Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Autori i izdanja Kragujevca

18.10.2015

Slobodan Pavićević - Oktobarski soneti: Kragujevac, 21. stepen istočno of Griniča

Prvi Prvi na Skali
https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html

Slobodan Pavićević je rođen 6. decembra 1942. godine u Novom Milanovcu, kod Kragujevca. Prve pesme je objavio kao učenik Kragujevačke gimnazije u listovima „Mladost” i „Svetlost” 1958, a posle brojnih pesama objavljenim u mnogim listovima i časopisima („Delo”), prvu knjigu „Oktobarski soneti“ kao student, 1965. godine. Slobodan Pavićević ušao je u književnost sam, kvalitetom svojih stihova. Prvu knjigu pesama ’’Oktobarski soneti’’ objavio je 1965.godine.

Autor je velikog broja knjiga, različitog žanra, iako je među Kragujevčanima, najverovatnije, najpoznatiji kao pesnik.

Pavićević je prvi uveo istorijski haiku u srpsku poeziju. Spada u red osnivača signalističkog pokreta u nas. Radovi su mu objavljeni u mnogim publikacijama, zbornicima i izborima u zemlji i inostranstvu.

Jedan je od pokretača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Koraci” (1973 – 1993), jednog od najznačajnijih časopisa u Srbiji u drugoj polovini 20. veka. Stavljajući časopis u središte duhovne vertikale jedne sredine, kao urednik je, afirmišući zavičajnu kulturu i stvaralaštvo u koordinatama Srbije i ondašnje Jugoslavije, istovremeno negovao i ideju o očuvanju kulturnog nasleđa i otvorio put mnogim mladim stvaraocima u svet književnosti, umetnosti i kulture. Tematski brojevi „Koraka” nastali pod njegovom uredničkom rukom (Kina, Grčka, Književnost Lužičkiih Srba, Afrika južno od Sahare, Kragujevačka gimnazija (1833 – 933), 20 godina „Koraka”) ostaju kao trajne odrednice u periodici.

Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa za decu „Dečje iskre” (1993 – 1995) i njegov saradnik od samog osnivanja (1966).

Utemeljivač je i dugogodišnji urednik i rukovodilac izdavačke delatnosti „Svetlosti” (1971 – 1991), urednik prve izdavačke kuće u jednom srpskom selu, Izdavačke kuće „Laković” u Saraorcima (1991 – 1993) i osnivač Izdavačke kuće „Jefimija” u Kragujevcu (1993) i njen glavni urednik.

Pored ostalih nagrada i priznanja, kao što je Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije (1978), dobitnik je nagrade lista „Mladost” za dramu (1968), nagrade KPZ Kragujevca za najbolju knjigu godine (1973, 1981), „Stražilovo” (1983), „Neven” (1994), nagrade Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu (1997), nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću” (2000) „za umetnički snažan iskaz ovovremenog rodoljublja, čija je ustrajna nit u njegovom stvaralaštvu postala simbol ljudskog i pesničkog otpora u savremenom srpskom stradanju, što ga svrstava u red dostojnih sledbenika slavnog uzora pesnika bune”, Vukove nagrade (2007) , Povelje „Kapetan Miša Anastasijević” (2011) , Đurđevdanske nagrade Grada Kragujevca (2011) i „Zmajevog štapa”, počasne nagrade Zmajevih dečjih igara (2012).

Od pesnika, kojeg su Kragujevčani doživljavali kao insituciju ovog grada, oprostili su se članovi porodice, prijatelji, saradnici i predstavnici Skupštine grada 2013. godine.

Slobodan Pavićević ušao je u književnost sam, kvalitetom svojih stihova. Prvu knjigu pesama ’’Oktobarski soneti’’ objavio je 1965.godine. Ostavio je iza sebe dvadesetak knjiga poezije, ali njegova personalna biografija broji ukupno 500 bibliografskih jdininica.

Utkan je svojim delom i radom u identitet ovog grada kao književnik, ali i urednik listova i časopisa, izdavač i javni delatnik, uspostavljajući koordinate Kragujevca na mapi sveta.

Poezija Slobodana Pavićevića je nova, izvorna, moderna, potvrdile su njegove kolege pesnici i kritičari. Miroslav Antić govorio je da on jednako radoznalo razgovara i sa zvezdama i sa decom, pišući istovremeno i za decu i za odrasle, a Desanka Maksimović da je napisao potresnu, visoko kvalitetnu poemu izvedenu na Velikom školskom času u Šumaricama.

Slobodan Pavićević je iznad svega voleo svoj Kragujevac.

Bio je jedan od retkih Kragujevčana koji je dobio prestižnu Vukovu nagradu. Bilo ih je još mnogo. Jedna od poslednjih je Zmajev pesnički štap, koji mu je dodeljen prošle godine u Sremskoj Kamenici.
Njegove pesme za decu, koliko su namenjene najmlađima, toliko starije vraćaju u doba detinjstva.

Danko Popović je svojevremeno zapisao da je Slobodan Pavićević šumadijski hrast pod čijom se krošnjom raspevanog detinjstva radoznalo može rasti. I kad se poraste.



Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković
Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje

NARODNA BIBLIOTEKA SAJTFB STRANA


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar