UREDBE O IZDAVANJU DOPLATNE POŠTANSKE MARKE "KROV"
2016. - SA OBRAZLOŽENJEM
2017. - BEZ OBRAZLOŽENJA
2018. - BEZ OBRAZLOŽENJA
2019. - BEZ OBRAZLOŽENJA
2020. - BEZ OBRAZLOŽENJA
RASPODELA SREDSTAVA PO PROGRAMU PODSTICAJA, MERA I AKTIVNOSTI
Sredstva za realizaciju Programa obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 84/19), razdeo 48, funkcija 070, izvor 01, ekonomska klasifikacija 463, Program 1001 Unapređenje i zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Programska aktivnost 0013 Podrška prisilnim migrantima i unapređenje sistema upravljanja migracijama, u maksimalnom iznosu do 350.000.000,00 dinara i koristiće se za:
Poboljšanje uslova života interno raseljenih lica i interno interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu, u maksimalnom iznosu do 290.000.000,00 dinara;
Reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, u maksimalnom iznosu do 20.000.000,00 dinara;
Jačanje tolerancije prema migrantima u Republici Srbiji, u maksimalnom iznosu do 5.000.000,00 dinara;
Jačanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave za rešavanje problema migranata koji se nalaze na njihovoj teritoriji, u maksimalnom iznosu do 2.000.000,00 dinara;
Jačanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave na čijim teritorijama postoji povećan broj migranata, za urgentno rešavanje elementarnih uslova života i otklanjanje posledica nastalih usled povećanja broja migranata koji se grupišu na teritorijama ovih jedinica lokalne samouprave, u maksimalnom iznosu do 33.000.000,00 dinara.
UREDBA O UTVRĐIVANJU PROGRAMA PODSTICAJA ZA SPROVOĐENJE MERA I AKTIVNOSTI NEOPHODNIH ZA DOSTIZANJE UTVRĐENIH CILJEVA IZ OBLASTI UPRAVLJANJA MIGRACIJAMA U JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA 2020. GODINU
MIGRACIJE I AGENDA 2030
Ciljevi održivog razvoja (COR) Agende 2030 zvanično su stupili na snagu 1. januara 2016. nakon usvajanja rezolucije na Samitu UN u septembru 2015. godine. Radi se o globalnoj razvojnoj agendi za period nakon 2015, koja je proistekla iz Milenijumskih ciljeva razvoja. Agenda 2030, sa 17 ciljeva održivog razvoja i 169 ciljnih vrednosti pokriva mnogo širi obuhvat nego Milenijumski ciljevi i uključuje sve tri ključne dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne srednine. Institucionalni razvoj, i saradnja, koji treba da obezbede vladavinu prava i mir su takođe pokriveni odgovarajućim ciljevima i ciljnim vrednostima.
U narednih 15 godina, odnosno do 2030. godine se od država potpisnica očekuje da mobilišu sve resurse kako bi ostvarili ciljeve iz Agende, a neki od njih su iskorenjavanje siromaštva, borba protiv nejednakosti i odgovori na klimatske promene.
Ciljevi održivog razvoja su:
Svet bez siromaštva: okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima;
Svet bez gladi: okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu;
Dobro zdravlje: obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija;
Kvalitetno obrazovanje: obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja;
Rodna ravnopravnost: postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojčice;
6ista voda i sanitarni uslovi: obezbediti sanitarne uslove i pristup pijaćoj vodi za sve;
Dostupna i obnovljiva energija: osigurati pristup dostupnoj, poudanoj, održivoj i modernoj energiji za sve;
Dostojanstven rad i ekonomski rast: promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojanstven rad za sve;
Industrija, inovacije i infrastruktura: izgraditi prilagoljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i podsticati inovativnost;
Smanjenje nejednakosti: smanjiti nejednakost između i unutar država;
Održivi gradovi i zajednice: učiniti gradoce i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim;
Odgovorna potrošnja i proizvodnja: obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje;
Akcija za klimu: preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica;
Život pod vodom: očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse;
Život na zemlji: održivo upravljati šumama, cuzbiti dezertifikaciju, zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i sprečiti uništavanje biodiverziteta;
Mir, pravda i snažne institucije: promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima;
Partnerstvom do cilja: učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj.
CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA
Milenijumski ciljevi razvoja nisu tretirali pitanje migracija, dok je Agenda održivog razvoja do 2030. godine multidimenzionalna, interdisciplinarna i inkluzivna obaveza koja „ne zanemaruje nikoga“, uključujući izbeglice, interno raseljena lica, azilante i migrante.
Veza između održivog razvoja i uloge migracija u svakoj od 4 dimenzije održivog razvoja (ekološkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj) je posebno važna. Sledeći ciljevi se direktno ili indirektno odnose na pitanja migracije: cilj broj 3 - obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija; cilj broj 4 - obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja; cilj broj 5 - postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena; cilj broj 8 - promovisanje inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, zaposlenosti i dostojanstvenog rada za sve; cilj broj 10 - smanjenje nejednakosti između i unutar država; cilj broj 11 - učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim; cilj broj 16 - promovisanje miroljubivih i inkluzivnih društava za održivi razvoj, obezbeđenje pristupa pravdi za sve i izgradnja efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima; cilj broj 17 - učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj. Poboljšanje i ostvarivanje ovih ciljeva održivog razvoja može učiniti da migracija bude stvar odluke, a ne potrebe. Migranti i migracije mogu da doprinesu ostvarivanju ciljeva održivog razvoja (COR) naglašavajući pozitivan potencijal koji kretanje stanovništva ima na ljude u pokretu i zajednice porekla. Još jednu potvrdu tesne veze između ciljeva održivog razvoja i migracija ima činjenica da migranti, izbeglice i raseljenja lica predstavljaju grupe ugroženih ljudi, čije se potrebe moraju rešavati kako „niko ne bi ostao izostavljen” , što je jedan od ključnih principa Agende 2030 UN.
’’Globalni sporazum o migracijama’’ ili Marakeški sporazum je usvojen u decembru 2018. godine u Maroku, prvi takve vrste sporazum o migracijama u svetu. Proistekao je iz Njujorške dekleracije iz 2016. godine delimično kao odgovor na evropsku migracionu krizu, a oslanja se na cilj održivog razvoja 10.7. Sporazum se sastoji od 23 cilja koja su u funkciji bezbedne, uređene i regularne migracije (’’Globalni sporazum za sigurne, uredne i bezbedne migracije’’). U kreiranju ovog sporazuma pošlo se od toga da migracije mogu da pomognu nacionalnim ekonomijama podmlađivanjem radne snage u državama sa starijom populacijom kao i da će uređenim migracijama biti spaseni životi, a uključuje i zaštitu migranata od iskorišćavanja i kršenja ljudskih prava nad njima. Ciljeve ovog globalnog dogovora se odnose na prikupljanje podataka, pružanje informacija migrantima, borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, ulaganje u razvoj veština, osiguranje pristupa osnovnim uslugama i promovisanje socijalne uključenosti i kohezije. Stavlja se naglasak i na važnost smanjenja negativnih faktora zbog kojih su ljudi prisiljeni da napuste svoje zemlje, kao i na upravljanje nacionalnim granicama na "integrisan, siguran i koordinisan način". Podršku sporazumu dalo je 164 država sveta.
Republika Srbija je trenutno u procesu uspostavljanja institucionalnog okvira za praćenje ostvarenja ciljeva održivog razvoja u zemlji. Aktivnosti u pružanju direktne pomoći u stambenom zbrinjavanju, poboljšanju životnih uslova, ekonomskom osnaživanju, povratku, jednokratnim pomoćima, kao i promociji postojećih prava za izbeglice, interno raseljena lica i migrante, predstavlja konkretan doprinos sprovođenju okončanju siromaštva svuda i u svim oblicima (Cilj 1), kao i smanjenju nejednakosti unutar i među državama (Cilj 10). Kroz navedene aktivnosti, posredno se doprinosi poboljšanju u smanjenju gladi, u obezbeđivanju zdravog života, u obezbeđivanju obrazovanja za sve, u postizanju rodne ravnopravnosti, kao i u obezbeđivanju sanitarnih uslova i pristupa pijaćoj vodi (ciljevi 2,3,4,5,6). Usled podizanja kapaciteta Komesarijata za izbeglice i migracije, za praćenje sprovođenja mera migracione politike i prikupljanje, objedinjavanje i analizu podataka za upravljanje migracijama, kao i za izveštavanje o istim, takođe se indirektno utiče na bolje sprovođenje ciljeva koji teže osnaživanjem institucija i partnerstva (ciljevi 16 i 17)...
MIGRACIONI PROFIL 2018
Izvori: Komesarijat za izbeglice i migracije; Vlada Srbije; Ministarstvo finansija
ARHIVA PPNS
SLIKE TUGE I GNEVA - CRKVA SVETOG GEORGIJA (OSTRVO LEZBOS)
Komentara: 0