Ima neke razlike između nekadašnjih i današnjih mitinga, i ta razlika, po svoj prilici, potiče od pismenosti. Pre, dok smo bili nepismeni, mi smo rezoluciju koju bismo doneli na mitingu, da je ne bismo zaboravili, odmah izvršavali; sad kada smo pismeni, te možemo napisati šta želimo i šta hoćemo, sad nam je već lako. Desi nam se kakva nepravda ili nevolja, a mi se zberemo na miting, izrazimo gnušanje, napišemo to na papiru i onda metnemo lepo u arhivu, uvereni da se to ne može ni izbrisati ni zaboraviti.
A, najzad, i pravo je da bude neke razlike između nekadašnjih i sadašnjih mitinga i rezolucija. Jer zamislite kako bi to izgledalo da se na onome mitingu na Orašcu, 1804. godine, radilo kao danas? Ako tu sliku ne umete sebi da predstavite, evo ću vam je izneti.
Zamislite, dakle, miting sazvan na Orašcu na dan 20. januara 1805. godine. Otvara ga g. Stanoje Glavaš lepim i prigodnim govorom i predlaže da se g. Đorđe Petrović, zvani Crni, izabere za predsednika mitinga.
G. Karađorđe zauzima predsedničko mesto i, blagodareći zboru na poverenju, daje reč jednom od sazivača, gospodinu Stanoju Glavašu.
G. Stanoje Glavaš: Braćo. Stanje naše braće postalo je do krajnosti nesnošljivo, i mi smo pozvani da razmislimo o merama koje treba preduzeti da bi se našoj porobljenoj i namučenoj braći pomoglo. Doduše, mi sa puno pouzdanja i poverenja možemo gledati u Evropu, utoliko pre što nas je ona, u plemenitoj težnji da održi mir na Balkanu, preko svojih predstavnika ubedila da time što nas Turci ubijaju i natiču na kočeve nisu nikakva naša nacionalna prava povređena. (Tako je!) Stoga ja, braćo, predlažem da se donese jedna rezolucija u kojoj bi se izjavilo gnušanje prema zverstvima koja se čine prema nama i da se pozove vlada da preduzme energičnije mere za zaštitu srpskoga življa! (Dugotrajno: Tako je!)
G. Karađorđe: Kojekude, ima reč gospodin Đuša Vulićević.
G. Đuša Vulićević: Ja se, uglavnome, slažem sa mislima koje vam je izneo moj poštovani predgovornika, gospodin Stanoje Glavaš, i imao bih samo da učinim jednu dopunu njegovom predlogu. Nas kolju, taj fakt stoji, ali mi ne možemo, za ljubav jedne takve sitnice što će nas pet - šest hiljada nataći na kočeve, remetiti mir na Balkanu, koji Evropa želi da očuva. Stoga sam ja da naša rezolucija ne bude napisana raspaljivim tonom, već ozbiljno i dostojanstveno, kako bi sobom kazivala da je izraz ljudi koji rado pristaju da sede na kočevima i da vise obešeni o kruške za ljubav mira koji Evropa želi. (Tako je! Tako je!)
G. Karađorđe: Gospodo, pozivam gospodina Janićija Đurića da pročita nacrt rezolucije. Izvolite, gospodine Janićije, po duši Vas, pročitati!
G. Janićije Đurić (čita nacrt rezolucije, koja glasi):
Građani sve redova, prikupljeni na današnjem mitingu na Orašcu, a po saslušanju svih govornika, jednoglasno konstatuju:
1. da je usled anarhije, koja je ovladala u Turskoj Imperiji, doveden u pitanje opstanak naš; 2. da je poslednji masakr, koji je izvršio dahija Aganlija u beogradskom okrugu, u kome je sa svoga ognjišta rasterani nezaštićena srpska sirotinja, izazvao silno uzbuđenje kod nas sviju; 3. građani srpske, okupljeni na mitingu, najodlučnije dižu svoj glas protivu nasilnog i stalnog, sistematskog istrebljenja srpskoga življa u Turskoj; 4. poziva se ceo narod da, bez obzira na veličinu žrtava koje će podneti, preduzme sve i najenergičnije mere za brzu zaštitu našeg življa u Turskoj Imperiji.
G. Karađorđe (po pročitanom): Prima li se ova rezolucija? (Svi jednoglasno: Prima se!)
G. Karađorđe: E, sad, kojekude, pozivam vas da se mirno i dostojanstveno raziđete svojim kućama, a mi ćemo ovu rezoluciju staviti u arhivu manastira Blagoveštenja, kako bi bila sačuvana za potomstvo. (Dugotrajno odobravanje.)
Eto, tako bi taj miting izgledao da je tada rađeno kao danas. A kako bismo mi danas izgledali da je takav miting bio tada?
Branislav Nušić Časopis "Zvezda", 1912.
* * *
Neozbiljni Branislav Nušić (1986)
Jugoslovenska televizijska drama iz 1986. godine. Režirao je Aleksandar Đorđević, a scenario je napisao Miodrag Đurđević prema ličnosti Branislava Nušića.
Komentara: 0