DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin

DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin

Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi i sprema se za kompletno ekološku eksploataciju. To bi uskoro moglo da uzdrma tržište litijuma koji se iz rudnika i slanih jezera dobija na veoma „prljav“ način.

Rajna, po hiljadugodišnjoj legendi, u sebi krije blago Nibelunga. Izgleda ne u samoj reci, već mnogo dublje ispod nje...
Rajna, po hiljadugodišnjoj legendi, u sebi krije blago Nibelunga. Izgleda ne u samoj reci, već mnogo dublje ispod nje...

Nemačka je oduvek važila za zemlju siromašnu sirovinama, ali sada više ne: u termalnim vodama duboko ispod površine tla, nalaze se najveće rezerve litijuma u Evropi.

Reč je, za sada, pre svega o rezervama u takozvanom Rovu gornje Rajne (Oberrheingraben) na jugozapadu Nemačke, na potezu od Bazela do Frankfurta, dužine 300 i širine 30-40 kilometara - na dubini od 3 do 5 kilometara.

Koliko ga ima i kakvog je kvaliteta?

Po procenama nemačkih naučnika, radi se o rezervama ekvivalentnim 16 miliona tona litijum-karbonata, dakle litijuma koji se traži za baterije. To su količine koje su dovoljne za baterije više od 400 miliona elektro-automobila.

Prema podacima Nemačkog instituta za geologiju i prirodne resurse (BGR), vode u ovom regionu sadrže između 200 i 400 miligrama litijuma po litru - uporedivo sa nekim slanim jezerima u Južnoj Americi.

Zašto baš sada?

Termalne vode ispod Rajne se odavno koriste u geotermalnim elektranama, a znalo se da sadrže i dosta litijuma, ali taj laki metal dobio je na značaju tek poslednjih godina, na početku ere baterija za elektro-automobile.

Međutim, do skoro nije postojala odgovarajuća tehnologija koja bi eksploataciju domaćih rezervi litijuma omogućila na ekonomičan, ekološki prihvatljiv i održiv način. Sada su prijavljena ili u pripremi čak dva patenta.

Kako se dobija litijum?

Do sada se slana voda, koja na dubini od 3 do 5 km ima temperaturu od 120 do 200 Celzijusa, ispumpavala, njena toplota koristila za proizvodnju električne energije i onda se ohlađena na 60-80 Celzijusa vraćala u zemlju.

Šema funkcionisanja geotermalne elektrane
Šema funkcionisanja geotermalne elektrane

U proizvodnji litijuma ohlađena voda se pre vraćanja u zemlju - filtrira.

Taj deo procesa kao i povećanje koncentracije litijuma do one potrebne za baterija - to je nova i čista tehnologija made in germany. Ništa se dodatno ne buši, ne dodaju se štetne hemikalije, ne troši se voda niti fosilna goriva. Jedan nusprodukt ionako ekološke proizvodnje struje - sada će proizvodnju baterija i elektroautomobila učiniti značajno čistijom i - jeftinijom.

Tako je Karlsrue postao prestonica evropskog litijuma: u tom gradu su nalaze centri istražavanja i firma koja je na putu nemački litijum plasira na tržište. Reč je dva nezavisna projekta: UnLIMITED i Zero carbon lithium

UnLIMITED - uz pomoć države

Čuveni Institut za tehnlogiju u Karlsruheu - KIT
Čuveni Institut za tehnlogiju u Karlsruheu - KIT

„U prvom koraku, litijumovi joni se jonskim sitom filtriraju iz termalne vode, a u drugom koraku se dalje koncentrišu sve dok se litijum nataloži u obliku soli", rekao je naučnik Jens Grimer ranije ove godine za DW.

Zajedno sa koleginicom Florencijom Saravijom on je razvio postupak ekstrakcije i obogaćivanja litijuma koji je po njima dobio ime: postupak Grimer-Saravija.

Osim litijuma, ovim postupkom se mogu izdvojiti i drugi retki i vredni elementi, poput rubidijuma ili cezijuma koji se na primer koriste u laserskoj i vakuumskoj tehnologiji.

Grimer i Saravija su deo istraživačkog projekta UnLIMITED - Istraživanja za proizvodnju litijuma u Nemačkoj u kojem učestvuju Tehnički institut Karlsrue (KIT), univerzitet Getingen, EnBW, BESTEC, HYDROSION, a uz finansijsku podršku (3,4 miliona evra) Saveznog ministarstva privrede i ministarstva Baden Virtemberga.

Ispitivanja se vrše u geotermalnoj elektrani u Bruhsalu. Konstatovano je da je za eksploataciju litijuma za jednu Teslinu bateriju potrebno - 40 minuta. A taj proces ide kontinuirano, non-stop. Procenjuje se da bi tamo moglo godišnje da se proizvodi litijuma za 20 000 baterija.

Litijum
Litijum

Zero carbon lithium - privatno

„Naša misija je da drastično smanjimo trenutno veliku količinu CO2 koja nastaje proizvodnjom litijum-jonskih baterija za električna vozila. Razvili smo patentirani postupak koji nam omogućava da prvi na svetu proizvodimo litijum bez CO2 - iz termalnih voda ispod Rajne u Nemačkoj" piše na sajtu kompanije Vulcan Energie Ressourcen GmbH.

Jer, ovaj način proizvodnje litijuma - ne samo da ne proizvodi dodatnu količinu CO2 već paralelnim stvaranjem ekološke električne energije zapravo dovodi čitavu računicu sa CO2 - u minus. A to, kako piše na sajtu kompanije, proizvođačima elektro-automobila omogućava da ostvare svoje eko ciljeve i obaveze, tako što će ovaj minus kompenzirati sa dodatnim CO2 koji nastaje u drugim delovima proizvodnje.

Proizvodnja litijuma Vulkana u Nemačkoj zato nosi atraktivno ime „Zero Carbon Lithium". Od aprila već radi prvo pilot postrojenje, sarađuje se sa geotermalnom elektranom Inshajm i Falcverkom.

Od sredine 2024. kreće komercijalna proizvodnja

Vulkan ima za cilj da pokrene komercijalnu proizvodnju litijuma u Nemačkoj sredinom 2024. a očekuje se da će od 2025. ukupno pet fabrika proizvoditi oko 40.000 tona litijuma godišnje - što bi bilo dovoljno litijuma za baterije za milion elektro-automobila.

Subvencije za elektro-automobile Renoa
Subvencije za elektro-automobile Renoa

Već ima i kupaca. Nedavno su potpisana dva ugovora na po 5 godina sa opcijom na još 5 godina: sa najvećim svetskim proizvođačem litijumskih baterija za električna vozila - LG Energy Solutions (LGES) iz Južne Koreje i sa francuskim proizvođačem automobila Reno. Zaintersovana je i Opelova matična kompanija Stellantis, a prema sopstvenim ranijim informacijama, razgovore vodi i Dajmler.

Prema izvršnom direktoru Horstu Krojteru, cena ovog „čistog" litijuma će verovatno biti niža od litijuma iz Čilea ili Argentine.

Vulkan GmbH je start ap, osnovan 2020. i trenutno zapošljava 60 ljudi. To je „samostalana nemačka ćerka“ istoimene autralijske firme, osnovane 2018. sa sedištem u Pertu.

Vulkanu je za projekat potrebno mnogo novca - barata se cifrom od 1,7 milijardi evra. Zbog toga se sprema da izađe na berzu u Frankfurtu, i to još do kraja ove godine, a u tome ga prati čuvena privatna Berenberg Banka sa tradicijom dužom od 4 veka.

„Ako projekat uspe, Vulkan bi mogao značajno da uzdrma tržište litijuma. Nemačka bi jednim potezom mogla da postane jedan od najvećih svetskih proizvođača litijuma“, piše Handelsbalt.

Politička dimenzija domaćeg litijuma

„Izvozimo ekološke probleme u treće zemlje kako bismo održali i poboljšali naš životni standard. Sada na sopstvenom pragu možemo da nabavimo važne sirovine na ekološki prihvatljiv način“, kaže naučnica Florencija Saravija i dodaje: „Osim toga, možemo izgraditi regionalne lance snabdevanja i proizvodnje, otvoriti radna mesta i istovremeno smanjiti geopolitičku zavisnost.“

Privredna delegacije Bolivije, koja ima najveće rezerve litjuma na svetu u poseti nemačkoj gde je dogovrena saradnja, 12.12.2018.
Privredna delegacije Bolivije, koja ima najveće rezerve litjuma na svetu u poseti nemačkoj gde je dogovrena saradnja, 12.12.2018.

U Evropi se trenutno ne proizvodi litijum za baterije - a 80 odsto isporuka dolazi iz Kine. Komisija EU i Nemačka Vlada imaju zajedničku strategiju za izgradnju značajnih proizvodnih kapaciteta za baterije u Evropi, kako se zavisnost evropskih proizvođača automobila od Kine i drugih zemalja, ne bi još više povećala.

Tako je EU jedan od glavnih finansijera projekta za ekstrakciju strateškog metala litijuma iz evropskih geotermalnih izvora, koji se okončava ove godine i koji će biti testiran u Elzasu.

Drugi izvori litijuma u Nemačkoj

Pored ovih ispod Rajne, Nemačka ima rezerve litijuma i u ogromnom Severno-nemačkom basenu, kao i na granici sa Češkom.

I ovde blizu granice sa Češkom ima litijuma
I ovde blizu granice sa Češkom ima litijuma

Osim toga, litijum će se ekstrahirati i iz vode bivših rudnika u Sarskoj oblasti. Na tome radi istraživački tim u projektu pod nazivom Merlin u Zarbrikenu. Procenjuje se da se samo u Nemačkoj godišnje izgubi 1.900 tona litijuma, jer nefiltrirana voda iz rudnika otiče u reke kao što su na primer Blis i Zar.

Čitajte u nastavku: Gde se nalaze najveće rezerve litijuma u svetu, kako se proizvodi i zašto mu pada cena.

Dijana Roščić
Izvor: DW, 12. 8. 2021. 

DW Documentary: Lithium – new gold rush in the Andes (28:26)



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

ARHIVA PPNS

OTPAD U LEPENICU NELEGANO ODLAGAO MARKO TRANS CARGO U VLASNIŠTVU GORANA KOJOVIĆA - POTVRDILO MINISTARSTVO (FOTO, VIDEO)

DREN: EKOLOGIJA 

AVGUST

  • Kragujevac objavio preliminarnu listu privrednika za energetsku tranziciju
  • Ekomar: Ima li života (u) Lepenici?
  • Tribina o potencijalnim problemima pčelara usled otvaranja rudnika litijuma (VIDEO)
  • CINS: Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu - od gosta na slavi do neprijatelja (FOTO, VIDEO)

JUL (24)

  • Dekan Ristić: Odbornici Loznice ishitreno odlučili, projekat Jadar zvanično nije odobren
  • Divlje deponije - problem JKP na terenu i grada na konkursu Ministarstva za dodelu sredstava (FOTO, VIDEO)
  • Za Prostorni plan Grada Loznice glasao 41 odbornik, šest bilo protiv, od 50 prisutnih na početku sednice (VIDEO)
  • Storenergy (Kragujevac) - za ulazak supruge Zvonka Veselinovića u posao sa Nikolom Petrovićem
  • Marš sa Drine - Protest u Loznici, 29. jula
  • Eksplodirao hemijski kompleks u Leverkuzenu (VIDEO)
  • Ćuta poziva viđenije ljude, Porfirija, Novaka da stanu uz narod
  • Dr Tatjana Brankov: Vraćaju li se pedesete sa sloganima: Industrija je simbol bogatstva, Poljoprivreda je simbol siromaštva?
  • Zelena pijaca rekonstruisaće se do kraja godine, saniraće se i previđena fasada (VIDEO, FOTO)
  • Kragujevac pozvao privrednike da učestvuju u programu energetske tranzicije
  • RERI: Otvoreno pismo Vučiću; WWF: Zašto peticija za zaustavljanje štetnog Zakona o vodama?
  • Peticija: Zaustavimo štetni Zakon o vodama!
  • Pištaljka: Država Savezu vinara platila 12 miliona za informacije sa Vikipedije
  • Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu ’Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu’, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zahtev: Hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure
  • Birn: Iz diplomatske depeše - Jadar 2
  • Procena uticaja na životnu sredinu potrebna Belkalu za prečišćavanje otpadnih voda; za projekte Telekoma i A1 ne treba, čeka se odluka za Bekis Osiride
  • Kragujevac prodaje parcele u centru i zonama Servis 2 i Feniks
  • Odbranimo rijeke Balkana - usvojen osnivački akt (VIDEO)
  • Ugovorena zamena kotlova u Energetici, ubrzo studija o 40 hiljada tona pepela
  • RTK: Grad Kragujevac potpisao ugovore sa ekološkim udruženjima
  • Grad Kragujevac i udruženja potpisali ugovore za projekte u oblasti zaštite životne sredine
  • Forum Poverenika: Koliko su građanima dostupne informacije o zaštiti životne sredine u Srbiji?
  • JKP Šumadija pripala nagrada "brend lider"

JUN (22)

  • Kragujevac izrađuje Plan detaljne regulacije Bešnjaje
  • I MHE Tošovići kod Raške bez uslova zaštite prirode
  • Forum: Treba li Srbiji rudnik litijuma?
  • Kragujevac potpisao Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije
  • Požar na deponiji u Jovanovcu pod kontrolom
  • Zavrni rukave - Košutnjak, 27. jun
  • Šta misle Kragujevčani: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu
  • Anketa: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Crvena linija: Zelena energija i MHE u regionu
  • Zajača, 2021: Šta ostaje posle rudnika? (VIDEO)
  • Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu
  • Jelisaveta Vasilić: Završena je privatizacija društvene svojine, ne smemo da dozvolimo privatizaciju javne svojine
  • Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021
  • Gradonačelnik G. Milanovca: Šta će istraživanjem biti ugroženo? EU Suvoborska greda: Moramo Vas uputiti na greške, namerne napade i neistine
  • Velika povelja ’Zelena planeta’ posthumno prof. dr Slobodanu Jovanoviću (1955-2021)
  • Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
  • Prof. Ristić: Iskopavanje litijuma forsiraju ’zapadni prijatelji’, banda predatora i sebičnjaka
  • Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana
  • Kragujevac - grad bez zagađivača?
  • Kvalitet vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca
  • Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
  • Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma
MAJ (28)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Kragujevac na vodi - Marka Žvaka (VIDEO, 6:47)
  • Pitanja i odgovori sa sajta ministarstva povodom Programa energetske sanacije zgrada, kuća i stanova koji sprovode lokalne samouprave
  • Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji
  • Kragujevac doneo Pravilnik za mere energetske tranzicije, sledi javni poziv
  • Evropski dan parkova obeležen i u Kragujevcu
  • Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj
  • Preliminarno: Kragujevac finansira 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2021.
  • Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića - potvrdilo Ministarstvo (FOTO, VIDEO)
  • Memedović: Zapustili smo sami sebe! (VIDEO)
  • Svetski dan pčela - 20. maj
  • Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
  • Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
  • Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
  • Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
  • Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
  • BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
  • Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari