Nataša Pejin - Beskrajni plavi krug i u njemu Srbija

Nataša Pejin - Beskrajni plavi krug i u njemu Srbija

Knjige o ulozi Srbije u Prvom svetskom ratu su nephodne. U 2014. godini Evropa obeležava 100 godina od početka Velikog rata, a Srbima preti revizija istorije. Posledice ovog procesa su nesagledive, rekla je za Program za dijasporu Nataša Pejin, izdavač iz Pariza i dodala da je neophodna koordinacija državnih institucija Srbije i dijaspore.

Od ranih devedesetih Nataša Pejin živi u Parizu. Jedanaest godina je provela na mestu urednika ugledne francuske izdavačke kuće "L’ Age d’homme". 2005. godine ova odlučna, decentna dama rešila je da francuskim čitaocima preko internet sajta predstavi deo srpske literature, nudeći im da putem pisane reči upoznaju Srbiju i njen narod. „Beskrajni plavi krug" naziv je internet knjižare sa 350 prevedenih naslova, kao i izdavačke kuće koja je do sada štampala 6 knjiga iz srpske književnosti na francuskom jeziku.

„Ideja je počela da se rađa devedesetih godina dok sam radila kod Vladimira Dimitrijevića u izdavačkoj kući "L’ Age d’homme". Tu su dolazili i Francuzi i Srbi u ona najgora vremena antisrpske kampanje i rata u bivšoj Jugoslaviji, koji su tražili neke informacije o Srbiji, o istoriji Jugoslavije, želeli su da razumeju konflikt. Tada se pokazalo da mi potencijalno imamo puno toga, ali da ne znamo kako da dođemo do toga, ni gde su ta dokumenta, ni koje su to knjige, ni ko može da uputi te ljude... Ideja je bila da se to prvo popiše, da se napravi jedna biblioteka. Mislila sam da to bude u nekom prostoru, ali pošto je to skupo, napravila sam jedan internet sajt, kao neki butik onlajn, gde sam poređala, izložila te knjige jednu po jednu", kaže Nataša Pejin za Program za dijasporu RTS.

Iznenađena činjenicom da se u Francuskoj više od 30 godina nije štampala nijedna knjiga o Tesli i da u godini kada je ceo svet slavio 150-godišnjicu njegovog rođenja, odlučila je da te 2006. godine da svoj doprinos štampanjem Tesline autobiografije „Moji izumi". Usledio je dvojezični „Kosovski boj" iz 1868. godine, Teslina biografija od Margaret Čejni, a „Knjigu o Milutinu" je štampala, kako kaže iz emotivno-patriotskih razloga.

„Ta knjiga je objavljena pre više od 20 godina, nije više štampana i nije bila dostupna publici. Smatram da ta knjiga treba uvek da bude dostupna i stranom i domaćem čitaocu, jer je ona ogledalo srpskog mentaliteta, koje je potpuno iskrivljeno zadnjih 20 godina i u Srbiji i u svetu. Ta knjiga, i taj lik Milutina stavlja srpski patriotizam, koji se možda može nazvati nacionalizmom, u pravu meru", kaže Nataša Pejin.

I Nataša Pejin je našla svoju pravu meru - kaže da zna gde je njeno mesto u toj ogromnoj izdavačkoj šumi u Francuskoj, kao i da rentabilnost nije kriterijum koji je vodi. Ali, postigla bi, kaže i više i bolje, da je imala podršku državnih institucija Srbije.

„Problem je što mi niko nikada nije odgovorio ni na jedno pismo, pisala sam i ministrima, zamenicima i nikada nisam dobila odgovor. Mislim da je veoma važno da se, bez obzira što radim samostalno, bez srpskih institucija, sarađuje sa maticom, sa ministarstvima i da se ti naši pokreti, te akcije na neki način koordiniraju, što ne znači da se ja odričem svoje slobode, svojih ideja", iskrena je Nataša Pejin.

Uskoro će se na francuskim knjižarskim policama naći nova knjiga o Tesli „Čovek koji je izumeo 20. vek", kao i adaptirane „Srpske narodne bajke". Ali, neophodnim smatra štampanje knjiga o ulozi Srbije u Prvom svetskom ratu, zbog revizije istorije koja nam preti, a koje bi se trebalo naći u francuskim knjižarama 2014. godina, kada Evropa obeležava 100 godina od početka tog rata.

Pripremila Vanja Vasić
Izvor: RTS

Misija književnosti

Poslednjih dvadeset godina ne postoji ozbiljan koncept predstavljanja srpske kulture u Francuskoj. Niko nije definisao čemu služi Kulturni centar Srbije u Parizu. Na Salonu knjige je moguće napraviti štand za samo desetak hiljada evra, to moraju da znaju u srpskim ministarstvima, kaže Nataša Pejin, izdavač iz Pariza za Program za dijasporu.

Nataša Pejin od ranih devedesetih živi i radi u Parizu. Jedanaest godina je radila kao urednik u uglednoj francuskoj izdavačkoj kući "L’ Age d’homme", koja je najznačajnije srpske pisce štampala na francuskom jeziku.

Internet knjižara „Beskrajni plavi krug" (Un Infini Cercle Bleu) je njen autorski projekat, nastao 2005. godine, iz potrebe da na jednom mestu francuskoj publici ponudi deo srpske literature, kako bi putem pisane reči bolje upoznali Srbiju i njen narod. Štampanje knjiga je bio njen sledeći korak. Do sada je Francuzima ponudila šest naslova štampanih na francuskom jeziku. Dobitnik je Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije 2011. godine.

Kako se rodila ideja o knjižari on lajn?

"Ideja je počela da se rađa 90-tih godina dok sam radila kod Vladimira Dimitrijevića u izdavačkoj kući "L’ Age d’homme". U najgore vreme antisrpske kampanje i rata u bivšoj Jugoslaviji, tu su dolazili i Srbi i Francuzi koji su tragali za literaturom koja bi im pomogla da bolje razumeju konflikt. Francuzi su tražili informacije o Srbiji, o istoriji Jugoslavije, a Srbi su, opet tražili dokumenta i knjige kojima bi mogli prijateljima i kolegama da pokažu i dokažu da Srbi nisu najgori narod kako se predstavljaju u medijima. I tada se pokazalo da mi potencijalno imamo puno toga, ali da do informacija i dokumenata ne možemo doći, da ne postoji arhiva... To je bilo, grubo rečeno, rasulo!

Tada sam verovala da će taj važan posao obaviti neka državna institucija. To niko nije uradio, a godine su prolazile.

Napravila sam projekat i počela da skupljam knjige. Ideja mi je bila da ih prvo popišem i da zakupim jedan prostor gde će biti izložene, ali pošto je to skupo, krenula sam od mogućeg. Napravila sam virtuelnu knjižaru na internet sajtu, gde sam izložila te knjige. Pošto sajt treba izdržavati, ja sam počela da objavljujem knjige", rekla je Nataša Pejin.

Zanimljivo je kako ste odlučili da štampate prvu knjigu, Teslinu autobiografiju....

"Sasvim slučajno sam 2006. godine rešila da objavim autobiografiju Nikole Tesle „Moji izumi". U junu me jedna prijateljica koja radi u UNESKO-u pozvala i rekla da treba da vidim kako su Hrvati napravili multimedijalni šou povodom 150-togodišnjice Teslinog rođenja.

A šta su Srbi uradili? Ništa. Čak poslednjih 30 godina u Francuskoj nije štampana ni jedna knjiga o Tesli!

Pozvala sam prijatelja koji je mogao da prevede „Moje izume" sa engleskog na francuski jezik za 4 meseca i knjiga je izašla do kraja godine. Neočekivano, počela je fenomenalno da se prodaje. Onda sam objavila dvojezično izdanje "Kosovskog boja" iz 1868. godine, zatim Teslinu biografiju Margaret Čejni...

„Knjigu o Milutinu" sam štampala iz patriotsko-emotivnih razloga. Ta knjiga je objavljena pre više od 20 godina u Francuskoj i rasprodata. Smatram da ona uvek treba da bude dostupna i stranom i domaćem čitaocu, jer je ona ogledalo srpskog mentaliteta koje je potpuno iskrivljeno zadnjih 20 godina i u Srbiji i u svetu. Ta knjiga, taj lik Milutina stavlja srpski patriotizam, koji se možda može nazvati i nacionalizmom, u pravu meru", istakla je Pejin.

Nezavisni ste, sloboda Vam je važna u radu, do sada niste sarađivali sa srpskim državnim institucijama, ministarstvom... Gde vidite moguću saradnju i da li je dobrodošla?

"Mislim da je važno da se sa institucijama matične zemlje, Srbije, za koju radim indirektno i direktno, povežemo. Problem je što mi nikada niko nije odgovorio ni na jedno pismo, od 2006. do 2010, a pisala sam ministrima, njihovim zamenicima... Jednom sam imala nekakav susret koji nije urodio nikakvim plodom.

Nikada nije došlo do saradnje jer, kako ja to vidim, poslednjih 20 godina nije napravljen ozbiljan koncept, strategija šta mi to želimo. Ja sam zadovoljna onim šta sam uradila, ali mislim da sam mogla bolje i više da sam imala podršku neke državne institucije.

Bez obzira što radim samostalno, veoma je važno da sarađujemo, i da se naši pokreti, akcije na neki način koordiniraju, što naravno ne znači da se ja odričem svoje slobode, svojih ideja. Važno je da udruženim snagama radimo na nekom događaju. To može samo ukoliko ljudi koji su na rukovodećim mestima u institucijama kulture zaista osećaju da su oni u službi tih institucija, a ne da su oni ta institucija", kaže Nataša Pejin.

Tu dolazimo i do Srpskog kulturnog centra u Parizu. Kakve su Vaše zamerke na njihov rad?

"Niko nije definisao čemu služi Kulturni centar u Parizu, šta mi hoćemo sa tom institucijom. Da li se mi obraćamo Srbima u rasejanju, okupljamo ih da bi održali veze sa maticom, da bi pomagali maticu ili se mi okrećemo narodu zemlje u kojoj smo i otvaramo Srbiju njima, zovemo ih da dođu u Srbiju i pravimo mostove saradnje. To su sasvim dve različite strategije, ideje, vezane za jednu instituciju. Možda možemo i obe stvari. Ali, po mom mišljenju, oni ne rade ni jednu ni drugu stvar kako treba.

Kulturni centar funkcioniše kao jedan galerijski prostor, dolaze kvalitetni umetnici, slikari, muzičari, to nije sporno... ali malobrojna je publika koja ih može videti, i to iz vrlo jednostavnog razloga - u Parizu se svaka dva minuta dešava neki kulturni događaj. Konkurencija je na vrhunskom nivou, a pritom ste u gradu i zemlji vrhunske svetske kulture", naglašava Pejin.

Jedinstvena cena knjige

O izdavaštvu u Srbiji Nataša Pejin kaže:

"Recept je jednostavan. Dok se ne formira jedinstvena cena knjige, koja je alfa i omega u izdavaštvu, do tada ne može biti reda. Od kolega izdavača iz Srbije čujem da postoji problem distribucije, pa muke sa naplatom. Ja nikada nisam podsetila knjižara da treba da mi plati knjigu. Kad mi neko naruči knjigu ja mu pošaljem fakturu i to je posle mesec dana plaćeno. Kada se uspostavi red i kad uđete u jedno zdravo izdavaštvo, onda će virtuelni izdavači nestati, a oni pravi ostati. Ali tu oblast država mora da uredi i da bez velikih dilema preslika ono što postoji. Ne treba toplu vodu izmišljati, ona već postoji. Knjiga koja košta npr. 1000 dinara, mora toliko da košta u bilo kojoj knjižari u Beogradu, Nišu, Novom sadu, Kragujevcu... a u cenu su ugrađeni oni koji rade na knjizi - autori, izdavači, prevodioci..."

Izlagali ste knjige na Salonu knjige u Parizu...

"Ja sam 2011. godine zakupila jedan mali štand kada sam saznala da Srbija neće doći i izložila sam sve srpske pisce na francuskom jeziku koji postoje. Bio je to skroman štand, ali lepo uređen, a kazaću vam da je sve to koštalo oko 10 000 evra, jer je veoma važno da to čuju oni koji sede u ministarstvima i finasiraju kulturu.

A kada Srbija dolazi u Pariz na Sajam ja mislim da to košta između 30 000 i 50 000 evra, i pri tom se izlažu knjige na srpskom jeziku koji tamo niko ne čita i ne govori, tako da srpska knjiga ne dolazi u prave ruke - francuskog čitaoca, kritičara, novinara...", zaključila je Nataša Pejin.

PRVI PRVI NA SKALI Natasa Pejin - Beskrajni plavi krug i u njemu Srbija 2012

Izvor: RTS

UN INFINI CERCLE BLEU SAJT, FB STRANA, TVITER 


ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

 

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari