Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Dejan Ristić

01.07.2020

Vidovdan je ostao ugaoni kamen našeg zajedničkog identiteta

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

Godišnjica Kosovske bitke uistinu predstavlja jedan od najznačajnijih datuma tokom kalendarske godine, dan kada se sa poštovanjem, divljenjem i zahvalnošću sećamo srpskih junaka viteški postradalih u tom sudbinskom i sudbonosnom boju.

Usled svog nesumnjivo prvorazrednog istorijskog značaja, viševekovnih posledica, iskazanog bezmernog junaštva i spremnosti da se podnese apsolutna žrtva zarad odbrane slobode i nezavisnosti svoje domovine, Kosovska bitka i danas zrači nepatvorenim rodoljubljem i slobodarstvom.

Drugim rečima, to nije, kako bi neko mogao da zaključi, samo još jedna u beskrajnom nizu srednjovekovnih bitaka, već je u pitanju bio sudbinski okršaj dve civilizacije, kulture, poimanja sveta, vere...

Stoga je Kosovska bitka za sve nas, i dan danas, jedan od ugaonih kamenova našeg zajedničkog nacionalnog identiteta, nepresušno izvorište rodoljublja, nepokora i slobodarstva.

Dejan Ristić

Upravo usled svog prvorazrednog istorijskog značaja i brojnih viševekovnih posledica, Kosovska bitka vremenom je postala događaj u vezi sa kim je nastao znatan broj naših najznačajnijih i najdragocenijih mitova koji predstavljaju važan segment nacionalnog nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Taj fenomen je, iz naučnog ugla, potpuno razumljiv budući da je pokazatelj potrebe generacija naših predaka da dodatno osnaže sećanje na slavne srpske ratnike koji su viteški postradali u tom boju, ali i da sačuvaju onu tako potrebnu iskru slobode i nepokora kako bi preživeli teške i tragične vekove osmanske dominacije na našim prostorima.

Treba istaći da najznačajniji korpus nacionalnih mitova u vezi sa samim događajem Kosovske bitke, kao i njenim najznačajnijim učesnicima, čine oni koji nam prenose legendarne povesti o organizovanom i zajedničkom pričešćivanju srpskih ratnika u crkvi u selu Samodreža kod Vučitrna neposredno uoči same bitke, kao i one o izdajstvu Vuka Brankovića, ubistvu emira Murata od strane Miloša Obilića, oglašavanju zvona Bogorodičine crkve u Parizu u čast pobede srpskog oružja u toj odsudnoj bici i dr.

Nasuprot mitskoj tradiciji, istorijski izvori nam svedoče o tome da je emir Murat smrtno stradao u samoj bici, a ne na prevaru, kao i da su za njegovu smrt zaslužna dvanaestorica nama danas nepoznatih srpskih vitezova.

Tek nekoliko decenija nakon same bitke, a pod uticajem osmanske turske tradicije, nastaje mit o tome kako je emira Murata, na prevaru, usmrtio oklevetani srpski vitez po imenu Miloš Obilić.

Iako Miloš Obilić predstavlja deo naše mitske, ali ne i istorijske stvarnosti, nikako ne bi trebalo smetnuti sa uma da je njegov viševekovni simbolički značaj prvorazredno važan.

Dejan Ristić

Mnogo toga sudbinskog, simboličkog i svevremenog sadrži Vidovdan.
Izvorište rodoljublja, nepatvorenog junaštva i spremnosti za apsolutnu žrtvu zarad odbrane slobode otadžbine, Vidovdan je ostao ugaoni kamen našeg zajedničkog identiteta.

U čast tog velikog praznika, obeleženog radosnom tugom, sa vama delimo neke od najznačajnjih pisanih izvora nastalih u prvim mesecima nakon same bitke.

...

"U nedelju [...] prispesmo u grad Astraviju [malo poznovizantijsko naseljeno mesto pod nazivom Astraviki]. Mitropolit [Pimen] se zadrža tu da bi saznao vest o Muratu. Murat je bio otišao u rat protiv Lazara, srpskog kneza; a kružio je glas da su obojica, Murat i Lazar, bili ubijeni u jednoj bici. Zastrašen ovim nemirima, pošto smo se nalazili u državi Turskoj, mitropolit otpusti monaha Mihaila; episkop Mihail otpusti mene, Ignjatija, i Sergeja Azakova."

"Zapis đakona Ignjatija", kraj juna 1389. godine

...

"Blago po tri i po četiri puta onoj dvanaestorici vlastele, koji probivši neprijateljske čopore i kamile u krug svezane mačem sebi otvoriše put i dođoše do Muratovog šatora! A nadasve blago onome koji junački ubi vođu tolike sile satjeravši mu mač u grlo i utrobu; a blago svojemu što kao žrtva ubije onoga vođu, nad onom ništavnom lješinom slavnom mučeništva smrću život i krv izliše."

kralj Tvrtko I Veliki, avgust 1389. godine

...

"Ovu knjigu pisa Božidar u dane blagočastivog kneza Lazara kad dođe car Murat na Sitnicu. I bili su boj meseca juna petnaestog dana na Kosovu.
Sveštenom episkopu pećkom i mudrom i svake časti dostojnom smerno poklonjenje.
Da znaš da dođe car na Sitnicu i baša Ibrain a s carem Dohatović barjak noseći."

"Zapis iz Apostola" ili "Božidarev zapis", 1389. godina

...

"Grešni Pahomije.
Pahomije zemlja.
Pahomije trava.
Pahomije zlatravnik.

Greh moj je pred mnom neprekidno,
Legnuvši na odar, pomeri svoj grob, misli na to.
Strah i trepet otrgnuće me od grehova mojih.
Bože, prosti grešnoga Pahomija dušicu.

Pisa se ova sveta knjiga Otačnik, koja se zove Lapsaitik, u dane blagovernog Vuka Stefana [Vuka Brankovića]. Te godine kada Turci ubiše kneza Lazara, a cara Amurata [Murata] Srblji.
Hvala Bogu za sve."

"Pahomijev zapis", 1389. godina

...

"Ovoga dana [15. (28.) juna] 1389. godine bio je boj kneza Lazara s carem Muratom na Kosovu Polju. Tu mnoga tela padoše od hrišćana i do Turaka. Prvo su bili Srbi razbili i cara Murata ubili. Zbog bekstva nekih od srpske vojske, Turci preodoleše i bi velika bitka. Ubiše i slavnog srpskog kneza Lazara."

"Zapis iz Prologa", 1389. godina

...

"Slava svršitelju Gospodu Bogu u vekove, amin!
Ova sveta i božastvena knjiga, koja se zove genuar, napisa se godišta po boju kneževom, u dane blagovernog i hristoljubivog gospodina Vuka [Brankovića].
Napisa se po zapovesti gospodina hvostanskog mitropolita Arsenija [Arsenije II, mitropolit hvostanski – prim. autora]. Neka mu je večno sećanje, jer se brinuo za dobra dela i za uspomenu dobru i priloži novi izvod knjige.
I svrši se u 6898. godine [1390].
Grešni Mihailo napisa.
I Bog da izvesti što patih od straha turskog ovamo, od kostobolje ne ustadoh ni s mesta i proslavih Boga, ne mogoh bežati, ni drugo što. Rekoh: O mati božja hvostanska, sakri od sadašnje ove bede.
O što pati duša od begova turskih! Mati božija, sačuvaj me, raba svojega!
Bog da prosti sudiju, jer mi dade tri velike čaše vina."

"Minej za mesec januar", 1390. godina

...

"Grešni pop Ivan, neka je svakome poznato kolika tuga beše [te godine] po zemlji kada pogibe knez [Lazar] i [Murat] veliki car turski."

"Dioptra", 1389/1390. godina

...

"Onaj prokletnik [Murat I] veoma osion prema Bogu i njegovoj baštini, a istovremeno i veoma drzak prema svima, sada nestade i pogibe od onih o kojima je mislio da ni vest o sili koja se protiv njih pripremaše neće izdržati, već da će na sam glas u okean poskakati."

pismo Dimitrija Kidona vizantijskom caru Manojlu II, 1389/1390. godina

Dejan Ristić

Gazimestan se, idući iz pravca Prištine, nalazi sa desne strane puta za Vučitrn.

Zašto baš Gazimestan?
Reč je o Gazi - Mestanu ("gazi" na turskom znači pobednik), turskom barjaktaru koji je poginuo u Kosovskoj bici.

Branislav Nušić u svom delu "Kosovo - opis zemlje i naroda" spominje da se na Mazgitu nalaze brojni turski grobovi i u sredini se nalazi malo teće u kojem počiva Gazi - Mestan. Reč je o Barjaktarevom turbetu koje se nalazi oko pola kilometra južno od Spomenika kosovskim junacima.

Sa druge strane, levo od puta za Vučitrn, nalazi se Muratovo turbe.
Podignuto je na mestu gde je emir Murat I izdahnuo.
Turbe je podignuto po Bajazitovom naređenju.

Unutar same građevine nalazi se Muratov mezar, ali veruje se da je u tom mezaru pohranjena samo njegova drob, a da je telo odmah nakon bitke prebačeno u Bursu gde je sahranjeno.

Veruje se da je ispod njegovog mezara ostao koren hrasta jer su pod tim hrastom emira Murata I sklonili kada su ga skinuli sa ranjenog konja (ovo je Nušićevo kazivanje koje je vrlo zanimljivo iz razloga što se ne uklapa u epsku priču da je emir Murat I sedeo u šatoru u kom ga je mitski Miloš Obilić teško ranio) gde je i izdahnuo.

U vezi toga, čuvarka turbeta Sanija Turbedar priča zanimljivu priču da je emir Murat I bio ranjen na Gazimestanu, te da je izdahnuo baš na mestu gde se nalazi turbe.
"Osam sati je bio živ i ovde je umro", veli Sanija misleći na osam sati nakon ranjavanja.

Inače, Turbedari su porodica koja već više od 500 godina čuva turbe. Prvobitno su se prezivali Buhara, po gradu u Uzbekistanu iz kojeg su došli (grob tog prvog čuvara Uzbeka se nalazi u okviru turbeta), te su zbog svog posla prozvani Turbedarima.

* * *

Učinjena mi je posebna čast da u okviru tradicionalnih "Vidovdanskih svečanosti", čiji je organizator Dom kulture u Gračanici, predsedavam žirijem za izbor "Kosovke devojke".
Za ovogodišnji izbor prijavilo se deset devojaka iz isto toliko regija i župa Kosova i Metohije.
Takmičarke su predstavljale Prištinu, Gračanicu, Lipljan, Gnjilane, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Vučitrn, Štrpce i Obilić.
Žiri se opredelio da ovogodišnja "Kosovka devojka" bude Nevena Milivojević iz Zubinog Potoka koja se predstavila u prelepoj srpskoj nošnji iz prizrenskog kraja.
U umetničkom delu programa učestvovali su članovi Nacionalnog ansambla narodnih igara i pesama Kosova i Metohije "Venac", kao i brojni izuzetno daroviti izvođači, horovi i narodni orkestri.
Portom divnog manastira Gračanica orile su se najlepše tradicionalne narodne pesme sa područja Kosova i Metohije.

Dejan Ristić

ARHIVA PPNS

OSVRT NA SADRŽAJ DOKUMENTARNOG FILMA ’VELIKA SRPSKA ISTORIJSKA OBMANA’ (VIDEO, 37:58)


DEJAN RISTIĆ FB STRANAINSTAGRAM 

BIOGRAFIJA


AUTORI PPNS: DEJAN RISTIĆ

RANIJE OBJAVE

  • POBEDIĆEMO I OVO ZLO DOBRIM U NAMA!
  • REAKCIJA U VEZI SA SPROVOĐENJEM JAVNOG KONKURSA ZA IZBOR UPRAVNIKA NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE
  • SUŠTINSKA ISTORIJSKA I ČINJENIČNA NEUTEMELJENOST FILMA ’TURCI DOLAZE - MAČ PRAVDE’
  • U CRNOJ GORI OZBILJAN PROJEKAT SA CILJEM PROMENE IDENTITETA SRBA
  • LICE ŽIVOTA
  • SITUACIJA U CRNOJ GORI - POVRATAK U 1918.
  • REAKCIJA NA TZV. APEL 88
  • O MITOVIMA, ALI I ČINJENICAMA O SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI
  • SVETI SAVA I SRPSKI DA DOSTAVI SVOJ JMBG
  • KAKVI SMO MI TO POTOMCI?
  • MITOVI SRPSKE ISTORIJE - PREDSTAVLJANJE U KRAGUJEVCU
  • ŠTA JE DANAS NAJSKUPLJA SRPSKA REČ?
  • POD ZNAKOM PITANJA: MITOVI SRPSKE ISTORIJE
  • OD SAVEZNICE HITLEROVE NEMAČKE U SAVEZNICU ANTIFAŠISTIČKE KAOALICIJE
  • NOVA KNJIGA: "MITOVI SRPSKE ISTORIJE"
  • TESLA POZDRAVLJAO IDEJU JUGOSLOVENSTVA, ALI OSTAO SRBIN
  • ŽURKA NA GROBU (NEZNANOG JUNAKA)!?
  • SRPSKO KULTURNO NASLEĐE PRIPADA SRPSKOM NARODU, ISTOVREMENO JE I REGIONALNO, EVROPSKO I SVETSKO
  • ISTORIČNOST U VIZUELNIM I TEKSTUALNIM SADRŽAJIMA PROJEKTA ’SLAVA BEOGRADU! SLAVA SRBIJI!’
  • SEĆANJE IZ PEPELA - DOKUMENTARNI FILM
  • CIKLUS PREDAVANJA O KULTURNOM NASLEĐU I NACIONALNOJ ISTORIJI
  • ŽENE SRPSKIH VLADARA - NOVA RADIJSKA EMISIJA
  • POKRETAČI: O KULTURNOM NASLEĐU U SRBIJI
  • ČOVEK NE MORA DA BUDE KOMUNISTA DA BI BIO ANTIFAŠISTA
  • KAKO ĆE BALKAN IZGLEDATI 2029?
  • ISTINE, ZABLUDE, TAJNE I SIMBOLIKE PRVOG RATA
  • PRIČA O ŽIVOJINU
  • DA SVAKO OD NAS OŽIVI I LIČNO SEĆANJE NA SVOJE PRETKE...

DETALJNIJE

PREPORUKA PPNS

NARODNA BIBLIOTEKA: MITOVI SRPSKE ISTORIJE

Tonski snimak promocije (3. oktobar 2019. godine)

Učesnici:

  • Dejan Ristić, autor
  • Mirko Demić, direktor Biblioteke


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020



STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

APELI

KG VODIČ

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar