O žitaricama - bar jedna vam odgovara

O žitaricama - bar jedna vam odgovara



Kada smo pričali o trendovima u ishrani koje nam diktiraju poznati, pomenula sam i jedan sve učestaliji - trend izbegavanja žitarica. Žitarice su nam se nekako ozbiljno zamerile, i odjednom su postale najveći neprijatelj našeg organizma, izazivač mnogih bolesti. Tačno je da su neki zdravstveni problemi povezani sa žitaricama, ali ne svim i nikako ne moramo baš svi da ih izbegavamo. Kada malo bolje upoznate ovu grupu namirnica, sigurna sam da možete naći bar jednu koja će vam odgovarati.

U ishrani se koriste semenke i plodovi biljaka koje se ubrajaju u grupu žitarica. Ovi plodovi su izvor mnogih hranljivih materija, a mogu se skladištiti tokom dužeg vremenskog perioda. Ne možemo ih svariti u sirovom stanju, pa se u ishrani koristi mleveno, drobljeno ili ekspandirano žito, ljuspice od žita i mnogi drugi proizvodi. Bez obzira što uzgajamo žitarice hiljadama godina, što smo na više načina menjali žitarice koje uzgajamo kako bi stvorili nutritivno vrednije i svarljivije vrste, još uvek ne možemo u potpunosti da iskoristimo žitarice koje koristimo u ishrani, a mnogi čak ni da ih svare bez tegoba.

Bez obzira što u današnje vreme mnogi tvrde da su nam žitarice nepotrebne, u prošlosti je bez njih bilo gotovo nemoguće preživeti zimski period, i dobar prinos žita je bio pravo malo bogatstvo. Tokom industrijske revolucije smo naučili da obrađene žitarice (odstranjivanje omotača i klice) mogu duže da se čuvaju, a naučili smo da je uzgoj i obrada žitarica veliki i unosan biznis. Tridesetih godina 20. veka, naučnici su primetili da prerađene žitarice ipak ne zadovoljavaju sve nutritivne potrebe, naročito dece, i tada počinje fortifikacija i obogaćivanje proizvoda žita, koje se i dan-danas vrši. Zanimljivo je to što proizvođač često, da bi svoj proizvod mogao da nazove zdravim, mora da doda hranljive sastojke koje je prethodno obradom odstranio.

Kao odličan izvor ugljenih hidrata, proteina (neke čak punovrednih), masti, vitamina i minerala, kao i biljnih vlakana, žitarice se nalaze u osnovi piramide ishrane. Postoje i druge piramide ishrane u kojima je žito manje zastupljeno. U zavisnosti od zdravstvenog stanja i tipa dijetoterapije, ova grupa namirnica u dnevnom obedu može biti zastupljena od 11-35%.

Žitarice imaju veću energetsku vrednost od povrća i voća, a proizvodi od žita često imaju veću energetsku vrednost i od žita od kog su pravljene (dodavanje masti, ugljenih hidrata, proteina). To bi svakako bilo dobro za naše pretke koji su bili mnogo aktivniji od nas, ali savremenom čoveku to nikako nije potrebno. Takođe, ako je proizvod koji rado koristite jedan od onih koji spadaju u “multigrain” ili “whole grain”, ne mora da znači da zaista i jesu zdraviji. Svi mi koji koristimo žitarice u ishrani, ako ih već ne koristimo u izvornom obliku, ne možemo da kažemo da zaista koristimo puno zrno žita. Hlebovi koje jedemo, krekeri i keksevi, pahuljice i mekinje, jesu proizvodi od žita, ali često ne od punog zrna.

Da se podsetimo:

  • Ovas - o ovsu smo već pričali. Lako može da užegne, pa se najčešće obrađuje i koristi u obliku presovanih pahuljica.
  • Pšenica - zahvaljujući glutenu koji sadrži, najvažnija je žitarica u proizvodnji hleba, peciva i mnogih drugih proizvoda od žita. Pravilno tehnički i termički obrađena, može biti dobar prilog uz povrće, i sastavni deo obroka.
  • Kinoa - i o kinoi smo govorili, pa se obavezno podsetite zašto je dobra.
  • Amarant - takođe smo ga pominjali, pa se možete podsetiti priče i o ovoj žitarici.
  • Kukuruz - postoji i uzgaja se hiljadama godina. Prve vrste su imale manje klipove, manje slatko zrno, a danas imamo hiljade različitih tipova kukuruza. I o njemu smo govorili više puta.
  • Pirinač - još jedna od žitarica koja se najviše uzgaja (pšenica, kukuruz, ječam i pirinač) i koja je veoma zastupljena u ishrani ljudi (šest od 10 ljudi svakodnevno jede pirinač). I o pirinču smo govorili, a danas bih samo da vas podsetim da je pirinač dugog zrna bogatiji amilozom, a kratkog amilopektinom
  • Ječam - jedna od prvih žitarica koja su počela da se uzgajaju na bliskom istoku, veoma bogata proteinima, hromom, i nezamenljiva u proizvodnji piva.
  • Heljda - još jedna važna semenka u grupi žitarica o kojoj smo govorili.
  • Proso - i ovu semenku smo pominjali. Mnogi je na žalost uglavnom serviraju svojim papagajima, i propuštaju namirnicu koja je veoma hranljiva, a lako svarljiva.
  • Spelta - rođak pšenice koji sadrži manje glutena, pa se samim tim i lakše vari. U vreme u kom je gluten proglašen za smrtnog neprijatelja čoveka, sve više raste njena popularnost, pa se ova zaboravljena žitarica sve više uzgaja. Kako se spelta i obična pšenica često gaje zajedno, lako se i ukrštaju.
Ako želite da zaista koristite celo zrno u ishrani, ne zaboravite da ga morate pravilno obraditi. Žitarice moramo dobro očistiti i oprati, potapati, ostaviti ih da fermentišu, moramo ih tostirati, kuvati a nekad ih pustiti i da proklijaju (setite se priče o fitinskoj kiselini). Bez obzira što je izbegavanje žitarica u trendu, molim vas da dobro razmislite pre nego što počnete da pratite taj trend, i da iz ove velike grupe ipak izaberete neku koju ćete koristiti.

* * *

Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.

Foto: pixshark.com
Jasmina Mitrić FB STRANATVITER  

Jasmina M

APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari