Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Dejan Ristić

06.06.2019

Istoričnost u vizuelnim i tekstualnim sadržajima projekta ’Slava Beogradu! Slava Srbiji!’

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Moj uvaženi kolega dr Aleksandar Uzelaci ja odvojili smo malo vremena i pažnje da proanaliziramo pitanje istoričnosti u vizuelnim i tekstualnim sadržajima projekta "Slava Beogradu! Slava Srbiji!" koje su gradske vlasti upriličile povodom gradske slave - Spasovdana. 

S obzirom na brojne prethodne reakcije, želja nam je da ovu priču pojasnimo i zaokružimo.

Najpre, sama ideja da se putem čitavog niza bilborda sa vizuelnim i tekstualnim sadržajima Beograđani i gosti prestonice podsete važnih, pamćenja vrednih i slavnih momenata iz bogate istorije srpskog glavnog grada zaslužuje svaku podršku i pohvalu.

Međutim, kako to kod nas često biva, u realizaciju ove hvale vredne zamisli nisu bili uključeni stručnjaci pa je umesto željenog obrazovnog cilja postignut suprotan efekat koji se ogleda u nezadovoljstvu i osećaju uvređenosti kod Beograđana.

Pri tome, nije reč samo o "omašci" u pogledu nepostojeće despotske titule velikog župana Stefana Nemanje.

Kako ne bismo ukazivali na svaki pojedinačni propust, a ima ih i previše, opredelili smo se da skrenemo pažnju na one tipske koji se ogledaju u potpuno neistoričnim portretima, problematičnom odabiru ličnosti, uključujući one koje nisu postojale i "događaja" koji se nisu odigrali.

Upravo smo zbog toga naglasili noseću ilustraciju celog projekta, naslovljenu "Krunisanje Stefana Prvovenčanog", na kojoj je prikazan jedan (ali ne i jedini takav), nepostojeći događaj - Savino krunisanje Stefana u Žiči.

Istorijska nauka je, na osnovu izvora, u vezi toga davno rekla svoj sud: Prvovenčani je krunisan u crkvi Svetih Petra i Pavla pokraj Rasa i krunisanje je izvršio papski legat poslat iz Rima, dok je Sava, po svemu sudeći, nakon što je izabran za prvog srpskog arhiepiskopa i po podizanju manastira Žiče, izvršio samo čin bratovljevog miropomazanja.

Reč je, doduše o činu koji je za srednjovekovne savremenike imao ne manji značaj od krunisanja, ali to ne umanjuje neistoričnost kompozicije.

Na istoj ilustraciji vidimo pogrešno i proizvoljno prikazanu opremu srpskih ratnika onoga vremena, utemeljenu ne na srednjovekovnim predstavama, već, pre se čini, na popularnim filmovima i video igricama, zatim gestove poput isukanih mačeva u crkvi, što je za onovreme prilike nezamislivo, kao i Vukana Nemanjića na bratovljevom krunisanju, iako je on preminuo deceniju pre ovog događaja.

Dalje nabrajanje materijalnih grešaka na ovoj, ali i na gotovo svakoj od stotinak ilustracija osvanulih na bilbordima daleko bi nas odvelo.

Čudi i tematski odabir ilustracija koje nemaju vidljive veze sa sloganom "Slava Beogradu! Slava Srbiji!", poput strahovite srpske pogibije u bici na Marici ili ratovanja despota Stefana u službi sultana Bajazita.
Još više je u ovom kontekstu zbunjujući slogan "Slava Beogradu!" s obzirom na to da se gotovo nijedna ilustracija iz ovog opusa ne dotiče prestonice i njene burne istorije.

Pojedine ilustracije - reč je, naime, o portretima Nemanjićkih vladara - nisu samo neverodostojne, već su i problematičnog autorstva.

Iako potpisane kao autorsko delo umetnika koji ih je ustupio gradu, publika je ostala uskraćena za podatak da su one, uz dodavanje kolora i sa neznatnim izmenama, prekopirane iz knjižice "Naši vladari", objavljene 1927. godine i preštampavane kasnije u više navrata pod izmenjenim nazivom "Svi srpski vladari".

Za nju je tekst napisao prof. Stanoje Stanojević, dok su izvorni crteži delo nepoznatog autora koji, možda zbog brojnih grešaka na njima, nije ni potpisan. Međutim, u ovoj knjižici, objavljenoj pre gotovo jednog veka, ilustracije srednjovekovnih vladara nemaju poučni, već samo kozmetički karakter.

Uz to, one su nastale u vreme kada je bilo teško doći do mnogih portreta Nemanjića, što danas nije slučaj.
Pri tome, začuđujuće je da je autor iz ovog dela preuzeo neistorične portrete (Stefan Nemanja, Stefan Prvovenčani, Milutin...), dok je one istorijski vernije i zaista nastale prema srednjovekovnim freskama (poput cara Dušana) izostavio.

Umesto prikazivanja bogatog nasleđa srednjovekovne Srbije i Beograda - starih gravira prestonice, velelepnih zadužbina ili blistavih primera srpskog freskoslikarstva, teško osvojivih tvrđava ili ličnih predmeta srednjovekovnih vladara i vlastele, publika je, i pored dobrih namera gradskih vlasti, dobila jednu uobrazilju, inspirisanu istorijom, ali bez utemeljenja u njoj.

O umetničkim dometima ilustracija može se diskutovati, što sledeći staru dobru misao da se "o ukusima ne raspravlja" nećemo da činimo.

Međutim, s obzirom na to da su ilustracije na beogradskim bilbordima predstavljene ne kao fikcija, već kao istorija, naša profesionalna obaveza kao istoričara jeste da istaknemo da ovaj opus, često praćen nejasnim ili neadekvatnim tekstovima, ne služi tome da znatiželjnik iz njih nešto nauči o srpskoj prošlosti, a što je objavljeno kao njegov osnovni cilj. 

DEJAN RISTIĆ FB STRANA  

 

BIOGRAFIJA



AUTORI PPNS: DEJAN RISTIĆ

RANIJE OBJAVE

  • SEĆANJE IZ PEPELA - DOKUMENTARNI FILM
  • CIKLUS PREDAVANJA O KULTURNOM NASLEĐU I NACIONALNOJ ISTORIJI
  • ŽENE SRPSKIH VLADARA - NOVA RADIJSKA EMISIJA
  • POKRETAČI: O KULTURNOM NASLEĐU U SRBIJI
  • ČOVEK NE MORA DA BUDE KOMUNISTA DA BI BIO ANTIFAŠISTA
  • KAKO ĆE BALKAN IZGLEDATI 2029?
  • ISTINE, ZABLUDE, TAJNE I SIMBOLIKE PRVOG RATA
  • PRIČA O ŽIVOJINU
  • DA SVAKO OD NAS OŽIVI I LIČNO SEĆANJE NA SVOJE PRETKE...

DETALJNIJE


ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

 PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar