Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Gordan Matić

07.06.2014

Oko moje glave II

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Kada želite da stvorite film onakvim kakvim ga osećate ’iznutra’, i ukoliko ste kao stvaralac spremni da ne prihvatite previše kompromisa, pred vama se uvek javljaju pitanja izbora filmske forme i stila buduće priče. To je ono što morate ne samo sebi da ’objasnite’, već da budete spremni da predstavite jasno i ostalim autorima u projektu, kao i producentima, potencijalnim parterima, a na kraju i samim glumcima.

Hičkok, reditelj koji definisao mnoge žanrovske elemente trilera, horora, krimi priča, a i filmova katastrofe - i na taj način možemo sigurno reći doprineo gramatici filmskog jezika - planirao je strukturu priče i birao tehniku sa inženjerskom preciznošću, potpuno svestan potencijala koji mu pružaju. Njegov film ’Konopac’ (’Rope’) ograničava prostor za akciju na jedan stan i samo 11 kadrova. Takođe i odluka da se u filmu ’Soba sa pogledom’ (’Rear Window’) akcija svede samo na prostor kojeg glavni junak može videti iz svog stana. U svim svojim ostvarenjima ovaj veliki stvaralac svesno je pred sebe i publiku stavljao stilske izazove u koje je pozivao gledalište da dešifruje i percipira potpuno nove filmske semiotike.

Ipak, danas, pre svega u Holivudu (a bogami i kod nas), reditelji najčešće nisu raspoloženi za bilo kakva odstupanja od postavljenih stereotipa. Zato su danas i retki novi reditelji za koje se može reći da imaju sopstveni prepoznatljiv stil. Ponekad se valja setiti možda i poslednjeg talasa stilski progresivnih reditelja poput Larsa fon Trira, Žanoa, Hartlija, Džarmuša, Egojana, Kaurismakija... Mogu nam se svideti ili ne njihovi filmovi ili stilovi, ali oni su svakako autentični. Problem je što je ovaj ’talas’ počeo u poslednjoj četvrti XX veka, i iako još uvek traje, nigde na vidiku nema najave ’novog talasanja’.

Treba zapamtiti da svi umetnici uvek stvaraju pod pritiskom ograničenja. Ta ograničenja mogu biti od strane novca, vremena i mogućnosti (potencijala). Od svih umetnosti, umetnost pravljenja filmova pritisnut je, zbog svoje kompleksnosti, sa najviše ograničenja. Budžet u kojem mora da se proizvede, rokovi koji moraju da se ispoštuju (u svim fazama), vremenske prilike i lokacije na kojima se snima moraju biti ’kao naručene’. Logistički, u proizvodnji filmova sve treba da teče glatko. Bilo koji problem nastao pod pritiskom ograničenja ne sme da se vidi na platnu. Čak i holivudski blokbaster, koji prividno može da pruži neograničenu slobodu stvaraoca, zapravo ima mnogo više ograničavajućih faktora na svim nivoima.

Sve što vidimo na platnu dolazi iz odluka od strane filmskih stvaralaca tokom procesa proizvodnje. Posledice ovih odluka donetih pod ograničenjima postaju deo strategije pripovedanja koje se bezuslovno odražavaju i na sam rediteljski stil. Izborom kompromisa, koji ne ugrožavaju krajnji kvalitet filma, nastalih različitim ograničenjima, reditelji stvaraju filmsku formu i sopstveni stil.

Ovo je mesto gde ćemo da zastanemo za ovu ’epizodu’ priče o pokretnim slikama. O okretanju ograničenja u prednosti nastavljamo u narednim ’mozgalicama’ u dešifrovanju filmskog stvaralaštva.

Preporuka nedelje:

DOWN BY LAW (POD UDAROM ZAKONA) - režija: Jim Jarmusch

’You always makin’ big plans for tomorrow. You know why? Because you always fuckin’ up today.’

’Uvek praviš velike planove za sutra. A znaš li zašto? Zato što danas uvek zajebeš nešto.’

Ostajući veran svom minimalističkom crno-belom izrazu, Džarmušev ’Pod udarom zakona’ nosi ikonografsku auru američke nezavisne filmske scene. Film nastao sredinom osadesetih, u momentu kada je Džarmuš bukvalno sam opstajao na američkoj filmskoj sceni van domašaja velikih holivudskih studija, donosi bajkovitu priču o dva gubitnika (koje tumačer Tom Vejts i Džon Luri - takođe kultne ličnosti nezavisne muzičke scene u Americi) koji se igrom sudbine nađu u zatvorskoj ćeliji u Nju Orleansu sa italijanskim ’slučajnim ubicom’ (prva uloga Roberta Beninija van Italije).

U svakom aspektu jedinstven film koji svojom inventivnošću i rediteljskim postupkom i stilom predstavlja jedan od najautentičnijih filmova ’80-tih prošlog veka. Celom izrazu pun doprinos daje i sjaj fotografija čuvenog Robija Milera.

Sa ostvarenjima ’Čudnije od raja’ i ’Misteriozni voz’, ’Pod udarom zakona’ predstavlja trilogiju o Americi kakvu nismo mogli da upoznamo u filmovima tog vremena. O životu nezadovoljnih koji uzburkano splavare na uskim splavovima koji neprekidno udaraju o obalu dok ih matica američkog sna baca levo i desno.

Na mojoj listi 10 filmova koje ne treba propustiti uvek je među prvih 5. 



MUZIKA IZ FILMA

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar