Stvar dogovora

Pošto je dogovor u pitanju, evo i naših uslova. I odmah da vam kažem, oko toga nećemo raspravljati. To je tako kako jeste i drugačije nikako da bude neće! Ono, možemo mi oko toga da se dogovaramo koliko hoćete. Do sutra! Ma, do sledećeg milenijuma, ako treba!

Ovo vam je osnova. Temeljac. Bez toga, a sa ovim što biste vi nama da udenete, neće ići. Da prihvatimo vaše! Nismo šašavi. Nisu nam svrake popile mozak, ma koliko mi tolerantni bili. Štaviše, ne interesuje nas uopšte što vi predlažete. Ma, ne znamo vam mi ništa o tim vašim uslovima, niti nas interesuju, niti smo ih gledali, a nismo ih ni razmatrali! Ne znamo o čemu se to radi ali znamo mi vas odlično! Znate li kada će to vaše da prođe? Nikad!

Ono, jest’ može doći do novih momenata oko kojih je moguće diskutovati, pa da mi može biti, odustanemo od naših zahteva, a to je moguće da se desi, samo u jednoj jedinoj situaciji: da vi prihvatite naše uslove! E, onda bismo mi morali dobro da se zamislimo i da se pitamo zbog čega ste vi pristali i gde smo mi to pogrešili. Potkralo nam se negde sigurno, čim ste vi tako lako glavom zaklimali i uopšte se ne bunite.

Ne bi nam druge bilo. Odmah bismo mi odustali od naših predloga i odrekli se svega što smo uslovljavali. Ne bi to nama mirisalo na dobro nikako. Onda bismo morali te naše uslove da preispitamo, jer kakvi su nam ti uslovi kada ih vi možete prihvatiti! Možda bismo ih potpuno izmenili dok ne budu takvi da ih vi čim ih vidite odmah odbacite.To bi nama onda kako treba bilo.

Ono jest’, mi smo vam ih postavili i predložili, ali nismo očekivali takvu vašu reakciju. Mi smo to onako, da se da inicijativa, kao znak dobre volje da stvar krene s mrtve tačke, ali nismo sanjali da ćete vi to prihvatiti. Da smo se nečemu takvome nadali, druge bismo mi vama uslove ponudili.

No, čim ste vi nama u susret krenuli, i nama ruke pružili nama je to na zamku ličilo. Da ne znamo šta hoćemo još bismo mi i pošli pravo u mišolovku, na sreću mi tačno znamo da hoćemo samo ono što vi nećete. I ništa drugo! Zato nam valja, u slučaju vašeg pristanka, odustatiti od svega što smo smislili. A preostaje nam još jedna alternativa: ako odbijemo i vi i mi to bi već bilo nešto što ukazuje na zajedničku osnovu. I da je moguće da se složimo i da su zajednička rešenja moguće, što bi bilo samo stvar vremena i dogovora.

* * *

Organizacija

E, onda nam stigla delagacija iz sveta da pregleda i oceni možemo li mi to da organizujemo. Znaju oni da smo mi u tom pogledu više puta dokazivali da smo dobri domaćini. Mi im poželeli dobrodošlicu, kakav je i kod nas red, a lako ćemo, ako se potreba ukaže, da ih ispratimo batinama. Kad nas videli našta ličimo, upišali se od smeha, te nam odmah ubeležili plus. I za prgavost i borbenost i zalaganje udarili krstić.

Pa se malo slikali oko naših napuštenih hala i fabrika, fotografisali zapuštenu privrednu situaciju svim božijim pozama, ko da će da prave neki seksulani priručnik, ne daj Bože. Onda su mnogo više snimali terene i vojne objekte. I one u izgradnji, što će eventualno biti za rušenje, pa će se docnije tu nešto izgraditi uz zdušnu pomoć međunarodne zajednice i bili su mnogo zadovoljni. Ma puno im srce, ne silazi im osmeh sa lica. A stalno su nas tapšali po ramenima i govorili nam oduševljeno: Fak ju! Još nas testirali da se lično uvere koliko smo mi spremni da se založimo i žrtvujemo. Ih, našli nas! Nisu stigli ni ruku da nam zavrnu, ni uvo da nam otkinu a već nas je nekolicina skapala tu pred njima, na licu mesta, pružajući maksimum. Tako su odmah videli sa kakvim profesionalcima imaju posla. To je za njih pozitvno do neba. Nezvanično već pao pristanak i odobrenje. Još samo da se svetske glavešine okupe i sve to ture na papir, ispečatiraju i ispotpisuju, pa da se stvar završi i da ršum može da počne.

A vodili smo ih po kafanama, po turističkim mestima, brdima i dolinama, gudurama i klisurama. Iznajedali ih, iznapijali ih, natankovali ih i nafilovali do vrha. To je još jače pojačalo utisak i podvuklo značaj. Pa smo ih odneli do aviona i izopraštali se. Oni nama majku, mi njima nanu naninu. Sve je išlo k’o po loju i o-kej, odoše. Kroz prozor nam se zadovoljno kezili,plezili i rukama nam pokazivali one bezobrazne stvari. Mi njima isto.

I sada je ostalo samo da strpljivo čekamo. Niko im sigurno ne može ponuditi bolje uslove. Ako sve bude pošteno, i uz nešto sreće, neophodne u ovakvim situacijama, mi ćemo garantovano dobiti organizaciju trećeg svetskog rata.

* * *

Manijak

Od kada je počela da kruži priča o manijaku, gospojica Zbebka nije izlazila iz kuće. Nije se ona toliko plašila da će je dotični silovati, o tome bi se još moglo diskutovati, ali s manijakom nikad nisi načisto šta ti taj može učiniti, konstatovala je.

Nakon izvesnog vremena morala je ipak da izađe do samousluge po osnovne namirnice, pa kada je platila račun, upakovali su joj robu i krenula je kući. Odmah je primetila da je za njom krenuo čovek u zelenom mantilu sa upadljivo ispruženom levom rukom. Požurila je, no, i pratilac je ubrzao. Tada je zapazila da iza dotične osobe trči još jedna spodoba sa šeširom na glavi i rukama spuštenim niz telo, koje u trku gotovo nije pomerala.

- O, ne! Jedan od ove dvojice je sigurno manijak! - izustila je gospojica Zbebka i podigla pogled ispred sebe i ugledala usplahirenu ženu koja joj trči u susret sa zembilom u rukama. Nju je jurio čovek u mantilu narandžaste boje. - Bože, šta je sada ovo? - zapitala se u trku gospojica Zbebka, pogledala na desno, i gle, tada zapazi neku hitru babu, kako beži s najlon kesom u naručju ispred razjarenog čoveka u plavom mantilu. –Koji je ovo dan! Dušu dao za manijačenje! - Uzviknula je u očaju i pojača tempom, a i ona dvojica iza nje, nisu popuštala ni za jotu.

U istom momentu, nedaleko, održavala se godišnja gradska trka i trkači su baš startovali kada im se pridružila gospojica Zbebka s pratnjom. Normalno, odmah je opravdano zauzela čelnu pozicuju jer njoj se zaista najviše žurilo. Na drugo mesto probio se čovek u zelenom mantilu sa ispruženom levom rukom, a treća je bila ona spodoba sa šeširom na glavi ispruženim rukama. Ostali takmičari su popadali, odustali ili su, u najboljem slučaju daleko zaostali.

Teško je objasniti odakle toliko snage, u inače krhkom telu gospojice Zbebke, ali ona je ubedljivo pobedila. Onda se osvrnula i sa velikim razočarenjem konstatovala da je drugoplasirani onaj u zelenom mantilu. On joj je prišao sa ispruženom levom rukom u kojoj je bio neki papirić. - Vaš račun, gospojice! -rekao joj je i pao je pred noge od iscrpljenosti. A trećeplasirani, onaj sa šeširom, već je davao intervju lokalnoj ekipi. - Sve je u redu! Sve je regularno! Račun je uz velike napore predat! - vikao je šireći šake sa izuzetno dugim prstima. – Da, račun je uručen potrošaču! Mi iz finansijske kontrole pratićemo svakog, svuda i uvek!

Raša Papeš
Ilustracija: oilcanstickers.com

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA