Čadež: Na osnovu činjenica da sagledamo ekonomski uticaj projekta „Jadar“



U Privrednoj komori Srbije kompanija „Rio Tinto“ predstavila je poslovnoj zajednici Studiju ekonomskog uticaja projekta „Jadar”. Kako je istaknuto, nakon dobijanja svih neophodnih odobrenja i dozvola, biće omogućena proizvodnja litijum karbonata, materijala od ključne važnosti za proizvodnju baterija za električna vozila i skladištenje obnovljive energije. Takođe, proizvodiće se i borat koji se koristi za solarne panele i vetroturbine.

„Dobro je što kroz ovu prezentaciju privrednici na osnovu činjenica mogu da budu informisani o potencijalima i ekonomskim efektima projekta „Jadar“ na ekonomski razvoj“, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije u uvodnom obraćanju. Prema rečima Čadeža, dve su glavne činjenice: „Prva je da Srbija ima litijum kao najtraženije pogonsko gorivo i takozvano „zlato 21. veka“. Imamo 158 miliona tona overenih bilansnih rezervi jedinstvene rude jadarit, koja u sebi sadrže visoke koncentracije litijuma i borata. I druga činjenica da će se potrebe za litijumom do kraja ove decenije povećati i do 20 puta, a do 2050. čak 60 puta“.

On je dodao da je sada pitanje hoćemo li i koliko brzo ćemo taj potencijal iz Jadra, ali i potencijal kompletnog mineralnog bogatstva Srbije, staviti u funkciju razvoja.

„I to ne samo rudarstva i povećanja njegovog udela u BDP, već i na njega oslonjenih industrija i privrede u celini, da privučemo nove investicije proizvođača električnih automobila, kao i da uključimo naše naše kompanije u dobavljačke lance velikih sistema“, istakao je Čadež.

Predsednik PKS očekuje da će i nalazi Studije o ekonomskim efektima projekta „Jadar“ omogućiti svima zajedno bolje sagledavanje ovog projekta i donošenje najracionalnih odluka.

„Suština studije ekonomskog uticaja Projekta „Jadar“ je bila da aproksimiramo moguće ekonomske efekte projekta na bruto domaći proizvod, zaposlenost, izvoz, investicije, poreske prihode i prihode domaćih dobavljača u lancu vrednosti. Koristili smo kompanijske interne podatke i pretpostavke i javno dostupne izvore i primenili Leontijev input-output metodologiju koja je standard u aproksimiranju ekonomskih efekata projekata i kompanija. Zaključili smo da su mogući efekti višestruki. Pored doprinosa bruto dodatoj vrednosti u iznosu od 1,5 milijardi dolara godišnje, „Jadar” planira direktno zapošljavanje 1.170 radnika. Dodatno bi projekat mogao da podrži 3.950 radnih mesta u povezanim sektorima. Ukupna planirana investicija kompanije od 2,4 milijarde dolara, činila bi „Jadar” najvećom stranom direktnom investicijom u Srbiji ikada. Očekivani poreski prihod države i lokalne samouprave je procenjen na 133 miliona dolara godišnje”, rekao je profesor dr Dragan Lončar iz kompanije Peterhof Consulting.

Generalni direktor kompanije Rio Sava, ogranka kompanije Rio Tinto u Srbiji, Vesna Prodanović objašnjava da projekat ima značajan ekonomski potencijal, ali je „Jadar” važan i kao deo šire vizije i isprepletanih ekonomskih i ekoloških ciljeva kojima teži planeta. „Litijum Projekta „Jadar“ biće najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u narednih najmanje 15 godina. Biće i značajna podrška u prelasku cele Evrope na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika i omogućiće izvanredne prilike stanovništvu Srbije da budu predvodnici novih rešenja u borbi sa klimatskim promenama. Na Projektu „Jadar“ posvećeni smo ispunjenju najviših standarda i izgradnji održive budućnosti u zajednicama u kojima poslujemo, blisko sarađujući sa svim zainteresovanim stranama. Svesni smo da je u i narednim fazama našeg projekta neophodno da saslušamo i poštujemo mišljenja svih zainteresovanih strana“, naglasila je Prodanović.

Naredni koraci u okviru projekta, kako je saopšteno, jesu ishodovanje dozvole za eksplataciono polje i dobijanje regulatornih saglasnosti. Ta odobrenja uključuju odobrenje studija o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) koje će biti dostupne svim građanima i predmet javne rasprave. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu preduslov je za izdavanje građevinske dozvole, a planirani početak građevinskih radova očekuje se krajem 2022. godine

Izvor: PKS, 29. 10. 2021.

Šta piše u studiji o ekonomskom uticaju projekta "Jadar", a šta zameraju oni koji su zabrinuti za životnu sredinu

Ukoliko bi kompanija Rio Tinto realizovala projekat "Jadar", planirana vrednost te investicije iznosi 2,4 milijarde dolara, projekat bi doprineo bruto dodatoj vrednosti u iznosu od 1,5 milijardi dolara godišnje, direktno bi zaposlio oko 1.170 radnika, a indirektno još 3.950, pokazala je Studija o ekonomskom uticaju tog projekta, koja je danas predstavljena u Privrednoj komori Srbije (PKS). Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju navodi da ekonomski benefiti postoje, ali smatra da oni nisu dovoljni da bi nadoknadili zagađenje životne sredine.

Šta piše u studiji?

Kako je navedeno na predstavljanju studije, ukupni godišnji doprinos projekta privredi procenjuje se na 2,9 odsto BDP-a, uzimajući u obzir lanac snabdevanja i efekte potrošnje. Projekat bi podržao 5.120 radnih mesta direktno i indirektno, a prosečna neto zarada u rudniku iznosila bi 1.222 dolara. Plate zaposlenih u Jadru bi, navodi se, bile za 40 odsto veće u poređenju sa trenutnim prosečnim neto zaradama u rudarskom sektoru u Srbiji. Porezi iz projekta Jadar doprineli bi budžetu sa prosečnim godišnjim iznosom od 133 miliona dolara, jer je u planu kompanije da se ovde iskopava litijum i da se u našoj zemlji prave gotovi proizvodi, a ne toliko da se orijentiše na izvoz.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar je u ime autora studije "Peterhof Consulting d.o.o" objasnio da su analizu radili na osnovu podataka i planova o realizaciji projekta koje im je dostavila kompanija Rio Tinto i naglasio da se radi samo o analizi ekonomskog uticaja.

"Rio Tinto planira da za ovaj projekat uloži 2,4 milijardi dolara, čime bi to postala najveća investicija u Srbiji ikada. Srbija je prošle godine privukla ukupno 3,4 milijardi dolara stranih direktnih investicija, a 2019. godine 4,3 milijardi dolara, dok samo ovaj jedan projekat vredi 2,4 milijardi dolara. Rudnik Jadra će moći da proizvodi približno 58.000 tona litijum-karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum-sulfata kao nusproizvode", objasnio je Lončar.

Direktorka kompanije Rio Sava Vesna Prodanović rekla je da će projekat "Jadar" biti najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u narednih najmanje 15 godina.

"Biće i značajna podrška u prelasku cele Evrope na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika i omogućiće izvanredne prilike stanovništvu Srbije da budu predvodnici novih rešenja u borbi sa klimatskim promenama", rekla je Prodanović.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je da ljudi danas ne mogu da zamisle život bez mobilnih telefona, lap topova i ostalih pametnih uređaja, a uskoro će, dodaje, i dizel automobili postati prošlost jer će ih zameniti električni automobili.

"Bitno je da se iskopavanje obavlja na odgovoran i održiv način koji neće ugroziti životnu sredinu. Projekat "Jadar" otvara i niz mogućnosti za srpske kompanije koje će se pojaviti kao dobavljači. Prrocenjuje se da oko 70 odsto dobavljača iz naše zemlje ima ono što je za taj projekat potrebno", rekao je Čadež.

Projekat "Jadar" započet je 2004. godine otkrićem jadarita, jedinstvenog minerala koji sadrži važne industrijske elemente - litijum i bor. Od tada je Rio Tinto proveo više od 10 godina i uložio više od 25 miliona dolara usavršavajući tehnologiju prerada novog minerala. Planirano je da iskopavanje počne 2026. godine i da traje 30 godina, a da se radi u okolini Loznice i Krupnja na površini od oko 300 hektara.

Dragana Đorđević: Rudik se planira u delu idealnom za suživot ljudi i prirode

Ekonomski benefiti postoje, ali Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju ističe da oni nisu dovoljni da bi nadoknadili zagađenje životne sredine.

"Rudnik se planira u plodnom delu Srbije u predelu sa idealnom harmonijom suživota ljudi i prirode, koji se bave sa stočarstvom, pčelarstvom i poljoprivrednom proizvodnjom. Čuli smo kolika bi bila prosečna plata posle otvaranja rudnika, a naši eksperti smatraju da bi poljoprivredna proizvodnja mogla da se udesetostruči ukoliko bi država pomogla ovom regionu i da sa poljoprivredom može daleko više tamo da se zaradi", objašnjava Đorđevićeva.

Ona tvrdi da količina litijuma u Jadru predstavlja svega jedan odsto svetskih globalnih rezervi i napominje da ga najviše ima u Južnoj Americi u takozvanom litijumskom trouglu, gde ima oko 70 odsto svetskih rezervi.
"On se tamo nalazi u salarima, u slanim vodama iz kojih se lako eksploatiše sa površine zemlje. Onaj koji bi se kod nas eksploatisao iz rudne stene ima od 100 do 1.000 puta veći negativan uticaj od tog iz litijumskog trougla, što je dokazano u 2.500 objavljenih naučnih radova", ukazuje Đorđevićeva.

Iz kompanije RIo Sava su ranije naveli da će značajna sredstva uložiti u postrojenja za prečišćavanje vode, ali Đorđevićeva smatra da će otpadne vode koje su posledica odlaganja prerade rude dovesti do totalnog uništenja predela Jadra. Ljudi koji su prodali imanja će se pomeriti na neko drugo mesto, ali kako kaže, na tom prostoru će ostati oko 19.000 stanovnika, a njima će se drastično narušiti kvalitet životne sredine.

"Postoji velika opasnost od zagađenja podzemnih i površinskih voda. Tu se planira za sada jedno jalovište, a kalkuliše se da će ih biti i četiri. Oni će biti na zemljištu lošeg boniteta u dolinama reka Korenita i Jadar koje su u ekstremnom riziku od poplava. Za jedan kilogram litijum karbonata je potrebno 23.300 litara vode i zato oni grade cevovode od Drine iako pored rudnika imaju dve reke. Njihov kapacitet ne bi bio dovoljan za rad rudnika. Te vode nikako ne mogu da budu zaštićene, zbog prirodnih uslova koji tamo vladaju, jer će se s vremna na vreme desiti bujične poplave koje će raznositi taj toksični materijal", ukazuje Đorđevićeva.

Ona upozorava da će, ako se rudnik otvori, iza njega ostati velika količina jalovišta i napominje da, bez obzira što u Rio Tintu pričaju da će postaviti folije i zaštitu nauka kaže da one posle određenog vremena propadaju i da će ostati velika količina toksičnog arsena i bora.

"Sada, u istražnoj fazi oni imaju više od 500 bušotina za ispitivanje rudnog tela i postoje toksične vode, koje su sada izbile na površinu i svugde gde se to desilo nemoguća je poljoprivredna, jer se zasadi okolo suše", kaže Đorđevićeva.

VIDEO

Autor: Nataša Jovanović
Izvor: Euronews, 29. 20. 2021.

RIO TINTO NE ODGOVARA NA PITANJA NOVINARA!
Održana konferencija o ekonomskom uticaju projekta "Jadar"

^{Foto: Mladen Šurjanac/RAS Srbija}

Očekivanja novinara da će pored potencijalnih pozitivnih efekata projekta "Jadar", koji su predstavljeni u Studiji o njegovom ekonomskom uticaju, dobiti i odgovore na druga sporna pitanja koja prate ovu kontraverznu investiciju, izneverena su jer rukovodstvo kompanije Rio Sava, nije o njima želelo da govori.

Drugim rečima nije bilo moguće iskakanje od zadate teme iako postoje brojne nedoumice oko ovog rudnika zbog čega su i građani Srbije i opet ostali uskraćeni za relevantne informacije koje se odnose na moguće posledice otvaranja rudnika litijuma u okolini Loznice. Razlozi za ovakvo postupanje su nejasni ali ono što je jasno to je da su i nakon jučerašnjeg skupa ostala mnoga otvorena pitanja pa se i dalje ne zna da li je reč o investiciji veka ili pak ekološkoj bombi sa nesagledivim posledicama. Takve nedoumice će ostati sve dok kompanija Rio Tinto umesto proklamovane transparentnosti i otvorenosti za javnost, to i na praktičnom primeru pokaže.

To na jučerašnjem događaju nije uradila zbog čega te nedoumice nisu otklonjene a razloga za to, prema proceni novinara, nije bilo. Ostaje nejasno, ko je procenio i zašto da pitanja poput onih vezanih za moguće posledice ovog projekta na životnu sredinu i zdravlje stanovništva, i tajnoj podršci EU ovom projektu, koja umesto rezervi iz svojih zemalja do litijuma želi da dođe iz Srbije, mogućim rizicima na biodiveritet ...

^{Foto: Shutterstock, Google Maps/RAS Srbija}

Umesto odgovora na na njih od strane direktorke Rio Save, Vesne Prodanović, u sali PKS mogao se čuti samo glas predstavnika PR službe kompanije koji je novinare upozoravao da “pitanje nije u vezi sa temom a da će odgovore dobiti ukoliko se obrate PR službi kompanije”.

To upozorenje dobila je autorka ovog teksta koja se obratila Vesni Prodanović.

- Gospođo Prodanović, da li će RIO Tinto uraditi studiju o negativnim efektima rudnika na druge delatnosti, pre svega na poljoprivredu, kojom se u ovom kraju, prema procenama, bavi oko 19.000 ljudi? Ako se pokažu ti negativni efekti da li bi oni anulirali ove predstavljene pozitivne jer bi udeo poljoprivrede u BDP verovatno bio manji?

Predstavnica PR službe, gotovo da nije ni dočekala kraj pitanja pa je izgovorila već nekoliko puta ponovljenu frazu: "Ovo pitanje nije deo današnje teme i uputite ga na adresu PR službe".

Odgovor od Vesne Prodanović nismo dobili, ali od autora Studija o ekonomskom uticaju tog projekta, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dragana Lončara - jesmo. On je naime smatrao da treba donekle objasni zašto se sada se ne može precizno govoriti o posledicama rudarenja na druge oblasti, pa i poljoprivredu.

- U javnosti se ovaj projekat percipira i kao kontraverzan jer postoje različite informacije o njegovim eventualnim posledicama. Mi smo ovom studijom samo sagledavali ekonomskii uticaj tog projekta na privredu Srtbije i tog kraja. To smo radili konzervativnom metodom i na osnovu podataka koje nam je kompanija dala. Tek kada se uradi Studija o uticaju na životnu sredinu, biće moguće po drugoj tehnologiji proceniti eventualne negativne efekte na druge delatnosti ili društvene benefite. Tada se može reći u ukupnoj sumi na čijoj su strani pozitivni, a na čijoj negativni efekti, naveo je Lončar.

Inače, Studija, koja je predstavljena u Privrednoj komori Srbije, je pokazala da bi projekat „Jadar“ trebalo da doprinese sa milijardu i po dolara godišnje srpskom BDP, odnosno da bi njegovo učešće bilo 1,2 posto. Pored toga, procenjeno je i da bi se direktno zaposlio 1.170 radnika, a indirektno još 3.950 u povezanim delatnostima.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragana Lončara, jednog od autora studije, procene pokazuju i da bi i plate, za srpske uslove, bile velike.

- Projektovana prosečna neto zarada zaposlenih u "Jadru" biće 1.222 dolara, što je 40 odsto više od trenutnog proseka u rudarstvu. Procena podrazumeva da izgradnja rudnika traje četiri godine, do 2025. a da bi potom eksploatacija rude jadarita trajala 30 godina, dok su projektovana ulaganja kompanije Rio Tinto od početka do kraja izgradnje rudnika 2,4 milijarde dolar-naveo je Lončar.

Vesna Prodanović, generalna direktorka kompanije Rio Sava, je rekla da projekat “Jadar” ima značajan ekonomski potencijal za Srbiju ali da je važan i kao deo šire vizije isprepletanih ekonomskih i ekoloških ciljeva kojima teži planeta.

- Projekat “Jadar” biće najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u najmanje u narednih 15 godina i omogućiće izvanredne prilike stanovništvu Srbije da budu predvodioci novih rešenja u borbi sa klimatskim promenama. Ukoliko dobijemo regulatorne saglasnosti, planirani početak građevinskih radova očekuje se krajem 2022. godine -navela je prodanović.

I predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ima sličan stav.

- Ova Studija ima za cilj da se privreda i gradjani dodatno inofrmišu o potencijalima projekta “Jadar” i da se sve odluke u vezi sa tim projektom donose samo kada sve činjenice budu sagledane. Litijum je ključan za proizvodnju električnih baterija i upravo ta sirovina otkrivena u okolini Loznice.To je gorivo 21. veka a mi ga imamo u rezervama litijum-borata od oko oko 150 miliona tona,što je velika šansa za ekonomski razvoj Srbije. Pitanje je da li će i kako Srbija iskorsititi taj potencijal a ono što je bitno to je da se iskopavanje vrši na odgovoran i održiv način koji neće ugroziti životnu sredinu-naveo je Čadež.

Slađana Vukašinović
Izvor: Blic, 30. 10. 2021

PRILOG

Ovaj dokument uključuje pregled procene ekonomskog uticaja koji je izrađen na zahtev kompanije Rio Tinto. Cilj ove analize jeste procena direktnih i indirektnih promena u prihodu, porezu, zaposlenju i nivoima poslovnih aktivnosti u Srbiji koje mogu biti rezultat projekta koji se razvija, „Jadar“. Ovu procenu pripremila je kompanija Peterhof Consulting d.o.o., ekspertska konsultantska firma sa velikim iskustvom u pripremi ekonomskih i fiskalnih analiza. Ekonomski uticaj Projekta „Jadar” kompanija Peterhof je procenila koristeći model Leontijeve input-analize i druge proverene statističke metode, na osnovu dosadašnjih podataka Studije izvodljivosti koju je dostavio Rio Tinto.

Iako je ovaj dokument usmeren na potencijalne ekonomske benefite „Jadra“, Rio Tinto prepoznaje da je takođe od ključne važnosti da se zasluži poverenje ljudi u Srbiji uz snažan društveni angažman. „Jadar“ mora imati pozitivan uticaj na srpsko društvo u celini, ne samo na srpsku privredu. Imajući to u vidu, Rio Tinto podvlači svoju posvećenost održanju najviših ekoloških standarda i izgradnji održive budućnosti za zajednice u kojima poslujemo. Rio Tinto prepoznaje da je za dalji razvoj Projekta „Jadar“ neophodno da blisko sarađuje i uvažava sve zainteresovane strane.

IZJAVA O ODRICANJU OD ODGOVORNOSTI

Ovaj dokument sadrži određene anticipativne izjave u skladu sa Paragrafom 27A Zakona o hartijama od vrednosti iz 1933. godine i Paragrafom 21E Zakona o berzama hartija od vrednosti iz 1934. godine u odnosu na finansijske uslove, rezultate aktivnosti i poslovanje Rio Tinto Grupe.

Svi projektovani budući rezultati koji su predstavljeni u ovom dokumentu zasnovani su na podacima Studije izvodljivosti do jula 2021. godine, uz pretpostavku da su sva relevantna odobrenja i dozvole izdati od strane Vlade Srbije u skladu sa rokovima. Svi projektovani budući rezultati su podložni promenama nakon završetka Studije izvodljivosti i bilo kakvih promena u tržišnim uslovima.

Ekonomski doprionosi procenjeni su na osnovu nezavisnih procena kretanja cena litijuma i borata. Sve procene na godišnjem novu zasnivaju se na jednoj indikativnoj godini rada u punom kapacitetu nakon potpune primene poreskih olakšica dostupnih u Srbiji. Multiplikovani uticaji odraz su modifikovanih tabela srpskog uvoza i izvoza, i odraz su odnosa nabavke između različitih sektora u okviru srpske industrije.

Stvarni rezultati mogu se znatno razlikovati od projektovanih budućih rezultata koji su izraženi ili koji su implicirani u ovim anticipativnim izjavama koje važe samo do datuma navedenog u ovom dokumentu. Osim ako nije tako određeno važećim propisima ili zakonom, Rio Tinto Grupa ne preuzima nikakvu obavezu da javno ažurira ili revidira bilo koju anticipativnu izjavu, nezavisno od toga da li su one rezultat novih informacija ili budućih događaja. Rio Tinto Grupa ne može garantovati da se ove anticipativne izjave neće materijalno razlikovati od stvarnih rezultata. Svi iznosi koji su deo ovog dokumenta su izraženi u američkim dolarima ako nije navedeno drugačije.



Izvor: Rio Tinto 

PREPORUKA PPNS