Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada

Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada

NA 350 METARA IZNAD GRADA

Kada sam prvi put objavio ovu fotografiju, izazvala je veliko interesovanje i dosta prepirki među fejsbukovcima. Neki su tvrdili da je srcasti oblik jezera Bubanj "nacrtan" i uobličen u fotošopu. 

Na 350 metara visine u malenom dvokrilcu "pajperu" nisam imao kad da se divim ovom pogledu na jezero i njegov oblik. Utiske sam sređivao kasnije. 

Zoran Petrović

KRAGUJEVAC ZA POČETNIKE I STAROSEDEOCE

Kada je u 2019. godine Grad Kragujevac najavio da jezero Bubanj postaje mala gradska oaza, izletište sa sadržajima za odmaranje i bavljenje sportom, sve dobronamerne Kragujevčane je to obradovalo, baš kao i sve posetioce prve prestonice moderne Srbije. Grad je tada objavio da će jezero imati pešačke i biciklističke staze, trim podlogu, rasvetu, igrališta za decu, rekreaciju odraslih i starih lica. Navedeno je da su radovi vredni 1,35 miliona evra.



Kakvom vrednošću raspolažu, iznad navedenih miliona, Kragujevčani su prošle godine mogli podrobno da se informišu prateći aktivnosti udruženja Ekomar koje je sprovelo projekat "Transparentnost podataka kao bitan činilac očuvanja ekoloških usluga hidroakumulacija". U okviru projekta izrađen je izveštaj o ekološkim pritiscima i proceni stanja kvaliteta vode na akumulacijama Gruža, Grošnica, Šumarice i Bubanj.

Za izradu izveštaja korišćeni su podaci iz literarure, kao i podaci koje su ustupili saradnici na projektu JKP "Vodovod i Kanalizacija" i Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu.

Terenska ispitivanja izvršena su u toku meseca oktobra i novembra na sve četiri lokacije.

Ovom prilikom izdvajamo značajne podatke koji se odnose na jezero Bubanj.

Za potrebe pisanja izveštaja "Evidentiranje ekoloških pritisaka i procena stanja u akumulacijama od značaja za stanovnike grada Kragujevca" u okviru ovog projekta, a sa ciljem da se ispune svi zadaci koji su predviđeni projektom, prikupljeni su literaturni i podaci na terenu koji su podrazumevali popis svih zagađivača u slivu akumulacija Gruža, Grošnica, Šumarice i Bubanj (nelegalna izgradnja u zoni sanitarne zaštite, neadekvatan tretman komunalnih kanalizacionih voda, poljoprivreda, saobraćaj, neadekvatno odlaganje otpada, aktivnosti posetilaca koje imaju negativan uticaj), objavljeno je na sajtu udruženja.

Kako je Ekomar istakao, za kompletnu sliku stanja akumulacija Bubanj (kao i Šumarice) na terenu su tokom oktobra meseca 2020. izmereni i fizičko hemijski parametri potrebni za ocenu ekološkog potencijala prema Okvirnoj direktivi o vodi i Zakonu o vodi, kao i na osnovu Pravilnika o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda.

U predstavljanju jezera Bubanj navedeno je da se nalazi u centralnoj Srbiji, u urbanoj zoni grada Kragujevca, na udaljenosti jedan kilometar od centra (44°01′01″ N; 20°55′33″ E).

"Jezero je formirana 1955. godine u aluvijalnoj ravni reke Lepenice na lokaciji nekadašnje ciglane, u napuštenoj kotlini. U početku, na području današnjeg jezera bilo je nekoliko manjih lokvi. Lokve su rasle i od njih je nastalo malo jezero, koje se postepeno povećavalo. Najveći deo vode jezero dobija iz podzemnog izvora, iz česme "Bubanj" i od padavina.

Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 172m i njegova površina iznosi približno 2,7ha. Dubina jezera Bubanj u proseku iznosi 1,20m sa maksimalnom dubinom od 1,80m i minimalnom dubinom od 0,50m. Najveći deo dna jezera je muljevit. Prosečna debljina mulja je 0,50-0,70m, pri čemu je većina ležišta usmerena prema centralnim delovima.

Tokom zime cela površina jezera je zamrznuta. Kopneni pojas oko jezera je ravan teren sa oskudnom šumskom vegetacijom i ugostiteljskim objektom sa druge strane. Jezero je okruženo prometnim saobraćajem sa dve strane i gradskim grobljem sa druge strane. Jezero Bubanj pruža mogućnosti za rekreaciju ljudi (šetnja i biciklizam), ali kupanje nije preporučljivo.

Na osnovu Pravilnika, utvrđeno da jezero Bubanj pripada kategoriji "Veštačka vodna tela" za koje su, prema istom Pravilniku, određene granice između klasa ekološkog potencijala za fizičko-hemijske i biološke parametare.

Jezero Bubanj je ribolovna voda i pripada ribolovnom području "Velika Morava" 1. Ovim područjem upravlja "Balkan Eco Tim" D.O.O. iz Prijepolja."

U opisu faktora ugrožavanja jezera Bubanj, Ekomar je naveo da na osnovu stanja na terenu u neposrednom okruženju jezera Bubanj nije prisutan značajan broj zagađivača. Uočeni su sledeći potencijalni faktori ugrožavanja vode i okolnog zemljišta:

  • intenzivni saobraćaj na prometnim putevima koji okružuju akumulaciju usled njenog položaja u urbanoj zoni grada;
  • prisustvo industrijskih i stambenih objekata, među kojima je i jedan ugostiteljski objekat;
  • povećana količina otpada na obalama jezera kao posledica različitih rekreativnih aktivnosti;
  • gradsko groblje u neposrednoj blizini;
  • građevinski radovi u neposrednoj blizini jezera (u toku 2020. godine)

U pregledu dosadašnjih istraživanja jezera Bubanj, udruženje Ekomar ističe da od formiranja do sada monitoring nije predviđen od strane lokalnih i republičkih institucija.

"Redovno se u skladu sa Zakonom i zaštiti o održivom korišćenju ribljeg fonda vrši monitoring ihtiofaune za potrebe korisnika ribolovnog područja. Od strane manjeg broja istraživača povremeno su praćeni fizičko-hemijski parameri i biljne i životinjske zajednice u ovoj vodi, u cilju dobijanja podataka o kvalitativnom i kvantitativnom sastavu, ali i kvalitetu vode.

Zvaničan monitoring jezera Bubanj (stanje ribljeg fonda) sprovodi samo korisnik ribarskog područja koji je obavezi prema Zakono o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda da ima Program upravljanja ribarskim područjem za period od deset godina. U okviru tih deset godina, na tri godine radi se redovni, obavezni monitoring stanja riblje populacije", zapisano je u izveštaju Ekomara.

Dalje saznajemo iz projekta da su prva istraživanja jezera Bubanj sprovedena 1992. godine, sa probiološkom analizom fitoplanktona određen je stepen saprobnosti i voda je kvalifikovana kao α – β mezosaprobna. Čomić i saradnici smatraju da uprkos lokalitetu i značaju koji ima, jezero Bubanj nije na adekvatan način istraženo, zaštićeno niti eksploatisano.

Ekološkom analizom jezerske biocenoze vršenom 1992-1994. godine zapažen je niz degradacionih procesa u ovoj akumulaciji i cvetanje vrste Microcystis aeruginosa, navodi Ekomar.

Nakon deset godina, sprovedeno je istraživanje fitoplanktona, od ukupno 47 taksona algi nije bilo prisutnih invazivnih vrsta, analizom je ukazano da je voda akumulacije Bubanj II klase.

Kontinuirani monitoring fitoplanktona sa posebnim akcentom na fitoplanktonske Cyanobacteria na jezeru Bubanj sproveden je u periodu od 2012. do 2014. za potrebe izrade doktorske disertacije. Ovom prilikom je evidentirano cvetanje vrste Microcystis aeruginosa, tokom 2012. god. i prisustvo invazivne vrste Chrysosporum bergii. U jezeru nakon perioda obilnih padavina tokom 2014. zabeleženo smanjenje nivoa trofije i abundance fitoplanktona, otkriva udruženje ovim projektom.

Prva istraživanja makrobeskičmenjaka na ovom jezeru su sprovedena od 1992. do 1994. godine, pri čemu tokom trogodišnjeg istraživanja konstatovane su 63 vrste akvatičnih makrobeskičmenjaka. Najveći broj zabeleženih vrsta su bili indikatori β i α mezosaprobnosti. Tokom kasnijih istraživanja uočen je pad diverziteta akvatičnih makrobeskičmenjaka, pri čemu je degradacija u smeru sve veće dominacije vrsta koje ukazuju na pojavu distrofije jezera.

Prema podacima koji su prikupljeni tokom terenskih istraživanja 2016. i 2017. kao i podacima koji su dati u odgovarajućim Srednjoročnim programima za period 2003/2007/2012. u akumulaciji Bubanj zabeleženo je šest vrsta riba: Cyprinus carpio (šaran), Rutilus rutilus (bodorka), Scardinius erythrophthalmus (crvenperka), Ameiurus nebulosus (patuljasti američki somić), Lepomis gibbosus (sunčica) i Carassius gibelio (babuška). Od invazivnih vrsta izdvajaju se: babuška, patuljasti američki somić i sunčica. Prilikom ovih istraživanja kvalitativno-kvantitaivna analiza makrobeskičmenjaka pokazala je dominantno prisustvo vrsta iz grupa Oligochaeta, Chironomidae, Mollusca koje ukazuju na umeren ekološki potencijal akumulacije Bubanj, zapisano je u izveštaju Ekomara.

U sklopu projekta, Ekomar je izvršio biološko istraživanje jezera Bubanj tokom 2020. godine. Udruženje precizira:

Analizom uzoraka fitoplanktona akumulacije Bubanj konstatovano je prisustvo 38 taksona iz pet razdela: Cyanobacteria (10), Chlorophyta (12), Euglenophyta (2), Dinophyta (1) i Bacillariophyta (13). Najdominatniji takson je Microcystis wesenbergii, dok su subdominantni taksoni: Microcystis aeruginosa, Golenkinia radiata i Scenedesmus quadricauda (Turpin) Brébisson. Pored navedenih taksona, u fitoplanktonu akumulacije evidentirano je i prisustvo invazivne cijanobakterijske vrste Chrysosporum bergii.

Prilikom terenskih istraživanja akvatičnih makrobeskičmenjaka sporovedenih tokom oktobra meseca 2020. godine u jezeru Bubanj zabeleženo je 26 taksona u okviru sedam životinjskih grupa: Oligochaeta (7 taksona), Diptera (6), Hirudinea (5), Odonata (2), Coleoptera (2), Crustacea (Amphipoda - 1, Isopoda – 1), Mollusca (Gastropoda - 2).

Na osnovu monitoringa ribljeg fonda koji je sproveden tokom 2020. godine u jezeru Bubanj za potrebe Programa upravljanja ribarskim područjem "Velika Morava 1" zabeleženo je prisustvo osam vrsta: Cyprinus carpio (šaran), Esox lucius (štuka), Silurus glanis (som), Rutilus rutilus (bodorka), Scardinius erythrophthalmus (crvenperka), od toga tri imaju status invazivnih vrsta: Carassius gibelio (babuška), Ameiurus nebulosus (patuljasti američki somić) i Lepomis gibbosus (sunčica).

Ekološki potencijal jezera Bubanj na osnovu izmerenih fizičko hemijskih parametara u oktobru 2020. ocenjen jekao umeren, dok voda odgovara III klasi vode - izvestio je Ekomar.

Autori izveštaja:

  • prof. dr Snežana Simić – rukovodilac projekta
  • prof. dr Vladica Simić
  • doc. dr Ana Petrović
  • Nevena Đorđević
  • Tijana Veličković
  • Predrag Simović
PRILOG PPNS

KOMPLETAN IZVEŠTAJ




Kao svojevrsna produžena aktivnost ovog projekta, 24. decembra usledilo je obraćanje udruženja Ekomar Gradskoj upravi za društvene delatnosti i poslove sa građanima (Sekretarijatu za objedinjenu proceduru i stambene poslove, Odeljenju za urbanizam i stambene poslove), povodom Urbanističkog projekta za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije za izgradnju višeporodičnog poslovno-stambenog objekta na kp. br. 10825/21 KO Kragujevac 4.

Слика може припадати природа, небо, lake, трава и дрво


Foto: Ekomar

Podsećamo u celini na ovo obraćanje u celini, koje nosi potpis Marije Simić Savić, predsednika UO Ekomara. 

U dokumentaciji koja je javno objavljena na sajtu grada Kragujevca uvideli smo da izgradnja planiranog objekta planirana u neposrednoj blizini jezera Bubanj. S tim u vezi zahtevamo da se u toku izgradnje planiranog objekta sprovedu sve neophodne mere u vezi sa zaštitom i očuvanjem ovog značajnog ekosistema za građane Kragujevca. Takođe i da se sprovede postupak procene uticaja na životnu sredinu, kao i neophodna geološka i hidrološka istraživanja terena i hidrobiološka analiza jezera.


Iako se u dokumentaciji ne navodi u blizini planiranog objekta nalazi se i Bubanj česma, koja je utvrđena za kulturno dobro - spomenik kulture Odlukom Vlade Republike Srbije br. 663-2231/97-002 od 18. juna 1997. godine Sl. glasnik RS 27, od 26. juna 1997. godine.

Udruženje Ekomar je prethodnih dana dobilo više molbi građana da se preduzmu adekvatne mere za zaštitu predmetne lokacije.

Posebnu zabrinutost izražavamo zbog poglavlja broj 5. Infrastukturne mreže i objekti, tačka 5.1 Vodosnabdevanje i odvođenje kišnih i atmosferskih voda. U tom delu teksta se navodi "Takođe, jugozapadno u odnosu na predmetnu lokaciju nalazi se vodena površina (jezero), pa je moguće formirati mrežu za odvođenje atmosferskih voda sa saobraćajnica, krovova i ostalih uređenih površina unutar predmetne lokacije".

Ova rečenica nije dovoljno jasna i neophodno je pojašnjenje da li je planirano da deo kišnih i atmosferskih voda bude preusmeren u jezero. Podsećamo da ulivanje atmosferskih voda koje bi se slivale preko saobraćajnica, parkinga i gradilišta može značajno da ugrozi ekoistem jezera Bubanj.

Molimo Vas da uvažite naše primedbe i preuzmete sve nophodne mere da se ekosistem jezera Bubanj zaštiti i očuva na adekvatan način.

ARHIVA PPNS: OBRAĆANJE UDRUŽENJA EKOMAR POVODOM IZGRADNJE OBJEKTA U BLIZINI JEZERA BUBANJ


Nakon svega, Grad Kragujevac je najavio  23. marta ove godine da pokreće inicijativu za proglašenje zaštićenog područja gradskog parka "Jezero Bubanj" u cilju zaštite područja od lokalnog značaja. Inicijativa kod Zavoda za zaštitu prirode Srbije se pokreće radi izrade Studije zaštite kojom se utvrđuju vrednosti tog područja. Predlog Inicijative utvrđen je na sednici Gradskog veća održanoj 22. marta i upućen je odbornicima Skupštine grada na razmatranje i odlučivanje, objavljeno je na sajtu Grada.

Područje gradskog parka "Jezero Bubanj" predstavlja dragocenu prirodnu vrednost grada Kragujevca i već dugi niz godina proučavano je od strane lokalnih stručnih organizacija i institucija koje se bave zaštitom prirode i životne sredine. Kao takav, gradski park "Jezero Bubanj" značajno doprinosi očuvanju i unapređenju ekoloških karakteristika urbane sredine, s obzirom na prisustvo različitih životnih sredina – kopnenih, obalskih, vodenih. Osim očuvanja ukupnog biodiverziteta šumadijskog područja, jezero predstavlja i privremenu lokaciju na migratornom putu posebno vodenih ptica. Imajući u vidu da je jezero stanište submerznih i emerznih biljaka i drugih organizama nesporno je da ima veliki značaj u razvoju prirodnih životnih sredina u urbanom području, istakao je Grad.

Trenutno je u izradi Izveštaj – Evidentiranje ekoloških pritisaka i procena stanja u akumulacijama od značaja za stanovnike grada Kragujevca u okviru projekta "Transparentnost podataka kao bitan činilac očuvanja ekoloških usluga hidroakumulacija" koji finansira EU, na kome su saradnici JKP "Vodovod i kanalizacija" i Prirodno – matematički fakultet u Kragujevcu, objavljeno je na sajtu Grada, doduše bez navođenja da je to projekat udruženja Ekomar. Cilj je da se na teritoriji grada Kragujevca utvrdi prisustvo invazivnih vrsta riba, makrobeskičmenjaka i algi, na osnovu čega se definiše ekološki potencijal pojedinačnih vodenih ekosistema.

Članovi Gradskog veća utvrdili su i predlog odluke o izradi Plana detaljne regulacije "Park jezero Bubanj" i uputili u skupštinsku proceduru. Cilj izrade tog dokumenta su definisanje namene i načina korišćenja prostora i uređenje jezera, definisanje pravila uređenja i građenja, razvoj komunalne i saobraćajne infrastrukture, definisanje uslova i mera zaštite životne sredine, prirodnih i kulturnih dobara, energetske efikasnosti, pristupačnosti i zaštite od elementarnih nepogoda i nesreća, najavio je Grad.

Na sednici skupštine održanoj u petak 26 marta, obnarodovano je da Grad Kragujevac pokreće inicijativu za proglašenje zaštićenog područja gradskog parka Jezero Bubanj, a na osnovu jednoglasne odluke odbornika Skupštine grada. Inicijativa će biti upućena Zavodu za zaštitu prirode Srbije radi izrade Studije zaštite kojom se utvrđuju vrednosti tog područja.

- Odluka je u interesu svih Kragujevčana i mi ćemo se potruditi da je sprovedemo do kraja. Zahvaljujući ovoj odluci potrudićemo se da stavimo tačku, da zaštitimo jezero Bubanj i od nas samih, ali i od svih budućih vlasti, poručio je gradonačelnik Nikola Dašić.

Foto: Grad Kragujevac

Jezero Bubanj je kragujevački dragulj. Zato se odlukom odbornika Skupštine grada, donetoj na današnjem zasedanju, pristupa i izradi novog Plana detaljne regulacije „Park jezero Bubanj“. Postojeći PDR iz 2013. godine podrazumevao je neki vid gradnje, ali ne stambenih objekata. Jezero kao takvo mora da ima neke sadržaje i verujem, kazao je Dašić, da su stručnjaci koji su radili PDR na tom mestu videli neki restoran ili hotel. Dozvoljena visina objekta bila je P+4. Novim PDR-om, želimo približnije da odredimo šta može od sadržaja da se ponudi na jezeru, a šta jednostvano nije moguće, poručio je gradonačelnik Dašić.



PRILOZI PPNS

PDR PARK JEZERO BUBANJ



INICIJATIVA ZA PROGLAŠENJE ZAŠTIĆENOG PODRUČJA JEZERO BUBANJ U INTERESU SVIH KRAGUJEVČANA



Foto: Ekomar; Grad Kragujevac

ARHIVA PPNS

BIOLOŠKI SVET JEZERA BUBANJ (NEKAD I SAD)



LABUDOVI NA JEZERU BUBANJ


GALERIJA PPNS
ZAŠTITNICI ŽIVOTNE SREDINE 2019


ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

MART (24)

  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari