Proslavljeni odbojkaš je iznenada preminuo večeras u 49. godini u Beogradu. Došao da bi sa porodicom proveo novogodišnje praznike
Šok, neverica, očaj. Legendarni odbojkaš Dejan Brđović je večeras iznenada preminuo u 49. godini u svom stanu u Beogradu. Nekadašnji kapiten Jugoslavije i Crvene zvezde pre nekoliko dana je došao iz Poljske, gde je trenirao Šćećin, da sa porodicom provede novogodišnje praznike.
Tužna vest zaprepastila je sve u odbojkaškoj porodici. Mnogi nisu u prvom trenutku poverovali, ali su na kraju shvatili da moraju da se pomire sa surovom stvarnošću.
Ne mogu da pričam, razumite me – procedio je njegov saborac iz reprezentacije i prijatelj Željko Tanasković.
Prerani odlazak sa životne scene zaprepastio je i nekadašnjeg selektora Jugoslavije Zorana Gajića:
- Šokantno. Dejan je obeležio jednu epohu. On je deo generacije koja je našu odbojku odvela u svetski vrh. Teško mi je, još ne mogu da verujem da ga nema. Nismo bili zajedno samo reprezentaciji, nego jedno vreme i u grčkoj Orestijadi. Strašan udarac.
Brđović je rođen 21. februara u Kraljevu. Počeo je u Žiči, karijeru nastavio u Ribnici, odakle je prešao u Crvenoj zvezdi, s kojom je početkom 90-ih odigrao legenadrna finala plej-ofa sa Partizanom. Crveno-beli dres je oblačio još dva puta, osvajao je Kup, a 2003. se konačno radovao i tituli prvaka zemlje. Igrao je u Olimpijakosu, Orestijadi, Auseldi, Milanu, Loreti, Lubeu, AEK, a karijeru je okončao 2006. u kragujevačkom Radničkom.
U gradu na Lepenici je započeo i trenersku karijeru. Vodio je i ženske ekipe Asistel iz Novare, Vizuru, Rabiti iz Bakua, a godinu dana je proveo i u Kini. Poslednjih pola godine trenirao je poljski Šćećin. Bio je i direktor Crvene zvezde (2003.) i Ribnice, 2009, ali ga fotelja nikad nije privlačila.
Za reprezentaciju je odigrao 300 utakmica. Počeo je kao tehničar, ali su ga treneri ubrzo prebacili na korektor.Bio je kapiten selekcije koja je 1995, posle 16 godina, u Atini osvojila bronzu. Bio je to početak jedne sjajne generacije, koja je iznedrile brojne asove. Osvojio je i olimpijsku bronzu 1996. u Atlanti, a od reprezentacije se oprostio 1997. godine. Sudbina je htela da to bude protiv Italije u debitantskoj sezoni Jugoslavije u Svetskoj ligi. U nezaboravnom meču plavi su u kractom Pioniru pobedili sa 3:2, Brđović je igrao briljantno, ali se prilikom jednog doskoka teže povredio.
- Kada su mi javili vest šokirao sam se i nisam odmah poverovao. U narednih pola sata nekoliko drugova mi je potvrdilo da našeg Brđe više nema. Još sam u šoku. Veliki gubitak, katastrofa – jedva priča Vladimir Batez, koji je kao igrač stasavao uz Brđovića.
ODBOJKAŠKA PORODICA
Porodica Dejana Brđovića je odbojkaška. Supruga Jelena je nekadašnja odbojkašica. Sin Aleksa, koji sada igra za ruski Gazprom, je reprezentativac Srbije, a ćerka Aleksandra, članica Crvene zvezde, je u mlađim selekcijama naše zemlje.
Naslednici su tehničari, baš kao i Dejan na početku karijeru. Kasnije je slavu stekao kao korektor.
LEGENDO, HVALI TI
Marko Podraščanin, jedan od naših najboljih odbojkaša, na svom „Tviter“ nalogu se oprostio od Dejana Brđovića: - Legendo, hvala ti na svemu!
TRAGEDIJA
Legendarni odbojkaš doživeo je porodičnu tragediju za vreme Olimpijskih igara 1996. u Atlanti. Tada mu je, posle teške bolesti, umro jednogodišnji sin Marko. Brđović je napustio borilište, vratio se u zemlju, a prvu olimpijsku medalju, bronzanu, za našu odbojku doneli su mu saigrači.
BIOGRAFIJA
Ime i prezime: Dejan Brđović
Datum rođenja: 21.02.1966
Klubovi: OK Žiča, OK Ribnica - Kraljevo, OK Crvena zvezda, OK Olimpijakos, Orestijada, Auselda - Roma, OK Crvena zvezda, OK Milano, OK Loreto, OK Lube, OK AEK, OK Crvena zvezda, OK Radnički Kragujevac
Trenerska karijera: OK Radnički Kragujevac, ŽOK Asistel Novara, ŽOK Baku Rabita, ŽOK Vizura, generalni direktor OK Ribnica - Kraljevo, ŽOK Baku Rabita
Uspesi: Bronza na OI u Atlanti 1996. godine, srebro na SP u Japanu 1998. godine, Bronza na EP 1995. godine u Grčkoj i srebro na EP u Holandiji 1997. godine
Komentara: 0