Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Peruanski kongres produžio je moratorijum kojim se zabranjuje ulazak i proizvodnja genetički modifikovanih organizama (GMO) na nacionalnoj teritoriji i u narednih 15 godina.

Posle opsežne kampanje koja je mobilisala poljoprivrednike, građane i više od 30 organizacija pod zastavom "Biodiverzitet je naš identitet: Ujedinjeni za Peru bez GMO", ova zemlja je obnovila zabranu, do 21. decembra 2035. godine.

PRILOG PPNS: LEY QUE MODIFICA LA LEY 29811, LEY QUE ESTABLECE LA MORATORIA AL INGRESO Y PRODUCCIÓN DE ORGANISMOS VIVOS MODIFICADOS AL TERRITORIO NACIONAL POR UN PERÍODO DE 15 AÑOS, A FIN DE ESTABLECER LA MORATORIA HASTA EL 31 DE DICIEMBRE DE 2035

Luis Gomero Osorio, predsednik agroekološkog konzorcijuma Peruano, pokretač kampanje, rekao je da započinje koordinirani rad kako bi se ovaj zakon učinio instrumentom za održivo upravljanje resursima i agrobiodiverzitetom, kako bi korist imali svi, a naročito mali i srednji proizvođači koji su u prošlosti sačuvali ove resurse od velike vrednosti. Oni su kapitalna podrška koju imamo kao zemlja, izjavio je Osorio.

May be an image of 1 особа

Foto: Luis Gomero Osorio

Jedinstvo agroekološkog pokreta bilo je ključni faktor za uspeh ove akcije. Civilno društvo je organizovalo platformu "Peru Libre de Transgenicos" na kojoj je više od 100 udruženja praktično učestvovalo, uz ozbiljnu kampanju "Biodiverzitet je naš identitet" koju su sprovodili kvalifikovani komunikatori, pa je dosegnuta široka publika i mnoge zainteresovane strane.

Saradnja sa gastronomskim sektora bila je veoma važna, poznati kuvari plasirali su izjave preko društvenih mreža. Na globalnom nivou, Međunarodna federacija za organsku poljoprivredu je omogućio vidljivost kampanje.

U međuvremenu, u skladu sa Pravilnikom Kongresa Perua, nalaže se objavljivanje Zakona.

Sledi objavljivanje plana i smernica za usklađivanje Ministarstva životne sredine sa ovim zakona, sprovodiće se studije za objašnjenje uticaja GMO. Potpisivanju zakona prethodio je poljoprivredni plenarni sastanak, održan u oktobru.

Peru je među ređim zemaljama koje zabranjuje unošenje transgenih semena preko granice. Farmeri i njihove zajednice udružili su 2011. godine oko usvajanja zakona o moratorijumu na GMO, štiteći biodiverzitet, porodičnu poljoprivredu i tradiciju.

Tome je prethodila platforma Peru bez GMO, stvorena 2007. godine, koja je imala ključnu ulogu u mobilisanju građana.

ARHIVA PPNS: MORATORIJUM NA GMO U PERUU DO 2021.

Kako se bližio datumu isticanja moratorijum, Peruanci su se ponovo pokrenuli. U kampanji je prikupljeno više od 20.000 potpisa za zabranu unošenja GM useva na teritoriju Perua.

Cilj kampanje bio je informisanje Peruanaca o tome kako GMO negativno utiče na biodiverzitet, ali i tradiciju, od vitalnog značaja za njihov nacionalni identitet.

Čitave generacije Peruanaca prenosile su iskustva predaka, uključujući odabir i čuvanje seme, kao i upravljanje genetskim resursima zemlje - za buduće generacije.

CAP PERU OFICIAL: LA BIODIVERSIDAD ES NUESTRA IDENTIDAD - UNIDOS POR UN PERÚ LIBRE DE TRANSGÉNICOS

U Peruu je snabdevanje hranom u rukama 2,2 miliona porodica koje obezbeđuju približno 75% poljoprivrednih proizvoda u zemlji. Moratorijumom na GMO štite se domaćinstva koja se staraju o 97% ukupnog poljoprivrednog zemljišta.

Izvoz domaćih proizvoda (43 različita tipa) neprekidno je rastao do 40% od 2013. do 2019. godine i dostigao vrednost od 485 miliona američkih dolara u 2018. godini. Tokom pandemije kovid-19 zabeležen je rast izvoza organskih proizvoda za 13%.

CAP PERU OFICIAL: NO MÁS TRANSGÉNICOS!

Peru je 2011. godine bio prva država u Latinskoj Americi koja je zabranila uvoz GMO materijala i njegovu upotrebu u poljoprivredi. Naknadno se pridružila i Venecuela.

Uprkos različitim odredbama politike, predstavnici države i civilnog društva zajedno su zastupali moratorijum na GMO, uz uvažavanje nauke i ekonomskog razvoja. Mali poljoprivrednici gledali su na GMO kao egzistencijalnu pretnju, ali i skupu robu.

Za sprovođenje odluka Kongresa u cilju jačanja kapaciteta i razvoja infrastrukture za biološku sigurnost, odgovorno je Ministarstvo životne sredine.

Radi očuvanja biodiverziteta, proučavaju se glavni autohtoni usevi, utvrđuje se njihova rasprostranjenost na teritoriji Perua, njihov odnos sa organizmima prisutnim u ekosistemima i procenjuje rizik od mogućeg ispuštanja GMO u životnu sredinu.

Ministarstvo kao prioritet ističe jačanje osnovnih linija useva peruanskog porekla, kao što su: kukuruz, krompir, pamuk, tikve, tikvice i paradajz, a uz njih još: paprika, ljuta paprika, pasulj, manioka i papaja. Kao bitne za biološku sigurnost zemlje, navode se i pastrmke, ukrasne ribe, lucerka, bor i eukaliptus.

Ministarstvo je prošle godine sprovelo i ciklus vebinara o bezbednosti biotehnologije u Peruu, kako bi široj javnosti stavilo do znanja šta je postignuto primenom zakona o moratorijumu.



Foto: Gob.pe

Neke od tema bile su: Kako se kontroliše ulazak GMO? Kako se prati prisustvo GMO u životnoj sredini? Kako se primenjuje zakona o moratorijumu na GMO?

MINISTERIO DEL AMBIENTE - PERÚ: ACCESO A RECURSOS GENETICOS Y SEGURIDAD DE LA BIOTECNOLOGIA

Izvori: Gob.pe; LP Derecho; IFOAM; Organic Without Boundaries; Tandf Online; Seed Freedom

PRVI PRVI NA SKALI Log glava 75
Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

ARHIVA PPNS

SRBIJA BEZ GMO - DVA ZAKONA, 20 GODINA (REZIME PROJEKTA)



ŠTA SU STARE SORTE, ŠTA HIBRIDI, A ŠTA GMO?



PREDAVANJE "SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST" - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)

PREDAVANJE ’KOVID-19 - KATALIZATOR POVEĆANJA PREHRAMBENOG SUVERENITETA?’ - PROF. DR TATJANA BRANKOV

DR STOJKOVIĆ: ZLOUPOTREBA GMO MOGUĆA I SA LJUDSKIM EMBRIONOM (2017); PROTIV GMO - ONO ŠTO NE ZNAMO, NE TREBA DA NUDIMO (2012)


PPNS: SLIKOM

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari