Oči

Otadžbino, majko! Sve je ovo meni od očiju. Ta glavobolja, svi ovi strahovi, depresije pa kompresije, vrtoglavice, znojenje, malaksalost, neumereni pesimizam. Ma, ne od mojih! Od tvojih očiju majko! Od ta tvoja dva oka u glavi.

Gotovo da ne vidim. I ono što nazirem ne mogu biti siguran da je viđeno. Gde to baš mene da snađe, ni krivog a dužnog na sve strane! Šta sam ja Bogu zgrešio? A toliki mi predstavnici pričaju i lažu da na oči ne vide i ništa im ne fali. Njima ne bože biti bolje.

Pa odem kod očnog kome kažem: -Vidoje, pomagaj! Poludela mi glava, puca mi teme, eksplodiraće mi potiljak! Pogledaj mi majku otadžbinu ako Boga znaš!

Očni prione na posao, ubaci svetlo u duplje - pojede ga mrak! Tako mi on upoznaje otadžbinu s jedne njene, po svoj prilici, tamnije strane jer vrti glavom lica strogo ozbiljnog, što bi trebalo da znači da tu spasa nema.

-Totalno rascentrirano! Kao da čulo vida ne postoji - kaže mi, a ja ga ispravljam: - Decentralizovano, pa privatizovano!

-Možda – nastavlja očni, -no, krajnje je vreme da ugrabiš neku humanitarnu tabletu za smirenje, jer zenice ti se uveliko razilaze. I što pre u Evropu dok ti se ovde stanje nije pogoršalo!

Poslušam Vidoja, istrčim iz ordinacije i u prvoj robnoj kući kupim sve neophodne stvari za saradnju sa spoljnim zajednicama. Nabavim šešir, tamne naočare i beli štap. I evo, što se mene tiče ja sam za Evropu potpuno spreman!

* * *

Dnevnik

Ponedeljak: Danas mi je loše, ali verujem u bolje sutra!

Utorak: Danas mi je lošije, ali valjda će sutra biti bolje.

Sreda: Danas mi je nešto gore nego juče. O, kada bi bolje sutra bilo bar onako kao prekjuče, to bi bilo sasvim podnošljivo!

Četvrtak: Danas mi je još gore! Ako bi mi bolje sutra bilo kao juče, to bi bila čista premija!

Petak: Danas mi je najgore! O, bože da li će bolje sutra biti bolje kao danas?

* * *

Slučaj slikara

Renomirani slikar je danima radio portret predsednika. Prihvatajući se tog posla sa izvesnom dozom bojazni i opterećenja, uložio je sav svoj trud talenat i majstorstvo. Uhvatio je svaku boru, senku, praktično svaki detalj lica i to tako neverovatno da se činilo kao da će predsednik svakog trenutka oživeti i progovoriti. Pa je onda, ispunjen velikim zadovoljstvom, prošetao taj portet kroz narod jer narod je najbolji sudija i ne da se prevariti. I gle, niko se nije posebno uzbudio, a najviše je bilo onih kojima kao da nije bilo milo to što vide, što je vrlo ozbiljno uzdrmalo poziciju umetnikovog nadahnuća i samog njegovog doživljaja.

Nakon ovakve reakcije građana logično je bilo očekivati da se čitav slučaj ovog vernog i vrlo uspešnog dela, makar rutinski ispita. Ipak, preteglo je ranije iskustvo te je ta stvar radi svake eventualnosti proučena do detalja. Mudre glave najvećih stručnjaka ovog posla su preciznim merenjem kefalometrijskih tačaka zaključile da je dotični predsednikov portret neznatno, ali ipak smanjen, te da je njime njegova veličina isto tako neznatno, ali ipak umanjena. Jeste aposlutno on, ali ne u onoj meri u kakvoj bi trebalo da bude.

Slikar se neuspešno branio da je on pre svega minijaturista i da je prikazana veličina predsednika u stvari najvernija moguća minijatura koju je on u stanju da ostvari. Budući da mu to nije uzeto u obzir, kao olakšavajuća okolnost na njegovu umetničku karijeru je definitivno stavljena tačka.

Raša Papeš
Ilustracija: comicsbeat.com

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA