Cirkus

Cirkus

Ni sanjali nismo da umemo tako dobro da dubimo na glavi. Gledali to posmatrači iz demokratskog sveta koji su uvek ovde kada nemaju pametnijeg posla. Zapljeskali, doduše nekako mlako, pa nam rekli da su tamo kod njih u civilizaciji zahtevi daleko veći. Ako se već spremamo za tamo moraćemo da zadubimo na trepavicama. Odmah smo krenuli sa treninzima jer nema te stvari koju bi oni nama predočili, a da mi ne pokušamo da im to ostvarimo. No, ovo nam prosto nije išlo!

Posle smo prihvatili nove izazove. Počeli smo da idemo na rukama, da gutamo mačeve, da vozimo motor po buretu smrti, da skačemo iz visa u kofu sa vodom, da guramo glavu u čeljust lavu i slično. To su veštine koje obični smrtnici nisu umeli da upražnjavaju. Onda nam oni, posle svega toga, kažu da je svetu dosta cirkusa ali, uvažavajući naš trud, doniraće nam jedan ogroman šator plave boje sa žutim zvezdama i gomilu zastavica istog dezena. Tu bi se moglo zaposliti desetak ljudi što u našoj golemoj nezaposlenosti nije zanemarljivo. Plus, okolo bi se mogla pružiti šansa maloj privredi - da se otvore pekara, pečenjara, poslastičarnica, kiosci, vozići, ringišpil i slične mamiradnje.

A kada je ta pomoć stigla nešto smo malo uvežbavali čisto da preživimo. Ono, bolje bi bilo da su nam pratili kakvu radionicu ili neku firmu da se kolko-tolko nešto radi, da nam živne privreda, a i mi sa njom. Nakon izvesnog vremena jedna posmatračka radna grupa stigla je da proveri šta smo uradili sa tim šatorom, da nije završio negde na nekom vašaru. I uverili se oni kako mi žongliramo, kako hvatamo ravnotežu, kako se snalazimo u raznim balansnim stanjima. Naročito su im se dopali naši klovnovi u onoj ishabanoj, iscepanoj, iskrpljenoj odeći, u prozevalim cipelama, sa tužnim izrazom lica, a urnebesnim gegovima. Kažu da oni vrlo verno odslikavaju karakter našeg naroda u celini. A mi se nešto i nismo trudili oko toga jer se radilo o garderobi koju svakodnevno nosimo. I, na kraju su nam predložili da napravimo jednu turu po Evropi da probamo i vidimo šta će biti. Prihvatili smo, ako ne može globalno možda će moći parcijalno. Kada nam država ne može, možda će nam naš cirkus biti uspešan. Važno je da bar nekome krene.

Naravno, stvar je dobila u zamahu, opštem značaju i zaslužila posebnu društvenu pažnju. Čak se planira da na taj put po Evropi krene i jedna naša politička delegacija. Bez nje nam nema smisla polaziti jer ako nam tamo negde nešto zapne, tu bi nam se odmah našli oni koji od svega mogu začas da naprave cirkus.

Raša Papeš
PRIČE ZA ŽIVCE DOBRIH LJUDI
Karikatura: Dušan Petričić

rasa

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, Tviter MR SIMАТ

PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari