- Nacionalna strategija aproksimacije u oblasti životne sredine Republike Srbije procenjuje da će puna implementacija svih propisa iz oblasti zaštite životne sredine biti postignuta do 2030. godine, i da će ukupni troškovi aproksimacije u ovoj oblasti iznositi oko 10.6 milijardi evra. Finansijski najzahtevniji sektori su one oblasti u kojima su potrebne najveće infrastrukturne investicije: ... / ...sektor za hemikalije i GMO - 0,1 milijardi evra”, rekao je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine RS
13. maj 2015, Novi Sad
CEDEF Forum VI Međunarodni energetski Forum KORIŠĆENJE I TRETMAN KOMUNALNIH I INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA
ZEMLJA PARTNER IZRAEL
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, je u saradnji sa Pokrajinskim Sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine APV i pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine RS i Agencije za zaštitu životne sredine RS, organizovao ŠESTI GODIŠNJI MEĐUNARODNI CEDEF ENERGETSKI FORUM “KORIŠĆENJE I TRETMAN KOMUNALNIH I INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA” 13. maja 2015. u Novom Sadu. Zemlja partner ovog Foruma bila je država Izrael.
Ciljevi Foruma su:
Da ukaže na trenutno kritično stanje u Srbiji u pogledu korišćenja i tretmana komunalnih i industrijskih otpadnih voda kao i na izazove sa kojima se ovaj sektor suočava
Da predstavi primere dobre prakse u AP Vojvodini, Srbiji i regionu, sa osvrtom na relevantnu postojeću zakonsku regulativu i usaglašenost sa regulativom EU i planove Republike Srbije u domenu upravljanja industrijskim i komunalnim otpadnim vodama
Da predstavi svetska iskustva posebno Izraela u primeni naprednih tehnologija za tretman otpadnih voda u Srbiji
Da se podstakne odgovorno ponašanje prilikom korišćenja voda radi obezbeđivanja održivog razvoja u Srbiji i regionu i da ukaže na značaj korišćenja i pravilnog tretmana i korišćenja otpadnih voda.
CEDEF je uz podršku Pokrajinskog Sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu žvotne sredine APV za ŠESTI Međunarodni energetski Forum priredio i publikaciju “Korišćenje i tretman komunalnih i industrijskih otpadnih voda u Republici Srbiji”, koja je bila sastavni deo materijala pripremljenih za učesnike i prisutne na Forumu.
Publikaciju možete preuzeti ovde. Prezentacije govornika možete preuzeti ovde. Program Foruma možete pogledati ovde. Fotografije sa Foruma pogledajte ovde.
Trenutno stanje u Srbiji govori da su osnovni problemi sa kojima se Srbija suočava - nedovoljna izgrađenost kanalizacione infrastrukture u gradovima i industriji, a posebno nedovoljna izgradjenost uređaja za tretman otpadnih voda, potom zahtev za velikim ulaganjima u sektor otpadnih voda i na kraju niska cena vode, koje nije dovoljna da obezbedi ni održavanje postojećih vodovodnih i kanalizacionih sistema i generiše razvoj i velike investicione cikluse.
U Srbiji se prerađuje samo 5-10% otpadnih voda. Više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nema sisteme za prečišćavanje. Ni Beograd, kao grad sa više od dva miliona stanovnika, nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje se ulivaju u Dunav. Srbija se danas nalazi pri dnu lestvice evropskih zemalja u pogledu komunalne opremljenosti dok su brojne poplave koje su u prethodnom periodu pogodile Srbiju dodatno uticale na ovaj sektor.
Sami učesnici Foruma skrenuli su pažnju na neophodnost regulisanja problema lošeg tretmana otpadnih voda, kako zbog pitanja životne sredine tako i zbog harmonizacije sa standardima EU, koja će predstavljati jednu od ključnih tačaka u pregovorima Srbije za pristupanje EU.
IZJAVE UČESNIKA FORUMA
Milivoj Vrebalov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine je otvarajući skup naglasio da je ova tema od izuzetne važnosti za Srbiju. “Ova tema je alarmantna, a očigledan primer je Vojvodina u kojoj ima samo 210 registrovanih zagađivača”, rekao je Vrebalov.
“Šesti po redu, CEDEF Forum stavlja akcenat na jedno od najkompleksnijih i najzahtevnijih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU koje je obuhvaćeno Poglavljem 27 - pitanje zaštite životne sredine, konkretno upravljanje komunalnim i industrijskim otpadnim vodama. Danas manje od 10% stanovništva zemlje ima efektivni tretman otpadnih voda i većina postojećeg tretmana ne odgovara potrebama, odnosno, izgrađena postrojenja su prevaziđena i po kapacitetu i po tehnologiji prečišćavanja. U toku narednih 20 godina potrebno je uložiti više milijardi evra da bi se dostigli standardi EU u ovoj oblasti”, izjavila je Jovanka Arsić-Karišič, predsednik UO CEDEFa.
“Nacionalna strategija aproksimacije u oblasti životne sredine Republike Srbije procenjuje da će puna implementacija svih propisa iz oblasti zaštite životne sredine biti postignuta do 2030. godine, i da će ukupni troškovi aproksimacije u ovoj oblasti iznositi oko 10.6 milijardi evra. Finansijski najzahtevniji sektori su one oblasti u kojima su potrebne najveće infrastrukturne investicije: sektor za upravljanje vodama, uključujući tretman otpadnih voda i vodosnabdevanje - 5,55 milijardi evra, sektor za upravljanje otpadom - 2,8 milijardi evra, sektor za industrijsko zagađenje i buku - 1,54 milijardi evra, sektor za kvaliteta vazduha i klimatske promene – 0,45 milijardi evra, sektor zaštite prirode – 0,14 milijardi evra i sektor za hemikalije i GMO - 0,1 milijardi evra”, rekao je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine RS. On je dodao da ovaj Forum i saradnja sa Izraelom dodatno dobija na značaju kada se zna da je Srbiji povereno mesto predsedavajućeg za OSCE za 2015. godinu i da je ova godina izuzetno važna kako za Srbiju tako i za ceo region.
Itay Milner, zamenik ambasadora Izraela u Srbiji je ukazao da je nestašica vode glavni problem u Izraelu, u kojoj vladaju sušni i polusušni klimatski uslovi. Potrošnja vode koja prevazilazi prirodnu stopu vodne akumulacije i zagađenja doprineli su intenzivnom pritisku na vodne resurse. “Kako bi se odgovorilo na ove izazove, Izrael je stimulisao tehnološke inovacije u oblasti voda. Uz državnu podršku razvijena je i unapređena kanalizaciona infrastruktura širom zemlje, čime je omogućeno da se opasnost po životnu sredinu pretvori u vredan resurs. Izrael je postao svetski lider u razvoju tehnologija za uštede voda u poljoprivredi, s ciljem da se u narednih pet godina 90% recikliranih otpadnih voda koristi u poljoprivredi”, izjavio je Milner.
Dr Slobodan Puzović, sekretar Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine APV je izjavio: ”Na teritoriji AP Vojvodine od ukupne količine otpadnih voda iz naselja i industrije prečišćava se svega 10%, dok je registrovano više od 500 zagađivača. 12% stanovništva nije pokriveno sistemom za odvođenje otpadnih voda, a više od 65% industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode. Neophodna je koordinisana dugoročna akcija na promeni svesti svih subjekata i primena zakonske regulative u praksi, uz odgovarajuće sankcionisanje zagađivača, kao i obezbeđivanje zakonskog mehanizma za punjenje odgovarajućeg budžetskog fonda na nivou Pokrajine, kao i ponovno uspostavljanje Fonda za zaštitu životne sredine na nacionalnom nivou. Ukupna investiciona sredstva iz budžeta AP Vojvodine u poslednjoj deceniji, koja su uložena u sektor upravljanja komunalnim otpadnim vodama, premašila su 6,5 milijardi dinara, ali su bila nedovoljna za ozbiljnije rešavanje problema. Pokrajinski sekretarijat za oblast životne sredine će i dalje ulagati maksimalne napore da sa lokalnim samoupravama, udruženjima građana, privrednim subjektima i drugim partnerima, rešava pitanja upravljanja otpadnim vodama i sanira zagađene vodotoke, na dobrobit ljudi i životne sredine”.
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine RS je ukazao na čestu situaciju sa kojom se Agencija sreće na terenu: ”Odvođenje i prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda u lokalnim samoupravama vrše JKP Vodovod i kanalizacije kojih na teritoriji Srbije ima 178. Veliki broj JKP nema ugrađen ni merač protoka i količine otpadnih voda, čija je ugradnja zakonom propisana pre više od dvadeset godina. Takođe, veliki broj JKP ne izvršava zakonsku obavezu u smislu izveštavanja o svojim emisijama vode, što pokazuje i podatak da je kompletan izveštaj o otpadnim vodama za 2012. godinu dostavilo svega 23, a u 2013. svega 47 preduzeća. Kada je reč o investiranju , u strukturi buduće razvojne pomoći vezane za oblast voda najverovatnije će dominirati finansiranje od strane EU kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) 2014-2020 (IPA II)”.
Aleksandar Nikolić, pomoćnik direktora za tehničke poslove JKP “Vode Vojvodine“ je rekao:” Delatnost JKP Vode Vojvodine na poslovima zaštite voda od zagađivanja odvija se u skladu sa Zakonom o vodama RS i drugim podzakonskim aktima iz ove oblasti. Osnovni zadatak preduzeća je da obezbedi višenamensko korišćenje voda na svom području, dok je ograničavajući faktor loš kvalitet voda”.
Prof. dr Prvoslav Marjanović, savetnik u Institutu za vodoprivredu “Jaroslav Černi” naglašava: ” Nacrt plana Zaštite Voda 2010. završen je krajem 2014 godine. U okviru plana a u skladu sa odredbama Direktive o urbanim otpadnim vodama definisane su aglomeracije na teritoriju RS, neophodne mere zaštite voda za koncentrisane i rasute izvore zagađivanja, određeni su prioriteti za realizaciju predloženih mera za vremenski period do 2041. godine i izvršena je procena neophodnih resursa za implementaciju plana. U skladu sa Nitratnom Direktivom EU planom su određene i osetljive zone na nitrate i predložene mere zaštite unutar osetljivih zona”. Profesor Marjanović je takođe ukazao da je za rešavanje problema otpadnih voda u skladu sa Direktivom o urbanim otpadnim vodama EU procenjeno da su neophodna ulaganja od preko 5 milijardi eura.
Prof. dr Božo Dalmacija, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu je rekao da je tokom poslednjih četrdeset godina izgrađeno više od dvadeset centralnih postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda od kojih je čak jedanaest trajno van pogona i ne može se uklopiti u buduća rešenja zbog malog kapaciteta, malih dimenzija objekata, fizičke zastarelosti objekata i opreme i zastarele tehnologije. “Neophodno je uraditi procenu pritisaka na vodotoke, jer će te aktivnosti imati direktan uticaj na primenu tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda. Jedna od mera je smanjenje granične vrednosti emisije i pažljiv odabir tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda, dok druga mogućnost podrazumeva poštovanje sadašnjih graničnih vrednosti za vode i razblaživanje vodotoka sa svežom površinskom vodom. Obe metode zahtevaju dodatna finansijska ulaganja. Kao prioritet se izdvaja izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda i to pre svega na rizičnim recipijentima, kao i neophodnost uvođenja kanalizacije i sprečavanja nekontrolisanog upuštanja otpadnih voda u podzemlje“ kaže profesor Dalmacija.
Prof. dr Jovan Despotović, profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da je Srbija tokom 80tih godina imala sisteme za prečišćavanje voda na evropskom nivou, ali nam u kasnijim godinama, ti kapaciteti nisu bili dovoljni. “Danas građani Srbije u najvećem broju slučajeva ne znaju koliko vode troše i koliko je plaćaju. Važno je obratiti pažnju na merenje potrošnje vode da bi se postigla održivost uz poznavanje postupka izrade tehničke dokumentacije”, kaže profesor Despotović.
Nebojša Malenković, direktor Uprave za kapitalna ulaganja APV je rekao: ”Fond za kapitalna ulaganja APV je od 2007. do 2014. godine uložio 14.324.173.092,59 RSD, u razvoj komunalne infrastrukture kao i u projekte u oblasti vodosnabdevanja i zaštite voda, dok je Uprava za kapitalna ulaganja do aprila 2015. godine za 12 vojvođanskih opština dodelila sredstva u iznosu od 697.873.746,52 RSD. Takođe, Fond je u predhodnom periodu finansirao rekonstrukciju, sanaciju i izgradnju vodovodne mreže u 64 naseljena mesta, fekalne kanalizacione mreže u 75 naselja, atmosfersku kanalizacionu mrežu u 14 naselja, izgradnju 22 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i izvorišta i postrojenja za pripremu vode za piće u 20 opština, 4 termalna bunara i 5 postrojenja za pripremu pijaće vode”.
Sorin Stelea, generalni direktor kompanije Ludan Enviromental Technologies SL iz Izraela je rekao da kompanija Ludan Environmental Technologies kao deo Ludan Grupe nudi kompletna rešenja zaštite životne sredine u oblastima tretmana industrijskih otpadnih voda, zagađenja zemljišta i podzemnih voda, zagađenja vazduha, kao i pretvaranja otpada u energiju i u domenu obnovljivih izvora energije. Kompanija ima preko 15 godina iskustva širom Evrope i Izraela, 14 postrojenja širom Španije i Holandije, uz globalno prisustvo u Izraelu, Rumuniji i Rusiji. Takođe, pruža konsultantske usluge u oblasti izdavanja dozvola o uticaju na životnu sredinu, prevenciji i kontroli zagađenja, proceni finansijskih i zdravstvenih rizika, upravljanju otpadom i studijama izvodljivosti za biogas.
Ottavio Micheletti, menadžer razvoja poslovanja, D&B Division, Veolia Water Technologies Italia SPN je rekao: „Veolia je globalni lider u optimalnom upravljanju resursima: vodom, otpadom i energijom sa jedinstvenom kombinacijom ekspertize. Zbog svoje velike organizacije (preko 200.000 zaposlenih na 5 kontinenata), sopstvene tehnologije (preko 350 patentiranih procesa) i dugotrajnog iskustva (160 godina postojanja u industriji), može biti partner sa proizvođačima, gradovima i lokaalnim zajednicama u vezi sa održivim rastom. Veoila je svetski lider u projektovanju, izgradnji i tretmanu vode, otpadnih voda, otpada i proizvodnji energije i usluga“.
”Kompanija Miteco Kneževac, lider u upravljanju industrijskim i opasnim otpadom tokom proteklih godina pružila je brojne usluge zbrinjavanja različitih vrsta otpada i tako doprinela rešavanju brojnih ekoloških problema. U Novom Sadu smo ostvarili uspešnu saradnju sa nekoliko institucija i kompanija: sa JKP Vodovod i kanalizacija, za čije potrebe smo preuzeli i poslali na adekvatno zbrinavanje PCB baterije, sa Kliničkim centrom u Novom Sadu za koje smo zbrinuli organske rastvarače, dok smo sa Poljoprivrednim fakultetom i Delta Agrarom uspostavili saradnju u segmentu adekvatnog upravljanja pesticidima. Kao i u ostalim delovima Srbije, tako i u Novom Sadu, postoji dosta prostora za dodatno zbrinjavanje otpada, posebno istorijskog, koji se nalazi u preduzecima u restruktuiranju.” istakao je Nebojša Tomašević, ispred kompanije Miteco.
Branko Stefanović, direktor Funkcije za velike poslovne korisnike, Telekom Srbija istakao je značaj direktnog i tešnjeg povezivanja poslovnog i javnog sektora u cilju stvaranja dodatne vrednosti za sve naše građane. „Uvereni smo da će sinergetski efekat ovakvih inicijativa doprineti aktivnijem razvoju svih aktera u lokalnoj zajednici. Sam Telekom Srbija je nedavno udružio celokupan portfolio usluga pod jedinstveni brend – mts, kako bi svim svojim korisnicima dodatno približio svoje usluge i olakšao im odabir odgovarajuće ponude. Kompanija istovremeno značajno investira u održivost sopstvenog poslovanja, pri čemu angažuje kapacitete lokalnih partnera i time podstiče razvoj celokupne zajednice“.
Kada je reč o postojećim objektima za prečišćavanje otpadnih voda u Vojvodini, tokom diskusije na Forumu je spomenut primer grada Sremska Mitrovica gde postoji fabrika za tretman otpadnih voda kapaciteta 3.900m3 na sat što omogućava tretman otpadnih voda za naseljeno mesto od 400.000 stanovnika. Fabrika ima građevinsku i upotrebnu dozvolu, upisana je u Katastar nepokretnosti, ispravna je i može odmah početi sa tretmanom otpadnih voda. Sremska Mitrovica ima 100.000 stanovnika, ali i Ruma sa 50.000 stanovnika takođe može da se poveže na fabriku. Sremska Mitrovica je zainteresovana za realizaciju projekta, a Vlada je preko resornog ministarstva dala podršku. Povezivanje ova dva grada na Fabriku voda predstavlja realizaciju dela Projekta zaštite sliva reke Save prikupljanjem, transportom i tretmanom otpadnih voda na teritoriji Srema. Procenjena vrednost projekta je 120 miliona evra i predstavlja najveći ekološki projekat u Srbiji, kojim je obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika Srema. EU je odobila je značajna sredstva za izradu projektne dokumentacije. Povezivanjem Sremske Mitrovice i Rume na fabriku voda bilo bi realizovano 50% navedenog Projekta sopstvenim sredstvima što otvara mogućnost Pokrajini i Republici da apliciraju i povuku iz fondova EU grantove u visini od cca. 60 miliona evra. Privredno društvo “ISTEP” d.o.o. Beograd kao vlasnik Fabrike voda spreman je na punu saradnju sa Pokrajinom i Republikom kao bi se omogućilo dobijanje ovih sredstava.
AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM
U Srbiji samo 20% opština ima postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, dok ih nemaju veliki urbani centri kao što su Beograd, Novi Sad i Niš. Pristupanje naše zemlje EU zahteva i ispunjavanje uslova iz Poglavlja 27 koje se odnosi na odživi razvoj i zaštitu životne sredine. Prema zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine RS, netretirane, odnosno neprečišćene komunalne i industrijske otpadne vode predstavljaju ključne izvore zagađivanja površinskih i podzemnih voda u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2012. godini, 58% stanovništva je bilo priključeno na sistem javne kanalizacije, pri čemu je generisano 433 milijarde m3 komunalnih otpadnih voda. Od toga, 72% opština ima javnu kanalizaciju. Od ovih opština samo 9,8% ima efektivan tretman otpadnih voda, od približno 3,5 miliona stanovnika sa ovog prostora, priključenih na kanalizaciju, samo oko 4,3% ima tretman otpadnih voda koji je potpuno zadovoljavajući, a još 9,7% ima neki nivo tretmana, ali koji ne zadovoljava u potpunosti zahteve za prečišćavanjem. Ovi podaci ukazuju da većina postojećih tretmana komunalnih otpadnih voda ne odgovara potrebama tako da su izgrađena postrojenja prevaziđena i po kapacitetu i po tehnologiji prečišćavanja.
Od ukupnog broja gradova i opština, samo 23 imaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u funkciji, od kojih 3 imaju samo mehaničko prečišćavanje. Poznato je da je svako naselje zagađivač, kao i svaka industrija i poljoprivredna delatnost, individualno je registrovano preko 500 zagađivača, od čega je preko 300 industrijskih zagađivača, a 100 su farme, preko 40 naselja registrovani su kao zagađivači životne sredine. Na osnovu procena iz Nacionalne strategije Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine, ukupna procenjena sredstva za potrebe sektora voda iznose oko 5, 5 milijardi evra, dok je od te sume, samo za implementaciju Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda neophodno obezbediti čak 3, 2 milijardi evra.
Kako govori analiza eksperata iz Instituta „Jaroslav Černi“, nivo izgrađene kanalizacije i sistema koji se koriste za prečišćavanje u Srbiji značajno zaostaje u odnosu na potrebe koje diktiraju evropski standardi. U pogledu prilagođavanja našeg zakonodavstva sa regulativom EU primetan je napredak i sve aktivnije učešće na njihovoj implementaciji. Ono što se sagledava kao najbitnijni preduslov za uspešno uređenje otpadnih voda je odgovarajuća zakonska regulativa.
Zakonom o vodama iz 2010. godine i pratećim podzakonskim aktima su definisani zakonski uslovi i postigla se usklađenost sa regulativom EU. Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, donelo je nekoliko uredbi kojima je regulisana zaštita voda, od kojih je za zagađivače voda najznačajnija Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje. Primena savremenih tehnologija i inovativnih rešenja koja omogućavaju optimizaciju upotrebe i potrošnje vodnih resursa u industriji, efikasnost u njenom korišćenju, kao i prečišćavanje otpadnih voda radi njene višestruke upotrebe predstavljaju imperativ koji će omogućiti poslovanje velikog broja industrija i usloviti njihovu konkurentnost na tržištu.
Jedan od bitnih opštih ciljeva zaštite voda jeste smanjenje produkcije zagađenja u naseljima i industriji, što znači i zakonsku obavezu svakog zagađivača da sprovodi aktivnosti na evakuaciji i prečišćavanju svojih otpadnih voda. Neispunjavanje ovih zakonom propisanih uslova ispuštanja otpadnih voda ne sme biti izvor dodatne dobiti i povlastica, te mora biti poštovan princip „zagađivač plaća“. Prevashodno je nužno ostvariti preduslov razvoja kanalizacionih sistema, a to je postepeno uvođenje ekonomske cene vode i usluga.
Jedan od pozitivnih primera ulaganja u ovom sektoru iz juna 2014. su gradovi Kruševac, Užice i Vranje koji su sa Nemačkom razvojnom bankom KFW potpisali ugovor o sprovodjenju programa vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda ukupne vrednosti 60, 8 miliona evra. Deo ove saradnje sa Nemačkom je i realizacija programa unapredjenja vodosnabdevanja i kanalizacije u Valjevu, Staroj Pazovi, Kikindi, Paraćinu, Arandjelovcu, Prokuplju, Vrbasu i Knajževcu ukupne vrednosti 26 miliona evra. Primer dobre prakse je i Zrenjanin koji je februara 2015. dogovorio saradnju sa italijanskom kompanijom Grupa Zilio o izgradnji fabrike za preradu vode čime će se obezbediti minimum 6, 5 miliona kubika pijaće vode na godišnjem nivou. Na ovaj način će biti prekinuta jedanaestogodišnja zabrana korišćenja vode zbog prevelike količine arsena.
* * *
CENTAR ZA EVROPSKE POLITIKE O GMO
BEZBEDNOST HRANE, GMO I ZAŠTITA TRADICIONALNIH PROIZVODA U OKVIRU PREGOVORA SA EU
Bezbednost hrane je jedna od značajnijih politika Evropske unije, a naročito je bitna kad je u pitanju politika zaštite potrošača. Pravna tekovina EU je u ovoj oblasti vrlo široka i vodi se sloganom „od njive do viljuške“, koji upravo objašnjava da je Evropska unija svojim zakonodavstvom i politikama uredila ceo lanac proizvodnje, distribucije, prodaje, pa čak i konzumiranja hrane. Ovakav integrisani pristup bezbednosti hrane ima za cilj da obezbedi visok nivo bezbednosti hrane, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i biljnog zdravlja unutar EU, kao i da doprinese efikasnom funkcionisanju unutrašnjeg tržišta.
Dobro poznavanje zakonodavstva u ovoj oblasti je od krucijalne važnosti za Srbiju, pre svega za dalji razvoj njene privrede i poljoprivrede, kao i izvoza ka jedinstvenom evropskom tržištu. Sprovođenje ovog pristupa uključuje garantovanje efikasnog nadzora sistema za ocenjivanje usaglašenosti sa standardima EU u sektorima bezbednosti i kvaliteta hrane, zdravlja životinja, dobrobiti životinja, ishrane životinja i biljnog zdravlja unutar EU, kao i u odnosu sa trećim zemljama koje izvoze na tržište EU. Upravljanje rizicima i naučna istraživanja u ovoj oblasti poverena su Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA).
Strategija se može podeliti na tri najvažnija dela:
Zakonodavstvo vezano za sigurnost hrane i hrane za životinje;
Naučno utemeljene savete na kojima se baziraju odluke;
Kontrolu i nadzor.
U ovoj oblasti postoje neki od najboljih primera horizontalnih propisa, kao npr. Direktiva o označavanju proizvoda 2000/13/EZ, koja se smatra ‘univerzalnom’. Takođe, tu je i paket propisa vezanih za higijenu (tzv. Higijenski paket), koji je zamenio i dopunio Higijensku direktivu 93/43/EEZ. Doduše, sve do kraja XX veka Evropska unija nije imala široko razvijeno zakonodavstvo u ovoj oblasti. Posle slučaja bolesti ludih krava 1996. godine u Velikoj Britaniji (BSE - Bovine Spongiform Encephalopathy), kao i Dioksin krize 1999. u Belgiji (PCB - Polychlorinated Biphenyls), Evropska komisija je shvatila da postoji niz propusta, kako u radu samih organa EU, tako i u nepostojanju adekvatnog pravnog okvira. Sve mere do tada su davale prednost industriji i trgovini, a na uštrb zaštite potrošača i javnog zdravlja. Nakon ovih slučajeva počeo je rad na reformi politika u ovoj oblasti, koji je rezultirao Belom knjigom o bezbednosti hrane, na osnovu kojeg i danas funkcioniše ceo sistem. Upravo je zbog korektnog funkcionisanja sistema praćenja i kontrole uspešno zaustavljen problem trgovine konjskim mesom i krivci brzo identifikovani.
Politike bezbednosti hrane u Evropi baziraju se na poštovanju sledećih principa, koji moraju biti poštovani od strane svih aktera u proizvodnji i distribuciji, kako bi sistem zaštite potrošača, ali i proizvođača ispravno funkcionisao:
strategijski integrisani pristup u okviru celog lanca proizvodnje hrane;
jasno definisanje uloga svih aktera u lancu (od proizvođača hrane za životinje, preko farmera, pa sve do evropskih institucija, država članica i potrošača);
princip sledljivosti (da se u svakom trenutku može doći do svake od faza koju je prošao neki proizvod);
koherentna, efektivna i dinamična politika;
princip analize rizika (koji se sastoji od procene rizika, upravljanja rizikom i komunikacije rizika);
veća uloga naučnih institucija;
primena principa predostrožnosti prilikom upravljanja rizikom.
Poglavlje 12 se u Srbiji zbog svojih strogih zakona često doživljava kao potencijalna barijera za proizvodnju tradicionalnih proizvoda. Naravno, Srbija nije prva zemlja kandidat sa takvim sumnjama i za Evropsku uniju to nije novi tip problema, s obzirom da su se sa istim problemima suočavale i najnovije članice. Među građanima često vlada zabuna u vezi osnovnih zakona vezanim za bezbednost hrane, kao i zabrinutost da neće biti ‘ćevapa kao nekad‘ ili da se rakija više neće peći. Iako su ovi primeri naočigled banalni, ovakve zabune ipak postoje. Poslednji slučaj sa hrvatskim sirem i vrhnjem upravo to dokazuje. Naime, u Hrvatskoj se jako brzo proširilo mišljenje da će Evropska unija zabraniti prodaju ovih domaćih proizvoda na pijacama. Neinformisanost (zabuna) je išla do te mere, da su pojedini hrvatski političari na osnovu nje oblikovali svoje kampanje protiv ulaska u EU. EU svakako nije imala nikakve namere da takvu proizvodnju zabrani, već da uvede adekvatne sanitarne i higijenske norme pri prodaji i proizvodnji ovih mlečnih proizvoda. Za prodaju tih domaćih proizvoda na pijacama su jednostavno uvedene hladnjače i nad njima se sada vrši veći broj kontrola.
Ovaj primer je izuzetno važan, jer se nadovezuje na potrebu država kandidata da svoje tradicionalne proizvode zaštite na međunarodnom nivou, kako bi se garantovala sigurnost pri prodaji i kupovini. To je aktivnost kojoj će Srbija morati da posveti dosta pažnje u sledećem periodu, s obzirom da na međunarodnom nivou ima jako mali broj registrovanih prehrambenih proizvoda. Pregovori sa EU predstavljaju izuzetnu šansu da Srbija što pre registruje i zaštiti svoje tradicionalne proizvode. Na primer, Srbija više neće moći da registruje rakiju “šljivovica”, jer je Češka 2007. godine registrovala u EU kao proizvod zaštićenog geografskog porekla svoju vrstu rakije od šljive, pod nazivom „slivovice”. S obzirom na sličnost naziva Srbija će ovaj tip rakije morati da registruje pod nazivom “srpska šljivovica”. U EU sporovi oko imena i zaštite geografskog porekla proizvoda nisu retki, tako da bi Srbija i srpski proizvođači trebalo što pre da krenu u proces registracija, kako bi izbegli eventualne sukobe sa drugim državama.
Takođe u politiku bezbednosti hrane spada i pitanje proizvodnje genetski modifikovanih organizama (GMO). Pitanje genetski modifikovane hrane je u Evropi jako kontraverzno, i EU je često viđena kao promoter proizvodnje ove hrane, što negativno utiče na poverenje građana prema evropskim institucijama. Naime, GM hrana može biti ovlašćena za proizvodnju i prodaju u Evropskoj uniji samo ukoliko je prošla rigorozne bezbednosne procene. Procedure za evaluaciju i autorizaciju GM hrane su propisani u Uredbi br 1829 2003/EZ kao i u Direktivi 2001/18/EZ o oslobađanju GMO-a u životnu sredinu. Trenutno je u Srbiji regulisanje GM proizvoda vrlo aktuelna tema, pre svega zato što je jedno od glavnih pitanja koje blokira zaključivanje pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). Naime, STO nalaže prihvatanje Codex Alimentarius-a, koji takođe određuje pravila za proizvodnju i trgovinu GM proizvoda. Države članice STO-a u principu ne mogu da odbiju smernice Codex-a, jer u protivnom bivaju podvrgnute teškim sankcijama i ogromnim kaznama. Primer jednog takvog konflikta je upravo Evropska unija, koja je zabranila uvoz mesa iz SAD-a i Kanade, krava odgajenih uz pomoć hormona rasta. Zbog nepoštovanja pravila STO, Evropska unija mora godišnje da isplati 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi. Takva situacija se nastavlja već dugi niz godina, bez ikakve naznake za rešenjem ovog spora, zato što asocijacije za zaštitu potrošača u EU kao i same države članice ne žele da popuste po ovom pitanju. EU je 2009. godine izgubila spor protiv SAD i Kanade, pa je u mnogim sektorima morala da ubrza procedure provere GM proizvoda. EFSA je zadužena za sve naučne procene u vezi sa GM proizvodima i obavezna je da izvrši detaljnu analizu, koja ponekad traje i par godina. U svakom slučaju, EFSA nije ta koja donosi poslednju odluku, ona je samo savetodavno telo, a zvanične odluke donosi Komisija, države članice i Parlament. Za Srbiju, koja želi da postane deo STO, upravo približavanje Evropskoj uniji može da garantuje znatno veći nivo zaštite kad su ovi proizvodi u pitanju, jer sama ne bi uspela da snosi troškove nepoštovanja Codex-a.
Kada je u pitanju bezbednost hrane, proizvodnja i trgovina GM proizvodima kao i zaštita tradicionalnih proizvoda, Srbija mora da preduzme važne korake u sledećem periodu. Ali da bi pravilno pristupila kreiranju politika i zakonodavstva u ovoj oblasti, mora da u proces uključi i udruženja proizvođača i udruženja za zaštitu potrošača. Takođe, Srbija će uskoro dobiti novi pravilnik o zdravstvenim i nutritivnim izjavama na namirnicama, kojim će se uvesti preciznija pravila i ova oblast uskladiti sa standardima EU. Pravilnik će uvesti red u postavljanje tvrdnji o koristima određenih namirnica, kao i o njihovom sastavu i trebalo bi da potrošačima omogući lakše donošenje odluka pri kupovini.
Napisala Ksenija Simović
* * *
POGLAVLJE 12: BEZBEDNOST HRANE, VETERINARSKA I FITOSANITARNA POLITIKA
"Od njive do trpeze", čuveni slogan EU, koji opisuje način na koji EU pristupa politikama bezbednosti hrane i obezbeđivanja visokog nivoa javnog zdravlja, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i zdravlja biljaka u cilju pružanja svojim građanima najbolji kvalitet proizvoda. Ovi ciljevi se postižu korišćenjem mera koje se odnose na ceo lanac proizvodnje, od obrade i distribucije hrane do potrošača pod adekvatnim nadzorom nadležnog organa tokom čitavog procesa. Visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi je sigurno jedan od glavnih ciljeva politika EU. Istovremeno, međutim, neophodno je da se obezbedi efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU, što je moguće samo ako se standardi koji se odnose na bezbednost hrane i proizvodnju dosledno primenjuju na celoj teritoriji 28 država članica.
Poglavlje 12 se sastoji od izuzetno brojnih propisa koji obuhvataju: bezbednost hrane, veterinarske politike, plasiranje na tržište stočne hrane, kontrolu životinja i hrane životinjskog porekla, fitosanitarne politike (kao što su kvalitet semena, sredstava za zaštitu bilja) i genetski modifikovane organizme (GMO).
Sistem bezbednosti hrane u EU zasniva se na nekoliko principa: odgovornost proizvođača hrane i stočne hrane, sledljivost hrane (komponenti hrane i životinja prate se kroz sve faze u lancu), primena analize sistema rizika (mere koje se sprovode radi zaštite zdravlja moraju biti efikasne i proporcionalne), kao i primena principa predostrožnosti kada je potrebno (u slučaju opasnosti, kada se rizik još uvek nije naučno razumeo).[1] Jedan od najvažnijih zakonskih akata u ovoj oblasti je Uredba (EU) broj 178/2002, koja propisuje opšte principe, zahteve zakona i procedure vezane za bezbednost hrane.
Da bi uskladila svoje sa standardima EU u ovoj oblasti, Srbija mora da usvoji pravne tekovine EU i da osigura njihovu punu implementaciju. To pre svega znači i sprovođenje kvalitetne inspekcije i nadzora (u kvalitetnim laboratorijama). Takođe, neophodno je da se osigura da i operateri u sektoru hrane (odnosno svi oni koji proizvode i prerađuju hranu ili su na bilo koji drugi način uključeni u lanac proizvodnje) budu adekvatno obučeni i svesni svoje odgovornosti.
Srbija, kao i ostale države kandidati, obavezuje se da prihvati i potpuno sprovodi zakonodavstvo EU u ovoj oblasti u vreme pristupanja. Doduše, Srbija već́ neko vreme radi na prilagođavanju tih standarda zbog značaja svoje trgovine sa EU. Međutim, proizvodnja određenih tradicionalnih proizvoda će verovatno morati da prođe kroz neke promene u budućnosti ukoliko proizvođači budu želeli da i dalje nude svoje proizvode na tržištu. Svi proizvodi moraju da ispune određene standarde higijene kako bi se postigao značajan nivo zaštite potrošača. Ipak, prilagođavajući se standardima EU, Srbija će, između ostalog, poboljšati objekte za proizvodnju i preradu mesa, poboljšati gajenje domaćih životinja, garantovati bolje standarde dobrobiti životinja, kontrolisanu upotrebu pesticida u skladu sa standardima EU i unaprediti sistem nacionalnih laboratorija. Sa ekonomske tačke gledišta hrana proizvedena u Srbiji imaće direktan put do evropskih potrošača i garantovaće iste visoke standarde bezbednosti hrane i za srpske potrošače.
Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika su prilično intenzivno regulisano područje politike. U Evropskoj Komisiji je DG SANCO odgovoran za ovaj sektor i u svom sastavu sadrži i Evropski organ za bezbednost hrane- EFSA. Međutim, u državama članicama, kao i u zemljama kandidatima tematske oblasti ovih politika su obično podeljene između različitih ministarstava.
Kontakt osoba: Ksenija Simović, istraživačica CEP-a - ksenija.simovic@cep.org.rs
[1]Princip predostrožnosti primenjuje se: - gde su naučni podaci nedovoljni, neubedljivi ili neizvesni; - gde preliminarna naučna procena pokazuje da postoje potencijalno opasne posledice za okolinu i ljudsko, životinjsko ili biljno zdravlje (izvor Evropska komisija).
Foto: orca.rs, agronews.rs Izvor: Centar za evropske politike
Bezbednost hrane je jedna od značajnijih politika Evropske unije, a naročito je bitna kad je u pitanju politika zaštite potrošača. Pravna tekovina EU je u ovoj oblasti vrlo široka i vodi se sloganom „od njive do viljuške“, koji upravo objašnjava da je Evropska unija svojim zakonodavstvom i politikama uredila ceo lanac proizvodnje, distribucije, prodaje, pa čak i konzumiranja hrane. Ovakav integrisani pristup bezbednosti hrane ima za cilj da obezbedi visok nivo bezbednosti hrane, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i biljnog zdravlja unutar EU, kao i da doprinese efikasnom funkcionisanju unutrašnjeg tržišta.
Komentara: 0