Sire, koji je jednom olovkom sa razrezanom minom upisivao jednim pokretom po dva faula protivničkim igračima, Zaginac je svoje finte izvodio ne samo loptom nego i rečima, zaluđujući ne samo protivničke igrače već i brojnu publiku, Pire, Mire i Kreca su svojim „baronisanjem“ okupljali više slušalaca nego pojedine pozorišne predstave.

Kragujevac, dakle, ima svoje kolektivno sećanje na duhovite ličnosti i događaje, koji ga, mimo službene istorije, čini gradom, urbanom sredinom čiji su neodvojivi deo i akademici i spadala, i eksperti i životni marginalci. Pamćenje koje je porodilo duh sredine, predstavlja najsočniji deo njene istorije. U toj tački se, u anegdoti, u zajedničkoj misiji spajaju sve njegove socijalne strukture, tu se brišu statusne razlike i ostvaruje jedinstvo „radnika, seljaka i poštene inteligencije“.

Po definiciji, anegdota je sažeto ispričan doživljaj ili događaj iz života sa efektnom poentom. Antički Grci su anegdotom nazivali delo koje nije objavljeno, nego potiče iz usmene tradicije, kasnije je time označavan neštampani rukopis.

Pretočiti tu vrstu usmene književnosti u pisanu knjigu znači podići spomenik svome gradu. Mileta Mića Miloradović, neodvojivi deo miljea o kome piše, upravo to čini svojim „Nenaručenim pričama“.

Najčešće raskalašno, povremeno setno, ponekad bezobrazno i sirovo za licemerne čistunce, ali uvek toplo i zaštitnički za svoje junake i njihove dogodovštine, Mića ispunjava skelet istorijskog trajanja Kragujevca autentičnim životnim sadržajem, suočavajući nas sa samima sobom.

Kragujevac i ovom knjigom potvrđuje epitet zavičaja i prestonice srpske kulture i šumadijskog duha.

Miodrag Stojilović


BIOGRAFIJA

Mića Miloradović je rođen 1948. godine u Kragujevcu.

Objavljuje od 1966. godine. Karikature je objavljivao u domaćim i stranim časopisima i novinama.

Izlagao na svetskim izložbama karikature (Montreal, Tokio, Ankona, Bodrigera, Seul, Sidnej, Atina, Bolonja, Moskva, Legnica i dr.)

Dobitnik preko pedeset domaćih i međunarodnih nagrada.

Ilustrovao knjige: „Od versah meštri“ Dragomira Brajkovića, „Lopta, lopta, loptica“ Branka Lovrenskog, „Slikovnica za odrasle“ Duška M. Petrovića, „Vođa, drugi put“ Dragana Rajičića, „Zemlja Radojeva“ Vaska Ivanovića, „Uzbuna“ Svetozara Đurđevića i dr.


Foto: Kragujevačke novine 

Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković
Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje 
Obrada: Portal PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI NBVK logotip

NARODNA BIBLIOTEKA I PORTAL PPNS

NASLOVI IZ BIBLIOTEKE

NARODNA BIBLIOTEKA SAJTFB STRANA  
 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari