Skup ekoloških organizacija u Kragujevcu Ekološki protest: U ogromnom smo zdravstenom problemu zbog zagađenja, a biće još gore
Ni prvi sneg, koji veje još od sinoć, nije sprečio članove ekoloških organizacija i udruženja da se danas okupe u Kragujevcu na Đačkom trgu kod Prve gimnazije i informišu Kragujevčane tačno i precizno zbog, i protiv čega se tačno već nedeljama u Srbiji protestuje na ulicama.
Skup na kome se okupilo stotinak građana, otpočeo je stihovima grupe „Smak” – „Ljudi nije fer”, a moderator i jedan od organizatora okupljanja Stanko Aksentijević, ispred „EKgO” (Ekološkog udruženje Kragujevac) otvorio ga je strofom iste grupe iz „Šumadijskog bluza”: O, kako ste ljudi moji? – Loše, dobio je gromoglasan odgovor.
Aksentijević je pojasnio da je današnji protest organizovan da bi tačno i precizno informisali građane o stanju životne sredine i okoline u Srbiji i samom Kragujevcu i Šumadiji.
„Pokrićemo i pojasniti tri teme: zagađenje u gradovima u Srbiji, rudarenje i eksploatacija litijuma kod nas i stanje površinskih voda u kragujevačkoj kotlini”, istakao je on.
O tome kakav je, i zbog čega je takav, vazduh koji udišemo, na skupu je govorila Dragana Đorđević, naučni savetnik NU Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
„Svi znamo da je Srbija trenutno među najzagađenijim zemljama u svetu, u rangu sa Indijom, Pakistanom, Bangladešom… i nekim, industrijskim, azijskim deovima Turske”, istakla je ona.
Po njoj to nam se dešava iz više razloga ali su dva glavna:
„Dolaze nam brojne incesticije iz Kine. Kod nas im je dozvoljeno da rade bez ikakvih ekoloških rešenja i pravila, zbog kojih se izmeštaju iz svoje zemlje. Iz istog razloga kod nas „stižu” i mnoge investicije iz Evropske unije jer u svojim zemljana ne žele i ne isplati im se da ulažu u zaštitu životne sredine. Ta ulaganja umeju da budu u razvijenim zemljama i do polovine vrednosti ukupne investicije i ta razlika za koju u Srbiji očigledno ne moraju da brinu šta će ostavljati iza sebe i kome, ”njima ostaje kao čist profit”, izjavila je ona.
Po Dragani Đorđević naša država nema više institucije koje o tome brinu, a sadašnja vlast sve to velikodušno dozvoljava. Mnoge rudarske kompanije dolaze baš ovde da otvaraju rudnike. Cela Srbija se ispituje, a ona je juče saznala iz francuskih medija da se oko 70 rudika već planira u Srbiji i tu taze informaciju podelila sa okupljenim Kragujevčanima.
„To je potpuno uništena zemlja. Nakon toga, jer rudnici su nešto što trajno uništava tle, na mestu gde se otvaraju, ostaje i sva ona jalovina koja izađe iz kopova i vekovima zagađuje vodotokove, vazduh i plodnu zemlju. Mi smo u velikom problemu i naš narod mora toga da bude svestan”, završila je Dragana Đorđević, ponovivši da je „zdravlje važnije od svega, i ako se zagađivačima, bukvalno, baš sve dozvoli, ne postoji vizija naše srećne budućnosti”.
Da podrži „svoju braću po ekologiji” došao je po snežnom danu i Bojan Simišić, iz neformalne grupe „Eko straža” koja se po njemu ne bavi samo beogradskim zagađenjima već tom problematikom na teritoriji čitave zemlje.
„Kragujevac je jedna od lokalnih samouprava koja ima veliki problem sa Energetikom, ali i korišćenjem brojnih individualnih ložišta i zbog toga ima jedno od najvećih zagađenja vazduha u Srbiji”, naglasio je Simišić, po kome „da bismo rešili problem ukupnog zagađenja u Srbiji, moramo da se (iz)borimo sa svakim lokalnim zagađenjem ponaosob”.
On je pozvao na jedinstvo svih građana koje jedino može da dovede do rešavanja ovih problema.
Na skupu pred Prvom kragujevačkom gimnazijom govorili su još ekološki aktivisti: Marija Simić Savić iz „Ekomara” i Marica Živanović Poljo („nEKO BRINE ZA LEVAČ”).
„Svako ima pravo da živi u zdravom, životnom okruženju i bude blagovremeno informisan o stanju životne sredine”, citirao je naš Ustav jedan od učesnika skupa Dejan Milošević iz udruženja „Prvi prvi na skali”. Očigledno da u Srbiji to već odavno nije slučaj.
Ekološki protest održan je danas na Djačkom trgu u Kragujevcu, odakle je poslata poruka "ne litujumu u Srbiji" i najavljena istrajna borba za bezopasan vazduh i za čiste vode.
Učesnici protesta su istakli transparente "Gušite nas", "Stop ekološkom izbeglištvu", "Pravo na zdravo" i druge.
Naučna saradnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Djordjević je navela da su istražne radnje litijuma kod Valjeva "oslobodile toksične rudničke vode u poljoprivedno zemljište".
"Te vode su koje su ušle ljudima u bunare, a ljudi su je konzumirali više od godinu dana ne znajući da je zatrovana, njihova stoka je pila tu vodu, uginuli su jaganjci, a čovek je dobio žive rane na koži,a nije znao od čega je", rekla je Djordjević.
Ona je navela da su analize pokazale da je voda toksična, a sadržaj litijuma i bora "od tri do 20 puta veći od dozvoljenog".
"Ta poljoprivredna zemlja je zauvek uništena, a radi se o zemlji koja je prvoklasna", kazala je Djordjević.
Ona je ocenila da je vlast "u nedostatku znanja i pameti odlučila da rasprodaje prvoklasnu zemlju za rudničke aktivnosti, a dovlače se i prljave tehnologije sa svih strana, najviše iz Kine".
"Svedoci smo da smo ovih godina postali jedna od najzagadjenijih zemalja na svetu kada je u pitanju kvalitet vazduha. Zidjin u Boru je utrostručio proizvodnju bakra bez ikakvih zaštita", rekla je Djordjević.
Ona je navela da stanovništvo tog grada "enormno oboleva od kancera", a da Institut za javno zdravlje "Batut" krije te podatke, iako se do njih došlo preko Poverenika.
Prema rečima dr Djordjević, rudnici litijuma su pogubni po životnu sredinu. Ona je navela primer da je u Nevadi ovog leta zaustavljeno otvaranje rudnika, jer je, prema njenim rečima, utvrdjeno da bi nepovoljno uticao na dve zaštićene vrste, žalfiju i tetrebe.
"U Jadru postoji 145 zaštićenih vrsta. Jadar je razvijena poljoprivredna oblast , sa razvijenim sočarstvom, pčelarstvom i mlekarstvom a ljudi lepo žive. Taj predeo je idealna harmonija suživota čoveka i prirode, jedinstveni predeo u jgoistočnoj Evropi", ocenila je Djordjević.
Istakla je da je vlast odlučila da uništi taj predeo da bi kompanija "Rio Tinto" iz rudnika "profitirala oko 100 milijardi dolara, od čega bi pet posto dobila Srbija od rudne rente".
"Ostaće nam toksična jalovišta, a to je problem sa svim rudnicima, jer sadrže nepotrebne toksične elemente. Jalovišta vekovima zagadjuju", objasnila je Djordjević.
Rudnici će fizički trajno uništiti zemlju, ocenila je ona, a toksične materije koje se oslobadjaju zagadjivaće u narednim vekovima.
Djordjević je navela da je juče saznala od francuskih novinara koji izveštavaju o tome šta se u Srbiji dešava, da u Francuskoj "već znaju da su u Srbiji planirana još 72 rudnika".
"Ako se to dogodi, Srbija više neće biti mesto za život", zaključila je Djordjević i poručila da "ne smemo da dozvolimo vlasti da nam trajno uništi zemlju" i pozvala da se na vlast i na institucije vrši pritisak da se to ne dozvoli.
Marica Živanović Poljo iz "Neko brine za Levač" rekla da je u tom kraju planirana istraživanja za eksploataciju litijuma i bora na 175 kvadratnih kilometara od ukupno 365 kilometara opštinske površine.
Ona je rekla da su Levčani odlučni da se tome suprotstave.
Traže izmenu prostornog plana da se ne dozvole takve aktivnosti, a peticiju je potpisalo oko 2.000 gradjana Levča.
"Mi smo obični ljudi koji se brinu za naše okruženje, a sve vreme trpimo ogromne pritiske", rekla je Živanović Poljo.
Ona je kazala da je u subotu na protestu u Jagodini, ekološke aktiviste okružila grupa od dvadesetak policajaca i legitimisali ih, a tokom skupa su ih snimali i fotografisali.
Marija Simić Savić iz udruženja "Ekomar" je ocenila da je Kragujevac danas "grad na fekalnom kolektoru" i da postoji aplikacija kao za vazduh vode bi bile stalno u crvenom.
"Tekuće vode grada Kragujevca su u petoj klasi kvaliteta odnosno veoma zagadjene", rekla je Simić Savić.
Ocenila je da Kragujevac ima "mrtve reke", kao što su Uglješnica i Lepenica, jer u njima nema nikakvog života.
"One ne izviru tako, nego ih mi činimo zagadjenim, nesavesni gradjani i nadležne službe koje uopšte ne zanimaju naše vode", rekla je Simić Savić.
O nezainteresovanosti nadležnih za kvalitet vode, prema njenim rečima, najbolje govori da je vlast" izdvojila svega 45.000 dinara za kontrolu kvaliteta površinskih voda u 2020. godini".
Dodala je da grad Kragujevac "nema registar zagadjivača voda, a inspekcijski nadzor gotovo da ne postoji".
"Poslednja studija o kvalitetu voda uradjena je još 1993. godine i danas se koriste ti podaci", kazala je ona.
Simić Savić je rekla da grad planira da uloži 40 miliona dinara u uredjenje obale Šumaričkog jezera u koje se ulivaju fekalije i to jezero svake godine cveta i masovno pojavljuju cijano bakterije.
Jezero Bubanj, kako je kazala, ugroženo je najavljenom gradnjom stambeno–poslovnog kompleksa.
Navela je da obali akumulacije "Gruža" godinama "cveta divlja gradnja, a da nije rešeno pitanje odvoda kanalizacije".
Dejan Milošević sa portala "Prvi prvi na skali" rekao je da su se ekološki aktivisti u više navrata, za više pitanja, obraćali lokalnoj samoupravi i da je "u plan" ušao njihov predlog da se unapredi merenje kvaliteta vazduha u Kragujevcu za šta je potrebno da se nabavi oprema i postavi više mernih stanica.
Zatražili su i ograničenje kretanja teških kamiona kroz grad, tačnu evidenciju svih divljih deponija i saniranje jalovišta u Stragarima.
