Peruanski kongres je novembra 2011. godine s velikom većinom glasova odobrio desetogodišnji moratorijum na uvoz GMO proizvoda u zemlju. Novi zakon zabranjuje uvoz GM semena, stoke i ribe, ali takođe zabranjuje i domaću kultivaciju GM proizvoda. Jedini izuzetak biće GM proizvodi nad kojima će se vršiti istraživanja u posebnim laboratorijskim uslovima pod strogim nadzorom.
Kako navodi ministarstvo poljoprivrede, Peru je vodeća država sveta u izvozu organske "čiste" hrane, uključujući kakao i kafu. Peru godišnje izveze tri milijarde dolara i ima 40.000 registrovanih proizvođača.
Kongres je odobrio sličan desetogodišnji moratorijum u junu, ali je tada odlazeći predsednik Alan Garsija, koji se smatra za lobistu GM proizvoda, odlučio da ne potpiše zakon.
Novi anti-GMO zakon jedan od najsnažnijih na svetu, potpisao je predsednik Oljanta Umala koji je preuzeo predsedničku dužnost u julu 2011. godine.
Umala je već dugi niz godina žestoki protivnik GM proizvoda. On je izjavio da je deset godina sasvim dovoljan period u kojem će se detaljno i nezavisno ispitati svi učinci GM proizvoda.
Potez je pozdravila organizacija "Nacionalna agrarna konvencija" koja okuplja najveći brojne farmere i rančere u zemlji. Predstavnici te organizacije su povodom odluke o GMO rekli da novi zakon "čuva biodiverzitet, agrokulturu, gastronomiju i zdravlje stanovnika."
Među stručnjacima postoje poprilična neslaganja kada je reč o posledicama GM hrane po zdravlje. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali eksperimenti su pokazali da takvi organizmi mogu biti toksični u meri koja je štetna i po ljude. Postoji i mogućnost unošenja neželjenih gena u genom primaoca, što može dovesti do stvaranja mutacija i kancera.
LEY QUE ESTABLECE LA MORATORIA AL INGRESO Y PRODUCCIÓN DE ORGANISMOS VIVOS MODIFICADOS AL TERRITORIO NACIONAL POR UN PERÍODO DE 10 AÑOS
REGLAMENTO DE LA LEY Nº 29811, LEY QUE ESTABLECE LA MORATORIA AL INGRESO Y PRODUCCIÓN DE ORGANISMOS VIVOS MODIFICADOS AL TERRITORIO NACIONAL POR UN PERÍODO DE 1 0 AÑ OS
INFORME MORATORIA AL INGRESO DE TRANSGÉNICOS - OVM - EN EL PERU (2011-2015)
Krompir potiče iz peruanskih Anda u kojima se uzgajao pre 8.000 godina. U Evropu su ga doneli španski istraživači u XVI veku i poklonili papi Piju IV.
Suncokret potiče iz jugozapadnog dela Amerike, Perua i Meksika. Postoje podaci da se uzgajao pre tri hiljade godina od strane severno-američkih indijanaca, koji su mleli semenke u brašno i dodavali u hleb i pravili ulje od suncokreta.
Semenke jedne vrste paprike pronađene su u grobovima starih Peruanaca.
Jagode slične današnjim počele su da poprimaju u XVIII veku. Tada je francuski inženjer bio poslat u Čile i Peru i tamo otkrio vrstu jagoda mnogo veću od dotadašnjih poznatih vrsta.
Izvor: Tržište agroindustrijskih proizvoda - specijalni deo Prof. dr Branislav Vlahović (Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet)
DODATNI PODACI
Ekonomija Perua se zasniva pre svega na poljoprivredi, a zatim rudarstvu i ribolovu.
Tri su ključna faktora lokalnih sukoba - raseljavanje stanovništva od strane privatnih rudarskih kompanija, zagađivanje tla i vode što šteti ribolovu i poljoprivredi i nedostatak ekonomskih investicija kompanija.
Peru je među klijentima Interameričke banke za razvoj (IADB) koja ima 48 zemalja u svojstvu članica i akcionara. Ta zemlja je jedna od 26, uglavnom iz Južne i Srednje Amerike, koje su u poziciji da pozajmljuje sredstva, za razliku od preostale 22 koje to ne čine - a to su članice EU, Velika Britanija, Kina, Japan, Izrael, Republika Koreja, Kanada i SAD.
IADB je najveći multilateralni izvor finansiranja Latinske Amerike i Kariba. Stoje primedbe da aktivnosti kojima rukovodi IADB imaju suprotan efekat na lokalno prirodno okruženje i lokalno stanovništvo, kao i na originalnie ekonomske i demografske reforme regiona.
Izvor: Unutrašnji sukobi u Peruu - Zorana Jocić, Fakultet političkih nauka
Komentara: 0