Ovo nije ono, a vrlo je moguće da bi vam nešto tako u Srbiji moglo pasti na pamet. Dakle...
Nikolić je prosto bio nepobediv. Nije imao dostojnog rivala u ulici, u kraju, u svojoj opštini, u gradu i okolini, pa i u čitavoj državi. Zbog toga je rešio da proba još nešto pre nego završi karijeru, nešto o čemu je do sada samo slušao - da se bori protiv samog sebe .
Narednog dana tačno u 7 časova ujutro Nikolić je skočio poput razjarene zveri i navalio na sebe. No, odmah je bilo jasno da to neće ići tako lako jer ne bi onaj drugi Nikolić bio pravi Nikolić kada bi se tek tako predao. Nisu se štedeli, pljuštali su udarci na obe strane, a kada je prošlo oko sat vremena Nikoliću je bilo zatvoreno levo oko od jednog podmuklog udarca glavom koji baš nije bio po dogovorenim propisima. To mu nije ni najmanje smetalo da dohvati i krvnički izuvija desnu ruku onog Nikolića, pa kada je pustio ta ruka se više puta okrenula poput ventilatora da bi na kraju ostala da visi sasvim nemoćna uz telo. Ili su mi iskidani ligamenti ili mi je pukla neka koska na ruci, razmišljao je dotični Nikolić pa je zamahnuo onom zdravom levom rukom i pogodio onog Nikolića u bradu i još jednom u nos. Od toga su udarenom Nikoliću klecnule noge, zavrtelo mu se u glavi, a krv je potekla iz tog njegovog najverovatnije slomljenog nosa.
Tek tada je nastao krkljanac. Od prašine, krvi, udaraca, rvačkih bacanja i zahvata teško je bilo zaključiti koji je Nikolić koji i ima li neki od te dvojice tog jednog jedinog Nikolića nekakvu prednost. Tek kada su posle par sati borbe borci baldisali, u jednom momentu seo jedan Nikolić drugome na grudi baš u situaciji kada je tu bilo apsolutno nemoguće izvršiti bilo kakvu identifikaciju.
- Šta je tebi čoveče ? - mrmljao je gušeći se onaj donji Nikolić, a onaj odozgo mu je hvatajući vazduh rekao: - Šta, šta mi je! Borim se protiv samog sebe! To mi je!
- Pa, kakve ja veze imam sa tobom! Ja jesam Nikolić, ali nisam taj tvoj Nikolić! A tebi ako je do borbe sa samim sobom udri glavom u zid ili neko drvo, lupi je u prvu banderu, skoči sa sprata pa se razračunaj sa sobom, barabo jedna! I tresnu ga u čelo svom snagom pesnicom od čega se ovaj preturio i onaj donji se nekako iskobeljao te pobeže niz ulicu.
- Bože, koji sam ja kreten! - razmišljao je Nikolić koji je ostao da leži na licu mesta - Da ja nasrnem na pogrešnog čoveka!
Ali već sutradan primetio je poveći otok oko levog oka, a obrva iznad njega bila je baš dobro razvaljena, vrat mu je bio sam u modricama, desnu ruku nije mogao da pomeri, čvoruga posred čela, a nos polomljen, spljošten i iskrivljen. Istoga časa zapazi u ogledalu onog drugog Nikolića. Bio je izbrijan, začešljan, uredan i ništa nije odavalo utisak da je kol’ko sinoć bio učesnik one bespoštedne borbe.
- Znači, istina je! Bilo je! Ja sam prevaren! - zaključio je Nikolić i istog časa doneo odluku da zatraži revanš od sebe čim se malo oporavi!
Raša Papeš
Foto: Uroš Papeš
SATIRA FEST 2014.
FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0