Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Dejan Ristić

30.12.2019

Sveti Sava I Srpski da dostavi svoj JMBG

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html

PPNS - KG VODIČ: KALENDAR DOGAĐAJA U KRAGUJEVCU



APEL JAVNIH LIČNOSTI REGIONA - OSUDA ULOGE BEOGRADA U KRIZI U CRNOJ GORI

Više desetina javnih ličnosti iz regiona - političari, politikolozi, novinari i istoričari sa područja bivše Jugoslavije, upozorili su da su mehanizmi destabilizacije Crne Gore "jednaki onima osmišljenim devedesetih godina prošlog vijeka", optužujući zvanični Beograd za tenzije u Crnoj Gori i regionu.

„Strateg, pokrovitelj, logističar i naredbodavac poslednjeg pokušaja destabilizacije Crne Gore je zvanični Beograd, odnosno vlasti Srbije, Srpska pravoslavna crkva i najveće opozicione stranke. I ovoga puta srpske elite konsensualno od vlasti u Srbiji zahtevaju radikalnu reakciju“, navodi se u dokumentu, koji su između ostalih potpisali bivši predsjednici Hrvatske i Slovenije Stjepan Mesić i Milan Kučan, bivši visoki funkcioneri SFRJ Budimir Lončar, Bogić Bogićević i Raif Dizdarević, srpski pisci Vladimir Arsenijević, Filip David i Svetislav Basara, bosanski glumac Emir Hadžihafizbegović, crnogorski slikar Dimitrije Popović, srpska istoričarka Latinka Perović i hrvatski istoričar Ivo Goldstajn.

"Reč je o još jednom u nizu pokušaja zvaničnog Beograda da se Crna Gora vrati u državni okvir sa Srbijom i da se na taj način spriječi njena konsolidacija kao samostalne i suverene države", navodi se u takozvanom Apelu za osudu ugrožavanja mira u Crnoj Gori.

Takođe se podsjeća da je Crna Gora na referendumu 21. maja obnovila svoju nezavisnost "ukinutu nakon srpske okupacije 1918. godine", te da usvajanjem novog Zakona o slobodi veroispovesti, "pripremljenim u saradnji sa Venecijanskom komisijom i usaglašenim sa najvišim evropskim standardima u toj oblasti, Crna Gora menja zakon donešen prije pola vijeka".

"Zbog značaja Crne Gore kao vodeće države u evro-atlantskim integracijama u Jugoistočnoj Evropi, smatramo nedopustivom pasivnost evropskih institucija i vlada demokratskih zemalja u osudi novog pokušaja destabilizacije Crne Gore na principima politike Slobodana Miloševića. Političkom, crkvenom i medijskom kampanjom dezinformacija iz Beograda, koja se sprovodi i u Podgorici i Banja Luci, ozbiljno je ugrožen mir ne samo u Crnoj Gori, već i u celom regionu", navedeno je u dokumentu.

Bećković: Ozakonjeno nezakonje

Povodom situacije koja u Crnoj Gori traje već nekoliko dana, srpski akademik i pisac Matija Bećković kritikovao je potez crnogorski vlasti, ali i izostanak reakcije od strane vlasti u Beogradu.

„Tim zakonom je ozakonjeno nezakonje, da bi se po zakonu otela imovina crkvi, koja je odvojena od države. Srpski narod u Crnoj Gori ima samo svoju crkvu, pa ako im uzmu i crkvu, poriču i njegovo postojanje. Srbija već odavno ne štiti svoj narod u Crnoj Gori, a ni svoju crkvu, tako da je i ovog puta njena reakcija bila mlaka, zato što svi više brinu o sebi, nego o svojoj crkvi. Videćemo da li će jedna proći ovakva provokacija koja se događa o Božiću i katoličkom i pravoslavnom, a taj praznik nije slučajno izabran za takvu jednu nehrišćansku demonstraciju,“ kaže Bećković u izjavi za Glas Amerike.

Istoričar Dejan Ristić, koji je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na temu „Odnos novih vlasti i SPC u poratnom periodu“ kaže da jeste bilo slučajeva oduzimanja pokretnosti i nepokretnosti SPC od strane drugih vlasti kroz agrarne reforme i druge oblike, ali nisu posegali za ukidanjem SPC.

UKAZ KNJAZA I GOSPODARA NIKOLE I IZ 1895. O IMOVINI CETINJSKOG MANASTIRA

„Iz ugla nauke, iz ugla istoričara ovaj zakon je brutalan atak na istoriju i crkveno pravo. Zasniva se na nepravu, što je strašno. U pitanju je ozbiljno kršenje međunarodnih konvencija i Ustava Crne Gore. Ono što je pokušano ovim zakonom do sada nije poznato u istoriji Evrope. Ovaj zakon je uperen protiv SPC iz prostog razloga što su sve druge tradicionalne verske zajednice dobile mogućnost da sa državom potpišu ugovor o regulisanju međusobnih odnosa, što nije slučaj sa SPC. Dodatno, jedan član zakona kaže da sedište crkve mora da bude na teritoriji Crne Gore, a u našem slučaju je to nemoguće. Istorijsko sedište SPC je u Peći, a sada je u Beogradu. Takođe se traže i matični brojevi osnivača crkve po novom zakonu, a onda bi Sveti Sava trebalo da donese svoj matični broj,“ objašnjava istoričar Ristić.

On dodaje da je SPC bila spremna da potpiše ugovor sa Crnom Gorom, ali da je potpisivanje odugovlačeno i da su se vlasti služile „marifetlucima“ da ugovor ne bi bio potpisan.

"SPC da traži rešenje pred međunarodnim sudovima"

Bivši đakon i monah SPC otac Serafim, čije je svetovno ime Bojan Jovanović, ima malo drugačiji pogled na ovu temu i kaže da se u Crnoj Gori nije se desio zakon - nego narod.

„Crna Gora je međunarodno priznata država nastala voljom svog naroda i normalno je da taj narod ima svoja nacionalna obeležja među kojima je i crkva. Istorijski gledano, crnogorski narod je imao samostalnu crkvu kada SPC nije ni postojala. To pisano i argumentovano potvrdjuju i srpski teolozi dr Nikodim Milaš. Crnogorska crkva je bila samostalna i nezavisna do 1918. i to je istorijska činjenica o kojoj i ne treba polemisati. Ne vidim ništa sporno u obnavljanju te verske organizacije i vraćanju svih svetinja koje su bile njihove“, kaže Jovanović i dodaje da i SPC u Srbiji traži povrat svoje imovine.

Prema rečima istoričara Ristića, srpska crkva bi mogla da zatraži rešavanje problema pred međunarodnim sudovima.

„Ono što se može uraditi jeste da se podnese inicijativa pred Ustavnim sudom Crne Gore za ocenu ustavnosti zakona. Ali tu ne očekujem da će sud doneti drugačiju odluku nego što je to odluka političke elite, jasno je da se radi o političkoj odluci. S druge strane, moguće je tražiti i zaštitu pred međunarodnim organizacijama, što svakako treba uraditi“, kaže Ristić.

Foto: RFE/RL/Nevena Bogdanović
Aleksandra Nenadović, Predrag Milić
Izvor: Glas Amerike

DEJAN RISTIĆ FB STRANAINSTAGRAM 

BIOGRAFIJA


AUTORI PPNS: DEJAN RISTIĆ

RANIJE OBJAVE

  • KAKVI SMO MI TO POTOMCI?
  • MITOVI SRPSKE ISTORIJE - PREDSTAVLJANJE U KRAGUJEVCU
  • ŠTA JE DANAS NAJSKUPLJA SRPSKA REČ?
  • POD ZNAKOM PITANJA: MITOVI SRPSKE ISTORIJE
  • OD SAVEZNICE HITLEROVE NEMAČKE U SAVEZNICU ANTIFAŠISTIČKE KAOALICIJE
  • NOVA KNJIGA: "MITOVI SRPSKE ISTORIJE"
  • TESLA POZDRAVLJAO IDEJU JUGOSLOVENSTVA, ALI OSTAO SRBIN
  • ŽURKA NA GROBU (NEZNANOG JUNAKA)!?
  • SRPSKO KULTURNO NASLEĐE PRIPADA SRPSKOM NARODU, ISTOVREMENO JE I REGIONALNO, EVROPSKO I SVETSKO
  • ISTORIČNOST U VIZUELNIM I TEKSTUALNIM SADRŽAJIMA PROJEKTA ’SLAVA BEOGRADU! SLAVA SRBIJI!’
  • SEĆANJE IZ PEPELA - DOKUMENTARNI FILM
  • CIKLUS PREDAVANJA O KULTURNOM NASLEĐU I NACIONALNOJ ISTORIJI
  • ŽENE SRPSKIH VLADARA - NOVA RADIJSKA EMISIJA
  • POKRETAČI: O KULTURNOM NASLEĐU U SRBIJI
  • ČOVEK NE MORA DA BUDE KOMUNISTA DA BI BIO ANTIFAŠISTA
  • KAKO ĆE BALKAN IZGLEDATI 2029?
  • ISTINE, ZABLUDE, TAJNE I SIMBOLIKE PRVOG RATA
  • PRIČA O ŽIVOJINU
  • DA SVAKO OD NAS OŽIVI I LIČNO SEĆANJE NA SVOJE PRETKE...

DETALJNIJE

PREPORUKA PPNS

NARODNA BIBLIOTEKA: MITOVI SRPSKE ISTORIJE

Tonski snimak promocije (3. oktobar 2019. godine)

Učesnici:

  • Dejan Ristić, autor
  • Mirko Demić, direktor Biblioteke

GALERIJA PPNS: DEJAN RISTIĆ - MITOVI SRPSKE ISTORIJE




STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar