Nešto između

Slepi vođa stoji kraj prozora.

Prozor gleda na ulicu kojom se valja masa demonstranata.

Ulica je slepa.

* * *

Pas

Bio jednom jedan pas lutalica, bez vlasnika, kuće i ognjišta, a istovremeno bio jedan čovek koji je imao leđa, iza koga je uvek neko stajao, gurao ga i podupirao.

E, tog pomenutog psa, žgoljavog i izgladnelog, niko nikada ne bi ni primetio da se igrom slučaja nije našao među tim, nazovi pritkama koje su činili značajni pojedinci institucija i organa sistema, dakle, iza leđa pomenutog miljenika, odakle se lepo videlo, čak i pri sasvim površnom posmatranju, da je u pitanju čovek koga pas baš ima zašta da ugrize. I nesrećnik, reponja jedan, odmah je iskoristio tu retku priliku koja mu se sticajem srećnih okolnosti nenadano ukazala.

Posle su stigle komisije, inspekcije, šinteri, veterinati, članovi društveno političkih organizacija. Oni su tražili potvrde, prijave, priznanice, zdravstveni karton, kao da će, ne daj Bože, kuče da se bavi malom privredom.

Uskoro su tog psa, koji ujeda uhvatili šinteri i odneli u kafileriju, gde je skončao jadničak ni kriv ni dužan, jer kako pas da zna šta je to politička pozadina.

* * *

Uklapanje

To među ljude nije odmah banulo. Obični građani mogli su prve znake promena u društvu da zapaze na biljkama i životinjama.

Eto, na primer, na korovu koji smo godinama mukotrpno iskorenjivali, a danas ga ima svuda više nego ikad. Još se upakuje u najluksuzniju ambalažu i posebno ceni poput egzotičnog bilja.

A dogodio se i slučaj sa onom džukelom, što se vazda otimala sa ljudima kraj kontejnera oko otpadaka. Jer ovde ti svaki pojede sve što mu daju ali ponajviše ono što mu bace.

E, upravo ta odrpana psina je na volšeban način nastupila na nekoj veoma cenjenoj međunarodnoj izložbi pasa i okitila se zlatnom medaljom CACIB diplomom! Do tada su građani pritisnuti glađu mogli da se izbore sa svakim u grabežu za hranu ali sada sa ovom međunarodno priznatom džukelom iza koje je stao čitav civilizovani svet, nisu mogli da izađu na kraj.

E, onda je počelo da se zapaža i među građanima. Prvo je na kvizu znanja pobedio jedan stanični nosač po imenu Čbor.

Pa neka je babuskara Žljutka izabrana za najlepšu ženu u okolini. Akademik dr. sci. Čomić Čomić najbrže je čistio sneg u gradu. A žgoljava gospojica Zbebka, što je doista bila pravi kostur od ljudskog bića i, takoreći idealno pomagalo za izučavanje osteologije, svakodnevno je držala predavanja o dijetama u svome salonu.

I jedan grobar, što smo ga Crnči zvali, iznenada se zainteresovao za medicinu, upisao studije i dobro mu ide. Sva je prilika da će u rekordnom vremenu postati lekar, što će mu znatno pomoći da napreduje u poslu.

Čak je i đubretar Strajko proglašen za najbolje obučenog muškarca! Pa onaj lopovčić Kneško, najpre je postao ogromna lopurda. Pomislili smo da se jednostavno opire neminovnim reformama no, demantovao nas je. Začas se naprasno obogatio i postao jedna moćna i značana faca u gradu. Šapuću građani da je on budući najozbiljniji kandidat za šefa policije!

Jedino je krojač Zđenka nastavio da uvlači konac u iglu i šije. Kao da ga se sve ovo uopšte ne tiče! Ni kiosk nije otvorio, ni najmanju bakalnicu kakvima je preplavljen čitav grad, niti je ugrabio nekakvu tezgu na buvljaku. Pa, bar da je od par tabli lesonita napravio buregdžijsku radnju ili kakvu prodavnicu tursko-kineske robe! Ništa taj pod milim Bogom nije uradio. Bio je Zđenka krojač i ostao krojač!

Eto kako prolaze ljudi koji nisu hteli ili nisu smeli iz nekog njima poznatog razloga da se uklope u savremene tokove demokratskih promena!

Raša Papeš
Foto: Hisks