Pronalazak kopije prvog srpskog i balkanskog filma, „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“ iz 1911, najveće je otkriće u dosadašnjoj istoriji Jugoslovenske kinoteke. Potraga za ovim filmom trajala je skoro šest decenija, sve dok ga 2003, u Austrijskom filmskom arhivu, nije pronašao Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke. Erdeljanović je tada, pored „Karađorđa“, identifikovao i drugi srpski igrani film, „Ulrih Celjski i Vladisav Hunjadi“, kao i skoro dvadesetak dokumentaraca prvog srpskog producenta Svetozara Botorića, za koje se takođe verovalo da su definitivno izgubljeni.
„Karađorđe“ je sniman tokom letnje pauze u Narodnom pozorišu 1911, u Beogradu i okolini, uz velikodušnu pomoć države, sa najpoznatijim pozorišnim glumcima tog doba (glavnu ulogu je odigrao Milorad Petrović) i oko 1.000 statista. Ipak, pre nego što je otkrivena kopija u Austriji, o ovom filmu se znalo uglavnom na osnovu oskudnih informacija iz štampe. Sačuvana su tek tri, četiri novinska teksta koji su govoili o par uspešnijih scena, kao i četiri fotografije objavljene u listu „Komedija“ 1925. godine, kada je imao ponovnu premijeru. Uz to, i par neobaveznih intervjua starijih filmskih radnika u kojima se „Karađorđe“ uzgredno pominje, između ostalih i Čiča Ilije Stanojevića, režisera i scenariste ovog filma, u kojem je odigrao tri, a ne dve uloge, kako se verovalo pre nego što je pronađena kopija.
Komentara: 0