Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Bombardovanje 1999

09.06.2019

Hronologija NATO bombardovanja SRJ

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/akcije/solidarno-za-miroslava-jovanovica.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo/srbija-bez-gmo-2019-prijavljeno-okupljanje-u-kragujevcu.html

 

HRONOLOGIJA NATO BOMBARDOVANJА SRJ 1999.

1. dan agresije
24. mart 1999.


NATO bombardovanje SRJ zvanično je počelo 24. marta 1999. godine u 19 časova i 55 minuta.[1] Bombardovano je područje Kosova i Metohije.



Tokom narednih dana bombardovani su i veći gradovi Srbije i Crne Gore: Beograd, Niš, Novi Sad, Leskovac, Podgorica, Sombor, Subotica itd[2]. Herceg Novi, Luštica, Obosnik, predajnici sa TV i radio antenama i vojni objekat.

Prve rakete pale su na kasarnu u Prokuplju u 19.50 kada je stradao prvi vojnik VJ Boban Nedeljković.[3] Zatim su bombe oko 20.05 pale na kasarnu u Vrbici, a zatim u 20.15 pogodile podzemni bunker u Kuršumliji kada je poginulo 12 rezervista i vojnika.

Oko 20:35 pogođena kasarna Milan Blagojević u Kragujevcu. Oštećeni Muzej "21. oktobar" i Istorijski arhiv Šumadije. 

KRAGUJEVAC 1999. - 11 PUTA POD BOMBAMA 

Vojni ciljevi u Batajnici pogođeni su u 20.38.[4]

U ovom periodu bombardovan je i predajnik za emitovanje prvog, drugog, trećeg kanala radio-televizije Srbije, zatim prvog, drugog, 101, 202 kanala radio Beograda na Velikom Jastrebcu. Tu su pale dve bombe: jedna je pogodila zgradu u kojoj se nalaze razni uređaji i osoblje za održavanje veza prema Jastrepcu, dok je druga pogodila predajnik, visok 128 metara, koji se prelomio na nekoliko delova i pao preko zgrade. Zapaljen je i mali deo antene koja je prenosila signal za Mobtel mrežu.



2. dan agresije

25. mart 1999.


U noći između četvrtka 25. i petka 26. marta u rejonu aerodroma Lađevci ispaljeno je 20 projektila, od toga deset projektila pogodilo je rejon aerodroma a dva su pala u atar sela Cvetke.

Bombardovanje okoline Leskovca, stradalo oko 500 objekata.[5]

Pogođena je i kuća Radoslava Arnautovića iz Katrge, na sreću bez žrtava a jedan neeksplodirani projektil pao je u rejon sela Otroci.

3. dan agresije
26. mart 1999.

Tokom agresije protiv SRJ, 26. marta 1999. godine, NATO avijacija je ciljala oko 40 ustanova i naselja. Vojni garizoni su bili glavna meta, posebno vojne ustanove gde su vojnici bili smešteni.

Ni ostale vojne jedinice nisu pošteđene, ciljani su aerodromi, PVO i ostali odbrambeni sistemi, telekomunikacije i komandni centri.

4. dan agresije
27. mart 1999.


Jedinice Jugoslovenske protiv-vazdušne odbrane oborile su stelt bombarder F-117, koji se srušio blizu sela Buđanovci kod Rume.



Tog dana je NATO takođe koristio zabranjene kasetne bombe.

Ponovo gađan batajnički aerodrom, Avala, Trešnja, oštećeni predškolski i školski objekti na Petlovom brdu i Vidikovcu. Ponovo zapaljena Lipovička šuma. Oštećen civilni beogradski aerodrom. 

Vreme vanredno izdanje broj 1, 27. mart 1999.

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ F117 27. mart 1999

5. dan agresije
28. mart 1999.


Ponovo bombardovan aerodrom u Batajnici.

6. dan agresije
29. mart 1999.


General-potpukovnik Spasoje Smiljanić, komandir Jugoslovenskih Vazdušnih Snaga i PVO, izjavio je da je u prvoj nedelji NATO agresije protiv Jugoslavije, Jugoslovenska Armija srušila sedam neprijateljskih letelica, uključujući jedan F-117A, tri helikoptera, tri aviona bez pilota, i 30 krstarećih raketa.[6]

Gađan pogon fabrike lekova "Zdravlje" u Leskovcu[5]

U 02.10 bombardovana je zgrada MUP-a, pri čemu je nastradao major policije, Radojica Kovač.

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 29. mart 1999. Zgrada MUP-a

7. dan agresije
30. mart 1999.


Reporter francuske novinske agencije AFP je posetio prištinski sportski stadion i video da je ustanova prazna i da je trava u stadionu netaknuta, što je poreklo tvrdnju NATO-a da je stadion pretvoren u koncentracioni logor i da se tamo drži 100.000 zarobljenih Albanaca.

8. dan agresije
31. mart 1999.


Bombardovan Jastrebac kada je pogođen desetokilovoltni dalekovod blizu predajnika.

Tri američka vojnika zarobljena na granici Makedonije i SRJ pod nerazjašnjenim okolnostima.[7]

15 – MREŽA PREDAJNIKA U SRBIJI: DATUMI BOMBARDOVANJA




9. dan agresije

1. april 1999.

Oko 5 sati ujutro u Novom Sadu bombardovan je Petrovaradinski most koji povezuje Novi Sad i Petrovaradin. Most je totalno srušen, i samo njegov vrh je ostao da viri iz Dunava.

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 1. april 1999. srusen Varadinski most

U 9.00 bombardovana Peć.

10. dan agresije
2. april 1999.


U 01:30 sa 3 projektila gađano je selo Nogavac, opština Orahovac. Poginulo je 11 lica a 5 je zadobilo teške telesne povrede.[8]

Tokom napada na Kuršumliju, zbog NATO avijacije je poginulo 13 civila i oštećeno oko 500 civilnih i religijskih objekata kao što su manastir Presvete Bogorodice i Svetog Nikole iz 12. veka.

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 2. april 1999. Kursumlija

11. dan agresije
3. april 1999.

U Beogradu je oko 1 sat bombardovana zgrada MUP-a. Udaljenost Ginekološko akušerske ambulante meri se odatle samo desetinama metara, a malo dalje je porodilište.

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 1999 04 03. Zgrada MUP-a

U Novom Sadu je oko 20:00 bombardovan most Slobode koji povezuje Novi Sad i Sremsku Kamenicu. Stradalo je više lica koja su se u momentu raketiranja našla na mostu, a veći broj civilnih objekata je oštećeno.[9]



Oko 20:00 pala je raketa na most u Bačkoj Palanci. Most nije porušen, ali je njegova desna strana oštećena.[9]

Vreme vanredno izdanje broj (2) 3, 3. april 1999.

12. dan agresije
4. april 1999.


U Beogradu je bombardovana centralna toplane na Novom Beogradu, zgrada u blizini vojno-medicinske akademije i civilni objekti u Sremčici.[9]

U Čačku je po treći put bombardovana zgrada „Slobode“. Raketirano i više privrednih i civilnih objekata u široj okolini.[9]







U Novom Sadu je bombardovana zgrada televizije Novi Sad.

U Gnjilanu je bombardovan vozni park sa 30 autobusa. Takođe je uništena i jedna benzinska pumpa.

U Kuršumliji je sa dve rakete bombardovan drvni kombinat.

U Bogutovcu kod Kraljeva je jutros u 2:10 bombardovano skladište goriva „Beopetrola“. Ranjena tri radnika.[9]

U Smederevu je oko 4:25 bombardovana benzinska pumpa. Pogođene instalacije „Jugopetrola“.[9]

U Pančevu je oko 4:30 sa dve rakete bombardovana rafinerija nafte, pogođena RJ Energana. Poginula 2 radnika a 4 zadobilo teške telesne povrede.[10]

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 1999 04 04 Pancevo rafinerija

SNIMCI RTS, PANČEVO





13. dan agresije

5. april 1999.


U selu Gračanica bombardovane kuće. Po četvrti put bombardovan je manastir Gračanica. Bomba je pala blizu groblja, ali spomenici nisu porušeni. Uništena je jedino kapela u crkvi. U Prištini je bombardovan aerodrom. Uništena je trafo-stanica u blizini, zatim pista i zgrada gde se nalazi čekaonica i šalteri za kupovinu karata.

U Vranju bombardovane kuće u neposrednoj blizini autobuske stanice. Poginulo 2 a teško ranjeno 15 lica.[10]

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 1999 04 05 Vranje RTV focus

PRILOG RTV FOKUS



Po drugi put bombardovan je Leposavić. Ovaj put pogođen je tunel Šarpelj kod sela Jerina.

U Nišu je bombardovana kasarna Stevan Sinđelić, zatim magacin Duvanske industrije, ambulanta fabrike i obdanište. Ovaj put pogođena je i vojna komanda i dečja klinika za rehabilitaciju. Oko 5:20 Niš je ponovo bombardovan. Pogođena je zgrada u širem delu centra. Oko 21:30 bombardovan je severozapadni deo grada.

U 2:35 bombardovani su Lučani, a pogođena je hemijska industrija „Milan Blagojević“.

U Beogradu je oko 4:15 jedna bomba pala blizu gradske bolnice na Zvezdari. Druga bomba pala je blizu škole koju su ljudi iz okolnih kuća koristili kao sklonište. Za vreme bombardovanja u školi je bilo 30 ljudi.

U Somboru je oko 3:00 sa 3 projektila bombardovana Naftna Industrija Srbije. U Zemunu je oko 4:15 bombardovana glavna ulica u kojoj se nalazi sportski centar „Pinki“, Robna kuća itd. Veća oštećenja zadobio je Poljoprivredni fakultet, a pogođen je Dom vazduhoplovstva.

U Aleksincu je u 20:22 bombardovan civilni deo grada. Poginulo je 11 lica, a 50 zadobilo telesne povrede. Uništeno je 700 stambenih objekata a znatno oštećena, pored ostalih i zgrada Doma zdravlja i Hitne pomoći.[11]

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 1999 04 05 Aleksinac Foto Aleksinac_net



U Bogojevu je oko 22:00 bombardovan most. Samo je delom porušen.

Sombor je oko 22:20 ponovo bombardovan. Ovaj put na meti su bili skladište goriva i železnički i drumski most.

U Novom Sadu je oko 22:15 sa dva projektila bombardovana rafinerija (komandna sala).

14. dan agresije
6. april 1999.


U oko 03:00 bombardovan i poslednji most preko Dunava u Novom Sadu. Nije srušen, tako da preko njega mogu da prelaze samo pešaci i vozila hitne službe.

Oko 11:00 sa 5 projektila bombardovano je Vranje. Oštećena je pekara i gradska bolnica, a jedan projektil pao je južno od grada.

Oko 12:30 ponovo je bombardovan aerodrom Slatina. Bombardovano je i selo Vitanovac.

U Jahliji je pogođena pruga Kragujevac-Kraljevo, a oštećena je električna instalacija. Bombardovan je most na reci Toplici koji povezuje Niš i Prištinu.

U Lozni bombardovane kuće, zatim železnički most i motel. Nema ljudskih žrtava. U Pančevu bomba pala u njivu.

U Prizrenu bombardovano stambeno naselje tako da je većina kuća porušeno. Bombardovan je i deo vodova koji snabdeva grad pijaćom vodom.

U Surdulici je projektilima pogođena osnovna škola.

U Čačku su bombardovane kuće i dečji vrtić.

U Lučanima je oko 20:35 bombardovana hemijska industrija „Milan Blagojević“.

U Crnoj Gori je oko 23:15 bombardovan aerodrom Golubovci.



15. dan agresije

7. april 1999.


U Čačku je ponovo bombardovan industrijski objekat „Sloboda“.

U Prištini je oko 00:40 bombardovan centar. Sa tri projektila gađana je zgrada Glavne pošte i okolni objekti. Život je izgubilo 10 lica, a 12 je zadobilo telesne povrede.[12]

Bombardovano je i selo Devet Jugovića, a oko 3:15 sa 10 projektila bombardovano je selo Gračanica.

U Novom Sadu je oko 2:45 bombardovan „Naftagas“, a skladište rafinerije nafte je uništeno. U Somboru je oko 3:00 bombardovan „Naftagas“, i sela Čontla i Kljajićevo u okolini.

U Nišu je oko 4:45 bombardovana fabrika „Jastrebac“. Raketa koja je pogodila fabriku pala je prvo na njen krov, zatim je probila dve betonske ploče i zaustavila se u dvorištu kuće udaljene 500 metara od fabrike. U dvorištu je napravila krater dubine 5 metara i prečnika 10 metara. U napadu na Niš pogođena je i fabrika „Fidelinka“ i glavna autobuska stanica u blizini niške tvrđave.

Vreme vanredno izdanje broj 4, 7. april 1999. 

16. dan agresije
8. april 1999.


Od 00:42 do 00:50 bombardovana je Ćuprija pri čemu je jedna osoba preminula a 3 lica je zadobilo teške telesne povrede.[8]



U 04:10 prilikom raketiranja vrha Tornik na Zlatiboru pogođen sportsko-rekreativni centar. Poginula 3 lica.[10]



17. dan agresije
9. april 1999.

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 1999 insert Zastava

Foto: Prvi napad na Zastavu - Zoran Petrović 

01:13 Pogođen zavod "Crvena zastava" u Kragujevcu (Fabrika automobila i Energetika, a  razoren deo Zastava kamiona), povređena su 124 zaposlena, a na hiljade radnika ostalo je bez posla. 

Rano ujutru, oko 2:00, pogođeno je skladište nafte u Smederevu.

Posmatrački toranj Vojske Jugoslovije „Košare“ je napadnut u 3:00 sa albanske teritorije u prvom od mnogih pokušaja OVK da izvede kopnenu invaziju Kosova i Metohije uz pomoć Albanske armije i NATO vazdušnih snaga. 



18. dan agresije
10. april 1999.

NATO je saopštio da je u agresiji na SR Jugoslaviju od 24. marta pogođeno 150 ciljeva. Delegacija rimokatoličke humanitarne organizacije Sveti Eđidio saopštila je po povratku iz Beograda da su jugoslovenske vlasti odbile da daju dozvolu lideru kosovskih Albanaca Ibrahimu Rugovi da izađe iz zemlje. SAD su saopštile da šalju još 82 ratna aviona kao pojačanje vazdušnim napadima NATO protiv Jugoslavije. Britanija je uputila u Jadransko more nosač aviona. Specijalni izaslanik UN za ljudska prava Jirži Dinstbir izjavio da niko ne zna tačan broj izbeglica sa KiM i da broj od 600.000, o kojem govori svetska organizacija, predstavlja samo procenu koja može da varira za više desetina hiljada.

 

Rusija je dala nova uveravanja da nema nameru da se umeša u bilo kakvu konfrontaciju na Balkanu, izjavio je portparol britanskog Forin ofisa, nakon telefonskog razgovora ruskog i britanskog ministra inostranih poslova, Ivanova i Kuka.

 

Vreme vanredno izdanje broj 5, 10. april 1999.



19. dan agresije
11. april 1999. - Vaskrs


U ranim jutarnjim časovima bombardovano selo Merdare sa 20 projektila i većim brojem kasetnih bombi. Poginulo 5 lica, a teže telesne povrede zadobila trudnica u šestom mesecu trudnoće.[10]

NATO avijacija je nanela ogromnu štetu Prištini i Đakovici u jednom od najvećih vazdušnih napada na te gradove.

Aerodrom Slatina kod Prištine je ponovo bombardovan.

Okolina manastira Gračanice je takođe bombardovana.

Oko 17 časova, srpskog novinara, urednika i vlasnika medija Slavka Ćuruviju ubila su dvojica maskiranih napadača ispred njegovog doma u Beogradu.  

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 1999 04 11 april Curuvija 2

Ubistvo je izvršeno u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo. Njegovoj sahrani, iako je održana tokom bombardovanja i uz zvuke sirena za vazdušni napad, prisustvovalo je nekoliko hiljada ljudi.

20. dan agresije
12. april 1999.


Oko 11:00 ujutro bombardovan je putnički voz na pruzi Beograd-Solun u Grdeličkoj klisuri 15 kilometara od Leskovca. Treći i četvrti vagon su potpuno uništeni, dok su lokomotiva i prvi vagon ostali čitavi. Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.[13]



U Kruševcu je oko 2:00 bombardovan industrijski objekat „14. oktobar“ i gradska toplana. U Pančevu je oko 2:30 bombardovana rafinerija nafte.

U Kragujevcu je oko 2:44 bombardovana fabrika automobila „Zastava“. Potpuno razoreni "Kovačnica", "Lakirnica", zgrada Elektronsko-računarskog centra i "Alatnice".





U Prištini je bombardovana šira okolina aerodroma Slatina, a osam detonacija čulo se južno od grada.

U Pančevu je oko 22:35 ponovo bombardovana rafinerija nafte. Nema povređenih.

U Novom Sadu je oko 23:00 bombardovana rafinerija, a oštećena je i vodovodna instalacija.

U Somboru je oko 23:00 po peti put bombardovano skladište „Naftagasa“.

21. dan agresije
13. april 1999.

U Beogradu je na Banjici bombardovana Vojno Medicinska Akademija. U Čačku je oko 00:00 bombardovana fabrika „Sloboda“.

Oko 00:30 bombardovan je nacionalni park Kopaonik, a pogođen je hotel „Bačište“. Na sreću, u hotelu nije bilo gostiju.

U Prištini je oko 1:45 sa 6 projektila bombardovano skladište „Jugopetrola“. Bombardovan je i gusto naseljeni deo grada. Od 00:00 do 2:00 sa 15 projektila bombardovana je autobuska stanica i fabrika plastičnih masa. U noćašnjem napadu bilo je i pravoslavno groblje gde je polomljeno oko 50 spomenika kao i spomenik kosovskim junacima. Pogođen je i TV repetitor kod Prištine. Na Prištinu je bačeno 10 raketnih i projektila i 30 bombi.

U Kruševcu je oko 3:00 bombardovan stari most na Rasini. U Ivanjici je oko 3:00 bombardovana zemaljska satelitska stanica.

U Biljanovcu je oko 3:00 bombardovan most između Kraljeva i Raške.

Raketirano vojno skladište rezervoara sa gorivom u selu Leskovac kod Knića.

22. dan agresije
14. april 1999.


U Prištini su oko 00:00 bombardovane dve kuće u blizini fabrike Koka-kole. Oko 2:30 sa 6 projektila bombardovan aerodrom Slatina, dok je jutros oko 9:30 bombardovan spomenik kosovskim junacima.

Oko 00:00 bombardovan je železnički most na Limu u blizini Nove Varoši.

Oko 1:00 sa 3 bombe bombardovana je Baira. Na sreću ljudskih žrtava nema.

Kod Raške je oko 3:00 sa dve rakete bombardovan most.

U Valjevu je oko 5:30 bombardovana fabrika „Krušik“ i najveće gradsko naselje. Od siline detonacije oštećena je bolnica i poljoprivredna škola.

Oko 5:45 bombardovano je selo Izvor kod Pirota. Oko 11:00 bombardovan je i Prizren.

Oko 21:30 sa 5 projektila bombardovana je Kuršumlija, a pogođen je most na reci Kosanici.

Od 13:30 do 15:30 sati u tri navrata granatirana je kolona izbeglica kod sela Madanoj i Meja. U ovom napadu 61 lice je poginulo, a 36 ranjeno.[14]



Kasetnim bombama gađano selo Pavlovac kod Vranja. Stradala jedna osoba a jedna teško povređena.[15]

Gađani objekti u blizini Železničke stanice u Kragujevcu.

23. dan agresije
15. april 1999.

Oko 2:00 bombardovana je Rakovica u Beogradu, a uništene su stambene zgrade i poslovni objekti. Od siline detonacije oštećene su skoro sve škole u Rakovici.

Oko 00:15 bombardovan je Čačak, a pogođen je i predajnik radio-televizije Srbije.

Oko 4:40 bombardovan je Niš, a pogođen je severozapadni deo.

Oko 12:25 bombardovan je Kruševac. Od siline detonacija većina škola je oštećeno.

Oko 22:31 bombardovana je Straževica u Beogradu.

Oko 22:50 bombardovana je Subotica, a pogođen je najgušće naseljeni deo grada.

Oko 22:50 bombardovana je „Petrohemija“ u Pančevu.

Oko 22:58 bombardovan je most između Kovina i Smedereva. Jedan deo mosta pao je u vodu.

Oko 23:00 bombardovan je severozapadni deo Novog Sada, a sa 3 projektila pogođena je i rafinerija nafte.

Bombarodvana kasarna "Radomir Putnik" u Kragujevcu i kasarna u Divostinu. 

 

24. dan agresije
16. april 1999.


U noćašnjem napadu bio je TV repetitor na Ceru i trafo stanica u blizini njega.

Noćas je bombardovana i Priština, a pogođen je aerodrom Slatina i selo Čučuljaga.

U Danilovgradu bombardovane kuće.

Popodne je sa 20 projektila bombardovana Podgorica.

Oko 2:10 bombardovana su sela u okolini Kraljeva kao što su Mrsać Vrdila i Drakčić. U Drakčiću je bombardovan društveni objekat, a od siline detonacije popucala su stakla na okolnim kućama.

Oko 3:00 bombardovano je Bukovo, predgrađe Boljevca.

Oko 10:30 bombardovan je severoistočni deo Vranja.

25. dan agresije
17. april 1999.


Bombardovano je Užice.

Oko 2:10 bombardovano je Valjevo. Pogođena je fabrika „Krušik“. Najviše oštećenja zadobile su hale. Oštećena je i fabrička zdravstvena stanica, zatim okolne kuće, obdanište i poljoprivredna škola.



Oko 18:00 bombardovan je Belaćinac u Prištini.

U 21:30, u selu Batajnica, za vreme dejstva avijacije NATO, od šrapnela eksplodiranog projektila poginula je trogodišnja Milica Rakić (1996). Njena smrt je postala simbol stradanja i patnji dece Jugoslavije. Prilikom istog dejstva lakše je povređen i dečak Dražen Janković (1997).[16]



Vreme vanredno izdanje broj 6, 17. april 1999.

26. dan agresije
18. april 1999.


U Pančevu je sa nekoliko projektila bombardovana rafinerija nafte, zatim azotara i petrohemija.

U Beogradu je bombardovana Batajnica. Od siline detonacije oštećena je većina zgrada u Batajnici.

U Novom Sadu bombardovana je rafinerija nafte. U Užicu bombardovane kuće.

U Kuršumliji bombardovan most i manastir svete Bogorodice.

Oko 15:00 bombardovan severozapadni deo Prištine i selo Čičevica.

27. dan agresije
19. april 1999.


U noćašnjem napadu bio je Obrenovac gde je naneta velika materijalna šteta. Oko 1:30 u Bariču je bombardovana fabrika „Prva iskra“.

Oko 1:30 bombardovan centar Novog Sada, a pogođena je zgrada izvršnog veća Vojvodine.

Oko 1:30 u Bačkoj Palanci bombardovan most „25. maj“. Oštećena je leva strana mosta. Bombardovana je i šira okolina Srema. Oko 1:30 sa 11 projektila bombardovan severozapadni deo Paraćina.

Oko 1:40 bombardovana je Subotica. Jedan projektil pogodio je u blizini jezera Palić.

Oko 1:45 bombardovano je Kraljevo, a više projektila palo je u Bogutovačkoj banji. Oko 3:15 bombardovan je most kod Kuršumlije. Nekoliko projektila pogodilo je i repetitor na Mokroj gori.

Oko 9:55 bombardovana je Kosovska Mitrovica gde su pogođene kuće, zatim Peć, Podujevo, šira okolina Goleša i aerodrom Slatina. Oko 12:00 sa dve projektila bombardovan je Peć.

Od posledica bombardovanja u Nišu poginula jedna osoba.[15]

28. dan agresije
20. april 1999.


U noćnom napadu meta je bio Lipljan gde je ispaljena jedna raketa, dok su dve oborene.

Gađano niško naselje Šljaka, 12 ljudi povređeno a 10 kuća uništeno a 12 teško oštećeno.[17]

Noćas je bombardovana i Batajnica u Beogradu.

Oko 1:25 bombardovana je Nova Varoš, a pogođen je most.

Od 1:50 do 3:40 bombardovana je, sa 8 projektila, Priština, a pogođen je aerodrom Slatina i Belaćevac.

Oko 1:50 sa 4 projektila bombardovana specijalna bolnica za rehabilitaciju u Novom Pazaru.

Oko 2:25 bombardovano Kraljevo, a pogođen je Kovačin, a jedan projektil pao je u blizini manastira Žiča.

Oko 3:17 bombardovano je, sa 7 projektila, Valjevo, a pogođena je fabrika Krušik.

29. dan agresije
21. april 1999.


Oko 00:20 po četvrti put bombardovana je fabrika „Krušik“ u Valjevu, a pogođen je u deo zasađen šumom tako da je izbio veliki požar. Oko 00:40 bombardovana je okolina Čačka, a pogođena je Samaila 15 kilometara jugoistočno od grada.

Oko 2:40 bombardovan je Novi Sad, a pogođen je naftni kompleks, rafinerija nafte i drumsko-železnički most između Novog Sada i Petrovaradina. Nekoliko detonacija čulo se i iz pravca Fruške gore, a pogođen je i predajnik Radio-televizije Srbije na Iriškom vencu.

Oko 2:47 bombardovan je most na Dunavu kod Beške između Beograda i Novog Sada. Jedan projektil pao je na 100 metara od manastira Kovilj.

Oko 3:00 bombardovano je izbegličko naselje Đakovica.

Oko 3:15 bombardovan je u Novom Beogradu poslovni centar „Ušće“.

Oko 3:16 je po treći put bombardovana Novopazarska banja, a pogođena je bolnica za lečenje mišićne i neuromišićne bolesti.

30. dan agresije
22. april 1999.


Oko 4:00 sa četiri projektila bombardovana je rezidencija predsednika Savezne Republike Jugoslavije - Slobodana Miloševića u Užičkoj 15 u Beogradu. Nema povređenih. Zgrada je uništena do temelja.

Oko 15:00 sa četiri projektila bombardovan Žeželjev most u Novom Sadu. Most nije srušen.

U noćašnjem napadu bila je i okolina Prištine, a pogođena su i okolna sela i aerodrom „Slatina“.

31. dan agresije
23. april 1999.

Bombardovana je fabrika „Krušik“ u Valjevu.

Oko 2:06 bombardovana zgrada Radio-Televizije Srbije u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Poginulo 16 osoba, 3 zadobilo teške a 13 lake telesne povrede.[12]

32. dan agresije
24. april 1999.


Niš je ponovo na meti kada je centar grada pogođen sa 16 projektila, dok je bombardovanjem na području Leskovca oštećeno oko 500 kuća. U Jadru su ispaljena 24 projektila na planinu Gučevo i oštećen planinarski dom, gde su bile smeštene mnogobrojne izbeglice, a uništeni i televizijski releji i veliki antenski stub.

U bombardovanju romskog naselja Barderana u blizini prizrenske kasarne poginula 4 a ranjeno 20 osoba, uglavnom romske nacionalnosti.[15]

Oko 20:35 - pogođena kasarna "Milan Blagojević" u Kragujevcu.

Vreme vanredno izdanje broj 7, 24. april 1999.

33. dan agresije
25. april 1999.

Rafinerija nafte u Novom Sadu je bombardovana.

34. dan agresije
26. april 1999.

Žeželjev most u Novom Sadu je srušen. Kuršumlija je opet gađana, pa se broj poginulih civila popeo na 17, stradala je metalna industrija „Metalac“ i drugi pogoni, a oko 2.000 radnika ostalo je bez posla.

35. dan agresije
27. april 1999.


Između 12:15 i 12:30 bombardovana je Surdulica, poginulo više od 9 civila uz veliku materijalnu štetu.[15]

Gađani su mostovi na Labu kod Mileševa, na Ibarskoj magistrali, na Kosanici kod Kuršumlije i most „25. maj“ koji povezuje Bačku Palanku i Ilok.

Put i pruga u Ibarskoj klisuri u delu od Kraljeva do Raške oštećena je na više mesta, do temelja je porušeno 50 kuća, razoreno je oko 500 domova u Ćupriji, hala sportova, zgrada „Elektrodistribucije“, robne kuće, dve srednje i jedna osnovna škola, vrtići i lokali.

36. dan agresije
28. april 1999.


Bombardovano romsko naselje u Prizrenu, kada su poginula četiri lica, od kojih su tri žrtve bila deca. Oštećena je dečja bolnica i porodilišste Kliničko bolničkog centra (KBC) „Dragiša Mišović“.

Raketa pala u predgrađe Sofije.[18]

37. dan agresije
29. april 1999.


NATO je uništio Sarajevski most u Grdeličkoj klisuri. Saobraćaj je onesposobljen na Ibru i na Dunavu kod Beške. Srušen Avalski toranj, a gađani su i antenski stub u Borči i releji širom Srbije - na Fruškoj gori, Ovčar Gobelji i Crnom Vrhu.

38. dan agresije
30. april 1999.

Stara zgrada Republičkog MUP u centru Beograda je bombardovana, a na udaru su se našli i ministarstvo odbrane i Generalštab.

Gađana je varoš Murino, opština Plav u Crnoj Gori, šestoro poginulih civila od čega dve devojčice i jedan dečak, a četiri lica teško povređeno.[15] U ovom napadu je bilo najviše stradalih civila od bombardovanja na teritoriji Crne Gore.[19]

39. dan agresije
1. maj 1999.

U Beogradu je oko 2:30 bombardovana zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije, zgrada savezne policije, a projektili NATO-a pogodili su i Vračar, gusto naseljeni kraj u širem centru grada.

Bombardovan stari most u Trsteniku. Poginula jedna osoba.

Bombardovano selo Jablanica, opština Prizren. Poginula 2 lica a teške telesne povrede zadobilo 16 lica. Bombardovano naselje Kula u Prizrenu gde je poginulo 7 lica a 15 zadobilo teške telesne povrede.[15]

Bombardovan autobus Niš ekspresa na relaciji Niš - Priština, kod sela Lužana, poginulo 60 civila, od toga 15 dece i jedna trudnica. Samo četiri civila preživela u prepunom autobusu.[20]

Vreme vanredno izdanje broj 8, 1. maj 1999.

40. dan agresije
2. maj 1999.


Jedinice jugoslovenske PVO srušile američki lovac-bombarder F-16 kraj Beograda. Pilot Dejvid Goldfejn spašen od strane spasilačkih ekipa američke vojske.[21]

U bombardovanju Sremske Mitrovice stradala jedna žena.[22]

41. dan agresije
3. maj 1999.


Bombardovan autobus „Đakovica prevoza“ kod Savine Vode, na putu Peć - Kula - Rožaje, kada je 20 građana poginulo, dok su 43 lica povređena. Ponovo je na udaru bila je Televizija Novi Sad.

42. dan agresije
4. maj 1999.


Pogibija pilota Milenka Pavlovića, koji je oboren 4. maja u avionu tipa Mig 29 iznad Valjeva.

43. dan agresije
5. maj 1999.


nema podataka

44. dan agresije
6. maj 1999.


Železnički most kod Vatina na pruzi Beograd - Bukurešt srušen je 6. maja. Pogođena su skladišta „Jugopetrola“ i „Energogasa“. Napadnut je niški aerodrom, gađane instalacije „Jugopetrola“ kod Negotina.

45. dan agresije
7. maj 1999.


14 civila ubijeno u bombardovanju kasetnim bombama u Nišu.

U 23:50 bombardovana kineska ambasada u Beogradu. Tri lica su poginula, a 5 zadobilo teške telesne povrede.[22]

Na udaru su bile zgrade Generalštaba, Ministarstva odbrane, Vlade Srbije, saveznog MUP i hotela „Jugoslavija“.

46. dan agresije
8. maj 1999.


Na meti su bili radio i televizijski repetitori na Kosmaju i Rudniku.

U Nišu pogođen i teško oštećen Kameni most.

Pogođena pošta u naselju Aerodrom u Kragujevcu.


Vreme vanredno izdanje broj 9, 8. maj 1999.

47. dan agresije
9. maj 1999.


Bombardovan je humanitarni konvoj iz Rumunije.

Razorena je pošta u Užicu, oštećen Dom zdravlja, a ponovo je na meti bio valjevski „Krušik“.

48. dan agresije
10. maj 1999.


Dve ulice potpuno su izbrisane sa mape Medoševca kod Niša, posle bombardovanja tog sela 10. maja. Do temelja je porušeno 20 kuća, a više od 100 je onesposobljeno za stanovanje.

Prilikom bombardovanja industrijske zone Čačka brojne kuće porušene su do temelja. Poginula dva lica.[22]

Na meti su bili „Prva iskra“ u Bariču i televizijski i radio predajnik na Crvenom selu kod Subotice.

49. dan agresije
11. maj 1999.


NATO bombardovao Niš, kada su povređeni potpredsednik Socijalištičke partije Srbije Dušan Matković, potpredsednik Veća republika Savezne skupštine Gorica Gajević i smrtno stradao pripadnik MUPa Republike Srbije Goran Aleksić, vršeći svoju dužnost. Oštećen je železnički most kod Žitorađe, bombardovani mostovi u Grdeličkoj klisuri. Srušen je most na Limu u Murinu. Bombardovan je Vladičin Han i most na Južnoj Moravi, a život su izgubila dva lica.

50. dan agresije
12. maj 1999.


Bombardovan Niš, 14 civila povređeno.

51. dan agresije
13. maj 1999.


U 23:50 na magistralnom putu Prizren - Suva Reka, na raskrsnici kod sela Koriša, opština Prizren, NATO avijacija je bombardovala kolonu od 500 - 600 albanskih izbeglica. Poginulo je 48 lica a teške telesne povrede zadobilo je 60 lica.[15]

Ponovo bombardovana zgrada Televizije Novi Sad.

52. dan agresije
14. maj 1999.


Kolone civila bombardovane u Koriši kod Prizrena, kada je od kasetnih bombi život izgubilo više od 100 albanskih civila, uglavnom žena, dece i staraca. NATO je koristio termovizuelne bombe koje posle udara razvijaju visoku temperaturu i do 2.000 °C.

53. dan agresije
15. maj 1999.


Bombardovan rudarsko-topioničarski basen Bor.

Vreme vanredno izdanje broj 10, 15. maj 1999.

54. dan agresije
16. maj 1999.


Bombardovana trafostanica Rudarsko topioničarskog basena „Bor“. Pogođena su postrojenja „Jugopetrola“, trafostanica u krugu smederevskog „Sartida 1913“, rezervoar benzinske pumpe na zrenjaninskom putu. U Gori na Kosmetu raketirani su televizijski repetitor, fabrika lekovitog bilja, farma ovaca i magacin hrane.

55. dan agresije
17. maj 1999.


U napadu na Bor poginulo jedno lice. Srušen nadvožnjak na auto-putu Beograd - Niš. Na Preševo ispaljeno 12, a na Leskovac tri projektila. Novi napadi na Batajnicu, Frušku goru, Smederevo, Veliku Planu, Prahovo, Aerodrom Ponikve i Gnjilane.

Bombardovane su kragujevačke „Šumarice“ i uništene kupole koje su simbol stradanja 7.300 nedužnih žrtava Drugog svetskog rata.

NATO je sa dva projektila gađao skladište „Jugopetrola“ na Čukarici, a na meti je bio i Surčin. U napadu na valjevski „Krušik“ jedno lice poginulo, a 13 povređeno. U bombardovanju borskog „Jugopetrola“ jedno lice poginulo.

Neprijateljske rakete oštetile su Duvansku industriju, štampariju „Nova Jugoslavija“ i autobusku stanicu u Vranju. Raketiran most na Južnoj Moravi u Vladičinom Hanu, gde su oštećene kuće, škole, vrtić, a pogođen je i most kod Velikog Orašja.

56. dan agresije
18. maj 1999.

Bombardovano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj ulici, nedaleko od Ade Ciganlije na opštini Čukarici. Na okolnim zgradama na Banovom Brdu popucala stakla.

57. dan agresije
19. maj 1999.


Prilikom bombardovanja Gnjilana poginula su četiri civila, a 16 je lakše povređeno.

58. dan agresije
20. maj 1999.


Tokom bombardovanja kliničko-bolničkog centar „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu ubijena tri pacijenta i jedan radnik, a ranjeno više pacijenata. Razorena je Neurološka klinika, a od eksplozije demolirane i zgrade Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika. Poginulo je i sedam gardista Vojske Jugoslavije koji su se nalazili ispred klinike.

59. dan agresije
21. maj 1999.


Bombardovan kazneno-popravni dom u Istoku, usmrtivši desetine zatvorenika i radnika te ustanove. Termoelektrane „Drmno“ kod Kostolca i „Kolubara“ u Velikim Crljenima, kao i rejon oko hidroelektrane Bajine Bašte takođe su bile na meti. Neprijatelj je koristio specijalna visokoprovodna vlakna za izazivanje kratkih spojeva.

Bombardovani su ciljevi u okolini Beograda, Lipovica, Rakovica, Resnik, Batajnica i šire područje Avale, a sa dva projektila pogođeno je skladište „Jugopetrola“ u Radničkoj ulici.

Bombardovani su Sombor, Sremska Mitrovica, a ispaljeno je najmanje 30 projektila na civilne objekte širom Kosmeta, kao i na civilni aerodrom Ponikve.

60. dan agresije
22. maj 1999.


Širom Kosmeta ispaljeno je oko 100 projektila.

Oštećene su mnoge kuće u Somboru, uništen most na Starom Begeju kod Starog Dvora, na Šabac je bačeno 10 bombi i pritom je pogođen deo kasarne u širem centru grada i u tom napadu je nastradala jedna osoba, granatirani Makiš i Borča.

Vreme vanredno izdanje broj 11, 22. maj 1999.

61. dan agresije
23. maj 1999.


Bombardovana termoelektrana Obrenovac.

U Đakovici život je izgubilo jedno, a ranjeno 29 ljudi.

62. dan agresije
24. maj 1999.


Bombardovana elektroenergetska postrojenja kod Kostolca, Novog Sada i Niša, čime je prouzrokovana nestašica električne energije.

63. dan agresije
25. maj 1999.


Ponovo gađana zgrada MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša.

Gađano brdo Straževica u Rakovici, dalekovod kod Obrenovca i područje Batajnice.

Dejstvo NATO bombi kod Sremske Mitrovice.

64. dan agresije
26. maj 1999.


Tri lica su poginula, a dva ranjena u bombardovanju Kosovske Vitine.

Gađan je i civilni aerodorm „Slatina“.

Ponovljen je napad na zgradu televizije Novi Sad.



U 22,40 sa 9 avio-bombi pogođena karaula „Jamena“ iz sastava 14. graničnog bataljona Beogradskog Korpusa iz Šida. Tom prilikom je poginuo vojnik Bogdanović Mirko, a 2 vojnika su teže povređena. Načinjena je velika materijalna šteta.

U selu Ralja, opština Sopot-Beograd, jednim projektilom pogođena porodična kuća pri čemu su poginula dva deteta (od 5 i 8 godina), njihov otac i tetka (ukupno 4).

65. dan agresije
27. maj 1999.


Najmanje dva civila su poginula, a 10 lica povređeno u napadu na Aleksinac. Ispaljeno je sedam projektila na privatne kuće i industrijsku zonu grada. Pogođene su trafostanice u Leštanima i u Bežanijskoj Kosi.

Prilikom bombardovanja Ćenovačkog mosta na Jablanici kod Lebana tri osobe su poginule.

66. dan agresije
28. maj 1999.


Pogođena sa tri projektila Kasarna "Vojvoda Radomir Putnik" u centru Kragujevca.

67. dan agresije
29. maj 1999.


Sa više od 10 projektila gađan je centar Ćuprije. Na Kosovsku Vitinu bačene su 22 bombe. Oštećene su železnička i autobuska stanica, dve robne kuće i pogon „Froteksa“ u Užicu, televizijski predajnik i Ponikve, Vršac, Kuršumlija i centar Novog Sada.

Vreme vanredno izdanje broj 12, 29. maj 1999.

68. dan agresije
30. maj 1999.


U popodnevnim satima bombardovan je centar Sremske Kamenice. Bomba je pogodila jednu kuću u Ulici vojvode Putnika, a detonacija je oštetila više stambenih objekata u blizini.

Srušen most na Velikoj Moravi kod Varvarina. Živote je izgubilo 9 civila, a teže povređeno 12 lica dok se dvoje vode kao nestali (videti Masakr u Varvarinu).[14]

Pogođena je specijalna bolnica za tuberkulozne bolesnike, starački dom, dva paviljona u centru za izbeglice u Surdulici, a živote je izgubilo najmanje 17 dece i nemoćnih staraca.

Kod Prizrena je bombardovan novinarski konvoj, a tom prilikom ranjeno je nekoliko lica.

Uništen antenski stub predajnika Radio Kragujevca.



69. dan agresije
31. maj 1999.


Raketirane privatne kuće u Ripnju i Volginoj ulici na Zvezdari. Poginula je jedna osoba, dok je devet lica povređeno. Na meti je bio i predajnik Radio Beograda u Zvečkoj kod Obrenovca, po ko zna koji put su na udaru bila elektroenergetska postrojenja, a projektili su padali i po rejonu sela Velika Moštanica.

Uništeno je i teško oštećeno više od 100 grobova i nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u Prištini.

Istog dana bombardovan je i Novi Pazar i tada je poginulo 11 ljudi među kojima i dvogodišnji Marko Simić.

70. dan agresije
1. jun 1999.


U noći između 31. Maja i 1. Juna pogođena je Kikinda pri čemu je oštećena kasarna, međunarodna pruga Kikinda - Temišvar i izvestan broj kuća.

71. dan agresije
2. jun 1999.


NATO avioni su raketirali glavnu gasnu stanicu u Srbobranu, posle čega su bez osnovnog energenta ostali svi vitalni gradski sistemi. Pogođen je predajnik RTS između Srbobrana i Siriga, srušen je repetitor Televizije Kraljevo na planini Kotlenik, a u selu Lipe kod Smedereva NATO je pogodio privatnu kuću i ranio dvoje dece.

Pogođeni su objekti puta Beograd - Niš, most na Jesenici i nadvožnjak pruge Velika Plana - Mala Krsna. Na udaru NATO bili su i Kuršumlija i Merošina kod Niša.

72. dan agresije
3. jun 1999.


Mesna zajednica „Ravna reka“ u opštini Despotovac raketirana je sa četiri projektila. Srušen je most na Belom Drimu koji povezuje đakovičku opštinu sa orahovačkom i prizrenskom.

73. dan agresije
4. jun 1999.


Gađano područje Batajnice. Druga noć od početka agresije bez uzbune u Beogradu.

74. dan agresije
5. jun 1999.

Avijacija NATO uglavnom je dejstvovala na području Kosova i Metohije. Bombardovano je šire područje opštine Prizren, kao i Priština, a na selo Pirane na putu Prizren-Đakovica su bačene kasetne bombe. Bombardovana je poljoprivredna organizacije "Agrovršac" u Vršcu.

Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su saopštili da će agresija NATO na SR Jugoslaviju koštati susedne zemlje oko 2,2 milijarde dolara, što je više od predviđenog. Krajem aprila MMF i Svetska banka su procenili da će u najgorem slučaju za ove svrhe biti potrebno oko 1,8 milijardi dolara. Od ukupne sume od 2,2 milijarde, 760 miliona dolara bilo bi izdvojeno kao humanitarna pomoć za šest najugroženijih zemalja.

Vreme vanredno izdanje broj 13, 5. jun 1999.

75. dan agresije
6. jun 1999.

Na područje Kosova i Metohije ispaljeno je više od 30 projektila. Bombardovano je selo Cerovo kod Bijelog Polja. Teroristi OVK su kod mesta Besinje, na putu Podujevo-Priština napali autobus "Kosmet tursa", pri čemu je ranjeno petoro ljudi.

NATO je saopštio da postoje prvi znaci priprema povlačenja Vojske Jugoslavije sa KiM, kao i smanjivanje vojnih aktivnosti na severu i centralnom delu Pokrajine. 

76. dan agresije
7. jun 1999.


Bombardovana je farma ovaca i koza u selu Podgorace, vlasništvo Eko-hrane iz Boljevca. U tom dejstvu poginula su 3 radnika i porušeno je 7 objekata.[23] 

Bombardovani su televizijski repetitori na Rudniku. Metohija je bombardovana sa više od 30 projektila. Bombardovano je kuršumlijsko naselje Markovići.

SAD su saopštile da se bombardovanje Jugoslavije nastavlja posle neuspeha pregovora o povlačenju jugoslovenskih snaga sa KiM i da će razgovarati sa svojim saveznicima i G-8 kako bi se odlučili sledeći koraci. 

Sedamdeset dana vazdušne agresije na Jugoslaviju koštalo je NATO sedam milijardi dolara, ili sto miliona dolara dnevno, objavio je londonski "Financial Times".

77. dan agresije
8. jun 1999.


Bombardovana Batajnica. Neeksplodirani projektili pali na Slankamen, Kotež i Zvezdaru.

Nakon sedam mirnih dana područje Novog Sada je ponovo bilo na udaru. Bombardovani su rafinerija nafte i naselja Šangaj, Bukovac, Brankovac i okolina Beške. Ranjeno je više od deset ljudi. Bombardovana je rafinerija nafte u Pančevu. Područje Dečana i Kosovske Mitrovice je gađano sa više od 20 projektila. Ponovo je bombardovano poljoprivredno dobro „Dobričevo“ kod Ćuprije.

SAD su saopštile da će NATO pojačavati napade na Jugoslaviju sve dok predsednik Slobodan Milošević ne počne da povlači vojsku i policiju sa KiM.

Vođa terorističke OVK, Hašim Tači, je izjavio da će se ova organizacija obavezati da neće napadati jugoslovenske snage koje se budu povlačile sa KiM.

78. dan agresije
9. jun 1999.

Potpisan vojno-tehnički sporazum u Kumanovu. Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244.

Oko 19:35 pogođena kasarna u Uroševcu.[24]

KUMANOVO, 9. JUN 1999. - SPORAZUM


79. dan agresije
10. jun 1999.


Raketirano selo Kololeč oko 13:15 u opštini Kosovska Kamenica.[24]

Zvaničnu obustavu bombardovanja saopštio je generalni Sekretar NATO Havijer Solana tek posle početka povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.[24]

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ 1999 insert osiromaseni uranijum

MAPA NATO IZ 1999. - GDE JE PADAO OSIROMAŠENI URANIJUM

Vreme broj 440 - Rat Gotovo, 12. jun 1999

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ Pristina 20. 9.1999. Taci Kusner Dzekson Ceku Klark

Foto (@picture-alliance/dpa): Priština 20. 9. 1999. Hašim Tači, Bernar Kušner, Majk Džekson, Agim Čeku i Vesli Klark

Reference

  1. NATO arhiva, konferencija za štampu 25. mart 1999, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  2. Agresija na Jugoslaviju, Glas Javnosti, 25. mart 1999.
  3. Sećanje na masakr, pristupljeno mart 2013
  4. Bombardovanje koje nije proglašeno ratom
  5. Vlada Republike Srbije >> Vesti >> Politika >> HRONOLOGIJA ZLOČINA I BEŠČAŠĆA NATO
  6. Glas javnosti: Najnovije vesti, 29.3.1999, Pristupljeno 4. 3. 2012
  7. KOSOVO CONFLICT CHRONOLOGY
  8. Smiljanić. str. 217.
  9. Ratni dnevni pregledi, 1
  10. Smiljanić. str. 218.
  11. „Tadićː NATO bombardovanje je zločin” (Novosti, 24. mart 2012.)
  12. The Republic Of Serbia, Pristupljeno 1. 4. 2013.
  13. RTS: Godišnjica bombardovanja mosta u Grdelici, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  14. Smiljanić. str. 216.
  15. Smiljanić. str. 219.
  16. Smiljanić. str. 215.
  17. Glas Javnosti: sreda 21. april 1999., Pristupljeno 29. 4. 2013.
  18. BBC: Sofia hit by Nato missile
  19. E-novine: Koliko je bilo poginulih u NATO bombardovanju, pristupljeno u aprilu 2013.
  20. NATO MASAKR-AUTOBUS NIŠ EKSPRES(70 ŽRTAVA) 1.05.1999 - YouTube
  21. Oboren iznad Srbije, nominovan za komandanta avijacije SAD („Politika“, 27. april 2016)
  22. Smiljanić. str. 220.
  23. Miljanić. str. 224.
  24. Ratni dnevni pregledi, 69

Spoljašnje veze

Literatura

  • General Spasoje Smiljanić: Agresija NATO - Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadžbine, drugo izdanje, Beograd, 2009. strana 217
  • Ratni dnevni pregledi (za novinare akreditovane tokom agresije NATOa na SRJ), Pres centar Vojske Jugoslavije, Beograd 2000

Izvor: Vikipedija, Kultura.bg-info

SAČUVANA OPERATIVNA SPOSOBNOST RV I PVO VOJSKE JUGOSLAVIJE


PRESUDA OKRUŽNOG SUDA U BEOGRADU 2000. - AGRESIVNI RAT



DOKUMENTARNI FILM: ZAŠTO, PRVI DEO



DOKUMENTARNI FILM: ZAŠTO, DRUGI DEO




GALERIJA PPNS: MILOSRDNI ANĐEO 1999 


Foto: Zoran Petrović (1-28), Nebojša Raus (29-36)
 

PPNS/DREN/EKOLOGIJA

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM
Na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, srpskog novinara, urednika i vlasnika medija Slavka Ćuruviju ubila su dvojica maskiranih napadača ispred njegovog doma u Beogradu. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe ’Dnevnog telegrafa’, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo. Njegovoj sahrani, iako je održana tokom bombardovanja i uz zvuke sirena za vazdušni napad, prisustvovalo je nekoliko hiljada ljudi.
https://www.slavkocuruvijafondacija.rs/slavko-curuvija-i-njegovo-naslede/

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar