Tajna dugovečnog devojaštva
Gospojica Mreža je u ono vreme na prvi pucanj puške stavila šajkaču sa zvedom na glavu i zapucala u šumu.
Mnogo godina kasnije pokazalo se da je tu stvar natakarila na glavu savim pogrešno. U stvari, taj potez joj je bio toliko naopak da pomenutu šajkaču sa zvezdom uopšte nije trebala stavljati.
Dalje, tvrdili su joj, da je u onom trenutku morala da pusti kosurdaču, brkove i bradu, a glavu da pokrije šubarom.
Gospojica Mreža je bila veoma zatečena najnovijim istorijskim saznanjima, čak toliko da ju je pomalo bilo sramota. Zbog toga je rešila da pokaže maksimalnu toleranciju, pokušavajući da pronađe nekakvu ravnotežu u cilju kompromisa. Pustila je samo brkove, a spalila šajkaču. Vremenom joj ti njeni tanani brčići dobiše na zavidnoj gustini.
Zbog toga se nikada nije udala.
* * *
Srpska vertikala
Od kako je porasla i ojačala Srbija nikada manja i slabija nije bila - zaključila je baba i pokrenula inicijativu. Popela se na dedu Grišaka matorog govoreći mu da je on za nju uvek bio čovek koji je čvrsto stajao za zemlji.
A na babu se, ne gubeći vreme, odmah uspentrala Gospođa Grišak. Ona je izuzetno poštovala muževljeve roditelje.
Gospodinu Grišaku se žena vrlo često pela na glavu. Eto prilike da joj to vrati! No, uspeo je da joj se plasira tačno na pogrbljena leđa.
Stric Milentijen nije imao kud. "Drži se, bato!" - poručio je Grišaku matorom dok se uspešno verao uz nastali porodični stub. Najzad se natakario na gospodina Grišaka.
Tada je zaplaninario najstariji brat i vešto uspuzao na strica raskrečivši se preko njega.
A na njegova ramena je uskoro pristigla sestra i odmah krenula da bodri Malog koji je pažljivo napredovao sve dok se na kraju nije zakmetio na njenom vratu.
Tada je Mali na vrhu razvio srpsku zastavu.
- To! - zastenjao je deda Grišak matori u licu jer je očito bio previše opterećen ovim događajem.
Liči na cirkus, ali nije. To je tipična srpska porodica. Poštena i principijalna. Svoji na svome, isključivo!
* * *
Sin naroda-Guliverče
Odmah po rođenju narod mu je dao prigodno ime - Guliver, jer se sve može desiti, samo se narod ne može prevariti. Zaista je bio napredna beba, rečju, veličina jedna u startu. Sve mu je bilo veliko, a svega mu je bilo malo pa je prosto morao da otima da bi rastao. I bio je vrlo ozbiljan. Nikada se nije smejao kada bi ga mazili, a kada bi svojim ručerdicama dohvatio nekoga ko je želeo da ga pomiluje, taj je u najboljem slučaju ostao bez prsta, jer se rodio se sa svim zubićima. A čim je progovorio odmah je mnogo obećavao, zbog čega se očekivalo da će da izđiklja u kliperdu neslućenih razmera. Voli to narod, kada je već muško, da ga ima, na metar i kilo. Posle je napravio prvi korak, naravno napred, pri čemu je svojim nožurdicama pričepio nekolicinu oduševljenih građana. No, na sreću, nije se rastrčao jer narod je shvatio da će morati da ga nosi na rukama, što je i on shvatio - da vreme radi za njega.
Sad, taj narod je bio siromašan, ali je bio obogaćen mnogobrojnim unutrašnjim i spoljnim neprijateljima. Oni su napravili sa svih strana da vide to čudo od sina i zlobno pitali: "Je li, ti mali narode, koji ti je idiot sklepao ovog kretena?" A mali narod je bio strašno hrabar i prgav i odmah je takvima objavljivao rat. Tu je odmah morala da padne krv do kolena, a što je rat bio pravedeniji, nivo ove dragocene tečnosti je rastao.
I sve bi bilo u redu da Guliver nije iznenada počeo da se smanjuje. Pukao glas na daleko, i izdajnici i državni neprijatelji ga odmah posprdno krstili - Guliverče i počeli da postavljaju pitanje materijala od koga je napravljen. Istina je da je zvanično konstatovano da se pri kupanju skuplja, a šuškalo se još da se skuplja i pri pritisku, na hladnoći i kada je gusto.
Uglavnom, Guliverče je rastao sve manji i manji i taj nadimak je narod vremenom prihvatio, pa je i sam govorio: "Neka nam je živ i zdrav naš Guliverče, pa makar bio manji i od makovog zrna!"
Stvarno, na kraju se jedva video. U tome je bila i ostala njegova veličina.
Raša Papeš
Karikatura: Žikišon/Slobodan Srdić
FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0