RERI: Šta smo disali između dva septembra?

RERI: Šta smo disali između dva septembra?

Prikaz Godišnjeg Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2020. godinu

Agencija za zaštitu životne sredine je 13. septembra 2021. godine objavila Godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji u 2020. godini koji sadrži prikaz rezultata monitoringa kvaliteta vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou. Sastavni deo ovog Izveštaja je i ocena kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama, prema kojoj je u svim aglomeracijama u Republici Srbiji (Beograd, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo) tokom 2020. godine zabeleženo prekomerno zagađenje vazduha, osim u Novom Sadu gde je kvalitet vazduha ocenjen kao neznatno zagađen.

Ocena kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama

U 2020. godini vazduh je u svim aglomeracijama (Beograd, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo) bio prekomerno zagađen usled prekoračenja graničnih vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija. U svim od navedenih aglomeracija vazduh je, kao i prethodne godine, bio prekomerno zagađen usled visoke koncentracije PM10 i(ili) PM 2.5 čestica, sa izuzetkom Bora, koji je svrstan u gradove u najvišoj kategoriji zagađenja usled prekomerne koncentracije sumpor-dioksida (SO2).

Čist vazduh u Novom Sadu - (Ne)zaslužen prelazak u prvu kategoriju?

Kada se pogleda lista aglomeracija, jedina u kojoj je vazduh označen kao čist, odnosno prve kategorije jeste Novi Sad. Prema Izveštaju godišnja vrednost koncentracije PM10 čestica nije prešla 40 μg/m3, zbog čega je vazduh svrstan u prvu kategoriju. Sa druge strane, na 3 od 5 stanica broj dana tokom kojih je registrovano prekoračenje dnevne granične vrednosti za PM10 čestice je veći od 35. Tako je na stanici Rumenačka u Novom Sadu dnevna granična vrednost prekoračena čak 60 puta. Prema važećoj Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ispunjenje jednog od ova dva kriterijuma smešta vazduh u treću kategoriju, odnosno prekomerno zagađen.

U tom smislu nije jasno zašto se u Godišnjem Izveštaju kvalitet vazduha ocenjuje samo prema jednom od dva navedena kriterijuma. Ista situacija je i na mernim stanicama u Sremskoj Mitrovici i Beočinu, gde je prosečna godišnja vrednost koncentracije PM10 ispod 40 μg/m3, ali je broj dana sa prekoračenom dnevnom graničnom vrednošću bio preko 35. Ovo je bio slučaj i prethodne godine u Kragujevcu, gde je tokom 51 dana bilo registrovano prekoračenje dnevne granične vrednosti, ali prosečna godišnja vrednost je bila 32 μg/m3, zbog čega je kvalitet vazduha svrstan u prvu kategoriju, odnosno ocenjen kao čist.

Kvalitet vazduha u Novom Sadu je, kao i u Beočinu, u Izveštaju za 2019. godinu bio svrstan u III kategoriju, prekomerno zagađen vazduh, dok je, kao što je prethodno navedeno, ove godine svrstan u prvu kategoriju. Pored ova dva grada i Požarevac je grad koji je 2019. godine bio prekomerno zagađen, dok je u Izveštaju za 2020. godinu potpuno uklonjen sa liste gradova u kojima se vrši merenje kvaliteta vazduha. Bilo je i “prelazaka” u drugom smeru, pa su se Kragujevac i Popovac, za razliku od prošle godine, u ovogodišnjem Izveštaju našli među gradovima sa prekomerno zagađenim vazduhom. Među gradovima sa prekomerno zagađenim vazduhom, na listi su “debitovali” Novi Pazar i Zrenjanin.

Beograd

Zagađen vazduh je jedna od primarnih pretnji po zdravlje stanovništva, koji prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, rezultira sa oko 1800 prevremenih smrti građana Beograda, kao i procenom Svetske zdravstvene organizacije da bi postojeći nivo zagađenja rezultirao u daljem skraćivanju životnog veka stanovnika Beograda – preko 75.000 izgubljenih godina života za stanovnike Beograda u narednih 10 godina. Vazduh u Beogradu je već šest godina za redom okarakterisan kao prekomerno zagađen. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, tokom 2020. godine najviše dana, čak 107, u kojima su prekoračene granične vrednosti za PM 10 čestice zabeleženo je na mernoj stanica u Velikim Crljenima. Na svim drugim mernim mestima u Beogradu takođe je zabeležen veliki broj dana sa prekoračenjem dnevnih graničnih vrednosti.

Grad Beograd je u junu 2021. godine doneo novi plan kvaliteta vazduha za period od 2021-2031. godine uz onemogućavanje javnosti da se na adekvatan način izjasni o ovom važnom dokumentu. Kao posledica ograničavanja učešća javnosti i odsustva želje vlasti da se pozabavi ovim gorućim pitanjem građani Beograda su još jednom od gradske uprave dobili na dar loš i nezakonito usvojen plan koji ostavlja širok prostor za diskreciono odlučivanje organa vlasti da li će ili neće sprovesti mere za smanjenje aerozagađenja.

Novi plan kvaliteta vazduha ne daje nadu da će se stanje kvaliteta vazduha u Beogradu u narednim godinama popraviti.

Bor

U Boru je trend zagađenja vazduha nastavljen, ali su podaci za prethodnu godinu naročito zabrinjavajući imajući u vidu da je koncentracija sumpor-dioksida opasna po zdravlje ljudi zabeležena čak 25 puta, što je gotovo duplo više nego tokom 2019. godine (13 puta). Dnevne granične vrednosti za sumpor-dioksid (125 μg/m3) su prekoračene na mernim stanicama Bor Gradski park 58 dana, Bor Brezonik 17 dana, Bor Institut 10 dana, a satne vrednosti su prekoračene na stanici Bor Gradski park 374 puta, stanici Bor Brezonik 114 puta i stanici Bor Institut 100 puta. Zabeleženo je i prekoračenje ciljne vrednosti koncentracije teških metala, pri čemu je koncentracija arsena i kadmijuma na jednoj stanici bila 46 puta veća, odnosno 7 puta veća od ciljne vrednosti (respektivno), dok je na istoj stanici godišnja granična vrednost olova bila dva puta veća od dozvoljene.

Za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i kod muškaraca i kod žena. Ovaj obrazac se opaža za specifična mesta lokalizacije raka, uključujući i rak kolona i rektuma, pankreasa, bubrega, bešike, štitaste žlezde, limfopoetskog tkiva, Hodžkinovog i ne-Hodžkinovog limfoma, leukemija i mezotelioma a značajno veći rizik u obolevanju od raka pluća je registrovan i kod muškaraca i kod žena u Boru.

Za sve maligne tumore osim tumora kože, zapažen je i značajno veći rizik u umiranju i kod muškaraca i kod žena u Boru.

Kao i u slučaju obolevanja, ovaj obrazac se opaža za rak bronha i pluća, kao i određene specifične lokalizacije raka, uključujući rak jetre, pankreasa, melanoma, mokraćne bešike, limfopoetskog tkiva, ne-Hodžkinovog limfoma i mijeloidne leukemije.

Isti obrazac je primećen i u slučaju umiranja od raka grlića materice i raka jajnika kod žena, kao i za rak prostate i testisa kod muškaraca.

Analizom smrtnosti za sve uzroke smrti, smrti usled bolesti cirkulatornog sistema, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti, primećeno je da, postoji veći rizik od smrtnosti u Boru u skoro svim grupama i kod muškaraca i kod žena. Veći rizik u umiranju kod oba pola registrovan je za sve bolesti i poremećaje, dijabetes melitus, bolesti cirkulatornog sistema, bolesti respiratornog sistema, kao i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije.

* Podaci preuzeti iz studije „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji područjima - Jačanje nacionalnih kapaciteta i intersektorskih sinergija u oblasti bezbednog upravljanja kontaminiranim lokalitetima i opasnim hemikalijama u cilju prevencije štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu u Republici Srbiji” izrađenoj od strane Ministarstva zdravlja, Ministartsva zaštite životne sredine i Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” iz 2020. godine.

Smederevo

Smederevo se u toku 2020. godine izdvojilo kao jedan od gradova u kojem je prekomerno zagađenje vazduha bilo najduže prisutno. Na 3 od 4 merne stanice na teritoriji ovog grada zabeleženo je 120 i više dana sa prekomernim zagađenjem usled koncentracije PM10 čestica u vazduhu. Merno mesto “Radinac”, koje se nalazi u neposrednoj blizini Železare, predstavlja mesto na kojem je zabeležen najveći broj dana sa prekomernim zagađenjem u čitavoj državi - 148 dana prekomernog zagađenja suspendovanim PM10 česticama. Smederevo se našlo na listi gradova u kojima je prekoračena godišnja koncentracija i za PM10 i za PM2.5 čestice.

Da li ovi podaci pružaju pravu sliku o kvalitetu vazduha?

Značaj daljeg rada na unapređenju mreže za monitoring kvaliteta vazduha najbolje se vidi na primeru Novog Pazara. Svrstavanje ovog grada na listu gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom govori u prilog konstataciji da je vazduh u Srbiji ocenjen kao čist uglavnom u sredinama u kojima ne postoji sveobuhvatan i kontinuiran monitoring, odnosno da ćemo sa svakim daljim unapređenjem monitoringa, dobijati nove gradove i aglomeracije u III kategoriji kvaliteta vazduha. Pored toga, primetan je i porast pouzdanosti podataka koji dolaze iz državne mreže za monitoring. U 2017. godini samo 22% stanica ispunilo je kriterijume kvaliteta podataka, odnosno “isporučilo” više od 90% validnih satnih vrednosti. U prethodnoj godini, prema podacima u Izveštaju, 90% stanica je ispunilo kriterijume kvaliteta podataka. Monitoring je značajno proširivati i teritorijalno, odnosno obuhvatati nove lokalne sredine, ali i u pogledu zagađujućih materija koje se prate.

Značaj sveobuhvatnog monitoringa ogleda se u činjenici da je na ubedljivoj većini stanica gde postoji monitoring čestičnog zagađenja (36 od 46 stanica) vazduh ocenjen kao prekomerno zagađen. Isto tako, na više od pola stanica (11 od 20), na kojima je vazduh ocenjen kao čist - ne meri se koncentracija PM10 i PM2.5 čestica. Posebno je važno unaprediti monitoring koncentracija PM2.5 čestica, usled njihovog veoma štetnog uticaja na zdravlje građana. Koncentracija PM2.5 čestica ne prati se na čak 35 od 66 mernih stanica čiji su se rezultati našli u ovogodišnjem Izveštaju.

Kako bi slika o zagađenju vazduha bila kompletna, neophodno je da se, pri donošenju ocene stanja kvaliteta vazduha, u obzir uzmu i rezultati lokalnog monitoringa. Pored podataka Agencije za zaštitu životne sredine, pri ocenjivanju kvaliteta vazduha za 2020. godinu korišćeni su podaci sa tri merne stanice Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda koje su sastavni deo državne mreže, zatim podaci automatskog monitoringa u lokalnim mrežama Autonomne Pokrajine Vojvodine (APV), Grada Beograda i Grada Pančeva kao i sa mernih mesta gradova Sremska Mitrovica, Subotica, Novi Sad, Smederevo, Užice, Bor, Кraljevo i Niš. Rezultati lokalnog monitoringa sa drugih mesta su prikazani u Izveštaju, kao indikativna merenja koja nisu uticala na ocenu kvaliteta vazduha, budući da je merenje bilo nedovoljnog obima.

Zaključna razmatranja

Ovogodišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha nije doneo ništa neočekivano. Ocenom kvaliteta vazduha potvrđeno je da je vazduh prekomerno zagađen u velikom broju gradskih sredina širom Srbije, da preko 3 miliona građana Srbije i zvanično diše prekomerno zagađen vazduh, a da je vazduh ocenjen kao čist uglavnom u gradovima u kojima ne postoji kontinuiran monitoring čestičnog zagađenja. Izveštaj je potvrdio i da većina sredina u kojima je vazduh prekomerno zagađen ima problem sa prekomernom koncentracijom suspendovanih PM10 i PM2.5 čestica, koje nastaju primarno kao posledica sagorevanja čvrstih goriva za proizvodnju toplotne i električne energije, i nastaju (prema inventaru zagađenja) u najvećoj meri kao posledica grejanja domaćinstava, odnosno radom toplana i individualnim grejanjem.

Činjenica je i da dolazi do određenih pomeranja gradova i aglomeracija iz jedne kategorije zagađenja u drugu, ali da je to uglavnom pomeranje od prve ka trećoj kategoriji, odnosno od čistog ka prekomerno zagađenom, i to kao posledica uspostavljanja monitoringa ili njegovog unapređenja. Svako dosadašnje premeštanje gradova sa liste prekomerno zagađenih na listu čistih (kao što je bio slučaj sa Borom, Sremskom Mitrovicom, Nišom i Kragujevcem u prošlosti, a ove godine sa Novim Sadom), uglavnom je vezano za probleme sa monitoringom ili za spornu ocenu kvaliteta vazduha, budući da je ispunjen najmanje jedan kriterijum da vazduh ipak bude ocenjen kao prekomerno zagađen.

Ovo na dnevni red treba da postavi pitanje efektivnosti mera koje se sprovode za unapređenje kvaliteta vazduha, pre svega u gradovima i aglomeracijama koje su, na osnovu ocene kvaliteta vazduha, bile obavezne da donesu i sprovode Planove kvaliteta vazduha, kao i Kratkoročne akcione planove.

Analizu Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2020. godinu sproveli Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Beogradska otvorena škola.

Analiza Izveštaja izrađena je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija u okviru projekta "Jačanje nadzornih mehanizama i zaštite prava na zdravu i očuvanu životnu sredinu u Republici Srbiji". Svi izneti argumenti i stavovi u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno stavove donatora i za sve informacije i zaključke iznete u ovoj publikaciji, kao i za njihovu tačnost, isključivu odgovornost snose RERI i Beo- gradska otvorena škola.

Izvor: RERI, 22. 9. 2021. 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

PREPORUKA PPNS

GODIŠNJI IZVEŠTAJ O STANJU KVALITETA VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI 2020. GODINE

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

ARHIVA PPNS

DREN: EKOLOGIJA 

SEPTEMBAR

  • Đački parlament: Eko strit parti 2. oktobra
  • Alarmantna publikacija "Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji" skrivana od javnosti?
  • Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine
  • Dragana Đorđević: Zataškava se zastrašujuća istina koju Rio Tinto sprema Srbiji
  • Dolazak Rio Tinta je paradigma apokalipse - iz odgovora prof. Ristića ministarki Mihajlović
  • CINS: Bor sve opasniji po zdravlje ljudi - pokazuje novi izveštaj o kvalitetu vazduha
  • Vujović: Ulaganje Ziđina u modernizaciju postrojenja važno za životnu sredinu; RERI: Ministarka zadovoljna kako napreduje izgradnja nelegalnih objekata u Boru
  • Ljubivoje Ršumović - Zar ćemo opet dozvoliti
  • Prof. Ristić: Litijumska bajka nije razvojna šansa Srbije
  • Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (2012)
  • Sa protesta u Rekovcu protiv istraživanja litijuma: Nije politikanstvo već borba za opstanak naroda
  • Ugovorena zamena kotlova Energetike, rok za završetak radova je 120 dana
  • Grad Kragujevac objavio konkurs za sufinansiranje energetske efikasnosti porodičnih kuća
  • Litijum u Levču? Ne! Odbranimo Rekovac! (snimak protesta, 3. 9. 2021)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • Preliminarni zahtevi protesta za bezopasan vazduh
  • Energetika podnela zahtev za procenu uticaja rekonstrukcije kotlarnice na životnu sredinu
AVGUST (8)
  • Protest ’Odbranimo Rekovac’ 3. septembra (17:00)
  • Protestna okupljanja u Beogradu - 28. avgusta, 4. i 11. septembra (VIDEO)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin
  • Kragujevac objavio preliminarnu listu privrednika za energetsku tranziciju
  • Ekomar: Ima li života (u) Lepenici?
  • Tribina o potencijalnim problemima pčelara usled otvaranja rudnika litijuma (VIDEO)
  • CINS: Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu - od gosta na slavi do neprijatelja (FOTO, VIDEO)

JUL (24)

  • Dekan Ristić: Odbornici Loznice ishitreno odlučili, projekat Jadar zvanično nije odobren
  • Divlje deponije - problem JKP na terenu i grada na konkursu Ministarstva za dodelu sredstava (FOTO, VIDEO)
  • Za Prostorni plan Grada Loznice glasao 41 odbornik, šest bilo protiv, od 50 prisutnih na početku sednice (VIDEO)
  • Storenergy (Kragujevac) - za ulazak supruge Zvonka Veselinovića u posao sa Nikolom Petrovićem
  • Marš sa Drine - Protest u Loznici, 29. jula
  • Eksplodirao hemijski kompleks u Leverkuzenu (VIDEO)
  • Ćuta poziva viđenije ljude, Porfirija, Novaka da stanu uz narod
  • Dr Tatjana Brankov: Vraćaju li se pedesete sa sloganima: Industrija je simbol bogatstva, Poljoprivreda je simbol siromaštva?
  • Zelena pijaca rekonstruisaće se do kraja godine, saniraće se i previđena fasada (VIDEO, FOTO)
  • Kragujevac pozvao privrednike da učestvuju u programu energetske tranzicije
  • RERI: Otvoreno pismo Vučiću; WWF: Zašto peticija za zaustavljanje štetnog Zakona o vodama?
  • Peticija: Zaustavimo štetni Zakon o vodama!
  • Pištaljka: Država Savezu vinara platila 12 miliona za informacije sa Vikipedije
  • Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu ’Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu’, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zahtev: Hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure
  • Birn: Iz diplomatske depeše - Jadar 2
  • Procena uticaja na životnu sredinu potrebna Belkalu za prečišćavanje otpadnih voda; za projekte Telekoma i A1 ne treba, čeka se odluka za Bekis Osiride
  • Kragujevac prodaje parcele u centru i zonama Servis 2 i Feniks
  • Odbranimo rijeke Balkana - usvojen osnivački akt (VIDEO)
  • Ugovorena zamena kotlova u Energetici, ubrzo studija o 40 hiljada tona pepela
  • RTK: Grad Kragujevac potpisao ugovore sa ekološkim udruženjima
  • Grad Kragujevac i udruženja potpisali ugovore za projekte u oblasti zaštite životne sredine
  • Forum Poverenika: Koliko su građanima dostupne informacije o zaštiti životne sredine u Srbiji?
  • JKP Šumadija pripala nagrada "brend lider"

JUN (22)

  • Kragujevac izrađuje Plan detaljne regulacije Bešnjaje
  • I MHE Tošovići kod Raške bez uslova zaštite prirode
  • Forum: Treba li Srbiji rudnik litijuma?
  • Kragujevac potpisao Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije
  • Požar na deponiji u Jovanovcu pod kontrolom
  • Zavrni rukave - Košutnjak, 27. jun
  • Šta misle Kragujevčani: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu
  • Anketa: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Crvena linija: Zelena energija i MHE u regionu
  • Zajača, 2021: Šta ostaje posle rudnika? (VIDEO)
  • Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu
  • Jelisaveta Vasilić: Završena je privatizacija društvene svojine, ne smemo da dozvolimo privatizaciju javne svojine
  • Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021
  • Gradonačelnik G. Milanovca: Šta će istraživanjem biti ugroženo? EU Suvoborska greda: Moramo Vas uputiti na greške, namerne napade i neistine
  • Velika povelja ’Zelena planeta’ posthumno prof. dr Slobodanu Jovanoviću (1955-2021)
  • Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
  • Prof. Ristić: Iskopavanje litijuma forsiraju ’zapadni prijatelji’, banda predatora i sebičnjaka
  • Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana
  • Kragujevac - grad bez zagađivača?
  • Kvalitet vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca
  • Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
  • Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma
MAJ (28)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Kragujevac na vodi - Marka Žvaka (VIDEO, 6:47)
  • Pitanja i odgovori sa sajta ministarstva povodom Programa energetske sanacije zgrada, kuća i stanova koji sprovode lokalne samouprave
  • Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji
  • Kragujevac doneo Pravilnik za mere energetske tranzicije, sledi javni poziv
  • Evropski dan parkova obeležen i u Kragujevcu
  • Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj
  • Preliminarno: Kragujevac finansira 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2021.
  • Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića - potvrdilo Ministarstvo (FOTO, VIDEO)
  • Memedović: Zapustili smo sami sebe! (VIDEO)
  • Svetski dan pčela - 20. maj
  • Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
  • Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
  • Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
  • Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
  • Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
  • BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
  • Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari