Crno-beli anđeli iz Kamenice kod Kragujevca

Fasadu Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Kamenici kod Kragujevca umetnica Ljiljana Rivić oplemenila je monohromatskim mozaicima, nesvakidašnjim u našoj crkvenoj umetnosti.

Od detinjstva provedenog na obroncima Rajca, preko studija na Katedri za mozaik-zidno slikarstvo na Akademiji SPC za umetnost i konzervaciju, kroz dugotrajnu umetničku karijeru, kamen je ostao trajno obeležje umetničkog puta Ljiljane Rivić.

^{Radovi Ljiljane Rivić}

Više od dve decenije ona se posvetila minucioznoj i zahtevnoj tehnici mozaika. Njeni radovi, između ostalog, krase kriptu Hrama Svetog Save, Crkvu Svetog Pantelejmona u Mirijevu, Podvorje Moskovske Patrijaršije, Manastir Starčeva Gorica na Skadarskom jezeru, Manastir Zočište na Kosovu i mnoge druge.

„Umetnost me je od detinjstva zanimala i privlačila, a kamen posebno“, priča Ljiljana Rivić u razgovoru za RTS, „Odrastala sam na planini gde nije bilo dece i igračaka, imali smo prirodu i sve u njoj. Kamen je bio deo naše igre i odrastanja. Bilo je nekako normalno da je uvek prisutan. Akademija je posle bio samo put da se ta ljubav kanališe i da krene da se pretače u nešto novo – mozaike. Tokom dve decenije stvaralaštva mnogi mozaici su izašli iz ateljea i nastavili da žive neki svoj novi život, u crkvama, nekim novim kućama sa nekim novim ljudima.“

Kada je reč o mozaicima koje je radila za crkve i manastire, Ljiljana kaže da je sakralno slikarstvo umetnost zasnovana na kanonima koji moraju da se poštuju, a opet, sa druge strane, svaki kanon daje prostora da ostavite neki svoj lični pečat. „Stoga je za mene crkvena umetnost živa, neponovljiva i jedinstvena, a kada se izražava kroz kamen, igra iz detinjstva kao da nikad nije ni prekinuta.“

^{Monohromatski mozaici na crkvi u Kamenici}

O mogućnostima autentičnog izraza u okviru strogih kanona svedoče i nesvakidašnji crno-beli mozaici na fasadi Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u selu Kamenica kod Kragujevca, koju je pre nekoliko godina na svom imanju podigao ktitor Miomir Miki Pljakić.

Pošto je crkva izgrađena, ktitor je želeo da se fasada ukrasi mozaicima. Planirano je da se uradi osam predstava: sedam Anđela, za svaki dan po jedan, i Gospod na tronu. Crteže sa idejnim rešenjem uradio je slikar Slavko Krunić.

^{Ljiljana Rivić, autorka mozaika}

Ktitor je odštampao te crteže i postavio ih na mesta gde će doći mozaici. Međutim, kada je ktitor video kako odštampani crno-beli crteži izgledaju na fasadi, dopalo mu se kako njihova lakoća ide uz samu crkvu i poželeo je da i mozaici budu takvi: ahromatski, crno-beli.

„Onda je došao red i na mene, da se upoznam sa Anđelima koji neće biti, kao do sada, rađeni sa puno boja, već samo u tonovima belog, crnog i sivog kamena“, priseća se Ljiljana. U okviru njoj poznate crkvene umetnosti, nije bilo crno-belih predstava, zbog čega je rad na mozaicima bez upotrebe boje bio poseban izazov.

„Izazov i uzbuđenje su bili poprilično veliki, a ja po prirodi volim izazove", nastavlja Ljiljana. „Pitanja su bila mnogobrojna. Kako predstaviti sve to bez boje, a da se dobije dobar mozaik i da bude prihvaćen od ljudi i crkve. Ali tu su bili Anđeli da pripomognu.“

Na pitanje kako je pristupila crno-belim Anđelima, Ljiljana Rivić odgovara: „Tehnički nema razlike u izradi crno-belih mozaika i mozaika u boji. Likovno, i te kako ima. Ovde, ograničena paletom, moram da vodim računa o svakom detalju, gde će koja nijansa da bude, da se ne preklope, da ne dođe do neprepoznavanja nekih delova. Želela sam da ih uradim tako da se odsustvo boje i ne oseti“.

Veliki broj onih koji su videli mozaike, Ljiljani je potvrdio da im boja uopšte ne nedostaje. To je bio prvi znak odobravanja od mnogih koji su usledili. „Reakcije na mozaik su i više nego dobre. Publika je uvek najbolja podrška, kada pokaže kako doživljava to što radite. Ovi Anđeli su sa velikom radošću i oduševljenjem prihvaćeni ne samo od strane publike, već i od strane crkve, što je znak da se i crkvena umetnost pomera i prati neka nova vremena.“

^{Nastanak mozaika}

Među reakcijama na mozaike, Ljiljani je posebno draga jedna: „Tata je bio daltonista i često sam se pitala šta on zapravo vidi kada posmatra moje mozaike. Delovao mi je uvek nekako zbunjeno, dok jednog dana nije video prvi crno-beli mozaik Anđela. Toliko je bio oduševljen: ’Pa ovo je najlepše do sada što si uradila! Šta ti se desilo?’ ’Desilo se, tata, da u stvari ima leka za sve’“, sa osmehom sam odgovorila. Uprkos tome što ne razaznaje sve boje, on je najzad mogao u potpunosti da doživi moj rad i oseti radost dok ga posmatra“.

Iskustvo koje je stekla radeći monohromatske mozaike na mnogo načina je obeležilo i potonji Ljiljanin izraz: „Primetila sam da se menja paleta i na drugim mozaicima koje sada radim, sa mirnim tonovima koje ubacujem kao detalj. Sve više me vuče ta svedenost... Pomislila sam na fotografije, uvek nam je ona crno-bela primamljivija i lepša nego u boji, zar ne? Dok stvaram, uvek nešto novo otkrivam, neku novu dimenziju, a u ovoj se sada baš dobro osećam. To je ta lepota jednostavnosti i svedenosti“.

U protekle tri godine, na crkvu u Kamenici je postavljeno pet mozaika, četiri Anđela i Gospod na tronu. Za oko godinu dana biće gotovo svih osam mozaika.

Izvor: RTS, 17. 7. 2020.