U Srbiji je pod organskim proizvodima manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta, što je veoma malo.
Inače, u nekim razvijenim zemljama, kao što je Austrija, taj procenat kreće oko 20. Tek nekih 7.000, i to malih proizvođača, se bavi ovom proizvodnjom.
Kako je rekao Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, organska proizvodnja će biti sve značajnija. Zbog toga je i resorno ministarstvo povećalo subvencije, a napraviće se i diversifikacija, odnosno da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda.
- Na tržištu se dešava da proizvodi, koji nezadovoljavaju uslove organske proizvodnje, prodaju kao takvi - ističe Raketić. - To je ozbiljan prekršaj, koji se najviše događa na zelenim pijacama. Sa jednom IT kućom biće napravljena baza za organsku proizvodnju, kako bi se zaštitila i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje, bude stvarno organska. Koliko je organska proizvodnja važna pokazuje i podatak o izvozu ovih proizvoda. On iznosi 25 miliona evra, a najviše se izvozi u zemlje članice Evropske unije.
Prema rečima Raketića, kada je reč o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, trenutno imamo 46 koja su zaštićena, na nacionalnom nivou. A, ova proizvodnja, bi u nekim delovima Srbije, mogla da pomogne u zaustavljanju odlaska ljudi. To traži i veću količinu sirovina, kako bi mogla da uspe ovakva proizvodnja.
- Imali smo recimo slučaj da nije bilo dovoljno mleka sa Stare planine za proizvodnju pirotskog kačkavalja - napomenuo je Raketić. - To bi moglo podstaći neke ljude da se više bave ovčarstvom i ostanu u ovom kraju. Uz to, imamo i problem sa deklarisanjem hrane. To je veoma složena tema, jer potrošači, kroz deklaraciju žele da dobiju što više informacija. A, sami proizvođači, ne žele da otkriju baš sve informacije. Pravilnikom kojim je regulisano deklarisanje, propisana su i pravila koja moraju da se poštuju prilikom oglašavanja, kada ne smeju da se koriste netačne i neprecizne informacije.
MLADI
Projekat Budućnost srpske hrane je pre svega okrenuta mladima. Tako, Raketić smatra da mladi proizvođači, osim na primeni savremenih tehnologija, odgovarajućem pakovanju proizvoda i promociji, rade na udruživanju.
- Uglavnom je reč o malim proizvođačima, smatam da je udruživanje jedini način da oni opstanu na tržištu - naglasio je Raketić.
Komentara: 0