NATO vodi višemilionski projekat u Kragujevcu

NATO vodi višemilionski projekat u Kragujevcu

NATO već tri godine u Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu vodi projekat "Demilitarizacija viškova ubojnih sredstava", u koji je uložio čak 4,15 miliona evra, što bi Srbiji trebalo da donese višestruku korist, a između ostalog i zaradu od 700.000 evra.

Projekat demilitarizacije oko 2.000 tona ubojnih sredstava u TRZ Kragujevac koje je Ministarstvo odbrane samo označilo kao višak je počeo još 2016. s tim što je nakon nesreće u februaru 2017. produžen sa planirane dve na tri godine i povećan je budžet na 4,15 miliona evra. Ceo projekat finansira se iz Poverilačkog fonda NATO i završava se ove godine.

- Projekat obezbeđuje deo novca za rešavanje pitanja viškova ubojnih sredstava, koje već godinama opterećuje Srbiju. Projekat finansira opremanje Zavoda, a sticajem nepredviđenih okolnosti, sredstva iz njegovog budžeta biće korišćena i za obnovu dela kapaciteta uništenih u nesreći 2017. Srbija očekuje da će od prodaje sekundarnih sirovina dobijenih iz postupka demilitarizacije zaraditi 700 hiljada evra. Takođe, projekat bi trebalo da doprinese ekološki prihvatljivijem upravljanju otpadnim vodama koje TRZ Kragujevac ispušta - naglašava istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić.

Nova oprema za zavod

Ceo projekat ima značaj i za Tehničko-remontni zavod Kragujevac.

- TRZ Kragujevac će kroz ovaj NATO projekat dobiti novu opremu, a delimično obnoviti i opremu koja je uništena u nesreći 2017. U tom smislu, projekat može biti dugoročno isplativ kroz prodaju usluga demilitarizacije drugim zemljama i transfer tehnologije - objašnjava Đokić.

Marko Tašković
Izvor: Blic

* * *

KRAGUJEVAC KAO OGLED(ALO): SARADNJA SRBIJE I NATO U OBLASTI EKONOMIJE ODBRANE

Autor: Katarina Đokić
Vrsta: Analiza
Teme: Srbija i NATO, Vojska
Preuzmite: PDF (0.27MB)
Broj preuzimanja: 208

Istraživačica BCBP Katarina Đokić analizira moguće koristi Srbije od međunarodne saradnje u oblasti ekonomije odbrane na primeru projekta demilitarizacije viškova ubojnih sredstava i unapređenje kapaciteta Tehničkog remontnog zavoda (TRZ) Kragujevac.

Analiza se bavi pitanjem koristi Srbije od saradnje sa NATO u oblasti ekonomije odbrane. Praktična saradnja je za sada ograničena, iako je Republika Srbija formalno predvidela čitav niz mehanizama za saradnju sa NATO u ovoj oblasti. Jedan od najkonkretnijih vidova saradnje predstavlja korišćenje sredstava iz Poverilačkog fonda za sprovođenje projekta demilitarizacije viškova ubojnih sredstava i unapređenje kapaciteta Tehničkog remontnog zavoda (TRZ) Kragujevac, zbog čega je projekat odabran kao studija slučaja.

Tehnički remontni zavod Kragujevac, sistem odbrane i Srbija u celini imaju, ili se očekuje da će imati, neposredne koristi od ovog projekta na više nivoa:

Projekat obezbeđuje deo novca za rešavanje pitanja viškova ubojnih sredstava koje već godinama opterećuje Srbiju.

Kroz projekat se finansira opremanje TRZ-a Kragujevac. Sticajem nepredviđenih okolnosti sredstva iz njegovog budžeta biće korišćena i za obnovu dela kapaciteta uništenih u tehničko-tehnološkoj nesreći u februaru 2017. godine.

Srbija očekuje da će od prodaje sekundarnih sirovina dobijenih iz postupka demilitarizacije zaraditi 700 hiljada evra.

Projekat bi trebalo da doprinese ekološki prihvatljivijem upravljanju otpadnim vodama koje TRZ Kragujevac ispušta.

Posebno pitanje jeste kakvu dugoročnu korist TRZ Kragujevac može imati od kapaciteta za demilitarizaciju, koji bi trebalo da budu unapređeni zahvaljujući ovom projektu. Demilitarizacija je „biznisˮ koji može da donosi dodatna sredstva u budžet Ministarstva odbrane. Iako nije realno očekivati da bi TRZ Kragujevac mogao da se takmiči u trci za velike poslove, on ima potencijal da u manjim razmerama prodaje usluge demilitarizacije i izvozi znanje. Uspešnost njegovog budućeg poslovanja značajno će zavisiti od načina na koji će se Ministarstvo odbrane suočiti sa izazovima popune kadrova, povećanja poverenja u bezbednost na radu u preduzećima odbrambene industrije i povećanja nivoa bezbednosti skladištenja ubojnih sredstava.

S obzirom na to da bi Srbija u toku 2019. trebalo da dobije program razvoja odbrambeno-tehnološke i industrijske baze, analiza „Kragujevac kao ogled(alo): saradnja Srbije i NATO u oblasti ekonomije odbrane" bi trebalo da podstakne na razmišljanje o najboljim mehanizmima međunarodne saradnje, koji bi mogli da doprinesu pomenutom razvoju.

Objavljivanje ove publikacije podržao je Kanadski fond za lokalne inicijative (CFLI) kroz projekat „Odnos Srbije i NATO: ka debati zasnovanoj na činjenicama”. Izneti stavovi su stavovi autorke i oni ne odražavaju nužno stavove kanadske vlade. 

Foto: MOD
Izvor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku



ARHIVA PPNS

2018.

SRBIJA-NATO: LOGISTIČKA PODRŠKA I AKCIONI PLAN PARTNERSTVA



STAVOVI GRAĐANA SRBIJE PREMA NATO



2017.

MEDNA U TOKU AGRESIJE NATO



NATO PLAĆA SRPSKE NAUČNIKE ZA RAZVOJ BIOGORIVA




PREPORUKA PPNS

UN: SUKOB NA KOSOVU - POSLEDICE NA ŽIVOTNU SREDINU I CIVILNA NASELJA

EKOLOŠKA "ŽARIŠTA" PRONAĐENA U ČETIRI GRADA

Radna grupa za Balkan je utvrdila postojanje četiri ekološka žarišta u četiri oblasti (u Pančevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Boru), gde je potrebno preduzeti hitnu akciju. U ovim oblastima je neophodno da se odmah preduzmu mere zaštite sredine i čišćenja ovih oblasti kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročna šteta na životnu sredinu. U ovu akciju spadaju, između ostalog, čišćenje kanala u Pančevu koji vodi do Dunava, otklanjanje žive koja leži na tlu u Pančevu, dekontaminacija od dioksina i PHB žarišta u Kragujevcu, mere kojima će se obezbediti ispravnost pijaće vode u Novom Sadu, i smanjenje oslobađanja sumpor-dioksida iz rudnika bakra u Boru.

KRAGUJEVAC

Glavni problemi: fabrika "Zastava": opasno visoke koncentracije PHB-a i dioksina na podu farbarske radionice; visoke koncentracije PHB-a oko transformatorske stanice; kontaminirani rezervoari vode; neadekvatno skladištenje i obrada otrovnih otpada. Utvrđeno prisustvo PHB-ova u reci Lepenica.

OSNOVNI ZAKLJUČCI

RGB je identifikovala ekološka "žarišta", a to su Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, gde je neophodno preduzeti hitnu akciju, kontrolu i dalje analize. U svim ovim zonama, identifikovano je zagađenje životne sredine kao posledica sukoba na Kosovu".



MILOŠ RAJKOVIĆ - OSIROMAŠENI URANIJUM




DATA CONCERNING THE LOCATIONS OF DEPLETED URANIUM ORDNANCE EXPENDED DURING OPERATION ALLIED FORCE - INFORMATION 24 JAN. 2001




Napomene (Republički geodetski zavod):

  • Koordinate su u Military Grid Reference System (MGRS) UTM projekcije. Zapis koordinata je specifican, objašnjenje vezano za MGRS je na ovom linku i na ovde.
  • Takve koordinate pretvaraju se u standardne UTM ili WGS (lat, long) koordinate pomoću konvetrora na ovoj adresi.
  • Sa standardnim UTM ili WGS koordinatama na Guglovim mapama mogu da se označe pozicije iz priloga.
  • Lokacije mogu da se pogledaju ovde.

UNEP: DEPLETED URANIUM IN KOSOVO - POST-CONFLICT ENVIRONMENTAL ASSESSMENT 2001.

UN: FINAL REPORT TO THE PROSECUTOR BY THE COMMITTEE ESTABLISHED TO REVIEW THE NATO BOMBING CAMPAIGN AGAINST THE FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA


PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari