Nakon organizovanja naučno-stručnog skupa "Projekat Jadar - šta je poznato?" u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) koji se bavio eksploatacijom minerala jadarita u Rađevini, u okolini Loznice, organizatori (Akademijski odbor "Čovek i životna sredina", Akademijski odbor za materijale i Odbor za hemiju Odeljenja hemijskih i bioloških nauka) su uputili analizu predavanja i dostupnih dokumenata Zorani Mihajlović, potpredsednici Vlade Republike Srbije i ministarki rudarstva i energetike.

U pratećem dopisu koji su potpisali akademici Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, zajedno sa Velimirom Radmilovićem, dopisnim članom SANU, navedeno je:

"Analizom održanih predavanja i dostupnih dokumenata, nalazimo da Projekat „Jadar“ nije dovoljno osvetljen niti je dovoljno transparentan. Smatramo da će, osim velikih problema zaštite životne sredine, Projekat „Jadar“ imati važne socijalne, ekonomske i demografske implikacije koje su, čini se, stavljene u drugi plan, mada tako ne bi trebalo da bude. Stoga smo zaključili da iznesemo Vama i Vladi Republike Srbije svoje mišljenje, sa ciljem da pomognemo Vladi, u smislu boljeg sagledavanja mogućih problema i ireverzibilnih posledica usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora „Jadar“, a na osnovu dostupnih podataka, zvaničnih dokumenata i prezentacije predstavnika Rio Tinta (Rio Sava Exploration d.o.o.) na održanom skupu. Bili bismo zahvalni ukoliko biste posvetili ovom dokumentu posebnu pažnju."

Iz osamnaest tačaka ove analize izdvajamo:

• Realizacija projekta „Jadar” dovela bi do masivne devastacije prostora, trajne promene karaktera predela, degradacije biodiverziteta, raseljavanja nekoliko stotina ljudi i prestanka naprednih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti
• Uništenje i fragmentacija staništa degradiraće biološku raznovrsnost, koja sada obuhvata nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su 145 sa statusom strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta
• Negativni uticaji projekta „Jadar” na režim voda su potcenjeni, a tehnička rešenja nepotpuna i u nekim elementima u suprotnosti sa Zakonom o vodama i planovima upravljanja vodama
• Usvojen je prostorni plan posebne namene, a da nisu konačno utvrđene lokacije deponija, ukupne količine rudarskog otpada i sadržaj toksičnih supstanci u otpadu
• Ukoliko se realizuje projekat „Jadar”, izvesno će doći do daljeg pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda na širem području, što će usloviti izgradnju postrojenja za prečišćavanje i znatno povećati troškove vodosnabdevanja stanovništva
• Poseban problem predstavlja to što, nakon prečišćavanja otpadnih voda, u efluentu ostaje određena količina litijuma i bora, što nije dozvoljeno važećim Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija pre ispuštanja u vodotok
• RT nema odobren patent, već patentnu prijavu
• RT ni u jednoj analizi voda nije naveo detektovane količine sumpora kao sulfida
• RT ni u jednoj analizi čvrstog otpada, niti analizi rudnog tela nije naveo koncentracije (količine) sumpora kao sulfida, a to je od velikog značaja za evaluaciju celokupnog projekta proizvodnje
• Rio Tinto nije obezbedio postupak uklanjanja velike količine arsena iz jalovišta, čime se zdravlje stanovništva u široj okolini rudnika i onog koje živi nizvodno od rudnika dovodi u veliku opasnost
• Podatak da u nalazištu Jadar postoji 10% globalnih zaliha litijuma je netačan

• Eksploatacija litijuma iz rudnih stena uglavnom se vrši u pustinjskim oblastima (Nevada, Kalifornija, pustinje zapadne i severne Australije i sl). Portugalija i Srbija su jedini primeri u svetu gde se razmatra eksploatacija litijuma u plodnoj zemlji. Portugalija je nedavno odustala od rudnika litijuma

Zahvaljujući ljubaznosti SANU, portal PRVI PRVI NA SKALI čini sadržaj ovog dokumenta javno dostupnim, u celini. 

Projekat Jadar - šta je poznato?
Мišljenje organizatora naučno-stručnog skupa

Na naučno-stručnom skupu održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, 6. i 7. maja ove godine, predstavnici investitora (Rio Tinto – Rio Sava Exploration d.o.o, u daljem tekstu: RT) i učesnici u realizaciji ovog projekta prikazali su u svojim prezentacijama deo rezultata istraživanja i analiza, određena projektna rešenja i planove realizacije projekta „Jadar”.

Sumirajući rezultate dvodnevnog naučno-stručnog skupa u SANU, pod naslovom "Projekat Jadar – šta je poznato?", posvećenog izgradnji rudarskog kompleksa za eksploataciju jadarita i dobijanja litijum-karbonata i borne kiseline kao finalnog proizvoda prerade ove rude, nedvosmisleni je zaključak da se još uvek ne zna dovoljno da bi se doneo valjan sud o isplativosti ovog projekta i o njegovom uticaju na životnu sredinu. Stiče se utisak da je dosta toga u vezi sa tehnološkim procesom ekstrakcije litijuma iz minerala jadarit obavijeno tajnom i/ili plasirano na takav način da ne samo da se ne vidi jasno šta će biti uključeno u proces ekstrakcije, već se ne vide ni podaci o količinama sirovina/reaktanata neophodnih za odvijanje procesa proizvodnje.

Nekoliko važnih pitanja ostalo je otvoreno, uprkos tvrdnjama potencijalnog investitora i projektanata da će sve biti usaglašeno sa visokim svetskim i evropskim standardima u rudarstvu, uz poseban naglasak da će proizvodne tehnologije i one koje se odnose na prečišćavanje otpadnih materijala i vode biti takve da će uticaj na životnu sredinu svesti na minimum. Uprkos ovim deklarativno iznesenim namerama, ostaje otvoreno pitanje: kako će se to sprovesti i ko će kontrolisati da li se sve što je obećano ostvaruje, pogotovo imajući u vidu dosadašnja negativna iskustva sa poslovanjem RT u svetu.

Ono što je bilo upadljivo u izlaganjima projektanata angažovanih od strane RT jeste da je devastacija predela na kome će biti kompleks rudnika i odlagališta jalovine neminovnost koja će biti kompenzirana primenom zaštitnih mera prečišćavanja otpadnih voda i zaštite materijala na jalovištima, kako ne bi došlo do njegovog kontakta sa podlogama i podzemnim vodama.

Ako se izuzme predavanje o stanju biodiverziteta na području budućeg rudarskog kompleksa, ni reči se nije čulo o tome kako se materijalno i ekološki vrednuju ekosistemi i predeli koji će biti sigurno uništeni izgradnjom rudnika i pratećih objekata. Ni reči nije bilo o vrednosti ziratnog zemljišta, šuma, prirodnih vodotoka i o blagodetima koje vekovima oblikovani predeli pružaju stanovništvu koje tamo živi i privređuje.

Da li je jedina vrednost predela iskazana cenom otkupa zemljišnih parcela? Da li je iko imao na umu da autonomni i poluautonomni ekosistemi, na bilo kojoj prostornoj skali, imaju veliku i nezamenljivu ekološku ulogu u asimilaciji i skladištenju ugljen-dioksida u biomasi brojnih članova svakog ekosistema, a da ne govorimo o ekosistemskom servisu koji obezbeđuje i reguliše prirodne procese od kojih zavisi svaka ljudska zajednica? Jednom rečju, ekosistemi i predeli ne smeju da budu žrtve pohlepe i profita, koji su simbol neodrživosti u korišćenju prirodnih resursa.

U martu 2020. godine Vlada RS je usvojila Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar”, koji predstavlja planski osnov za realizaciju Projekta „Jadar” (razvoj rudnika, industrijskog postrojenja i neophodne infrastrukture, kao i zaštitu, korišćenje i uređenje prostora posebne namene), izdavanje lokacijskih uslova, utvrđivanje javnog interesa i sprovođenje eksproprijacije čime je praktično dato zeleno svetlo realizaciji projekta, a da ozbiljna prethodna analiza i rasprava nije urađena.

PRILOG PPNS: Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar”

Ovde iznosimo svoje mišljenje, sa ciljem da pomognemo Vladi Republike Srbije, u smislu boljeg sagledavanja mogućih problema i ireverzibilnih posledica usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora Jadar”, na osnovu dostupnih podataka i prezentacije predstavnika Rio Tinta (Rio Sava Exploration d.o.o) na održanom skupu.

1. Realizacija projekta „Jadar” dovela bi do masivne devastacije prostora, trajne promene karaktera predela, degradacije biodiverziteta, raseljavanja nekoliko stotina ljudi i prestanka naprednih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti.

U Loznici i okolini već postoje „crne” ekološke tačke i ne bi trebalo da se one umnožavaju dok se ne saniraju:

• ruševine fabrike celuloze „Viskoza”, sa velikim količinama uskladištenih toksičnih i kancerogenih materija; 
• „Stolice”, deponija 600.000 kubnih metara (kbm) antimonskog mulja; 
• „Zajača”, deponija 250.000 kbm antimonskog mulja i rude olova. 

Lokacija planiranog rudnika jadarita, sa pratećom infrastrukturom, nalazi se na svega 15 km od centra Loznice, kao izvor potencijalnog zagađenja površinskih i podzemnih voda, zemljišta i vazduha. U prvoj fazi je planirano potpuno uništenje 533 hektara (204 hektara šuma; 317 hektara obradivog zemljišta; 8 hektara dvorišta i okućnica; 4 hektara voćnjaka). Uspostavljanjem deponija na više od 310 hektara (prva faza), u neposrednoj zoni priobalja izrazito bujičnih vodotokova rekâ Korenite i Jadra, rađa se stalna pretnja da bujični poplavni talasi razore zaštitne nasipe, trajno kontaminiraju priobalje i prenesu ogromne količine polutanata do toka Drine, zatim Save, sa nepredvidivim posledicama za nizvodne deonice, u koje spada i Makiš, vodoizvorište Beograda.

2. Uništenje i fragmentacija staništa degradiraće biološku raznovrsnost, koja sada obuhvata nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su 145 sa statusom strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Projekat „Jadar” eliminiše vredan ekonomski potencijal planirane Podrinjsko-jadarske turističke destinacije, u kojoj se nalaze zaštićeni predeo izuzetnih odlika „Tršić-Tronoša”, spomenik u Dragincu i još 50 objekata graditeljskog nasleđa i arheoloških lokaliteta.

Planirane aktivnosti predstavljaju direktnu negaciju principa Rio konvencija (UNFCC – klimatske promene, UNCBD – biodiverzitet, UNCCD – borba protiv opustinjavanja i degradacije zemljišta) koje su ratifikovane u Skupštini Republike Srbije i imaju snagu zakona. Takođe, ovim projektom se kompromituje 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija i prihvaćena Agenda 2030, kao i domaća zakonska regulativa koja se odnosi na zaštitu prirode.

Aktuelni međunarodni renome kompanije Rio Tinto ne uliva poverenje po pitanju bezbednosti proizvodnih procesa, zaštite životne sredine i tretmana radnika. Posebno je nejasna korist za državu Srbiju, ukoliko se uopšte može govoriti o bilo kakvoj kompenzaciji za tako masivnu degradaciju prostora i trajan rizik po zdravlje i bezbednost stanovništva.

Teško se može prihvatiti činjenica da privatna kompanija „Rio Sava” (srpska filijala „Rio Tinta”) sprovodi akciju raseljavanja lokalnog stanovništva putem kupovine njihovih imanja, uz prećutnu podršku grada Loznice i naše države. Zar je srpski narod, posle svega što ga je snašlo u poslednjih 30 godina, doživeo da ni u sopstvenoj državi nema egzistencijalnu sigurnost?

3. Uzimajući u obzir dostupnu dokumentaciju, prezentacije i diskusiju na održanom skupu, kada je u pitanju korišćenje vodnih resursa i uticaj eksploatacije i prerade minerala jadarita u slivu reke Jadar na režim voda, zaključak je da su negativni uticaji projekta „Jadar” na režim voda potcenjeni, a tehnička rešenja nepotpuna i u nekim elementima u suprotnosti sa Zakonom o vodama i planovima upravljanja vodama (Vodoprivrednom osnovom Srbije, Prostornim planom RS i Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine).

4. Zona prostiranja uticaja: Projekat „Jadar” je koncipiran na pogrešnoj pretpostavci da se predloženim rešenjima i merama mogu sprečiti negativne posledice na režim voda i uticaji lokalizovati u granicama zaštitnog pojasa od 1.000 metara oko industrijsko-proizvodnog kompleksa i 500 metara oko deponija otpada.

Ukoliko se realizuje projekat „Jadar”, doći će do bitnih promena hidro-morfoloških karakteristika i statusa reke Jadar i njenih pritoka Korenite i Likodre, u ukupnoj dužini od oko 45 km, a biće ugrožena aluvijalna izdan duž reke Jadar i priobalja Drine u Mačvi, ukupne površine 1.215 kvadratnih kilometara (kvkm), koje je najveći rezervoar podzemnih voda u zapadnoj Srbiji i regionalno izvorište za vodosnabdevanje Mačve, donjeg Srema i, u perspektivi, Beograda. U slučaju elementarnih nepogoda, propusta u upravljanju ili havarija na opremi, ukoliko dođe do isticanja rudarskog otpada i otrovnih supstanci u vodotoke i podzemne izdani, negativni uticaji rudnika će se proširiti znatno izvan obuhvata Prostornog plana i ugroziće rečne tokove i priobalje Drine i Save.

5. Korišćenje vodnog zemljišta i zaštita od poplava

Objekti rudnika, industrijskog postrojenja i deponije otpada planirani su na vodnom zemljištu, čime se bitno utiče na oticanje velikih voda i zaštitu od poplava u dolini reke Jadar. Vodno zemljište je namenjeno za proticanje i prihvat poplavnih talasa i održavanje vodnog režima, a eventualno isključenje delova rečnih inundacija moglo bi se realizovati, ukoliko se prethodno urade rešenja zaštite od poplava. To podrazumeva regulacije rečnih korita i izgradnju zaštitnih nasipa u zonama prostiranja uticaja, rezervisanje retenzionih prostora u slivu i plan odbrane od poplava koji uključuje i upravljanje ovim objektima. Ovi uticaji nisu razmatrani, niti su radovi na izmeštanju rečnih korita i zaštiti od poplava obuhvaćeni projektom „Jadar”.

Usvojen je prostorni plan posebne namene, a da nisu konačno utvrđene lokacije deponija, ukupne količine rudarskog otpada i sadržaj toksičnih supstanci u otpadu. Zakon o vodama izričito zabranjuje odlaganje otpada na vodnom zemljištu, a planskim rešenjem su predviđene dve deponije opasnog otpada: jedna u sklopu industrijsko-proizvodnog kompleksa, površine 20 hektara i kapaciteta 5,2 miliona kbm i druga u dolini reke Štavice, gde je planirano da se na površini od 167 hektara odlaže oko 1,4 miliona kbm otpada godišnje, tako da bi se u periodu od 40 godina formirala deponija od 57 miliona kbm.

Međutim, u karti namene prostora ucrtana je deponija industrijskog otpada na drugoj lokaciji, na platou vododelnice reka Jadra i Likodre, za koju je dat i spisak parcela, na katastarskim opštinama Brezovica, Dvorska, Krasava i Cikote, za koje se utvrđuje posebna namena, javni interes i pravo eksproprijacije. Postoji i treća lokacija za deponiju industrijskog otpada, pod nazivom „4 A sever“, koja je prikazana na stručnom skupu, a nalazi se iznad rudnika uz industrijsko-proizvodnu zonu. Ovo treće rešenje ne ispunjava nijedan kriterijum za projektovanje ovakvih deponija jer se nalazi u zoni raseda i najvećeg sleganja tla zbog izgradnje rudnika, u koritu za veliku vodu reke Korenite i na aluvijalnoj izdani sa velikim sezonskim oscilacijama nivoa i u neposrednoj blizini naselja.

Odlaganje otpada nije tehnički problem koji se može rešavati uporedo sa otvaranjem i razvojem rudnika jer na ograničenom prostoru sliva reke Jadar, imajući u vidu bujični karakter vodotokova, geološku strukturu i hidrogeološke uslove, nema povoljnih lokacija na kojima se može odložiti tolika količina opasnog otpada. Pri tome, trebalo bi imati u vidu da ne postoji dovoljno pouzdano tehničko rešenje koje u slučaju havarijskih oštećenja deponija rudarskog otpada može da spreči trajno zagađenje vodotoka i degradaciju izvorišta u priobalju Jadra i Drine.

6. Snabdevanje rudnika vodom, obezbeđenje tehničke vode za potrebe prerade rude i prečišćavanje otpadnih voda

Snabdevanje rudnika vodom za piće predviđeno je iz lokalnih vodovoda, a za tehnološki proces prerade rude koristile bi se drenažne vode iz rudnika i dopunske količine koje bi se zahvatale iz aluviona Drine kod Lipničkog šora.

Od strane RT, procenjene količine drenažnih voda iz rudnika iznose od 25 do 30 litara po sekundi (maksimalno do 50 l/s), što na dnevnom nivou iznosi 2.160 do 2.592 kbm i zadovoljava potrebe tehnološkog procesa prerade rude, koje prema Prostornom planu iznose prosečno 1.000 kbm/dan i maksimalno 1.550 kbm/dan. Eventualne dopunske količine vode mogu se obezbediti iz rečnih tokova, a mogu se koristiti i drenažne vode sa područja posebne namene.

Izvorište u priobalju reke Drine, kod Lipničkog šora, koje može da obezbedi vodu kvaliteta za piće, trebalo bi u skladu sa Strategijom upravljanja vodama u RS do 2034. godine, iskoristiti za snabdevanje vodom naselja. Ova mera je neophodna, nezavisno od toga da li će se pristupiti izgradnji rudnika, jer su rezultati ispitivanja pokazali da vode u aluvijalnoj izdani u zoni ušća reke Korenite u Jadar nisu pogodne za piće, u nekim slučajevima ni za navodnjavanje, zbog povišenih koncentracija gvožđa, arsena, bora, a u pojedinim uzorcima i aluminijuma, olova i antimona. Ovo zagađenje je uglavnom posledica ranijih rudarskih aktivnosti u slivu reke Korenite i izlivanja jalovine sa deponije rudarskog otpada u Stolicama, ali nije isključeno da je u određenoj meri do zagađenja došlo i prilikom obimnih istražnih bušenja i crpljenja vode iz neogenog basena u području ležišta jadarita, koja su izvršena za potrebe projekta Jadar” u prethodnih deset godina. Ukoliko se realizuje projekat „Jadar”, izvesno će doći do daljeg pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda na širem području, što će usloviti izgradnju postrojenja za prečišćavanje i znatno povećati troškove vodosnabdevanja stanovništva.

U Prostornom planu je predviđeno da se otpadne vode iz procesa prerade rude i procedne vode sa deponija otpada prečišćavaju pre ispuštanja u vodotoke. Maksimalni kapacitet postrojenja procenjen je na 1000-2000 mkb/dan. Na stručnom skupu je prikazano rešenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz procesa prerade rude, na lokaciji industrijskog postrojenja, kapaciteta 369 kbm/času ili 8.856 kbm/dan, i manje postrojenje za prečišćavanje procednih voda na deponiji Štavice, kapaciteta 110 kbm/času ili 2.640 kbm/dan. Postavlja se pitanje zbog čega se prečišćene otpadne vode ne vrate nazad u proces proizvodnje i tako uštedi u potrošnji vode? Očigledno je da postoji velika neusaglašenost u bilansu potrebnih količina vode za projektovani proces prerade rude i količina otpadnih voda koje se prečišćavaju.

Nije opravdano da se na izvorištu u priobalju Drine, kapaciteta 100 l/s (8640 kbm/dan) zahvata voda kvaliteta za piće, transportuje 14 km do rudnika, zatim koristi kao tehnička voda u postupku prerade rude i nakon toga prečišćava i naknadno mineralizuje, da bi se ispustila u reku Jadar. Poseban problem predstavlja to što, nakon prečišćavanja otpadnih voda, u efluentu ostaje određena količina litijuma i bora, što nije dozvoljeno važećim Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija pre ispuštanja u vodotok.

7. Raspoložive rudne rezerve, proizvodni kapaciteti i značaj projekta

Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta ensploatacije u prerade minerala jadarita „Jadar” zasnovan je na proceni da se u donjem jadarskom horizontu ležišta nalazi 136 miliona tona ove rude, koja ispunjava sve zahteve i uslove profitabilne industrijske proizvodnje litijum karbonata, borne kiseline i natrijum sulfata. U junu 2020. godine, u RT Elaboratu o resursima u rezervama bora u litijuma u ležištu „Jadar”, urađene su nove procene resursa i rezervi litijuma i bora u ležištu „Jadar”, po kojima ukupne rezerve jadarita u ležištu iznose 244 miliona tona, od čega se u donjem jadarskom horizontu nalazi 158 miliona tona rude, od čega 147 miliona tona eksploatacionih količina.

Plan proizvodnje koji je prikazan na stručnom skupu (Odlaganje jalovine iz rudnika i procesa ekstrakcije, tretiranje otpada u sanacija deponije nakon završetka projekta „Jadar“, Dinko Knežević i Dragana Nišić), a koji je dat i u „Elaboratu o resursima i rezervama u ležištu „Jadar” iz decembra 2020. godine, zasnovan je na rezervama od 158 miliona tona rude i ukupno 167 miliona tona otkopane mase, i predviđa dve faze otkopavanja rude: prvu fazu, u trajanju od 60 godina, od 2023. do 2083. godine, u kojoj bi se iskopalo oko 66 miliona tona rude, i drugu fazu, narednih 60 godina, u kojoj bi se izvadilo preostalih oko 101 miliona tona rude. Prikazana dinamika u prvoj fazi eksploatacije rudnog ležišta predviđa: izradu proizvodnog i servisnog okna, otvaranje i razradu ležišta, od 2023. do 2027. godine, punu proizvodnju sa projektovanim godišnjim kapacitetom od 1,6 miliona tona, od 2027. do 2068. godine, i tzv. fazu aktivne eksploatacije, od 2068. do 2083. godine, u kojoj bi iskop rude pao na 15-20% od projektovanih kapaciteta.

Kompanija Rio Tinto, kao potencijalni investitor, programirala je eksploataciju ležišta jadarita tako da se ostvare maksimalna efikasnost ulaganja i visoka stopa povraćaja investicija. Planirano je da se u prvoj fazi iskoristi najpristupačniji i najkvalitetniji deo ležišta rude, a verovatno su dinamika eksploatacije i kapaciteti industrijskog postrojenja za preradu rude prilagođeni periodu amortizacije mehanizacije i opreme. Međutim, postavlja se pitanje da li je to istovremeno i javni interes, koji bi trebalo da se utvrdi na osnovu usvojenog prostornog plana posebne namene. Realan je scenario da će se iskoristiti oko 40% raspoložive rude, a da će se trajno promeniti namena 2.031 hektara najkvalitetnijeg poljoprivrednog i šumskog zemljišta, da će se raseliti stanovništvo, zagaditi prirodna sredina na širem području, i u slivu reke Jadar ostaviti oko 60 miliona kbm opasnog otpada posle 40 godina ekspolatacije.

Da bi se uopšte raspravljalo o projektu, trebalo bi sagledati ukupne troškove i koristi, kao i isplativost projekta sa stanovišta države i stanovništva – ne samo privatne kompanije. To znači da bi projekat „Jadar” morao da obuhvati kapitalna ulaganja u unapređenje životne sredine i u lokalni razvoj, kao kompenzaciju za korišćenje resursa. Metodologija za ovu vrstu proračuna i analize je uveliko u primeni u svim razvijenim zemljama.

8. RT nema odobren patent već patentnu prijavu (kako obaveštavaju predstavnici RT), što je proveravano 25. maja 2021. godine (EP 3707284A1, pred EPO u postupku, poslednja radnja se odigrala u januaru 2021. godine, podneti izmenjeni patentni zahtevi, https://worldwide.espacenet.com/patent/search?q=EP%203707284).

9. Predstavnici Rio Tinta su izjavili da se u industrijskom otpadu ne nalazi kalcijum-arsenat (posle tretmana koncentrata rude koncentrovanom i razblaženom sumpornom kiselinom, za čime sledi tretman gašenim krečom), što bi trebalo detaljno proveriti i dokazati, već da se arsen nalazi u industrijskom otpadu kao fero-arsenit (ukoliko uopšte postoji kao stabilno jedinjenje pod uslovima odlagališta), (arseno)pirit i (arseno)piritit (verovatno samo kao pirotin (piritit, pyrrhotite)) (12 min. 53 sec. snimljenog materijala, pod naslovom „Okrugli sto”). Nerastvorni deo koncentrata bi trebalo da unese arsen kao kompleksan sulfid, agregat arsenopirita, ili nekog drugog minerala. Očekuje se da kalcijum-arsenat nastaje iz rastvora u procesu neutralizacije i formiranja taloga (videti https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0089.html).

10. RT ni u jednoj analizi voda nije naveo detektovane količine sumpora kao sulfida.

RT ni u jednoj analizi čvrstog otpada, niti analizi rudnog tela nije naveo koncentracije (količine) sumpora kao sulfida, a to je od velikog značaja za evaluaciju celokupnog projekta proizvodnje.

RT tvrdi da se arsen nalazi kao arsenopirit i arsenopiritit (verovatno samo pirotin). Arsenopirit (FeAsS) sadrži sumpor. Pirotin takođe sadrži sumpor. Znači, ima sumpora, ali se ne navode rezultati analiza. RT je naveo u elaboratu da ima 1,8% pirita/pirotina, a ukupno sulfida 2,4%, što govori da nedostaju podaci za 0,6% sulfida (ovakvi podaci su navedeni samo za uzorak br. 20016503).

11. U mnogim naučnim radovima, prikazano je luženje arsenopirita (i mehanizam luženja) pod aerobnim i anaerobnim uslovima na odlagalištima, pri čemu nedvosmisleno dolazi do zagađenja voda koje se luče iz odlagališta industrijskog otpada i njihovog odliva podzemnim vodama u vodotoke, čime se vrši drastično zagađenje čovekove sredine arsenom.

U mnogim patentima i naučnim radovima prikazani su postupci za remedijaciju (delimično do znatno uklanjanje arsena (arsenovih jedinjenja) iz otpadnih voda (izluževina).

12. RT nije prikazao nijedan postupak kojim namerava da ukloni arsen iz jalovišta, niti iz podzemnih voda. RT Info-brošura, feb. 2021, str. 27: koncentracija arsena u industrijskom otpadu 90 ppm, koncentracija arsena u uzorcima iz rudnog tela 119 ppm.

PRILOG PPNS: RT - Informaciona brošura JADAR

Primera radi, u Francuskoj, Carnoules mine, vršeno je desetogodišnje istraživanje radi atenuacije Acid Mine Drainage, na jalovištu bogatom arsenom https://hal.archives-ouvertes.fr/hal-00184269. Originalni tekst: "The tailing also contain 5-10% of arsenic-rich pyrite (2-4% As) and small amounts of galena and barite". Reč je o 4 ppm arsena u Carnoules mine, a na jalovištu rudnika „Jadar” nalaziće se 57 miliona tona materijala koji će sadržavati 90-119 ppm arsena (sa. 5.300 – 6.800 tona arsena vezanog u raznim hemijskim jedinjenjima i mineralima, posle 40 godina eksploatacije, a u zemljištu ostaje skoro trajno. Videti: Hindmarsh, J.T. and McCurdy, R.F. 1986. Clinical and enviromental aspects of arsenic toxicity. CRC Critical Reviews in Clinical Laboratory Sciences, 23(4): 315-347).

13. Eksperti angažovani od strane Rio Sava (Rio Tinta) koji su učestvovali u radu naučno-stručnog skupa u SANU nisu mogli da garantuju da neće doći do ekoloških problema korišćenjem predstavljenih tehnologija. Povrh svega, treba imati u vidu da se prosečno tokom 300 dana godišnje prevozi koncentrovana sumporna kiselina – oko 1.100 tona dnevno – do mesta pretakanja u stacionarne rezervoare. Ukupna potrošnja mogućeg rudnika Jadar je 320.000 tona/god. Kiselina će se verovatno prevoziti iz Bugarske, eventualno iz Bora.

14. Iz iznetog jasno proizlazi da Rio Tinto (Rio Sava) ili nije uradio sve neophodne analize, ili rezultate možda urađenih analiza ne prezentuje Vladi Srbije koja odlučuje o proizvodnji litijum-karbonata i borne kiseline iz jadarita. Isto tako, Rio Tinto nije obezbedio postupak uklanjanja velike količine arsena iz jalovišta, čime se zdravlje stanovništva u široj okolini rudnika i onog koje živi nizvodno od rudnika dovodi u veliku opasnost.

15. U ovom trenutku, projekat „Jadar” je tehnološki nedovoljno osvetljen. Ne postoji utemeljeni materijalni bilans procesa. Osnova za procenu uticaja tehnološkog procesa su rezultati i analiza budućeg rada poluindustrijskog postrojenja, u kapacitetima koji bi trebalo da oslikavaju proces jasno u detaljima.

Trebalo bi zahtevati potpuno transparentno objavljivanje idejnog projekta koji služi kao podloga za izradu Studije o proceni ugicaja na životnu sredinu. Domaći pozitivni zakoni zahtevaju izjavu projektanta da je postrojenje koje će biti izgrađeno tehnički dostiglo nivo tkz. najboljih dostupnih tehnika. Trebalo bi izraditi dokumentaciju u cilju celovite kontrole i sprečavanja zagađenja, na osnovu ishodišta analiza rada poluindustrijskog postrojenja, što zakonodavstvo ne predviđa kao obavezu. Trebalo bi pažljivo proučiti mogućnost stabilizacije migratornih toksičnih elemenata iz čvrstog otpada i to predstaviti svim zainteresovanim stranama – zainteresovanoj stručnoj javnosti i stanovništvu.

Sigurno će doći do dreniranja deponije i u godinama kada prestane eksploatacija tog rudnika, što je glavni problem svih rudničkih jalovišta. RT nije dao odgovor na to pitanje. Hemijska stabilnost deponovanog otpada bi trebalo da bude višestruko proverena. Zakonodavstvo ne predviđa prethodnu opciju, ali zainteresovana stručna javnost to predlaže. Primeri su sadržani u mnogim naučnim radovima. Slično je moguće primeniti i kada je fizička stabilnost deponije u pitanju, naime standard u razvijenim zemljama je solidifikacija opasnog otpada i provere istog, naravno sve u cilju postizanja tehnološki održivog minimuma uticaja.

Uzimajući u obzir veličinu i strateški značaj projekta, stručna javnost bi trebalo da aktivno učestvuje u postizanju održivog dogovora sa investitorom, a kako naša strana (Vlada Srbije) ne zahteva dodatne uslove za smanjenje uticaja postrojenja, možemo lako doći u sličnu situaciju kao i tekući projekti na obodu EU.

16. U nedostatku relevantnih i tačnih informacija o količinama i planiranim aktivnostima u rudniku „Jadar” još uvek je teško kvantifikovati trajnu degradaciju terena i nepovoljne uticaje na životnu sredinu, kao i njihov prostorno-vremenski domet. Podatak da u nalazištu Jadar postoji 10% globalnih zaliha litijuma je netačan. Veći broj izvora, npr. https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021.pdf ukazuje da sadržaj litijuma u nalazištu Jadar ne prelazi 5,71% globalnih zaliha, uzimajući u obzir rudne zalihe, a 1,4% kada su u pitanju ukupne globalne rezerve.

PRILOG PPNS: Mineral Comodity Sumaries 2021

Ruda jadarit spada u rudne stene litijuma, čija eksploatacija prouzrokuje ozbiljna zagađenja životne sredine, sa trajnim i dalekosežnim posledicama, za razliku od njegove eksploatacije iz salara u Litijumskom trouglu. Zbog toga se eksploatacija litijuma iz rudnih stena uglavnom vrši u pustinjskim oblastima (Nevada, Kalifornija, pustinje zapadne i severne Australije i sl). Portugalija i Srbija su jedini primeri u svetu, gde se razmatra eksploatacija litijuma u plodnoj zemlji. Portugalija je nedavno odustala od rudnika litijuma, zbog porasta svesti o razmerama trajne degradacije zemljišta i ozbiljnog zagađenja životne sredine.

17. Neki parametri iz tehničke dokumentacije Rio Sava, analize rudnog tela i podzemnihslanih voda, ukazuju na izrazito visok rizik no zagađenje životne sredine toksičnim i kancerogenim arsenom koji se nalazi u rudnom telu i u podzemnim slanim vodama, koje ometaju otvaranje rudnika i zbog čega se planira njihovo ispumpavanje na površinu.

PRILOG PPNS: IARC Publications Website - Some Drinking-Water Disinfectants and Contaminants, including Arsenic

Arsen je u podzemnim slanim vodama detektovan u 84% uzoraka iz bunara nizvodno od ležišta, sa srednjim koncentracijama od 455 mikrograma po litru (str. 131 Elaborata o rezervama) i maksimalnim 6.290 mkg/l, u uzorku JDRHG010PZ, pri čemu je granična vrednost koncentracije arsena za prvu klasu površinskih voda u prirodi do 5 mkg/l, odnosno od 5-10 mkg/l za drugu klasu kvaliteta. Viševekovni, pa i milenijumski problem, kao i u periodu eksploatacionog veka rudnika, predstavljaju jalovišta na kojima će se odlagati ostaci hemijski tretirane rude. Iako se planiraju podloge od folija debljine 2 mm i druge zaštite jalovišta, svi ti materijali vremenom propadaju, a toksični sadržaj bi se oslobađao u vodotoke i na poljoprivredne površine.

Takođe, rad rudnika će nepovoljno uticati na kvalitet ambijentalnog vazduha za vreme transporta i mlevenja rude:

1. zbog emisije praškastih materija koje u sebi sadrže toksični arsen,
2. zbog emisije aerosola koncentrovane sumporne kiseline u vazduh, i drugih hemikalija koje se budu koristile za tretiranje mlevene rude, i 
3. zbog resuspenzije prethodno nataloženih čestica sa površine tla i jalovišta u toku njihovog nastajanja, a koja će se nastaviti i nakon završetka rada rudnika.

18. Budućnost litijumskih baterija

Među najpropulzivnija istraživanja na početku 21. veka, spadaju ona u oblasti baterijskih (akumulatorskih) izvora energije, koji će biti zamena za litijum-jonske baterije koje dominiraju poslednjih 20 do 30 godina, zahvaljujući velikoj gustini energije, iako nisu povoljne za životnu sredinu. Trenutno se intenzivno radi na brojnim alternativnim tehnologijama koje koriste materijale poput cinka, vanadijuma i natrijuma, a koje bi mogle postati konkurentne litijum-jonskim baterijama u bliskoj budućnosti, u nekim segmentima tržišta. Momentalno najviše obećavaju natrijum-jonske baterije koje funkcionišu na principu interkalacije, slično litijum-jonskim baterijama, što je i očekivano zbog njihove hemijske sličnosti.

Međutim, natrijum je znatno jeftiniji, daleko šire rasprostranjen (oko 1000 puta) i daleko povoljniji kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu. Natrijum-joni, kao zamena za litijum-jone, reaguju sa obe elektrode i kreću se između njih kroz elektrolit. U toku pražnjenja, atomi natrijuma sa anode prelaze u obliku jona u elektrolit, a u toku punjenja slična reakcija se odvija na katodi. Joni u rastvoru imaju funkciju provodnika, a to obezbeđuje relativno mala koncentracija Na-jona, odnosno korišćenje veoma tankih elektroda. U poslednje vreme, istraživanja ovih baterija pokazala su izvanredan napredak.

Pored brojnih drugih prednosti, za izradu elektroda u bateriji koristi se obična kuhinjska so. Do sada su ostvareni veoma značajni rezultati, koji pokazuju da Na-jonske baterije postižu veoma dobre performanse (iako desetak procenata slabije od litijuma), tako da to više nije samo teorijski koncept već je postalo i realnost. Na primer, videti https://www.faradion.co.uk/ gde je navedena samo jedna, uznapredovala, alternativa litijumovim akumulatorima.

Iz navedenih razloga, pri donošenju konačne odluke o realizaciji projekta „Jadar”, treba voditi računa o mogućnosti da se korišćenju tehnologije litijum-jonskih baterija nazire kraj.

Dodatno, videti najnoviji primer na https://www.tovota.com/mirai/. Tojotin automobil Mirai pokreće se na vodonik (voda je proizvod sagorevanja u “motoru”), kao pogonsku jedinicu koristi gorivni spreg, nalazi se u prodaji, tako da utire put čistim tehnologijama koju će koristiti transportna sredstva.

Uzimajući u obzir kritička razmatranja projekta „Jadar”, onako kako je koncipiran i predstavljen u dostupnim dokumentima, uočljivo je da investitor i projektanti nisu sagledali svu kompleksnost socijalnih i ekoloških problema i opasnosti do kojih bi dovelo otvaranje rudnika. Činjenice i zapažanja izneta u ovom dopisu argumentovano ukazuju na mnoge nedorečenosti Projekta i načina rešavanja velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu ovog dela Srbije, ukoliko bi došlo do njegove realizacije. U tom smislu, iz dobronamerno iznetih kritičkih stavova jasno proizlazi da bi projekat „Jadar” trebalo ozbiljno preispitati i izložiti novoj proceni ekonomske i ekološke opravdanosti i celishodnosti, kako za državu tako i za – dugoročno gledano – lokalno-regionalno stanovništvo, što je u ovom slučaju najvažnije za donošenje valjane i pravedne odluke u vezi predloženog projekta.

Verujemo da ćete ovaj dopis uzeti ozbiljno u razmatranje.

Organizacioni odbor skupa "Projekat Jadar - šta je poznato?"

Akademik Vladimir Stevanović,
Akademik Bogdan Šolaja,
Dopisni član SANU Velimir Radmilović,

u saradnji sa prof. dr Ratkom Ristićem, dipl. inž. Veljkom Dimitrijevićem, prof. dr Željkom Kamberovićem i dr Draganom Đorđević


Foto: SANU; Ministarstvo rudarstva i energetike
Obrada teksta, uključujući odabir priloga: Prviprvinaskali.com