Reakcija

Gospođa Mreza (86) sedela je u svojoj rasklimanoj stolici sa naočarama na nosu i heklala kada su stigli članovi lokalne komisije za opštu otimačinu. - Opa, stara gospođa hekla! Nije to baš jeftin hobi - rekao je jedan prebrojavajući oštrim pogledom štekere na zidu. - Reci šinko! - kazala mu je gospođa Mreza i odmah hitno stavila protezu u usta jer bez nje je opasno šuškala. - I noša pod krevetom ! - uzviknuo je drugi član pobedonosno. - Znači ukupna dva mokra čvora! A treći je izbrojao glasno: - četiri tanjira, šest kašika, pet viljušaka. Oho, ekspres lonac, TA peć! Starica ga je mirno posmatrala: - Normalno - rekla je samo. - Normalno ili ne - nadovezao se na njene reči prvi član komisije - ali vi će te sada morati da plaćate mesečno... - pa sabra štekere, tanjire, kašike i ostalo i reče sumu. - Ma, idite s milim bogom. - kazala je gospođa Mreza i nastavila da hekla.

I evo pomenute komisije u porodici Grišak. - da vidimo šta ovde imamo! - rekao je jedan član prelazeći očima pogotovo praznim prostorijama golih zidova i ogoljenog parketa. A drugi je već registrovao crno beli televizor, ishabane stolice, oguljenjni sto. - Mislim da bi ovu imovinu trebalo zanemariti. - rekao je treći sažaljivo. - Ovde bismo mogli da primenimo pravilo po glavi. Dakle, jedna baba u krevetu, deda, dece dva komada, žena, muž i... koji vam je ovaj... stric, dobro i jedan stric. To će vas doći mesečno ovoliko! - I-ju! - kriknuše Grišakovi u horu i ostadoše u šoku.

A Barsića zatekli baš kada je gurao kola koja nisu htela da upale. - Jebem ti krš! - psovao je gromko. - Vi imate kola! - prišao mu je prvi član koji je po svoj prilici u toj komisiji za opštu otimačinu imao ulogu da ostvaruje kontakt sa strankama. - Je l’ ti to mene nađe? - zarežao je Barsić vidno razjaren. A drugi član je recitovao: - Kola, četiri točka, menjač, presvlake, tri pedale, tablice ćete nove kao i svi. To će da vas dođe evo tačno ovoliko. - E, jesi lud, muroni jedan! Jeb’o te onaj koji te poslao! - zaurlao je Barsić i taman da ga uhvati za pevalo, kad mu kola upališe. - Sada ću ja sve odmah da vam platim! Pa pojuri crnu trojku niz ulicu. Jedva se spasoše ispred poludelog šofera.

Čiča Tzec, invalid iz predhodnog rata sa crvotočnom drvenom nogom, dočekao ih je u kolicima sa puškom u ruci. - Lepa puškica! Reče mu prvi član, ne pogledavši ga. Pa potom nastavi da vrši procenu: - Štap, kubura, lula, dva para naočara, a i kolica! To mogu da priušte samo dobrostojeći penzioneri. - Ja jedino što mogu to je da vas utepam kao vrapce! - dreknuo je čiča. I opali iz sačmare, te im napuni gaće.

Analizirajući ove nasumice izabrane slučajeve može se zaključiti da postoje različite reakcije na državni lopovluk, od tihe rezignacije, šoka, do izrazito agresivnog i afektivnog ponašanja. Nažalost, još uvek nema reakcije sa kobnim posledicama koja bi iole budile nadu i obećavale spasenje. Zato molimo građane da se do daljeg ne uzdržavaju.

* * *

Trik

Vidite, taj šešir stoji na trgu danima i niko se ne usuđuje da ga podigne. A nekada je on bio na glavi onog čuvenog mađioničara Dmarića. Godinama je taj izvlačio zečeve, golubove, sveće, karte i raznorazne drangulije iz šešira pred našim začuđenim očima i mi smo verovali da nema te stvari koju on ne može da stvori.

Ali jednoga dana, bila je nedelja i bilo je mnogo ljudi na trgu, Dmarić je u toku svoje tačke stavio šešir na glavu i izgovorio čarobne reči. I lepo smo videli kako mu je šešir najpre poklopio čitavu glavu, pa ramena i malo-pomalo Dmarić je nestao ispod šešira. Bila je to sasvim nova tačka i nema toga ko nije od srca zapljeskao velikom magu. Ali nakon minut-dva Dmarić se nije pojavljivao. Masa je ponovo zapljeskala, ali ovaj nije izlazio ni na bis. Potrajalo tako nekih petnaestak minuta i narod se uzmuvao, gde je Dmarić, što ne izlazi, izađi Dmariću, ako Boga znaš, mani se šale, ali ništa.

I prvi je šeširu prišao Đović, ono varoško njuškalo, pogledalo je oprezno oko šešira pa ga polako pridigao i zavrio unuta i - cap, nesade i on! Gleda to publika, ne veruje sopstvenim očima. Gde sad i Đović nestade?! I nasta opet graja.

Tada ona debela udovica Barsićka, što je u svakoj čorbi bila mirođija, priđe šeširu i hrabro ga podiže i, - cap, proguta je šešir i sa sve onim njenim debelim guzovima. Posle priskočiše dvojica-trojica odvažnih, što nikada nisu verovali u te gluposti koje je Dmarić izvodio i nestadoše i oni kao da ih nikada nije bilo.

Ah, oh, ju... zaječao je narod u strahu ne znajući više šta da misli, a oni s decom počeše da sklanjaju što dalje - kad stiže milicija. Jedan, dva tri... pet automobila! Razmak’o se narod, a šešir se našao, bogami, baš u jakom okruženju. U tom stigoše opštinari i grodonačelnik Zborić lično sa obezbeđenjem. Nastade odmah muk među ljudima, a oni što upravo dođoše nešto se malo dogovoriše pa dunuše u pištaljke, povadiše pištolje i jurnuše na šešir, najpre milicija, pa opštinari, pa iza njih gradonačelnik, a iza njega obezbeđenje.

I da vidiš čuda, dok dlanom o dlan nestače i milicija i opštinari, a gradonačelnika Zborića ščepao šešir za glavu. No, ona dvojica iz obezbeđenja snažni, jaki, kao od brega odvaljeni, uhvatili Zborića za noge i ne puštaju ga! Digla se silna prašina, povuci-potegni, a Zborić trpeo to natezanje, trpeo, trpeo i onda puče nešto u njemu. Alal vera onoj dvojici, izvukoše gradonačelnika! No kada se sve sleglo, lepo se videlo da Zborić nema glavu!

Ma, nema veze za glavu, koja korist od glave, glavno je da je vrat na ramenu, da si ti nama živ i zdrav - tešili su ga preživeli opštinari. Tu nisu zaboravili da pomenu da mu je lice bilo rošavo, da je imao nos ko ključ od ludnice, da se rešio bar obaveza da farba ono par dlaka na ćelavoj glavi i šta mu još ne rekoše da ga uteši, čak i da se to kod njega uopšte neće primećivati.

I smiri se Zborić, a od silne popularnosti što ga je zapljusnula ostade na mestu gradonačelnika doživotno. A šešir je u onoj gužvi odleteo i pao tačno na ovo mesto gde je i danas, i nikoga više nije dirao niti će ga dirati dok ne steknu realni uslovi da se taj slučaj naučno razjasni.

* * *

Nesreća

Evo ovde, možda malo više levo, još malo levo, levlje... e, tu, tačno, baš tu je stajao narod. Ljudi su onako međuljudski raspravljali o oskudnoj svakodnevici i drugim problemima. Niko od njih nije očekivao ni najmanju sreću, ali ovako golemu nesreću nisu ni sanjali. A onda je to naišlo, ko iz vedra neba grom. –Prava katastrofa! - govorio je uzbuđenim glasom jedan očevidac. Inspektor Prašak je strpljivo zapisivao svaku reč u tefter. -Nezgodno, nije moglo da se desi u gorem trenutku. Ali, sednica Parlameta je u toku... - čudno je buncao inspektor. Onda je dao znak istražnim organima da pristupe mestu nesreće.

Ti su ljudi pravi profesionalci. Oni jednostavno rade svoj posao ne unoseći se u sve to previše emocija. Ogradili su veliki prostor mesta nesreće, izvadili sprave i otpočeli premeravanja. Gledajući ih kako rade, inspektor je bio zadovoljan, naročito što je procenio da će sve to duže potrajati. Izvadio je tranzistor i gurnuo slušalicu u uvo, pa krenuo da prati direktan prenos iz Skupštine. Za tri-četiri sata sve je bilo gotovo. - Šefe, sve je tu! - reklo je jedno službeno lice. - Samo još da potpišete. Inspektor je i dalje slušao tranzistor. - Nezgodno, nezgodno... - mrmljao je, pa je onda dreknuo: - Rano je, prerano je! Mora to da se uradi ponovo! Službeno lice se povuče i priđe ostalima, a ovi u čudu sve počeše iznova.

I nakon tri-četiri sata evo opet službenog lica koje prilazi inspektoru Prašku baš kad je ovaj vrlo napeto slušao taj tranzistor. - Čekaj, vidi, neće valjda sad da prekinu, ne prekidajte, ne! - vikao je. A onaj mu upravo podnosi izveštaj, potpuno iscrpljenom i slomljenom, kao da se ništa ne dešava. - Daj to! Razdrao se, ščepao taj materijal i iscepao ga na hiljadu delića. - Otkud ja sada da znam da li se to vaše premeravanje uklapa u mere Vlade koje je podnela na uvid i usvajanje Parlamenta. A sada još i prekinuli sednicu, kada sve to treba uskladiti. Briga vas za to! Ne možemo mi da napravimo jedan takav izveštaj o tolikoj narodnoj nesreći bez jednog šireg pristupa! –objasnio je svoj postupak inspektor.

Raša Papeš
Karikatura: Aforizmi.org/Alexei Talimonov

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, Tviter MR SIMAT