Srbija mora da promeni Zakon o GMO ukoliko želi da se priključi Svetskoj trgovinskoj organizaciji. To u praksi znači da dozvolimo promet ovim proizvodima. Na to nas je prošle nedelje još jednom podsetio izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u pridruživanju EU u kome stoji da „Srbiji ostaje da usvoji novi zakon o GMO u skladu sa pravnim tekovinama EU, koji bi omogućio pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji”. Iako se mnogima učinilo da je ovo novi uslov za Srbiju, to ipak nije slučaj, jer ovakav zahtev ponavlja se u svakom izveštaju EK. Da li je onda ulazak Srbije u STO uslov za ulazak u EU ili možemo li postati članovi EU pre pristupanja STO sa kojom smo inače u pregovorima još od 2005. godine?
U Ministarstvu trgovine nisu odgovorili na ovo pitanje, ali su naglasili da su prednosti ovog članstva višestruke.
U političkom smislu članstvom u STO zaokružuje se pripadnost jedne zemlje međunarodnom sistemu, oličenom u UN i STO kao ekonomskom delu UN. Članice STO gotovo su sve zemlje sveta. Od zemalja sa naših prostora, jedino BiH i Srbija nisu članice, kaže Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine i dodaje da je ovo članstvo od kapitalnog značaja za ekonomski sistem zemlje.
Nije samo reč o novim tržištima koja su rezervisana samo za članice, nego, kako kaže, o stabilnosti uslova privređivanja, zaštiti od nelegalnih ekonomskih mera drugih zemalja i dodatnom privlačenju stranih investitora.
Profesor Miladin Ševarlić kaže da Srbija ne bi trebalo da žuri sa pristupanjem STO, jer to nije uslov za ulazak u EU, kada ćemo svakako prihvatanjem evropske legislative morati da prihvatimo i te obaveze.
– Zašto žuriti, kada taj period možemo iskoristiti za promociju zemlje bez GMO, kaže on.
I Branko Čičić, predsednik Građanske inicijative „Srbija bez GMO” smatra da bi promena sadašnjeg, inače odličnog Zakona o GMO, na naše tržište uvela nekontrolisan uvoz GMO hrane, kako stočne, tako i one za ljudsku upotrebu.
– Nažalost, ni sadašnji, vrlo restriktivni zakon se ne poštuje i GM namirnice dolaze na našu trpezu, iako bi se kvalitetna kontrola mogla uspostaviti. GMO lobi je jak svuda, ne samo u našoj zemlji i nalazi načina za plasman ovih, za ljudsku i životinjsku upotrebu, potpuno neprikladnih namirnica, kaže Čičić.
Nedavna odluka većine zemalja Evropske unije da iskoriste pravo i na svojim teritorijama zabrane uzgajanje GM useva nije ostala bez odgovora velikih svetskih GMO korporacija. Osim oštrih komentara koji su se pojavili u zapadnim medijima, u kojima se kritikuje takozvana ignorantska politika EU prema GM proizvodima, ovih dana se polemiše o tome šta će po ovom pitanju učiniti korporacije koje su godinama ulagale u ovu oblast i čiji su interesi i profit ugroženi.
Iako pojedine zemlje postavljaju pitanje, da li bi zbog zabrane GMO u nekom trenutku mogle da snose finansijske i pravne posledice zbog takvih odluka, većina se ipak slaže da odgovor na to pitanje za sada niko ne može da pruži. Mnogo toga moglo bi da zavisi od buduće ekonomske saradnje EU i SAD, odakle inače i dolaze velike korporacije koje se bave GMO poslovima. Ekonomska saradnja o kojoj se sve više govori, doduše još nedovoljno precizno, jeste Transatlantski trgovinski protokol (TTIP) između EU i Amerike koji je i dalje vrlo neizvestan, jer proces usaglašavanja ide sporo.
Nedavno su iz Hrvatske stigle informacije da se jedan deo stručne javnosti zapitao da li bi „podizanje apsolutne barijere prema GMO” eventualno kršilo onaj deo TTIP-a koji, navodno, štiti slobodu investitora i njihova finansijska očekivanja.
Reč je o jednom vrlo spornom delu ovog sporazuma koji se odnosi na rešavanje sporova između država i investitora i mogućnosti da pojedine kompanije mogu tražiti velika obeštećenja ako procene da je država ugrozila njihov kapital promenom propisa ili zakona. U junu je čak i Evropski parlament odložio glasanje o preporukama Evropskoj komisiji kada je reč o ovom predmetu.
Međutim nije samo ovaj deo budućeg TTIP sporazuma sporan. Mnoge druge odredbe poprilično zbunjuju evropske zemlje koje u potpisivanju jednog ovakog protokola vide više štete nego koristi, posebno kada je reč o GM hrani. U Americi, na primer, nije obavezno označavati da je hrana genetski modifikovana ili tretirana hormonima. Upravo zbog toga, postoji strah da bi takva hrana mogla završiti i na evropskom tržištu na kome je deklarisanje ovakvih proizvoda obavezno. S obzirom na to da je Evropa već učinila poprilične ustupke o GM semenu, dalje popuštanje bi, kako smatraju pojedini stručnjaci, podrazumevalo da će američka prehrambena industrija lako prodreti na evropsko tržište, a sa njom i GM proizvodi. Zbog toga se insistira na tome da EU nipošto ne sme odustati od propisa da svaki prehrambeni proizvod koji je genetski modifikovan ima jasno istaknutu deklaraciju koja potrošače obaveštava o tome.
Rusija izuzetak
Od 28 članica EU, do sada se 16 njih izjasnilo za potpunu zabranu, a tri za zabranu uzgoja genetski modifikovanih organizama u određenim područjima. Nemačka se takođe izjasnila za zabranu uzgoja GMO, izuzev u naučno-istraživačke svrhe. Međutim, kada je reč o prometu GMO proizvoda, situacija je drugačija. Pošto su članice STO, zemlje EU ne mogu da uvedu zabranu prometa GMO proizvoda. Rusija je jedina zemlja koja je i posle članstva u STO uvela zabranu uvoza i prometa GMO i GM proizvoda. Srbija bi kao članica Svetske trgovinske organizacije bila obavezna da dozvoli promet GMO.
Inače, u našoj zemlji važi zakon iz 2009. godine, koji zabranjuje uvoz, uzgoj, preradu i promet GMO i proizvoda od GMO. Nema ni obeležavanja proizvoda koji sadrže GMO, jer ne mogu da stignu na tržište. Inspekcija momentalno zabranjuje uvoz bilo čega što sadrži manje od procenta GMO, a u Srbiju ne može da uđe seme koje sadrži više od jednog promila GMO.
Komentara: 0