Prof. dr Tatjana Brankov: Korporativno predatorstvo

Prof. dr Tatjana Brankov: Korporativno predatorstvo

(ekskluzivno za udruženje PRVI PRVI NA SKALI - iz udžbenika u pripremi)

Korporativnu glad za kontrolom i monopolizacijom kompletnog prehrambenog lanca dobro ilustruje vizija idealnog sveta u kome je 100 odsto semena genetski modifikovano i patentirano, a koju su predočili predstavnici Monsanto kompanije na jednoj konferenciji u januaru 1999. godine. Vodeći se tom vizijom korporacije sve više osvajaju tržišta semena i hemikalija, često kroz spajanja i pripajanja. U 2015. i 2016. godini desila su se takva tri važna spajanja, u kojima su akteri bili Dow Chemical i DuPont; ChemChina i Syngenta; Bayer i Monsanto1.

Korporativno predatorstvo usmereno je i na posedovanje zemljišta. Jedan od najdrastičnijih slučajeva otimačine zemljišta desio se u Madagaskaru 2008. godine, kada je korporacija Daewoo Logistics sklopila ugovor sa tadašnjom Vladom o zakupu skoro polovine obradivog zemljišta (1,3 miliona hektara). Ovakvo, bez presedana, ignorisanje interesa lokalnih farmera i tradicije izazvalo je masovne proteste, nakon kojih je Vlada svrgnuta, a ugovor poništen. Ipak, Daewoo Logistics je, skrivena iza drugog imena, zadržala više od 200.000 hektara zemljišta u Madagaskaru, a ova i druge korporacije su ubrzale tempo otimačine zemljišta u različitim delovima sveta. Samo u 2016. godini uočeno je oko 500 sumnjivih ugovora vezanih za kupoprodaju čak 30 miliona hektara u 78 zemalja2. Međutim, tempo usvajanja ovih ugovora je usporen zbog otpora lokalnih zajednica. Ozbiljan pravni korak u suzbijanju krađe ovog vrednog resursa učinjen je 2016. godine, kada je Međunarodni krivični sud odlučio da procesuira otimačinu zemljišta kao zločin protiv čovečnosti3.

Korporacije idu korak dalje – ne prezaju ni od ubistava onih koji im najviše smetaju. Izveštaji nevladine organizacije GlobalWitness upozoravaju na eskalaciju nasilja. U 2017. godine ubijeno je 201, a u 2020. godini 227 ekoloških aktivista koji se bore protiv implementacije projekata koji prouzrokuju krađu zemljišnih resursa i zagađenje životne sredine. Veliki broj ubistava povezan je sa multinacionalnim kompanijama iz sektora agrobiznisa4,5.

Aktivisti su naša poslednja linija odbrane. Uprkos višedecenijskom nasilju, nastavljaju da se zalažu za dobrobit svojih država i planete Zemlje. U svakoj priči prkosa korporativnim krađama, otimačinama zemljišta, smrtonosnim zagađenjima i ekološkim katastrofama postoji nada da možemo krizu preokrenuti i naučiti da živimo u skladu sa prirodnom. Sve dok to ne učinimo, nasilje će se nastaviti.

Južna Afrika: Borba moje majke se nastavlja

Mnogi ljudi su mislili da je moja majka luda. Mislili su da je luda jer je upozoravala na bolesti koje će rudnik izazivati. Upozoravala je da će doći do pomora stoke. Da će rudnik izazvati nasilje. Danas je svima jasno da nije bila luda. Bila je u pravu.

Godinama je moja majka Fikile Ntshangase vodila kampanju protiv rudnika uglja Tendele (Tendele Coal Mine). Kao učiteljica, kao majka, kao vođa, počela je da uviđa stvari koje su se dešavale u zajednici. Videla je pukotine u zidovima kuća i pitala se da li su izazvane stalnim eksplozijama iz rudnika. Videla je ugljenu prašinu koja se sakupljala u dnevnim sobama i pitala se da li se takođe sakuplja i u plućima ljudi. Videla je napetost koju je rudnik izazvao, porodice koje su se raspadale, strah koji se širio. Kada je Tendele objavio plan da proširi svoje aktivnosti, moja mama je postala njihova najveća mora. Obrazovala je ljude o njihovim pravima, organizovala i vodila kampanju protiv rudnika.

Jednog četvrtka u njenu kuću su ušla tri nepoznata čoveka... Ubili su je u dnevnoj sobi. Ljudi me ponekad pitaju šta ću, da li ću ostati ovde i održati majčinu borbu u životu. Previše sam ponosan na nju, da bih dozvolio da umre. Znam opasnosti - svi znamo opasnosti. Ali odlučio sam da ostanem. Pridružio sam se borbi...

Malungelo Xhakaza6

P.S. Petmin Limited, vlasnik rudnika priznaje da su tenzije u zajednici koje je izazvao rudnik možda bile jedan od faktora ovog ubistva. Kompanija „najoštrije osuđuje svaki oblik nasilja ili zastrašivanje“ i nudi potpunu saradnju policiji u rasvetljavanju ovog slučaja. Izjavili su da je nezavisna treća strana utvrdila da su prijavljene pukotine na kućama uzrokovane njihovom lošom izradom, a ne miniranjima u rudniku. Odgovornost za prijavljene respiratorne bolesti u potpunosti odbacuju kao neosnovane, navodeći da rudnik posluje u skladu sa standardima o emisiji prašine...

Foto: Foko-Madagascar Globalvoice; 
Protest in Côte d’Ivoire; Prviprvinaskali.com - arhiva

Prof. dr Tatjana Brankov, za Prviprvinaskali.com

  1. Agfax: Mergers of “Big 6” Seed and Ag Chem Companies – Who Owns What Now - James M. MacDonald, USDA Economic Research Service
  2. Grain: The global farmland grab in 2016: how big, how bad?
  3. Reuters: International court to prosecute environmental crimes in major shift
  4. Global Witness: At What Cost?
  5. Global Witness: Global Witness reports 227 land and environmental activists murdered in a single year, the worst figure on record
  6. Global Witness: Last line of defence

 

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

PREPORUKA PPNS
SNIMAK PREDAVANJA: ORGANSKA PROIZVODNJA GMO ILI ZDRAVLJE? - PROF. DR SNEŽANA OLJAČA

PREPORUKA PPNS

IZ ARHIVE PPNS

ARHIVA PPNS
GM ZRNO NA 29 NJIVA - NAJVIŠE U MAČVI, ALI JE IMA SVUDA, I U ŠUMADIJI


O GMO

  • Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
  • Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
  • Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
  • GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
  • Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Kragujevac bez GMO 2021 - od jula do decembra na PPNS
  • Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)
  • Predavanje ’Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju’ - prof. dr Miladin M. Ševarlić
  • Predavanje ’Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost’ - prof. dr Miodrag Dimitrijević (VIDEO)
  • Predavanje ’Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?’ - prof. dr Tatjana Brankov

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • GMO i pesticidi predmet zabrane uvoza po rešenjima Ministarstva
  • GMO soja na teritoriji Novog Sada, Valjeva, Кnića, Uba i Loznice
  • GM zrno na 29 njiva - najviše u Mačvi, ali je ima svuda, i u Šumadiji
  • Sojaprotein preuzima američki ADM čija je predsednica radila 20 godina za Monsanto
  • Biotehnologija pruža veće prilike i od potencijala digitalizacije - Brnabić na Kopaonik biznis forumu
  • Mladi u Srbiji imaju negativan stav o GM hrani

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
  • Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
  • Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena
  • Ombudsman EU kritikovao proceduru EK za odobravanja pesticida
  • Organska proizvodnja u Srbiji na manje od jedan odsto zemljišta, u Austriji na preko 20

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • U Bangladešu vanila od plastike - uz pomoć GMO bakterija; Prijatelji Zemlje: Sinbio vanilija je ekstremni oblik genetskog inženjeringa
  • Gejts najveći vlasnik zemljišta u SAD, upitno je da li će i dalje da propagira GMO kulture
  • Dvostruki moral Bajer-Monsanta
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!
  • Kina odobrava GMO kukuruz i soju za stočnu hranu, sadnja ostaje zabranjena

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
  • Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog

Detaljno: OVDE 

GMO: VIDEO

  • Seme pobune (Java films 2019)
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake (2011)
  • Težina lanaca 3 (2019)
  • Rat za seme (dokumentarni film)
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari